1992

Ovo je članak o godini 1992.

Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine:	1989 1990 1991 – 1992 – 1993 1994 1995

1992. po kalendarima

Gregorijanski	1992. (MCMXCII)
Ab urbe condita	2745.
Islamski	1412–1413.
Iranski	1370–1371.
Hebrejski	5752–5753.
Bizantski	7500–7501.
Koptski	1708–1709.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2047–2048.
• Shaka Samvat	1914–1915.
• Kali Yuga	5093–5094.
Kineski
• Kontinualno	4628–4629.
• 60 godina	Yang Voda Majmun (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11992.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Boutros Boutros Ghali postaje novi generalni sekretar UN.
• 1. 1. - Nakon Srbije i JNA juče, i Hrvatska prihvata plan o slanju plavih šlemova, uz demilitarizaciju tri ratne zone. Novogodišnja noć je prošla uz granatiranja i dejstva JRV od Jadrana do Drave.
• 2. 1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, Hrvatska i JNA potpisuju primirje - 15-to, stupa na sutra u 18:00. Objavljen je Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
• 2. 1. - U Rusiji počinje Jeljcin-Gajdarova ekonomska reforma, "šok terapija": cene su liberalizovane, dolazi do hiperinflacije.
• 3. 1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).
• 3. 1. - Pre primirja, Osijek je izložen jakom granatiranju, kao i Valpovo i Belišće. Završavaju se operacije Papuk '91. (HV u zapadnoj Slavoniji) i Udar-91 (Novigrad i okolina kod Zadra). Primirje se drži, uz sporadična kršenja.
• 3. 1. - U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.
• 4. 1. - Krajinski predsednik Milan Babić se protivi Vensovom planu jer predviđa povlačenje JNA i razoružavanje TO formacija.
• 5. 1. - Hrvatska zastava na Ratnoj luci Lora u Splitu.

Etnički sastav BiH - opštine

Etnički sastav BiH - naselja

Proglašene SAO u BiH

HZ Herceg-Bosna

• 7. 1. - MiG 21 Jugoslovenske narodne armije (pilot Emir Šišić) oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske Zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru. Komandant RV i PVO gen-puk. Zvonko Jurjević je suspendovan.
• 8. 1. - Rezolucija 727 SB UN: pozdravljeno potpisivanje primirja u Sarajevu, slanje 50 oficira za vezu (UNMLO), žaljenje zbog smrti posmatrača EZ, potvrđen embargo na oružje.
• 8. 1. - Gen. arm. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu; načelnik Generalštaba, gen-puk. Blagoje Adžić je v.d. do maja.
• 8. 1. - Miloševićevo pismo Babiću: građani Srbije nisu tvoji taoci,
• 8. 1. - Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.
• 9. 1. - U sarajevskom "Holiday Innu" donesena Deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, kao jugoslovenske federalne jedinice, sa sedištem u Sarajevu. (od 12. 8. Republika Srpska), predsednik Radovan Karadžić.
• 9. 1. - Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.
• 11. 1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
• 12. 1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.
• 11-12. 1. - Nezvanični albanski referendum o autonomiji Albanaca u Makedoniji - u aprilu će biti proglašena "Ilirida".
• 12. 1. - Alžiru vojska otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata.
• 13. 1. - Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku.
• 14. 1. - U Jugoslaviju stigli oficiri za vezu UN, njih 50 zauzima pozicije pri komandama HV i JNA od 17-og.

Znak veleposlanstva RH

• 15. 1. - Evropska zajednica odlučila priznati Sloveniju i Hrvatsku (ovu drugu nakon uveravanja da će prava manjina biti poštovana) što se smatra pobedom stava Nemačke; time je od strane međunarodne zajednice priznat raspad SFRJ. Makedonija nije priznata od EZ zbog problema oko imena sa Grčkom, a priznaje je Bugarska (koja priznaje i BiH).
• 16. 1. - Potpisan ugovor kojim je okončan 12-godišnji građanski rat u El Salvadoru.
• 17. 1. - Hrvatski veslački savez primljen u Međunarodnu veslačku federaciju. Veslanje je prvi sport u neovisnoj Hrvatskoj koji je primljen u odgovarajuću međunarodnu organizaciju.
• 17. 1. - Italijanski predsednik Francesco Cossiga je prvi evropski šef države u poseti Hrvatskoj i Sloveniji posle priznanja.
• 17. 1. - Guardian objavljuje izveštaj tima eksperata u kome se tvrdi da je JNA sarađivala sa paravojskama u sistematskoj kampanji progona Hrvata.
• 18. 1. - Banjalučki korpus JNA zahteva da se na referendumu u BiH postavi pitanje o priključenju novoj Jugoslaviji.
• 23. 1. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa srpske strane tokom rata.
• 24. 1. - Ricky Ray Rector pogubljen u Arkanzasu uz podršku guvernera Billa Clintona, uprkos smanjenih mentalnih sposobnosti (čvrst stav tokom unutarpartijskih izbora).

Okruzi Srbije

• 25. 1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
• 26. 1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime je Beogradski krug.
• 26. 1. - Za nemačku marku 65 dinara, umesto 13.
• 28. 1. - Hrvatska i Slovenija dobile osmatrački status u KEBS (Beograd ima pravo veta za puno članstvo), kao i Uzbekistan, Ukrajina, Bjelorusija i Armenija.
• 29. 1. - Ukaz o slobodi trgovine u Rusiji: legalizovano preduzetništvo; omogućena sitna trgovina na ulici, nužna u teškim ekonomskim uslovima.
• 29. 1. - Uredbom Vlade Srbije uvedeno 29 okruga.
• 30. 1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.
• 30. 1. - Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
• 31. 1. - Krnji SIV optužuje Hrvatsku za genocid nad Srbima, poslat memorandum UN, EZ, KEBS.
• 31. 1. - Hrvatski diverzanti planirali srušiti Batinski most - deo je zarobljen (→ Somborska skupina).
• 31. 1.-2. 2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača

• 2. 2. - U HDZ BiH smenjen Stjepan Kljuić zbog protivljenja podeli BiH.
• 2. 2. - Pijani i mentalno nestabilni vojnik JNA ubio trojicu vojnih lica u Bijeljini i tri osobe u Modranu. (→ en)
• 3. 2. - Miting u Kninu u znak podrške Babiću, protiv Vensovog plana.
• 4. 2. - Grupa venezuelanskih oficira na čelu s potpukovnikom Hugom Chavezom okupljenih u ljevičarski pokret MBR-200 poduzima neuspjeli pokušaj državnog udara.
• 4. 2. - Danijel Borović preletio iz Bihaća u Pulu sa MiG-21 - prvi hrvatski nadzvučni zrakoplov (pismo iz bihaćke baze 7. 2. tvrdi da je on oborio helikopter misije EZ).
• 6. 2. - Tuđman pismom UN-u prihvata mirovni plan (prethodnog dana u izveštaju generalnog sekretara i on i Milan Babić označeni kao prepreke planu); u intervjuu Washington Postu objavljenom 10. 2. ipak tvrdi da namerava povratiti kontrolu nad Krajinom.
• 6. 2. - Uspostavljeni hrvatsko-slovenski diplomatski odnosi, potpisan sporazum o gospodarskoj i financijskoj suradnji.
• 7. 2. - Potpisan Maastrichtski ugovor, stupa na snagu 1. 11..
• 7. 2. - Rezolucija 740 SB UN: odobrava se plan za mirotvornu misiju u SFRJ, povećava se broj oficira za vezu sa 50 na 75, još nema uslova za slanje mirovnjaka - čeka se na Babića.
• 8. 2. - Vatikan objavio da je uspostavio pune diplomatske odnose sa Slovenijom i Hrvatskom, takođe i sa Ukrajinom.
• 8 - 23. 2. - Zimske olimpijske igre u Albertvilleu. Prvo samostalno učešće Hrvatske i Slovenije, a poslednje SFR Jugoslavije (koju trenutno čine Srbija, Crna Gora i BiH).
• 9. 2. - Skupština RSK u Glini prihvatila Vensov plan, uprkos Babićevom protivljenju, koji sutradan u Kninu organizuje drugo glasanje sa suprotnim ishodom i zakazanim referendumom za 22 - 23. 2..
• 10. 2. - Mike Tyson osuđen za silovanje Desiree Washington.
• 12. 2. - Hrvatska vlada reafirmira prihvatanje mirovnog plana, nakon što je to učinilo Vrhovno državno vijeće. Ministar bez lisnice Dražen Budiša podnosi ostavku.
• 13. 2. - Krnje Predsedništvo SFRJ JNA odluku o "privremenom dislociranju" jedinica i ustanova JNA iz Makedonije - do 15. aprila, prema dogovoru Gligorov - Adžić.
• 13 - 14. 2. - Nacionalni lideri BiH razgovoraju o budućnosti te republike, pod okriljem EZ (bez rezultata).
• 14. 2. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa hrvatske strane tokom rata.
• februar - Vojislav Šešelj predlaže izvesnog Alekseja II Romanova Anžujskog Dolgorukova Nemanjića za kralja Srbije (nasuprot princu Aleksandru Karađorđeviću).
• 15. 2. - Svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u SPC.
• 16. 2. - Skupština RSK u Glini glasa za smenu predsednika Babića (što on ne prihvata i saziva nove skupštine u Kninu).
• 16. 2. - U Gospiću miniran spomenik Nikoli Tesli (obnovljen 2021).
• 16. 2. - U izraelskom helikopterskom napadu u južnom Libanu ubijen Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha; naslediće ga Hassan Nasrallah.
• 17. 2. - U Italiji po nalogu istražnog suca Antonija di Pietra i pod sumnjom za korupciju uhapšen socijalistički političar Mario Chiesa što označava početak velike antikorupcijske akcije Mani pulite (Čiste ruke)-
• 17. 2. - Narušavanje primirja kod Okučana (ubijen vojnik JNA) i Osijeka (ubijena dvojica Hrvata).
• 18. 2. - Generalni sekretar UN preporučuje slanje mirovnjaka u Hrvatsku.
• 20. 2. - U Engleskoj formirana FA Premier League.

UNPROFOR (1993)

• 21. 2. - Rezolucija SB UN 743: ustanovljena mirotvorna misija UNPROFOR za Hrvatsku - 14.000 mirotvoraca u srpskim enklavama u Hrvatskoj (sedište u Sarajevu, prvi komandant će biti indijski general Satish Nambiar). Za početak delimično slanje, zbog finansijskih pitanja.
• 21-22. 2. - Konferencija o BiH u Lisabonu: predviđena konfederacija etničkih kantona, nalik na švajcarske, u postojećim granicama republike.
• 23. 2. - Srušena Crkva sv. Lovre u Petrinji.
• 24. 2. - Eksplozija u zgradi hrvatskog kulturnog društva u Odžaku, BiH, 12 ranjenih.
• 25 - 26. 2. - Rat za Nagorno-Karabah: masakr u Hodžaliju, ubijeno nekoliko stotina azerbejdžanskih civila.
• 26. 2. - Skupština RSK u Borovom selu smenila Babića i postavila Gorana Hadžića za predsednika (do 1994).
• 26. 2. - JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.
• 26. 2. - "Izbrisani": MUP Slovenije izbrisao iz registra 25.671 osobu neslovenačke nacionalnosti.
• 27. 2. - Razgovori lidera u Sarajevu, prethodnog jutra eksplozijom oštećen spomenik NOB u Stocu.
• 28. 2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.
• 28. 2. - Usvojen ustav Srpske Republike BiH.
• 28. 2. - Vojnik JNA ubijen u granatiranju kod Peruče.
• 28. 2. - Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .
• 29. 2.-1. 3. - Referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, na koji je izašlo oko 64% biračkog tijela, uglavnom Muslimana i Hrvata, i skoro svi glasali potvrdno.
• februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
• krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).

Mart/Ožujak

Zastava RBiH, maj 1992 - feb. 1998

• 1. 3. - Ubijen srpski svat Nikola Gardović na Baščaršiji (za Srbe, prva žrtva rata u BiH) - Srbi uveče postavljaju barikade oko Sarajeva. JNA izveštava o napadima na kasarne kod Bihaća.
• 1. 3. - Referendum u Crnoj Gori: 96% za ostanak u Jugoslaviji, uz izlaznost 66% (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).
• 2. 3. - Srbi uveče uklonili barikade oko Sarajeva, bilo je i mrtvih. Barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava.
• 3. 3. - Objavljeni rezultati referenduma, Izetbegović traži priznanje.
• 4. 3. - Granatiranje i borbe u Bosanskom Brodu.
• 6. 3. - Bomba eksplodirala u jednoj banjalučkoj banci.
• 7. 3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu), takođe i Zadru i okolini.
• 7. 3. - Slobodan Milošević povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Topčiderske zvezde.
• 7. - 8. 3. - Etnički lideri BiH razgovaraju u Briselu. Prepucavanje u Čapljini.
• 8. 3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN - sedište UNPROFOR je u Sarajevu.
• 9. 3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku, novi ustav, amnestiju za izbegavanje mobilizacije (10 - 12. 3.).
• 9. 3. - Konferencija šest republika u Briselu: teme su nasleđe, ekonomski odnosi, BiH.
• 11. 3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
• 12. 3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
• 13. 3. - Barikade u tuzlanskom području, nakon što su sinoć ubijena dvojica policajaca u Kalesiji; jedan Musliman ubijen na barikadi, vojnik JNA ranjen ispred mostarskog aerodroma.
• 15. 3. - Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.: FK Velež odigrao poslednju utakmicu na Stadionu pod Bijelim brijegom, sa Zemunom, niški Radnički nije došao 29. 3.. (stadion 1994. dobija HŠK Zrinjski).
• 16. 3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
• 17. 3. - Barikade obe strane u Mostaru: presečeni svi putevi i pruge prema gradu, gde Muslimani i Hrvati protestuju zbog ponašanja rezervista JNA a Srbi traže proporcionalno učešće u policiji (barikade uklonjene 18-tog odn. 19-og).
• 18. 3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan", "osnova za dalje pregovore" - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.
• 18. 3. - Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.
• 21. 3. - Porinuta RTOP-11 Kralj Petar Krešimir IV..
• 22. 3. - Borbe između HOS i JNA kod Neuma, srpsko-muslimansko prepucavanje kod Goražda.
• 23. 3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava. Ima mrtvih u Osijeku i N. Gradiški (učestala kršenja primirja pred postavljanje mirovnjaka). Sukobi kod Neuma, Mostara, B. Broda i Jajca.
• 24. 3. - Helsinki: Slovenija, Hrvatska i Gruzija primljene u KESS. Potpisan Ugovor o otvorenom nebu, za osmatranje vojnih snaga (na snazi od 2002, SAD se povukle 2020, Rusija 2021).
• 25. 3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana podržanih od HV s druge strane. Muslimanska strana će tražiti poništavanje sporazuma od 18. 3.. Lord Carrington kaže u Ljubljani da je Milošević pristao na specijalni status Srba u Hrvatskoj, bez promene granica.
• 26. 3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.
• 26. 3. - JNA se povukla iz Makedonije.
• 27. 3. - Lideri BiH traže plave šlemove povodom borbi u Bosanskom Brodu (do sada 30-tak mrtvih i oko 7.000 izbeglica).
• 27. 3. - Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.
• 27. 3. - U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.
• 28. 3. - Izetbegović se predomislio u vezi Kutiljerovog plana. (?) U Derventi dogovoreno primirje u B. Brodu, uglavnom se drži, većina stanovnika prešla u Hrvatsku.
• 28. 3. - Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.
• 30. 3. - 64. dodjela Oscara: najbolji film je The Silence of the Lambs, ukupno pet nagrada od sedam nominacija; Terminator 2: Judgment Day četiri nagrade od šest nominacija; najbolji strani film je Mediterraneo.
• 30. 3. - Sastanak lidera BiH u Briselu. Razmena vatre između JNA i policije u Bihaću.

April/Travanj

• 1. 4. - Barikade, od sinoć, i borbe u Bijeljini, tu su i "Arkanovci". Nastavak borbi u Bosanskom Brodu. SDS traži intervenciju JNA.
• 3. 4. - "Srpske odbrambene snage" preuzimaju kontrolu nad Banja Lukom.

Bitka za Kupres, prva faza

• 3. 4. - Srpsko-hrvatska Bitka za Kupres, HVO i HOS ga zauzimaju dva dana kasnije. Sukob između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru.
• 3. 4. - Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.
• 4. 4. - Arkanova Srpska garda ovladala je Bijeljinom.
• 4. 4. - U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a, 1.300 Francuza. Artiljerijski dueli u istočnoj Slavoniji.
• 5. 4. - Veliki miting za mir u Sarajevu, snajperisti pucali na građane sa Holiday Inn-a, poginuli Suada Dilberović i Olga Sučić (za Bošnjake i Hrvate, prve žrtve rata). Građani ušli u Skupštinu BiH.
• 5. 4. - Borbe izbile i u Sarajevu, nakon isticanja srpskog roka, u 14h, za povlačenje naređenja za mobilizaciju TO. Napadnute kasarne JNA, borbe oko aerodroma (→ Opsada Sarajeva). Borbe oko kasarne u Zvorniku.
• 5. 4. - Prvi međunarodni let Croatia Airlines, Zagreb-Frankfurt.
• 6. 4. - Ministri EZ priznaju BiH (efektivno od sutradan), ponuđeno ukidanje sankcija ostatku SFRJ (Srbiji) pod uslovom poštovanja granica i manjinskih prava.
• 6. 4. - Granatiran centar Sarajeva, snajperisti ponovo pucaju na demonstrante. Srpska policija zauzela policijsku školu. Tuđman izjavljuje da Hrvatska mora naći načina da zaštiti Hrvate u BiH.
• 7. 4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku; skinute su sankcije sa Makedonije, još bez priznanja.
• 7. 4. - Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.
• 7. 4. - Srpski napad na Foču (Muslimani zauzeli poštu a Srbi radio-stanicu).
• 7. 4. - Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a. Boutros Ghalijev izveštaj pominje stotinu kršenja primirja dnevno.
• 7. 4. - U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA. Republika Srpska BiH proglašava nezavisnost u Banjaluci, Biljana Plavšić i Nikola Koljević napuštaju predsednišvo BiH.
• 8. 4. - Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost, naređuje spajanje TO i Patriotske lige. Murat Šabanović na Višegradskoj brani, preti da će je dići u vazduh ako napadi ne prestanu.
• 8. 4. - Osnovano Hrvatsko vijeće obrane.
• 9. 4. - Arkanovci zauzeli Zvornik, zapadni diplomati govore o 20.000 muslimanskih izbeglica.
• 9. 4. - Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.
• 10. 4. - Bitka za Kupres: JNA povraća mjesto.
• 11. 4. - Radio Sarajevo javlja da je JNA preuzela Modriču.
• 11. 4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
• 12. 4. - Uz posredovanje EZ dogovoreno primirje u BiH, bez efekta. JNA izjavljuje da je preuzela Stolac. Mobilizacija u Trebinju i Nevesinju zbog penetracije iz Hrvatske.
• 12. 4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
• 13. 4. - Nove borbe u BiH, otvorene ustave na višegradskoj brani, bez većih posledica. Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.
• 13. 4. - Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).
• 14. 4. - Kolona Užičkog korpusa JNA ulazi u Višegrad, zvanično na poziv stanovnika, i zauzima branu - zapadne vlade to nazivaju agresijom (SAD sutradan prete Srbiji suspenzijom iz međunarodnih organizacija ako ne povuče snage u roku od 14 dana, ali odustaju). UNHCR kaže da u Bosni ima 134.400 izbeglica, uglavnom Muslimana i Hrvata.
• 15. 4. - Osnovana Armija Republike Bosne i Hercegovine.
• april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").
• 16. 4. - Košarkaški klub Partizan osvojio Kup evropskih šampiona u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.
• 16. 4. - JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom. KEBS osuđuje Srbiju i JNA za kršenje integriteta Bosne, preti izbacivanjem.
• 17. 4. - Srpske snage zauzele Foču nakon višednevnog granatiranja (→ Masakri u Foči), takođe i Bosanski Šamac, napadaju Derventu.
• 18. 4. - Avioni sa američkom pomoći stižu 18-19-og u Sarajevo, koje je izloženo granatiranju nakon ultimatuma radio-televiziji da prekine emitovanje. Radio kaže da su JNA i srpske snage zauzele policijsku stanicu u Bratuncu. Arkanovci su ušli u Srebrenicu, do 8. maja - pljačke, paljevine i ubistva.
• 19. 4. - JNA bombarduje Mostar, zahtevajući povratak dvojice nestalih pilota. Narednih dana gađaju i druga mesta u zapadnoj Hercegovini i gube četiri aviona.
• 19/20. 4. - JNA i srpske snage preuzele kontrolu u Sanskom Mostu.
• 21. 4. - Jako granatiranje i borbe u Sarajevu narednih dana.
• 22. 4. - Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju organizovali koncert na beogradskom Trgu Republike pod sloganom "Ne računajte na nas", sa 30-50.000 prisutnih.
• 23. 4. - EZ na Butmiru dogovara primirje u BiH, koje odmah pada. Srpske snage odbijene od Livna.
• 23. 4. - UN izjavljuje da su proterani Hrvati iz Marinaca i Sarvaša kod Osijeka.
• 24. 4. - Pešavarskim sporazumom formirana Islamska Država Afganistan; većina mudžahedinskih grupa i delovi Nadžibulahovog režima formiraju privremenu vladu. Mudžahedini narednih dana stavljaju Kabul pod kontrolu, ali međusobne borbe su već počele.
• 24. 4. - Srpske snage zauzele Bosansku Krupu nakon trodnevnih borbi. Izjava Saveta bezbednosti UN zahteva od suseda BiH da prekinu mešanje (i Srbija i Hrvatska odbacuju takve tvrdnje), nema mogućnosti za mirovnjake.
• 26. 4. - Na Uskrs uveden makedonski denar (1:1 za jugoslovenski dinar).
• 26. 4. - Borbe kod Zvornika, srpske snage u kontranapadu zauzimaju nekoliko sela. Avijacija JNA gađa Busovaču, jer je tamošnja baza blokirana.

SR Jugoslavija

• 27. 4. - Proglašena Savezna Republika Jugoslavija, koju čine (Srbija i Crna Gora, proglašen je i ustav. U pratećoj deklaraciji se kaže da SRJ nema teritorijalnih pretenzija na susedne republike. Zapadni diplomatski predstavnici, osim grčkog, nisu prisutni (zamenjena Srbijom i Crnom Gorom 2003-2006 pa razdružena).
• 27. 4. - Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.
• 27. 4. - Hans-Dietrich Genscher objavljuje da podnosi ostavku, nakon 18 godina kao ministar inozemnih poslova SR Njemačke (u svibnju dolazi Klaus Kinkel, do 1998).
• 28. 4. - Izetbegović ipak pristaje otići na pregovore u Lisabon, u direktnim kontaktima će učestovati ministar Silajdžić.
• 29. 4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
• 29. 4. - Do sada najjače granatiranje Mostara, kao odmazda za napade na pozicije JNA, čija je kasarna blokirana u gradu. Nakon nekoliko dana obnovljeno i granatiranje Sarajeva.
• 29. 4. - 2. 5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
• 30. 4. - BiH primljena u KEBS. Kod Brčkog dignuta u vazduh dva mosta preko Save - početak borbi za grad.

• 

  Zvornik - Srebrenica, apr.-dec. '92

• 

  Kupres, april '92

• 

  Posavski koridor, april-jun '92

• 

  Hercegovina, Dubrovnik, april-jun '92

Maj/Svibanj

• 1. 5. - JNA zauzima predajnik na Vlašiću (ARBiH ga povraća 1995). Sledeće večeri počinje artiljerijski okršaj u Sarajevu.
• 2. 5. - Jake borbe u centru Sarajeva, na Skenderiji, pošto JNA pokušava deblokirati zgrade komande Druge vojne oblasti i kluba armije, koje su napadnute. U granatiranju i tenovskoj vatri pogođeno više zgrada (zapaljena Glavna pošta). Dobrinja je odsečena od ostatka Sarajeva.
• 2. 5. - Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona i odvedeni u Lukavicu - JNA želi da se povuče iz grada.
• 2. 5. - Belgijski oficir, posmatrač EZ, ubijen u Mostaru - optužena JNA.
• 2/3. 5. - Srpske snage kontrolišu Doboj.
• 3. 5. - Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici: prilikom razmene predsednika Izetbegovića za generala Kukanjca i pripadnike JNA, napadnuta kolona i ubijen jedan broj vojnih lica.
• 3. 5. - U zračnom napadu na Slavonski Brod stradalo petero djece - ciljan je poslednji most iz Bosne preko Save.
• 4. 5. - Počinje Opsada Goražda.
• 5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH, građani SRJ se imaju povući do 19. 5..
• 5. 5. - Granatiran Osijek, stradala tri civila, uzbuna u Šibeniku.
• 5. 5. - Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.
• 6. 5. - Sporazum iz Graca: Karadžić i Boban navodno dele Bosnu.
• 6. 5. - Pucano iz snajpera na podsekretara UN Marracka Gouldinga i Aliju Izetbegovića tokom obilaska Baščaršije.
• 6. 5. - Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).
• 7. 5. - Srpske snage zauzele Derventu. (Tanjug) Hrvatska i srpska strana u Bosni objavile primirje, SAD upozoravaju da neće prihvatiti sporazum nauštrb Muslimana.
• 8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba, komandant Druge vojne oblasti gen. Milutin Kukanjac je razrešen.
• 8. 5. - Srpske paravojne snage napuštaju Srebrenicu, zapaljeno je nekoliko desetina kuća i ubijeno 60 Muslimana u gradu i okolini (juče su Muslimani ubili sedmoro Srba u zasedi kod Osmače i danas predsjednika SDS-a u Srebrenici, u zasjedi kod Vidikovca).
• 9. 5. - Pesma Evrovizije u Malmeu: pobedila Linda Martin iz Irske, Ekstra Nena iz SRJ ("Ljubim te pesmama") je 13.
• 10. 5. - Novo granatiranje i borbe u Sarajevu (oštećeni autobuska stanica, mlekara, sedište Crvenog krsta...). JNA pristala da preda vojnu bolnicu, četiri kasarne i još dva objekta u Sarajevu i baze u Travniku, Zenici i Konjicu.
• 11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda na konsultacije, jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti"; sutradan isto čini i SAD. TV Sarajevo izveštava da je "40.000" izbeglica napustilo Brčko. Srpske snage zauzele Kalesiju nakon 9 dana borbi.
• 12. 5. - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik) i proglasila petodnevno primirje. Onesposobljen predajnik Hum, TV-iji Sarajevo ostaje još samo bjelašnički; posmatrači EZ su napustili Sarajevo; pogođena železnička stanica.
• 12. 5. - Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).
• 13. 5. - Li Hongzhi predstavio Falun Gong u Kini.
• 14. 5. - Nakon muslimanskog pokušaja proboja oko Ilidže, do sada najjače granatiranje Sarajeva, pogođen i hotel "Duga", sedište UN i okolne rafinerija i fabrika čokolade.
• 15. 5. - Napadnuta kolona JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, najmanje 50 ubijenih. Sarajevski radio tvrdi da je JNA ponela oružje sa sobom, protivno dogovoru.
• 15. 5. - Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.
• 15. 5. - Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica. Takođe se traži od Boutros-Ghalija da sastavi plan za slanje mirovnjaka i slanje humanitarne pomoći u Sarajevo.
• 15. 5. - Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.
• 15. 5. - Još dva MiGa-21 preletela u Hrvatsku (Ivan Selak i Ivica Ivandić).
• 15. 5. - UNPROFOR preuzima odgovornost za Istočnu Slavoniju, srpske i hrvatske snage odlaze (JNA objavila 21-og da prekida povlačenje jer mora štititi srpske enklave od hrvatskih napada).

Foča-Goražde, maj-decembar '92

• 16. 5. - Pofalićka bitka, šifra "Grom": za muslimansku stranu, napadom prevenirano presecanje Sarajeva (linijom Pofalići – Kasarna „Maršal Tito“ – Most „Bratstvo-jedinstvo“ – Grbavica); za drugu stranu to je masakr nad Srbima u Pofalićima.
• 16. 5. - Nizom eksplozija uništen vojni Aerodrom Željava kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).
• 17. 5. - Veći deo osoblja UN napustio Sarajevo. Organi Srpske republike BiH pozivaju izbeglice da se vrate iz Srbije i jave vojnim vlastima.
• 18. 5. - U Sarajevu potpisano tronedeljno primirje, za sutra predviđeno povlačenje JNA iz kasarni. Kolone automobila sa ženama i decom odlaze u pravcu Sarajeva (VRS sutradan zatvara put kod Ilidže).
• 20. 5. - Predsedništvo BiH proglašava JNA okupacionom vojskom, a Radovan Karadžić proglašava "opštu mobilizaciju" muškaraca od 18 do 60 i žena do 55 godina starosti.
• 20. 5. - SAD povukle prava sletanja JAT-u, nakon što u BiH nije omogućen slobodan prolaz humanitarnim konvojima (jedan pripadnik MKCK je ubijen 18-og). Ovih dana je i naređeno zatvaranje konzulata SRJ u Njujorku i San Francisku do 31-og i proterivanje vojnih atašea.
• 21. 5. - Nakon dva dana, oko 5.000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića) (?). Granatom zapaljena "Zetra".
• 22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN. SAD smatraju da bi SRJ morala tražiti učlanjenje, nema konsenzusa za isključenje Beograda iz UN. Silajdžić traži da se primeni Poglavlje 7 Povelje UN (sankcije).
• 22. 5. - Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.
• 22. 5. - 19. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba.
• 23. 5. - Operacija Jaguar: HV zauzela brdo Križ iznad Bibinja, blizu Zadra.
• 23. 5. - ARBiH povratila Kalesiju - "prvi oslobođeni grad BiH".
• 23. 5. - U mafijaškom atentatu ubijen italijanski istražni sudac Giovanni Falcone.
• 24. 5. - Kosovski Albanci na tajnim izborima izglasali Ibrahima Rugovu za predsednika "Republike Kosovo".
• 25. 5. - JNA suspenduje povlačenje iz Sarajeva, navodno jer se gen. Mladić protivi ostavljanju oružja za sobom (juče je napuštena kasarna Viktor Bubanj). Sefer Halilović je postavljen za komandanta TO BiH.
• 26. 5. - Granatiranjem zapaljeno porodilište u sarajevskom naselju Jezero. Ruski ministar Kozirev u Sarajevu, dogovorena deblokada aerodroma (bez efekta).
• 26. 5. - Opsada Dubrovnika: hrvatska Operacija Spaljena zemlja deblokira grad, nakon povlačenja JNA.
• 26. 5. - Vlada SRJ nudi UN, koje razmatraju sankcije protiv nje, saradnju u okončanju borbi u BiH.
• 27. 5. - Masakr u ulici Vase Miskina u Sarajevu. JNA uveče napustila kasarnu "Jusuf Džonlić" (srpska TO je držala jednu polovinu do jula).
• 27. 5. - EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.
• 28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku, traži vladu nacionalnog jedinstva i spasa, faktički podržava opozicioni bojkot izbora; takođe podržava jedinstvo srpskog naroda i srpskih zemalja, kritikuje sankcije EZ.
• 29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, prvi put se koriste i VBR-ovi. Dubrovnik granatiran prvi put od decembra, sa zemlje i mora.
• 30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - trgovački embargo, uključujući naftu, prekid vazdušnog i morskog saobraćaja, sportske, kulturne i naučne saradnje.
• 30. 5. - Pre glasanja o sankcijama, Milošević poslao otvoreno pismo SDS BiH u kome osuđuje bombardovanje Sarajeva i traži odgovorne treba pozvati na odgovornost. Poziva SAD i Rusiju da donesu mir u BiH.
• 30. 5. - ARBiH napada kasarnu Maršal Tito a VRS Dobrinju III i Koševo. JNA napušta akademiju u Pazariću.
• Treća dekada maja - U okolini Prijedora osnovani logori Keraterm, Trnopolje i Omarska; napadnuta muslimanska sela Hambarine i Kozarac. Takođe napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.
• 31. 5. - U Prijedoru naređeno da nesrbi obilježe kuće bijelim čaršafima ili zastavama, te da na rukama nose bijele trake (od 2012. Dan bijelih traka).
• 31. 5. - Granatiranje Trnova, većina Muslimana zatim napušta mjesto.
• 31. 5. - Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 73, SRS 33, DPS Crne Gore 23 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija) - odziv je oko 56%. Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije (najviše za štit sa četiri ocila i Marš na Drinu).
• 31. 5. - "Crni flor" - najveći antiratni protest u Beogradu.
• 31. 5. - Jugoslavija zamenjena Danskom na predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu, tim se vraća u zemlju sa priprema.
• 24 - 31. 5. - JRM napustila Vis i Lastovo.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.

Sarajevo

• 1. 6. - Objavljen izveštaj gen. sekretara UN o situaciji u BiH: situacija je složena, Hrvatska nije povukla trupe iz zemlje (neki diplomati nezadovoljni što izveštaj nije objavljen pre glasanja o sankcijama SRJ).
• 1. 6. - Nenad Kecmanović i Mirko Pejanović ulaze u Predsjedništvo BiH (Kecmanović već sledećeg meseca odlazi u Beograd).
• 1. 6. - Hrvatska je članica UNESCO.
• 2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru - 50,7% protiv.
• 2. 6. - Humanitarni konvoj UN prema Dobrinji je zaustavljen paljbom, jedna osoba poginula.
• 3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
• 3 - 12. 6. - Masakr u Ledićima kod Trnova, ubijeno 24 Srba.
• 4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
• 4. 6.? - Hrvatska artiljerija gađa Trebinje, a granatiranje Dubrovnika se nastavlja do 8-og.
• 5. 6. - Evakuacija poslednje kasarne u Sarajevu, "Maršal Tito", bez teškog oružja. Postignut sporazum o otvaranju aerodroma za humanitarne pošiljke.
• 6. 6. - Monika Seleš po treći put zaredom osvojila French Open.
• 6/7. 6. - Jako granatiranje Sarajeva, uništena napuštena kasarna "Maršal Tito", pogođeni mlekara, pekara. Oštećenje visokonaponskog voda izaziva nestanak vode, glavna pekara ne radi.
• 7. 6. - U Sloveniji ubijen političar Ivan Kramberger, navodno slučajno.

Operacija Lipanjske zore

• 7 - 26. 6. - Operacija Lipanjske zore (Čagalj) - hrvatski uspjeh u dolini Neretve. Čapljina oslobođena 8-og, zapadni dio Mostara 11-og, Stolac 13-og. Operacija je praćena etničkim čišćenjem Srba, zločinima i razaranjem objekata.
• 8. 6. - Prvi pokušaj deblokade Sarajeva: TO BiH napada na više mesta, zauzima brdo Žuč iznad zapadnog dela grada. Zauzima Mojmilo, gubi ga sutradan. Veći deo Sarajeva bez struje i vode (struja donekle opravljena 16-og).
• 8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja. (?)
• 8. 6. - NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).
• 8. 6. - Rezolucija SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a. Ovlašćeno slanje bataljona od 1.000 ljudi za preuzimanje sarajevskog aerodroma.
• 9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
• 9. 6. - Sporazum JNA i HV u Cavtatu o razmeni zarobljenih i humanitarnoj pomoći za to mesto.
• 10. 6. - Masakr u Čemernu: u selu kod Ilijaša ubijeno 32-oje Srba.
• 10. 6. - Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a koji je trebao dočekati gen. MacKenzieja, čiji je zadatak da ispregovara otvaranje aerodroma.
• 11. 6. - Prvo zasedanje Savezne skupštine SRJ, za predsednika Veća građana izabran je Jugoslav Kostić (do 1993).
• 11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
• 12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina). Karadžić najavljuje jednostrano primirje za 15-ti (potpisano 14-og uveče), traži bar 800 UN posmatrača.
• 12. 6. - Napad VRS na Bihać - opsada traje do avgusta 1995.
• 13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije. Stejt Department savetuje Amerikancima da napuste Srbiju i Crnu Goru.
• 13. 6. - "Trenutak Sister Souljah": kandidat Bill Clinton tokom sastanka sa Duginom koalicijom Jesse Jacksona oštro kritikovao crnu "reptivistkinju" Sister Souljah zbog komentara u vezi nemira u Los Angelesu.

Posavski koridor, jun-jul '92

Hercegovina, Dubrovnik, jun-oktobar '92

• 14. 6. - Hrvatske snage prelaze na lijevu stranu Neretve u Mostaru.
• 14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
• 14. 6. - Litija prolazi Beogradom na čelu sa Patrijarhom Pavlom, prva posle 45 godina, za mir i protiv vlasti. Zasebni protest "Poslednje zvono", sa budilnicima, ispred Savezne skupštine.

Dobrica Ćosić na markici

• 15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ (smenjen posle nepunih godinu dana).
• 15. 6. - Studentski protesti 1992. u Beogradu, do 10. jula - veliko okupljanje ispred rektorata, objavljen štrajk do Miloševićeve ostavke (trajaće do 10. jula, Šešelj pokazuje pištolj studentima 9-og). DEPOS je pomerio svoj protestni sabor sa 21. juna.
• 15. 6. - Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".
• 15. 6. - Srušena pravoslavna Saborna crkva u Mostaru.
• 16. 6. - U Dobrinji poginuo novinar "Mladine" Ivo Štandeker, ranjena američka fotoreporterka Jana Schneider.
• 17. 6. - Nakon dva mirnija dana, novo granatiranje Sarajeva. Srpske snage napadaju Dobrinju (blizu sarajevskog aerodroma).
• 17. 6. - Milošević primio delegaciju studenata i profesora (studentski lider Dragan Đilas): odbija studentske zahteve.
• 17. 6. - Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).
• 18. 6. - Rezolucija SB UN 760: iz sankcija prema SRJ izuzeta humanitarna roba (hrana, lekovi...).
• 18. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba: iz medicinskog centra u Banjaluci javljaju da je 14 osoba umrlo zbog nedostatka kiseonika, od toga 11 beba. Privatni francuski konvoj stiže u Sarajevo iz Beograda sa 180 tona pomoći, nakon 53 sata putovanja; istog dana stiže UNPROFOR-ov konvoj sa posmatračima.
• 19. 6. - ARBiH u Sarajevu napada Nedžariće. Borbe u Dobrinji i oko aerodroma.
• 19 - 20. 6. - Počeci Bošnjačko-hrvatskog sukoba: neuspeli napadi HVO-a na Muslimane u Novom Travniku i Gornjem Vakufu.
• 19 - 21. 6. - Rat u Pridnjestrovlju: Bitka za Tighinu/Bender, na desnoj obali Dnjestra, najveći je okršaj sukoba; moldavske trupe su ušle u grad, ali su pridnjestrovske snage u kontranapadu povratile pozicije.
• 20. 6. - Predsjedništvo BiH proglašava ratno stanje i naređuje opštu mobilizaciju. Napadnut konvoj posmatrača koji su se povlačili iz aerodroma. Zgrada "Oslobođenja" u plamenu. Srbi napuštaju okolinu Visokog.
• 20. 6. - Dogovor Češke i Slovačke (Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar) o mirnom razlazu Čehoslovačke.
• 21. 6. - Napad na Miljevački plato kod Drniša, ubijeno 40 teritorijalaca RSK. Sutradan granatiran Knin.
• 22. 6. - UNPROFOR preuzima odgovornost za Sektor Zapad, u zapadnoj Slavoniji.
• 22. 6. - U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.
• 23. 6. - Jako granatiranje Sarajeva, ponovo nestanak struje u velikom delu grada, avioni oštetili predajnik na Bjelašnici.
• 23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
• 24. 6. - Između Prnjavora i Dervente oboren prvi hrvatski MiG, sa puk. Antunom Radošem.
• 25. 6. - Carrington razgovara u Strasbourgu sa Miloševićem, Tuđmanom i Silajdžićem - krivi Miloševićevu "tvrdoglavost" za pat-poziciju.
• 26. 6. - Finale Euro 1992 u Gothenborgu, Švedska: Danska, zamena za Jugoslaviju, pobedila je Nemačku 2:0.
• 26. 6. - Operacija Koridor 92: na liniji Živkovo Polje-Filomena-rječica Tolisa kod Modriče se sastali Prvi krajiški i Istočnobosanski korpus, tj. dve polovine RS. Dva dana kasnije VRS zauzima i Modriču.
• 26. 6. - Završetak "Lipanjskih zora" (Dan oslobođenja mostarske općine).
• 26. 6. - Generalni sekretar UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.
• 26. 6. - Vojni sud JNA u Beogradu osuđuje na smrt Martina Sabljića, Zorana Šipoša i Nikolu Čibarića za zločine u Vukovaru.
• 27. 6. - U Višegradu zapaljeno 70 Muslimana (Milan Lukić osuđen pred Haškim tribunalom).
• 28. 6. - Francuski predsednik François Mitterrand iznenada posetio Sarajevo. Dva francuska aviona sa hranom i lekovima su letela prema gradu, ali su zbog borbi oko aerodroma skrenuli u Split.
• 28. 6. - 5. 7. - Vidovdanski sabor 1992. - DEPOS (Demokratski pokret Srbije) organizuje proteste u Beogradu koji traže Miloševićevu ostavku, tu je i krunski princ Aleksandar Karađorđević, Patrijarh Pavle traži kraj nasilja u BiH.
• 29. 6. - Rezolucija SB UN 761: odobreni dodatni elementi Unprofora, 1.100 kanadskih vojnika, za bezbednost i funkcionisanje sarajevskog aerodroma, sa kojeg se povlače snage VRS, a istaknuta je zastava UN. Sleteo je jedan francuski avion sa pomoći.
• 29. 6. - Telohranitelj ubio alžirskog šefa države Mohameda Boudiafa.
• 30. 6. - Rezolucija SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.
• 30. 6. - Studentska šetnja Beogradom (na "Vidovdanskom saboru" je znatno opao broj prisutnih).

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (zvanično 200:1), inflacija je 102%. Datum izdanja novčanica od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (mladić).
• 1. 7. - Izdat Bosanskohercegovački dinar - vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH. U ovo vreme je izdat i dinar Republike Srpske, a na prostorima pod kontrolom HVO će se koristiti hrvatski dinar - svuda vredi marka.
• 1. 7. - Karadžić objavio da je naredio primirje.
• c. 1. 7. - Američka mornarica i vazduhoplovstvo se nalaze nekoliko dana u Jadranu, radi davanja podrške humanitarnim operacijama.
• 1 - 2. 7. - Velike protestne šetnje u Beogradu.
• 1 - 13. 7. - Hrvatska Operacija Tigar: zauzimaju visove kod Dubrovnika.

Sarajevski aerodrom i Dobrinja, sa Trebevića (2017)

• 2. 7. - Prvi kanadski vojnici stižu na sarajevski aerodrom, kao i tri aviona. Operacija Provide Promise traje do januara 1996, sa 12.886 letova aviona iz 21 zemlje, sa dostavljenih 159.622 tone pomoći i odvezenih 1.300 ranjenih. Borbe oko trga Pere Kosorića.
• 3. 7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB" - Mate Boban u Grudama proglašava samoupravu (SAD izjavljuju 6-og da se protive tom pokušaju). Ministar obrane BiH Jerko Doko izjavljuje da će HVO biti pod jedinstvenom komandom sa snagama BiH.
• 3. 7. - Posrednik lord Carrington u Sarajevu: Izetbegović ne želi etničke regione a Karadžiću bi oni bili samo osnova za pregovore.
• 3. 7. - Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.
• 6. 7. - Operacija Koridor 92: VRS zauzima Derventu (Dan oslobođenja je 4. 7.).
• 6-29. 7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
• 6-7. 7. - Samit G-7 u Minhenu: ne treba isključivati vojna sredstva za ispunjenje humanitarnih ciljeva u BiH.
• 7. 7. - Policija uveče sprečila studentsku šetnju do Miloševićeve rezidencije, studenti tokom noći blokirali više punktova u Beogradu. Farmeri sutradan blokiraju puteve severno od Beograda - traže više cene žita i više dizela (Vidovdanski sabor je završen 5-og).
• 8 - 10. 7. - Sastanak KEBS u Helsinkiju: suspendovano članstvo SRJ, jer je okrivljena za agresiju prema susedima (mandatar Panić je tražio da se odluka odloži za 100 dana). Sastanak Izetbegović-Buš 9-og. Buš šalje dva broda u Jadran, isključuje slanje vojnika. WEU i NATO su na margini sastanka dogovorili slanje mornarice za nadzor embarga.
• 9. 7. - Skupština Srbije usvaja niz zakona kojima se "Miloševiću daje kontrola nad ekonomijom". Studenti ponovo šetaju gradom, Šešelj im nakon koškanja ispred skupštine pokazuje pištolj.
• 9. 7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" UNPA pod hrvatsku kontrolu.
• 10. 7. - Manuel Noriega osuđen na 40 godina zatvora u Majamiju, zbog trgovine drogom.
• 11. 7. - Ofanziva srpskih snaga na Goražde.
• 12. 7. - Zločini nad Srbima u okolini Srebrenice.
• 13. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Odžak. Sarajevo bez struje.
• 13. 7. - Rez. SB UN 764: UNPROFOR na sarajevskom aerodromu pojačati za 500 ljudi, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova Haškog tribunala).
• 13. 7. - Laburista Yitzhak Rabin je novi premijer Izraela, nakon Yitzhaka Shamira iz Likuda (do atentata 1995).
• 14. 7. - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, postao prvi premijer SR Jugoslavije; uzima i resor odbrane - njegova politika je suprotstavljena Miloševićevoj, smenjen je krajem godine.
• 15. 7. - Granata ubila osam izbjeglica na igralištu u Slavonskom Brodu. Nemačka šalje jedan razarač u NATO-ovu operaciju nadzora u Jadranu - prva inostrana nehumanitarna misija te zemlje od svetskog rata.
• 16. 7. - Počinje operacija Maritime Monitor: brodovi NATO i Zapadnoevropske unije nadgledaju na Jadranu sprovođenje sankcija protiv SRJ (prva takva operacija od Drugog svetskog rata); u novembru je zamenjuje operacija Maritime Guard. VRS odsekla Bosanski Brod.
• 17. 7. - U Londonu dogovoreno 14-dnevno primirje u BiH, od 19-og, i stavljanje teškog oružja pod kontrolu UN.
• 17 - 20. 7. - 39. Pulski filmski festival, prvi u samostalnoj Hrvatskoj: Zlatna arena za film "Priča iz Hrvatske".
• 19. 7. - Premijer SRJ Milan Panić u poseti Sarajevu.
• 19. 7. - Italijanska mafija ubila još jednog sudiju, Paola Borsellina; u eksploziji auto-bombe je poginulo i petoro policajaca iz pratnje.
• 20. 7. - Zbog jakih borbi, uprkos primirju dogovorenom pred EZ, na jedan dan suspendovan vazdušni humanitarni most prema Sarajevu.

Pridnjestrovlje

• 21. 7. - Tuđman i Izetbegović potpisuju u Zagrebu Sporazum o prijateljstvu i suradnji Hrvatske i BiH.
• 21. 7. - Gen. Lewis MacKenzie, komandant operacija UN u Sarajevu, tvrdi da sve strane krše pravila ratovanja.
• 21. 7. - Carrington u Beogradu: lideri Krajine odustaju od zahteva za nezavisnost kao preduslova za pregovore sa Hrvatskom.
• 21. 7. - Zaključeno je primirje u Ratu u Pridnjestrovlju.
• 23. 7. - Konvoj od oko 7-10.000, uglavnom muslimanskih, izbeglica iz Bosanskog Novog krenuo prema Karlovcu (deo izbeglica je zatim prevezen vozovima u Nemačku).
• 23. 7. - Abhazija proglasila nezavisnost od Gruzije - sledećeg meseca izbija rat.
• 25. 7. - 9. 8. - Olimpijada u Barceloni. Debituju Slovenija (2 bronze u veslanju), BiH, i Hrvatska (medalje: muška košarka srebro, teniseri dve bronze - Goran Ivanišević pojedinačno i u dublu sa Prpićem). Iz SR Jugoslavije smeju nastupiti samo pojedinci pod naslovom nezavisnih učesnika (medalje osvajaju Jasna Šekarić [srebro], te Aranka Binder i Stevan Pletikosić [bronze], svi u streljačkim disciplinama).

"Olimpijski strelac" i kotao za olimpijski plamen u Barceloni

• 26. 7. - Izdvajanjem iz DS nastaje Demokratska stranka Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom.
• 27. 7. - Mirovnjaci iz Francuske, Egipta i Ukrajine počinju zamenu kanadskih na sarajevskom aerodromu. Nastavak razgovora u Londonu - do 29-og, Silajdžić odbija razgovore dok se ne prekinu borbe.
• 29. 7. - U Sarajevo iz Splita stiže UNHCR-ov konvoj od 25 kamiona, do sada najveći. Zakon u Srbiji otežava organizovanje demonstracija. Panić u Londonu potvrđuje postojanje srpskih logora, nazivajući ih sramotom (ranije je Krajišnik tražio puštanje Srba iz muslimanskih i hrvatskih logora). Telefonske veze sa Sarajevom u prekidu.
• 30. 7. - Ofanziva ARBiH oko Sarajeva, aerodrom nakratko zatvoren 31-og zbog granatiranja.
• 31. 7. - "Politika" štrajkuje zbog pokušaja podržavljenja - prvi put nakon 1944. da novine nisu izašle.
• 31. 7. - Karadžić kaže da BiH kao država ne postoji, poriče postojanje srpskih logora, Srbi bi bili srećni delićem hrvatske obale uz Crnu Goru.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Izdate nove novčanice od 1000 dinara (Nikola Tesla) i 5.000 dinara (Ivo Andrić).
• 1. 8. - Evakuacija siročića autobusom iz Sarajeva, dve bebe stradale od snajpera.
• 2. 8. - Izbori u Hrvatskoj, prvi posle neovisnosti: parlamentarni (apsolutna većina za HDZ, 85 mandata) i predsjednički (Franjo Tuđman skoro 57%).
• 3. 8. - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca pronađeno arheološko nalazište iz ranog paleolita, ašelska kultura.

Logor Manjača

• 4. 8. - Savet bezbednosti UN zahteva slobodan pristup Crvenom krstu i drugima agencijama svim logorima i zatvorima, nakon izveštaja o "srpskim konc-logorima" (Keraterm, Omarska, Manjača, Trnopolje). Sarajevski aerodrom zatvoren na tri dana zbog granatiranja. Prekinut vodovod na Ilidži, veći deo Sarajeva nema vodu, jake borbe sledeće noći.
• 5. 8. - Međunarodni komitet Crvenog krsta: sve tri strane u BiH imaju centre za pritvor u kojima se krše ljudska prava.
• 6. 8. - Vatikan podržava intervenciju u BiH, kako bi se razoružali "oni koji bi da ubijaju".
• 7. 8. - Guardian objavljuje reportažu iz "istražnog centra" Omarska.
• 7. 8. - Rez. SB UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.
• 7. 8. - Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.
• 8. 8. - Aleksa Buha, ministar ino. poslova SrR BiH, izjavio u Beogradu da su Srbi u inostranstvu ponudili da učestvuju u kamikaze misijama po Evropi u slučaju "zapadne agresije" (NY Times).
• 8. 8. - Finale olimpijskog košarkaškog turnira: američki Dream Team je pobedio Hrvatsku sa 117:85.
• 9. 8. - Blaž Kraljević, komandant HOS Hercegovine i general ARBIH, i još osam pripadnika HOS poginuli u sukobu sa HVO u Kruševu kod Mostara.
• 12. 8. - Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska.
• 12. 8. - Završena hrvatska Operacija Oslobođena zemlja u zaleđu Dubrovnika.
• 13. 8. - Rez. SB UN 770, na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija: zahteva se prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom. Istog dana Rez. SB UN 771, kojom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".
• 13. 8. - Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki novinar iz njegove pratnje.
• 13. 8. - SRJ priznala Sloveniju.

Početak Rata u Abhaziji

• 14. 8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
• 14. 8. - Počinje Rat u Abhaziji: gruzinske snage su poslate da povrate kontrolu nad Abhazijom, separatistička vlada je napustila Suhumi četiri dana kasnije.
• 15 - 28. 8. - Operacija Krug: ARBiH oslobađa lijevu obalu Drine kod Goražda.
• 20. 8. - U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
• 21. 8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje.
• 22. 8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
• 25/26. 8. - U granatiranju zapaljena Gradska vijećnica u Sarajevu, izgorio veći dio knjižnog fonda i dokumenata.
• 26-27. 8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine. Srbi pristali da stave teško naoružanje pod kontrolu UN i prekinu opsadu Sarajeva, ali Karadžić kaže da opsade nema; sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
• 28. 8. - Novo granatiranje Sarajeva, uključujući štab UNPROFOR-a.
• 28. 8. - Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
• 29. 8. - Srpska strana objavila da diže opsadu Goražda (ARBiH zatim zauzima teren).
• 31. 8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
• avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
• avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i američki jug.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Izdate novčanice od 10.000 dinara (djevojčica) i 50.000 dinara (dječak).
• 2. 9. - Jezdimir Vasiljević ("Gazda Jezda") organizuje meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu.
• 2. 9. - ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.
• 3. 9. - Raketom sa teritorije pod kontrolom Muslimana i Hrvata oboren italijanski transportni avion, prekinuti humanitarni letovi.
• 4. 9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
• 6. 9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
• 8. 9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a (komandant UN optužuje ARBiH).
• 9. 9. - SAD tvrde da Iran šalje oružje bosanskim Muslimanima (nešto zaplenjeno na zagrebačkom aerodromu).
• 10. 9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit.
• 10. 9. - Vladislav Jovanović, savezni ministar ino-poslova, dao ostavku iz neslaganja sa Panićevom politikom.
• 11. 9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
• 14. 9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.
• 14. 9. - Rez. SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti.
• 15. 9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
• pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.

Bosanski Brod, jul-okt.

• 16. 9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte).
• 16. 9. - Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.
• 19. 9. - Rez. SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (suspendovana iz UN 22/23. 9.).
• 23. 9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.
• 23. 9. - Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.
• 25. 9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
• 26. 9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije.
• 30. 9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..
• 30. 9. - Proterivanje Muslimana sa Grbavice.
• 30. 9. - U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - U SAD počeo je s radom Cartoon Network.
• 2. 10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
• 2. 10. - Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
• 3. 10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
• 3. 10. - Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku na američkoj televiziji, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.
• 4. 10. - Izraelski avion, El Al Flight 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.

Pad Posavine

Posavski koridor, avg-jan.

• 6. 10. - Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod (Sarajevo smatra da su ga Hrvati prepustili) - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i Gradačca.
• 6. 10. - Rez. SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30.9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rez. SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija.
• 9. 10. - Rez. SB UN 781: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje.
• 12. 10. - Kairski zemljotres izaziva razaranja i 545 mrtvih.
• 13. 10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione.
• 13. 10. - Okršaj policije sa Albancima u Prištini.
• 15. 10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
• 16. 10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada".
• 16. 10. - Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.
• druga polovina oktobra - Eskalira muslimansko-hrvatski sukob u BiH.
• 19. 10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
• 19. 10. - Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
• 20. 10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
• 20. 10. - Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.

Jajce, jul-nov.

• 21. 10. - Odlukom Predsjedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
• 22. 10. - Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
• 22. 10. - Objavljeno da je otkrivena lokacija masovne grobnice na Ovčari.
• 24. 10. (i ovih dana) - VRS granatira Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
• 24. 10. - Predsednik Ćosić najavio "odlučujuće" izbore u SRJ za 20. 12.
• 25. 10. - Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj (tj. konvoje s obe strane koji su se trebali sastati u Okučanima).
• 26. 10. - HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
• 26. 10. - Operacija Vlaštica: HV zauzima kotu iznad Dubrovnika.
• 28. 10. - Ženevski pregovarači Vens i Oven odbacuju etničku podelu BiH i predlažu podelu na 7 do 10 autonomnih pokrajina (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan).
• 28. 10. - Boris Jeljcin zabranjuje kao neustavan novoosnovani Front nacionalnog spasa, savez komunista i nacionalista - Ustavni sud u februaru obara zabranu.
• 29. 10. - U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik.
• 31. 10. - Papa Ivan Pavao II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.

Novembar/Studeni

• 3. 11. - Bill Clinton izabran za novog predsjednika SAD.
• 3. 11. - Milan Panić preživeo glasanje o poverenju (18-17 za njega u Veću republika, dan nakon izgubljenog glasanja u Veću građana).
• 5. 11. - U Beogradu prvi broj pozorišnog lista "Ludus".
• 6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
• 10. 11. - Rez. SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
• 11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
• 16. 11. - Rez. SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, osuđuje se naročito bosansko-srpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži povlačenje Hrvatske vojske iz BiH, pojačavaju sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu).
• 17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
• 19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno).
• 19. 11. - Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (u decembru će je vlast oteti).
• 20. 11. - Zamak Windsor pogođen požarom u kojem stradaju neprocjenjiva umjetnička djela.
• 20. 11. - Artiljerijski napad VRS na Travnik.
• 22. 11. - Brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije počeli da pretražuju brodove na ulazu u teritorijalne vode SRJ na Jadranu (sprovođenje pooštrene blokade).
• 25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o prestanku postojanja Čehoslovačke i njenoj podjeli ne nezavisne države - Češku i Slovačku.
• ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (Vrhovni sud mu odobrava 9. 12.).
• 1. 12. - Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).
• 1. 12. - Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo zbog puščane vatre.
• 3. 12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.
• 1. 12. - Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.
• 1. 12. - U Prištini ubijen jedan albanski demonstrant.
• 6. 12. - Snage VRS zauzele sarajevsko (ilidžansko) naselje Otes posle petodnevnih borbi; preimenovano u Zoranovo po poginulom pukovniku Zoranu Borovini.
• 6. 12. - Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije, sa oko 2.000 žrtava.
• 6. 12. - Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.
• 7. 12. - Kontraofanziva ARBiH oko Sarajeva.
• 9. 12. - Princ Charles i princeza Diana od Walesa objavljuju rastavu.
• 9. 12. - UNITAF, Operacija Restore Hope: američke trupe se iskrcavaju u Somaliji.

Viktor Černomirdin

• 9 - 14. 12. - Začetak ustavne krize u Rusiji: Kongres narodnih deputata odbija Jeljcinov predlog Jegora Gajdara za premijera. Jeljcin ne uspeva oduzeti kvorum Kongresu, postignut je sporazum o ustavnom referendumu na proleće a za premijera je izabran (do 1998).
• 11. 12. - U tjedniku Globus se pojavljuje tekst Hrvatske feministice siluju Hrvatsku, napad na "Vještice iz Rija" (Jelena Lovrić, Rada Iveković, Slavenka Drakulić, Vesna Kesić i Dubravka Ugrešić), tako nazvane jer su tokom održavanja svjetskog kongresa PEN centara u Rio de Janeiru navodno lobirale protiv održavanja slijedećeg kongresa PEN-a u Hrvatskoj. Napadi na njih će trajati i tokom sledeće godine.
• 11. 12. - Rez. SB UN 795: odobreno slanje UNPROFOR-a u Makedoniju, na granicu sa Albanijom i SRJ.
• 12. 12. - Zemljotres pogađa indonežansko ostrvo Flores - 2500 mrtvih.
• 14. 12. - Predsednik SRJ Dobrica Ćosić podržao kandidaturu Milana Panića.
• 17. 12. - Potpisan Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA, na snazi od 1994).
• 18. 12. - Rez. SB UN 798: zgroženi izveštajima o masovnom, organizovanom i sistematskom silovanju žena u BiH, naročito Muslimanki.
• 18. 12. - Zatvoren Logor Manjača.
• 20. 12. - U SR Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori.
  • Slobodan Milošević reizabran (u prvom krugu pobedio Milana Panića). Za skupštinu Srbije: SPS 101, SRS 73, DEPOS 50 mesta. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
  • Momir Bulatović reizabran za predsednika Crne Gore, DPS ubedljiv 20. 12. i 10. 1. 1993..
• 27. 12. - Izvešteno da je američki predsednik Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo.
• 28. 12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.
• decembar, druga polovina - Oko 10.000 Srba pobeglo preko Drine, usled napredovanja ARBiH prema Bratuncu.
• 28. 12. - Godišnja inflacija u SRJ 19.810%.
• 29. 12. - U Hrvatskoj doneseni Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi i Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj - 418 općina umjesto 100, i 20 županija + Grad Zagreb.
• 29. 12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića.
• 29. 12. - Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.
• 31. 12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika.

Kroz godinu

• Deng Xiaoping ubrzava tržišne reforme u NR Kini.

Rođenja

• 10. 1. - Šime Vrsaljko, nogometaš
• 11. 1. - Filip Bradarić, nogometaš
• 12. 1. - Georgia May Jagger, model, kćerka Micka i Jerry Hall
• 5. 2. - Neymar, fudbaler
• 27. 2. - Filip Krajinović, teniser
• 10. 3. - Emily Osment, glumica, pevačica
• 5. 4. - Mirna Radulović, pevačica
• 11. 5. - Thibaut Courtois, belgijski golman
• 17. 5. - Srećko Lisinac, srpski odbojkaš
• 20. 5. - Damir Džumhur, teniser
• 3. 6. - Mario Götze, fudbaler
• 4. 6. - Dino Jelusić, hrvatski pjevač
• 7. 6. - Franka Batelić, pjevačica
• 10. 6. - Kate Upton, model, glumica
• 11. 6. - Julian Alaphilippe, biciklista
• 15. 6. - Mohamed Salah, egipatski fudbaler
• 22. 7. - Selena Gomez, pevačica, glumica
• 18. 8. - Bogdan Bogdanović (košarkaš)
• 20. 8. - Demi Lovato, glumica, pevačica
• 16. 9. - Nick Jonas, pevač Jonas Brothers
• 21. 9. - Anđela Jovanović, glumica
• 21. 10. - Bernard Tomic, australski tenisač
• 7. 11. - Mia Dimšić, pop-pjevačica i kantautorica
• 16. 11. - Marcelo Brozović, nogometaš
• 23. 11. - Miley Cyrus, američka pjevačica
• 23. 11. - Mimi Mercedez, srpska hip hop umetnica

Smrti

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Grace Hopper, kompjuterska naučnica, kontraadmiral SAD (* 1906)
• 3. 1. - Judith Anderson, glumica (* 1897)
• 3. 1. - Radomiro Tomic, čileanski političar (* 1914)
• 16. 1. - Ajahn Chah, budistički učitelj (* 1918)
• 20. 1. - Milovan Gavazzi, etnolog (* 1895)
• 23. 1. - Freddie Bartholomew, glumac, TV režiser, producent (* 1924)
• 26. 1. - José Ferrer, glumac (* 1912)
• 27. 1. - Ivica Čuljak - Satan Panonski, hrvatski pjevač (* 1960.)
• 29. 1. - Čedomir Drulović, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
• 29. 1. - Enver Krupić, slikar (* 1911)

Februar/Veljača

• 10. 2. - Alex Haley, američki pisac (* 1921.)
• 12. 2. - Marijan Kunšt, hrvatski operni pjevač (* 1924.)
• 13. 2. - Antun Motika, slikar (* 1902)
• 14. 2. - Ivo Tomić, sportski novinar i reporter (* 1929)
• 16. 2. - Angela Carter, spisateljica (* 1940)
• 16. 2. - Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha (* 1952)
• 20. 2. - Roberto D'Aubuisson, desničarski lider u San Salvadoru (* 1944)
• 20. 2. - A. J. Casson, slikar (* 1898)
• 22. 2. - Markos Vafiadis, grčki partizan (* 1906)
• 25. 2. - Momčilo Tešić, književnik (* 1911)
• 25. 2. - Zlatko Celent, veslač, olimpijac (* 1952)
• 26. 2. - Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (* 1932)

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Karlo Štajner, jugoslovenski komunista i pisac (* 1902)
• 2. 3. - Sandy Dennis, glumica (* 1937)
• 3. 3. - Dobrivoje Vidić, bivši predsednik predsedništva SR Srbije (* 1918)
• 4. 3. - Art Babbitt, animator (* 1907)
• 6. 3. - Alojz Benac, arheolog i historičar (* 1914)
• 9. 3. - Menachem Begin, bivši premijer Izraela, nobelovac za mir (* 1913)
• 11. 3. - Richard Brooks, filmski režiser, scenarista (* 1912)
• 14. 3. - Jean Poiret, glumac, režiser, scenarista (* 1926)
• 20. 3. - Georges Delerue, kompozitor (* 1925)
• 23. 3. - Friedrich Hayek, uticajni ekonomista, nobelovac (* 1899)

April/Travanj

• 1. 4. - Leon Geršković, učesnik NOB, pravnik, suosnivač "Slobodne Dalmacije" (* 1910)
• 3. 4. - Ivan Rukavina, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1912)
• 5. 4. - Suada Dilberović i Olga Sučić, prve žrtve rata u Sarajevu (* '68. i '58.)
• 5. 4. - Sam Walton, osnivač Walmart-a (* 1918)
• 6. 4. - Isaac Asimov, SF autor, biohemičar (* 1920)
• 8. 4. - Daniel Bovet, farmakolog, nobelovac za otkriće antihistamina (* 1907)
• 11. 4. - Josip Vidmar, društveno-politički radnik iz Slovenije (* 1895)
• 19. 4. - Voja Carić, pesnik za decu (* 1922)
• 20. 4. - Benny Hill, engleski komičar (* 1924.)
• 21. 4. - Vladimir Kirilovič, glava kuće Romanov (* 1917)
• 27. 4. - Olivier Messiaen, kompozitor (* 1908)
• 28. 4. - Francis Bacon (slikar) (* 1909)
• 30. 4. - Stojan Ćelić, slikar, profesor, akademik (* 1925)

Maj/Svibanj

• 6. 5. - Marlene Dietrich, nemačka glumica (* 1901)
• 11. 5. - Jovan Milićević (glumac) (* 1923)
• 12. 5. - Robert Reed, američki glumac (* 1932)
• 13. 5. - Smiljana Mandukić, balerina, koreograf, pedagog (* 1908)
• 14. 5. - Nie Rongzhen, poslednji maršal NR Kine (* 1899)
• 23. 5. - Giovanni Falcone, italijanski sudija (* 1939)

Jun/Lipanj

• 2. 6. - Philip Dunne, scenarista, režiser (* 1908)
• 3. 6. - Robert Morley, glumac (* 1908)
• 7. 6. - Ivan Kramberger, slovenski pronalazač, političar (* 1936)
• 8. 6. - Vinko Šamarlić, džudista, policajac (* 1964)
• 18. 6. - Ratko Dražević, bivši operativac UDB-e i direktor Avala filma (* 1918)
• 21. 6. - Li Xiannian, bivši predsednik NR Kine (* 1909)
• 25. 6. - James Stirling, arhitekta (* 1926)
• 28. 6. - Mihail Talj, šahovski velemajstor (* 1936)
• 29. 6. - Mohamed Boudiaf, šef države Alžira (* 1919)
• 30. 6. - Nevzet Nanić, starješina ARBiH (* 1968)

Jul/Juli/Srpanj

• 2. 7. - Borislav Pekić, srpski književnik. (* 1930)
• 4. 7. - Astor Piazzolla, inovator tango muzike (* 1921)
• 7. 7. - Andrija Andabak, časnik HV (* 1956)
• 11. 7. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser i scenarista (* 1926)
• 13. 7. - Otmar Kreačić, učesnik Španskog rata i NOB, d.-p. radnik, narodni heroj (* 1913)
• 19. 7. - Paolo Borsellino, italijanski sudija (* 1940)
• 19. 7. - Boro Radić, kriminalac, starešina VRS (* )
• 23. 7. - Suleiman Frangieh, bivši predsednik Libana (* 1910)
• 28. 7. - Jovan Rašković, srpski političar i psihijatar. (* 1929)
• 30. 7. - Joe Shuster, kokreator Superman-a (* 1914)

Avgust/August/Kolovoz

• 5. 8. - Jeff Porcaro, rok bubnjar (* 1954)
• 5. 8. - Esad Sadiković, ljekar, žrtva ratnog zločina (* )
• 7. 8. - Moma Marković, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1912)
• 9. 8. - Blaž Kraljević, komandant HOS-a u BiH, general ARBiH (* 1947)
• 12. 8. - John Cage, američki kompozitor (* 1912)
• 17. 8. - Al Parker, porno glumac, reditelj i producent (* 1952)
• 18. 8. - John Sturges, filmski režiser (* 1910)
• 22. 8. - Ramiz Salčin, borac ARBiH (* 1954)
• 25. 8. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda (* 1948)
• 26. 8. - Đurđica Barlović, bivša pjevačica "Novih fosila" (* 1950)

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Piotr Jaroszewicz, bivši premijer NR Poljske (* 1909)
• 2. 9. - Barbara McClintock, genetičarka, nobelovka (* 1902)
• 3. 9. - Bruno Bjelinski, skladatelj (* 1909)
• 11. 9. - Stojan Vujnović, starješina HOS (* 1953)
• 12. 9. - Anthony Perkins, američki filmski i kazališni glumac (* 1932.)
• 13. 9. - Vladislav Mitrović, episkop zahumsko-hercegovački i mitropolit dabrobosanski (* 1913)
• 13. 9. - Edin Salaharević, košarkaš, žrtva ratnog zločina (* 1973)
• 13. 9. - Božidar Rašica, arhitekt, scenograf i slikar (* 1912)
• 15. 9. - Žarko Mitrović, glumac (* 1915)
• 20. 9. - Milutin Stojadinović, episkop timočki (* 1918)
• 23. 9. - Iso Lero Džamba (nestao), srpski kriminalac
• 25. 9. - Ivica Vdović, rok bubnjar (* 1961)

Oktobar/Listopad

• 3. 10. - Drago Galić, arhitek, sveučilišni nastavnik (* 1907)
• 6. 10. - Denholm Elliott, glumac (* 1922)
• 8. 10. - Willy Brandt, bivški kancelar SR Nemačke (* 1913)
• listopad - Neven Šegvić, arhitekt (* 1917)
• 16. 10. - Atanasije Urošević, geograf, antropogeograf (* 1898)
• 20. 10. - Koča Popović, publicista, učesnik Španskog rata, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1908)
• 20. 10. - Ivan Focht, filozof i mikolog (* 1927)
• 21. 10. - Jim Garrison, tužilac, istraživač atentata na JFK (* 1921)
• 21. 10. - Ante Ciliga, suosnivač KPJ, nacionalistički emigrant (* 1898)
• 22. 10. - Cleavon Little, glumac (* 1939)
• 27. 10. - David Bohm, teoretski fizičar (* 1917)
• 28. 10. - Aleksandar Knežević Knele, srpski kriminalac (* 1971)
• 30. 10. - Hajrudin Mešić, starješina ARBiH (* 1959)

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Hal Roach, režiser i producent (* 1892)
• 2. 11. - Jerko Fućak, teolog, bibličar (* 1932)
• 5. 11. - Jan Oort, astronom (* 1900)
• 7. 11. - Alexander Dubček, čehoslovački političar (* 1921)
• 10. 11. - Chuck Connors, glumac, sportista (* 1921)
• 17. 11. - Milan Krivokuća, osnivač sindikata strojovođa HŽ (* 1948)
• 27. 11. - Ivan Generalić, hrvatski slikar (* 1914)
• 28. 11. - Adil Bešić, starješina ARBiH (* 1964)
• 29. 11. - Jean Dieudonné, matematičar (* 1906)

Decembar/Prosinac

• 3. 12. - Nureddin al-Atassi, bivši predsednik Sirije (* 1929)
• 4. 12. - Zoran Borovina, pukovnik VRS (* 1952)
• 8. 12. - Smail Šikalo, starješina ARBiH (* 1967)
• 13. 12. - Aleksandar Tirnanić, fudbaler i selektor (* 1910)
• 15. 12. - Stojan Dečermić, glumac (* 1931)
• 18. 12. - Vojin Bakić, kipar (* 1915)
• 24. 12. - Peyo, tvorac Štrumpfova (* 1928)
• 28. 12. - Mirjana Dragičević, žrtva ratnog zločina (* 1983)
• 30. 12. - Mihailo Lalić, književnik (* 1914)

Kroz godinu

• Kuno Vidrić, hrvatski i srpski planinar. (*1908).
• Nisim Albahari, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1916)
• Miodrag Žalica, književnik (* 1926)
• Enver Krupić, slikar (* 1911)
• Nada Pani, glumica (* 1920)
• Fuad Muhić, pravnik, sveučilišni profesor, političar (* 1941)

Nobelove nagrade

• Fizika: Georges Charpak (pronalazak i razvoj detektorâ čestica, naročito višeanodnog proporcionalnog brojača)
• Kemija: Rudolph A. Marcus (doprinos teoriji reakcija sa prenosom elektrona u hemijskim sistemima)
• Fiziologija i medicina: Edmond H. Fischer i Edwin G. Krebs (otkrića u vezi reverzibilne fosforilacije proteina kao biološkog regulatornog mehanizma)
• Književnost: Derek Walcott (za poetsko delo velikog sjaja, podržano istorijskom vizijom, ishod multikulturalne posvećenosti)
• Mir: Rigoberta Menchú Tum (rad za socijalnu pravdu i etno-kulturalno pomirenje na osnovu poštovanja prava domoradačkih naroda)
• Ekonomija: Gary S. Becker (proširenje domena mikroekonomske analize na širok spektar ljudskog ponašanja i interakcije, uključujući netržišno ponašanje)

Važniji pokretni dani

• 4. 2. - Kineska Nova godina
• 21. 3. - Novruz, iranska Nova godina
• 4. 4. - Ramazanski bajram
• 19. 4. - Uskrs (zapadni)
• 26. 4. - Uskrs (pravoslavni)
• 11. 6. - Kurban-bajram

Literatura/Spoljne veze

• 16 godina od početka opsade Sarajeva (Peščanik)
• Interaktivna karta BiH (ICTY)
• Hronologija RSK Arhivirano 2009-08-11 na Wayback Machine-u
• Deset Miloševićevih godina u deset slika (4) (Vreme)
• ((en)) Yugoslavia Events Chronology (University of Texas at Arlington): January-June 1992 i (jul-decembar) 1992 (pokriva ex-Yu prostor).

Takođe pogledati

• Godišnji kalendar - Dnevni kalendar
• Rat u Bosni i Hercegovini
• Bošnjačko-hrvatski sukob

1992 na Wikimedijinoj ostavi