1992

Ovo je članak o godini 1992.

Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine:	1989 1990 1991 – 1992 – 1993 1994 1995

1992. po kalendarima

Gregorijanski	1992. (MCMXCII)
Ab urbe condita	2745.
Islamski	1412–1413.
Iranski	1370–1371.
Hebrejski	5752–5753.
Bizantski	7500–7501.
Koptski	1708–1709.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2047–2048.
• Shaka Samvat	1914–1915.
• Kali Yuga	5093–5094.
Kineski
• Kontinualno	4628–4629.
• 60 godina	Yang Voda Majmun (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11992.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Boutros Boutros Ghali postaje novi generalni sekretar UN.
• 1. 1. - Nakon Srbije i JNA juče, i Hrvatska prihvata plan o slanju plavih šlemova, uz demilitarizaciju tri ratne zone. Novogodišnja noć je prošla uz granatiranja i dejstva JRV od Jadrana do Drave.
• 2. 1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, Hrvatska i JNA potpisuju primirje - 15-to, stupa na sutra u 18:00. Objavljen je Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
• 2. 1. - U Rusiji počinje Jeljcin-Gajdarova ekonomska reforma, "šok terapija": cene su liberalizovane, dolazi do hiperinflacije.
• 3. 1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).
• 3. 1. - Pre primirja, Osijek je izložen jakom granatiranju, kao i Valpovo i Belišće. Završavaju se operacije Papuk '91. (HV u zapadnoj Slavoniji) i Udar-91 (Novigrad i okolina kod Zadra). Primirje se drži, uz sporadična kršenja.
• 3. 1. - U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.
• 4. 1. - Krajinski predsednik Milan Babić se protivi Vensovom planu jer predviđa povlačenje JNA i razoružavanje TO formacija.
• 5. 1. - Hrvatska zastava na Ratnoj luci Lora u Splitu.

Etnički sastav BiH - opštine

Etnički sastav BiH - naselja

Proglašene SAO u BiH

• 7. 1. - MiG 21 Jugoslovenske narodne armije (pilot Emir Šišić) oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske Zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru. Komandant RV i PVO gen-puk. Zvonko Jurjević je suspendovan.
• 8. 1. - Rezolucija 727 SB UN: pozdravljeno potpisivanje primirja u Sarajevu, slanje 50 oficira za vezu (UNMLO), žaljenje zbog smrti posmatrača EZ, potvrđen embargo na oružje.
• 8. 1. - Gen. arm. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu; načelnik Generalštaba, gen-puk. Blagoje Adžić je v.d. do maja.
• 8. 1. - Miloševićevo pismo Babiću: građani Srbije nisu tvoji taoci,
• 8. 1. - Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.
• 9. 1. - U sarajevskom "Holiday Innu" donesena Deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, kao jugoslovenske federalne jedinice, sa sedištem u Sarajevu. (od 12. 8. Republika Srpska), predsednik Radovan Karadžić.
• 9. 1. - Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.
• 11. 1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
• 12. 1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.
• 11-12. 1. - Nezvanični albanski referendum o autonomiji Albanaca u Makedoniji - u aprilu će biti proglašena "Ilirida".
• 12. 1. - Alžiru vojska otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata.
• 13. 1. - Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku.
• 14. 1. - U Jugoslaviju stigli oficiri za vezu UN, njih 50 zauzima pozicije pri komandama HV i JNA od 17-og.

Znak veleposlanstva RH

• 15. 1. - Evropska zajednica odlučila priznati Sloveniju i Hrvatsku (ovu drugu nakon uveravanja da će prava manjina biti poštovana) što se smatra pobedom stava Nemačke; time je od strane međunarodne zajednice priznat raspad SFRJ. Makedonija nije priznata od EZ zbog problema oko imena sa Grčkom, a priznaje je Bugarska (koja priznaje i BiH).
• 16. 1. - Potpisan ugovor kojim je okončan 12-godišnji građanski rat u El Salvadoru.
• 17. 1. - Hrvatski veslački savez primljen u Međunarodnu veslačku federaciju. Veslanje je prvi sport u neovisnoj Hrvatskoj koji je primljen u odgovarajuću međunarodnu organizaciju.
• 17. 1. - Italijanski predsednik Francesco Cossiga je prvi evropski šef države u poseti Hrvatskoj i Sloveniji posle priznanja.
• 17. 1. - Guardian objavljuje izveštaj tima eksperata u kome se tvrdi da je JNA sarađivala sa paravojskama u sistematskoj kampanji progona Hrvata.
• 18. 1. - Banjalučki korpus JNA zahteva da se na referendumu u BiH postavi pitanje o priključenju novoj Jugoslaviji.
• 23. 1. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa srpske strane tokom rata.
• 24. 1. - Ricky Ray Rector pogubljen u Arkanzasu uz podršku guvernera Billa Clintona, uprkos smanjenih mentalnih sposobnosti (čvrst stav tokom unutarpartijskih izbora).

Okruzi Srbije

• 25. 1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
• 26. 1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime je Beogradski krug.
• 26. 1. - Za nemačku marku 65 dinara, umesto 13.
• 28. 1. - Hrvatska i Slovenija dobile osmatrački status u KEBS (Beograd ima pravo veta za puno članstvo), kao i Uzbekistan, Ukrajina, Bjelorusija i Armenija.
• 29. 1. - Ukaz o slobodi trgovine u Rusiji: legalizovano preduzetništvo; omogućena sitna trgovina na ulici, nužna u teškim ekonomskim uslovima.
• 29. 1. - Uredbom Vlade Srbije uvedeno 29 okruga.
• 30. 1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.
• 30. 1. - Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
• 31. 1. - Krnji SIV optužuje Hrvatsku za genocid nad Srbima, poslat memorandum UN, EZ, KEBS.
• 31. 1. - Hrvatski diverzanti planirali srušiti Batinski most - deo je zarobljen (→ Somborska skupina).
• 31. 1.-2. 2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača

• 2. 2. - U HDZ BiH smenjen Stjepan Kljuić zbog protivljenja podeli BiH.
• 2. 2. - Pijani i mentalno nestabilni vojnik JNA ubio trojicu vojnih lica u Bijeljini i tri osobe u Modranu. (→ en)
• 3. 2. - Miting u Kninu u znak podrške Babiću, protiv Vensovog plana.
• 4. 2. - Grupa venezuelanskih oficira na čelu s potpukovnikom Hugom Chavezom okupljenih u ljevičarski pokret MBR-200 poduzima neuspjeli pokušaj državnog udara.
• 4. 2. - Danijel Borović preletio iz Bihaća u Pulu sa MiG-21 - prvi hrvatski nadzvučni zrakoplov (pismo iz bihaćke baze 7. 2. tvrdi da je on oborio helikopter misije EZ).
• 6. 2. - Tuđman pismom UN-u prihvata mirovni plan (prethodnog dana u izveštaju generalnog sekretara i on i Milan Babić označeni kao prepreke planu); u intervjuu Washington Postu objavljenom 10. 2. ipak tvrdi da namerava povratiti kontrolu nad Krajinom.
• 6. 2. - Uspostavljeni hrvatsko-slovenski diplomatski odnosi, potpisan sporazum o gospodarskoj i financijskoj suradnji.
• 7. 2. - Potpisan Maastrichtski ugovor, stupa na snagu 1. 11..
• 7. 2. - Rezolucija 740 SB UN: odobrava se plan za mirotvornu misiju u SFRJ, povećava se broj oficira za vezu sa 50 na 75, još nema uslova za slanje mirovnjaka - čeka se na Babića.
• 8. 2. - Vatikan objavio da je uspostavio pune diplomatske odnose sa Slovenijom i Hrvatskom, takođe i sa Ukrajinom.
• 8 - 23. 2. - Zimske olimpijske igre u Albertvilleu. Prvo samostalno učešće Hrvatske i Slovenije, a poslednje SFR Jugoslavije (koju trenutno čine Srbija, Crna Gora i BiH).
• 9. 2. - Skupština RSK u Glini prihvatila Vensov plan, uprkos Babićevom protivljenju, koji sutradan u Kninu organizuje drugo glasanje sa suprotnim ishodom i zakazanim referendumom za 22 - 23. 2..
• 10. 2. - Mike Tyson osuđen za silovanje Desiree Washington.
• 12. 2. - Hrvatska vlada reafirmira prihvatanje mirovnog plana, nakon što je to učinilo Vrhovno državno vijeće. Ministar bez lisnice Dražen Budiša podnosi ostavku.
• 13 - 14. 2. - Nacionalni lideri BiH razgovoraju o budućnosti te republike, pod okriljem EZ (bez rezultata).
• 14. 2. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa hrvatske strane tokom rata.
• 15. 2. - Svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u SPC.
• 16. 2. - Skupština RSK u Glini glasa za smenu predsednika Babića (što on ne prihvata i saziva nove skupštine u Kninu).
• 16. 2. - U Gospiću miniran spomenik Nikoli Tesli (obnovljen 2021).
• 16. 2. - U izraelskom helikopterskom napadu u južnom Libanu ubijen Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha; naslediće ga Hassan Nasrallah.
• 17. 2. - U Italiji po nalogu istražnog suca Antonija di Pietra i pod sumnjom za korupciju uhapšen socijalistički političar Mario Chiesa što označava početak velike antikorupcijske akcije Mani pulite (Čiste ruke)-
• 17. 2. - Narušavanje primirja kod Okučana (ubijen vojnik JNA) i Osijeka (ubijena dvojica Hrvata).
• 18. 2. - Generalni sekretar UN preporučuje slanje mirovnjaka u Hrvatsku.
• 20. 2. - U Engleskoj formirana FA Premier League.

UNPROFOR (1993)

• 21. 2. - Rezolucija SB UN 743: ustanovljena mirotvorna misija UNPROFOR za Hrvatsku - 14.000 mirotvoraca u srpskim enklavama u Hrvatskoj (sedište u Sarajevu, prvi komandant će biti indijski general Satish Nambiar). Za početak delimično slanje, zbog finansijskih pitanja.
• 21-22. 2. - Konferencija o BiH u Lisabonu: predviđena konfederacija etničkih kantona, nalik na švajcarske, u postojećim granicama republike.
• 23. 2. - Srušena Crkva sv. Lovre u Petrinji.
• 24. 2. - Eksplozija u zgradi hrvatskog kulturnog društva u Odžaku, BiH, 12 ranjenih.
• 25 - 26. 2. - Rat za Nagorno-Karabah: masakr u Hodžaliju, ubijeno nekoliko stotina azerbejdžanskih civila.
• 26. 2. - Skupština RSK u Borovom selu smenila Babića i postavila Gorana Hadžića za predsednika (do 1994).
• 26. 2. - JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.
• 26. 2. - "Izbrisani": MUP Slovenije izbrisao iz registra 25.671 osobu neslovenačke nacionalnosti.
• 27. 2. - Razgovori lidera u Sarajevu, prethodnog jutra eksplozijom oštećen spomenik NOB u Stocu.
• 28. 2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.
• 28. 2. - Usvojen ustav Srpske Republike BiH.
• 28. 2. - Vojnik JNA ubijen u granatiranju kod Peruče.
• 28. 2. - Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .
• 29. 2.-1. 3. - Referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, na koji je izašlo oko 64% biračkog tijela, uglavnom Muslimana i Hrvata, i skoro svi glasali potvrdno.
• februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
• krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).
• februar-mart - JNA se povlači iz Makedonije.

Mart/Ožujak

Zastava RBiH, maj 1992 - feb. 1998

• 1. 3. - Ubijen srpski svat Nikola Gardović na Baščaršiji (za Srbe, prva žrtva rata u BiH) - Srbi uveče postavljaju barikade oko Sarajeva. JNA izveštava o napadima na kasarne kod Bihaća.
• 1. 3. - Referendum u Crnoj Gori: 96% za ostanak u Jugoslaviji, uz izlaznost 66% (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).
• 2. 3. - Srbi uveče uklonili barikade oko Sarajeva, bilo je i mrtvih. Barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava.
• 3. 3. - Objavljeni rezultati referenduma, Izetbegović traži priznanje.
• 4. 3. - Granatiranje i borbe u Bosanskom Brodu.
• 6. 3. - Bomba eksplodirala u jednoj banjalučkoj banci.
• 7. 3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu), takođe i Zadru i okolini.
• 7. 3. - Slobodan Milošević povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Topčiderske zvezde.
• 7. - 8. 3. - Etnički lideri BiH razgovaraju u Briselu. Prepucavanje u Čapljini.
• 8. 3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN - sedište UNPROFOR je u Sarajevu.
• 9. 3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku, novi ustav, amnestiju za izbegavanje mobilizacije (10 - 12. 3.).
• 9. 3. - Konferencija šest republika u Briselu: teme su nasleđe, ekonomski odnosi, BiH.
• 11. 3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
• 12. 3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
• 13. 3. - Barikade u tuzlanskom području, nakon što su sinoć ubijena dvojica policajaca u Kalesiji; jedan Musliman ubijen na barikadi, vojnik JNA ranjen ispred mostarskog aerodroma.
• 16. 3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
• 17. 3. - Barikade obe strane u Mostaru: presečeni svi putevi i pruge prema gradu, gde Muslimani i Hrvati protestuju zbog ponašanja rezervista JNA a Srbi traže proporcionalno učešće u policiji (barikade uklonjene 18-tog odn. 19-og).
• 18. 3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan", "osnova za dalje pregovore" - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.
• 18. 3. - Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.
• 21. 3. - Porinuta RTOP-11 Kralj Petar Krešimir IV..
• 22. 3. - Borbe između HOS i JNA kod Neuma, srpsko-muslimansko prepucavanje kod Goražda.
• 23. 3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava. Ima mrtvih u Osijeku i N. Gradiški (učestala kršenja primirja pred postavljanje mirovnjaka). Sukobi kod Neuma, Mostara, B. Broda i Jajca.
• 24. 3. - Helsinki: Slovenija, Hrvatska i Gruzija primljene u KESS. Potpisan Ugovor o otvorenom nebu, za osmatranje vojnih snaga (na snazi od 2002, SAD se povukle 2020, Rusija 2021).
• 25. 3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana podržanih od HV s druge strane. Muslimanska strana će tražiti poništavanje sporazuma od 18. 3.. Lord Carrington kaže u Ljubljani da je Milošević pristao na specijalni status Srba u Hrvatskoj, bez promene granica.
• 26. 3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.
• 26. 3. - JNA se povukla iz Makedonije.
• 27. 3. - Lideri BiH traže plave šlemove povodom borbi u Bosanskom Brodu (do sada 30-tak mrtvih i oko 7.000 izbeglica).
• 27. 3. - Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.
• 27. 3. - U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.
• 28. 3. - Izetbegović se predomislio u vezi Kutiljerovog plana. (?) U Derventi dogovoreno primirje u B. Brodu, uglavnom se drži, većina stanovnika prešla u Hrvatsku.
• 28. 3. - Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.
• 30. 3. - 64. dodjela Oscara: najbolji film je The Silence of the Lambs, ukupno pet nagrada od sedam nominacija; Terminator 2: Judgment Day četiri nagrade od šest nominacija; najbolji strani film je Mediterraneo.
• 30. 3. - Sastanak lidera BiH u Briselu. Razmena vatre između JNA i policije u Bihaću.

April/Travanj

• 1. 4. - Barikade, od sinoć, i borbe u Bijeljini, tu su i "Arkanovci". Nastavak borbi u Bosanskom Brodu. SDS traži intervenciju JNA.
• 3. 4. - "Srpske odbrambene snage" preuzimaju kontrolu nad Banja Lukom.

Bitka za Kupres, prva faza

• 3. 4. - Srpsko-hrvatska Bitka za Kupres, HVO i HOS ga zauzimaju dva dana kasnije, sukob između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru.
• 3. 4. - Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.
• 4. 4. - Arkanova Srpska garda ovladala je Bijeljinom.
• 4. 4. - U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a, 1.300 Francuza. Artiljerijski dueli u istočnoj Slavoniji.
• 5. 4. - Veliki miting za mir u Sarajevu, snajperisti pucali na građane sa Holiday Inn-a, poginuli Suada Dilberović i Olga Sučić (za Bošnjake i Hrvate, prve žrtve rata). Građani ušli u Skupštinu BiH.
• 5. 4. - Borbe izbile i u Sarajevu, nakon isticanja srpskog roka, u 14h, za povlačenje naređenja za mobilizaciju TO. Napadnute kasarne JNA, borbe oko aerodroma (→ Opsada Sarajeva). Borbe oko kasarne u Zvorniku.
• 5. 4. - Prvi međunarodni let Croatia Airlines, Zagreb-Frankfurt.
• 6. 4. - Ministri EZ priznaju BiH (efektivno od sutradan), ponuđeno ukidanje sankcija ostatku SFRJ (Srbiji) pod uslovom poštovanja granica i manjinskih prava.
• 6. 4. - Granatiran centar Sarajeva, snajperisti ponovo pucaju na demonstrante. Srpska policija zauzela policijsku školu. Tuđman izjavljuje da Hrvatska mora naći načina da zaštiti Hrvate u BiH.
• 7. 4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku; skinute su sankcije sa Makedonije, još bez priznanja.
• 7. 4. - Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.
• 7. 4. - Srpski napad na Foču (Muslimani zauzeli poštu a Srbi radio-stanicu).
• 7. 4. - Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a. Boutros Ghalijev izveštaj pominje stotinu kršenja primirja dnevno.
• 7. 4. - U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA. Republika Srpska BiH proglašava nezavisnost u Banja Luci, Biljana Plavšić i Nikola Koljević napuštaju predsednišvo BiH.
• 8. 4. - Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost, naređuje spajanje TO i Patriotske lige. Murat Šabanović na Višegradskoj brani, preti da će je dići u vazduh ako napadi ne prestanu.
• 8. 4. - Osnovano Hrvatsko vijeće obrane.
• 9. 4. - Arkanovci zauzeli Zvornik, zapadni diplomati govore o 20.000 muslimanskih izbeglica.
• 9. 4. - Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.
• 10. 4. - Bitka za Kupres: JNA povraća mjesto.
• 11. 4. - Radio Sarajevo javlja da je JNA preuzela Modriču.
• 11. 4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
• 12. 4. - Uz posredovanje EZ dogovoreno primirje u BiH, bez efekta. JNA izjavljuje da je preuzela Stolac. Mobilizacija u Trebinju i Nevesinju zbog penetracije iz Hrvatske.
• 12. 4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
• 13. 4. - Nove borbe u BiH, otvorene ustave na višegradskoj brani, bez većih posledica. Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.
• 13. 4. - Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).
• 14. 4. - Kolona Užičkog korpusa JNA ulazi u Višegrad, zvanično na poziv stanovnika, i zauzima branu - zapadne vlade to nazivaju agresijom (SAD sutradan prete Srbiji suspenzijom iz međunarodnih organizacija ako ne povuče snage u roku od 14 dana, ali odustaju). UNHCR kaže da u Bosni ima 134.400 izbeglica, uglavnom Muslimana i Hrvata.
• 15. 4. - Osnovana Armija Republike Bosne i Hercegovine.
• april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").
• 16. 4. - Košarkaški klub Partizan osvojio Kup evropskih šampiona u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.
• 16. 4. - JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom.
• 17. 4. - Srpske snage zauzele Foču (v. Masakri u Foči).
• 19. 4. - JNA bombarduje Mostar, zahtevajući povratak dvojice nestalih pilota. Narednih dana gađaju i druga mesta u zapadnoj Hercegovini i gube četiri aviona.
• 21. 4. - Jako granatiranje i borbe u Sarajevu narednih dana.
• 22. 4. - Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju organizuju miting u Beogradu (50.000 prisutnih).
• 23. 4. - EZ dogovara primirje u BiH, koje odmah pada. Srpske snage odbijene od Livna.
• 24. 4. - Pešavarskim sporazumom formirana Islamska Država Afganistan; većina mudžahedinskih grupa i delovi Nadžibulahovog režima formiraju privremenu vladu. Mudžahedini narednih dana stavljaju Kabul pod kontrolu, ali međusobne borbe su već počele.
• 26. 4. - Na Uskrs uveden makedonski denar (1:1 za jugoslovenski dinar).
• 27. 4. - Proglašenjem ustava nastaje Savezna Republika Jugoslavija (Srbija + Crna Gora, proglašenje sutradan?); u pratećoj deklaraciji se kaže da SRJ nema teritorijalnih pretenzija na susedne republike.
• 27. 4. - Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.
• 29. 4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
• 29. 4. - 2. 5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
• 30. 4. - BiH primljena u KEBS.

• 

  Zvornik - Srebrenica, apr.-dec. '92

• 

  Kupres, april '92

• 

  Posavski koridor, april-jun '92

• 

  Hercegovina, Dubrovnik, april-jun '92

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Sarajevo granatirano i blokirano, napadi na JNA u gradu, jake borbe.
• 2. 5. - Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona.
• 2. 5. - Belgijski oficir, posmatrač EZ, poginuo kod Mostara.
• 3. 5. - Prilikom izvlačenja iz Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici napadnuta kolona JNA, u kojoj se nalazio i predsednik Izetbegović.
• 3. 5. - U zračnom napadu na Slavonski Brod stradalo petero djece.
• 5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH (prethodno objavljeno da se građani SRJ imaju povući do 19. 5.).
• 5. 5. - Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.
• 6. 5. - Sporazum iz Graca - Karadžić i Boban navodno dele Bosnu.
• 6. 5. - Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).
• 8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba.
• 9. 5. - Pesma Evrovizije u Malmeu: pobedila Linda Martin iz Irske, Ekstra Nena iz SRJ ("Ljubim te pesmama") je 13.
• 11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda (sutradan i SAD), jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti".
• 12. 5. - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik).
• 12. 5. - Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).
• 13. 5. - Li Hongzhi predstavio Falun Gong u Kini.
• 14. 5. - Nakon muslimanskog pokušaja proboja oko Ilidže, jako granatiranje Sarajeva, pogođen i kompleks UN.
• 15. 5. - Napadnuta kolona JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, najmanje 50 ubijenih.
• 15. 5. - Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.
• 15. 5. - Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica.
• 15. 5. - Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.
• 15. 5. - Još dva MiGa-21 preletela u Hrvatsku (Ivan Selak i Ivica Ivandić).

Foča-Goražde, maj-decembar '92

• 16. 5. - Masakr nad Srbima u Pofalićima.
• 16. 5. - Dignut u vazduh vojni aerodrom kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).
• 21. 5. - Oko 5000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića).
• 22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN.
• 22. 5. - Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.
• 22. 5. - 19. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba.
• 23. 5. - Operacija Jaguar: HV zauzela brdo Križ iznad Bibinja, blizu Zadra.
• 23. 5. - U mafijaškom atentatu ubijen italijanski istražni sudac Giovanni Falcone.
• 24. 5. - Kosovski Albanci na tajnim izborima izglasali Ibrahima Rugovu za predsednika "Republike Kosovo".
• 26. 5. - Kraj Opsade Dubrovnika (→ Operacija Spaljena zemlja).
• 26. 5. - Vlada SRJ nudi UN, koje razmatraju sankcije protiv nje, saradnju u okončanju borbi u BiH.
• 27. 5. - Masakr u ulici Vase Miskina u Sarajevu (prethodno gađano i porodilište).
• 27. 5. - EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.
• 28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku i podržava opozicioni bojkot izbora.
• 29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, granate pale i na Dubrovnik, prvi put od decembra.
• 30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - embargo na naftu, vazdušni saobraćaj (neke zemlje to već uvele), sport, kulturu...
• Treća dekada maja - U okolini Prijedora osnovani logori Keraterm, Trnopolje i Omarska; napadnuta muslimanska sela Hambarine i Kozarac. Takođe napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.
• 31. 5. - U Prijedoru naređeno da nesrbi obilježe kuće bijelim čaršafima ili zastavama, te da na rukama nose bijele trake (od 2012. Dan bijelih traka).
• 31. 5. - Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 70, SRS 33, DPS Crne Gore 25 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija). Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije.
• 31. 5. - "Crni flor" - najveći antiratni protest u Beogradu.
• 24 - 31. 5. - JRM napustila Vis i Lastovo.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.
• 1. 6. - Hrvatska je članica UNESCO.
• 2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru - 50,7% protiv.
• 3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
• 4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
• 5. 6. - Evakuacija kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu, predviđeno otvaranje aerodroma za humanitarne pošiljke.
• 7. 6. - U Sloveniji ubijen političar Ivan Kramberger, navodno slučajno.
• 8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja.
• 8. 6. - NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).
• 8. 6. - Rez. SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a.
• 9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
• 10. 6. - U selu Čemerno kod Sarajeva ubijena 32 srpska civila.
• 10. 6. - Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a.
• 11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
• 12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina).
• 13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije.
• 13. 6. - "Trenutak Sister Souljah": kandidat Bill Clinton tokom sastanka sa Duginom koalicijom Jesse Jacksona oštro kritikovao crnu "reptivistkinju" Sister Souljah zbog komentara u vezi nemira u Los Angelesu.

Posavski koridor, jun-jul '92

Hercegovina, Dubrovnik, jun-oktobar '92

• 14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
• 14. 6. - Protest "Poslednje zvono" pred saveznom skupštinom (sa budilnicima), nakon litije na čelu sa Patrijarhom Pavlom (prva posle 45 godina).
• 15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ.
• 15. 6. - Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".
• 15. 6. - Srušena pravoslavna Saborna crkva u Mostaru.
• 15. 6. - 10. 7. - Studentski protesti 1992. u Beogradu - traži se ostavka Slobodana Miloševića. Šešelj pokazuje pištolj studentima 9. 7.
• 17. 6. - Srpske snage napadaju Dobrinju (blizu sarajevskog aerodroma).
• 17. 6. - Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).
• 18. 6. - Rez. SB UN 760: iz sankcija prema SRJ izuzeta humanitarna roba (hrana, lekovi...).
• 19. 6. - Muslimanske snage u Sarajevu napadaju Nedžariće.
• 19 - 20. 6. - Neuspeli napadi HVO-a na Muslimane u Novom Travniku i Gornjem Vakufu (proveriti).
• 20. 6. - Predsjedništvo BiH proglašava ratno stanje. Srbi napuštaju okolinu Visokog.
• 20. 6. - Dogovor Češke i Slovačke (Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar) o mirnom razlazu Čehoslovačke.
• 21. 6. - Napad na Miljevački plato na Miljevački plato kod Drniša, ubijeno 40 teritorijalaca RSK.
• 22. 6. - Granatiran Knin.
• 22. 6. - U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.
• 23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
• 24. 6. - Između Prnjavora i Dervente oboren prvi hrvatski MiG, sa puk. Antunom Radošem.
• 26. 6. - Danska je evropski šampion u fudbalu (na takmičenje došla kao zamena za Jugoslaviju), nakon što je u finalu u Gothenborgu, Švedska, porazila Nemačku 2:0.
• 26. 6. - Operacija Lipanjske zore - hrvatski uspjeh u dolini Neretve.
• 26. 6. - Izjava Saveta bezbednosti UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.
• 27. 6. - U Višegradu zapaljeno 70 Muslimana (Milan Lukić osuđen pred Haškim tribunalom).
• 28. 6. - Bosanski Srbi zauzimaju Modriču.
• 28. 6. - Francuski predsednik Francois Mitterrand iznenada posetio Sarajevo.
• 28. 6. - 5. 7. - Vidovdanski sabor 1992. - DEPOS (Demokratski pokret Srbije) organizuje proteste u Beogradu koji traže Miloševićevu ostavku, došao i krunski princ Aleksandar Karađorđević, Patrijarh Pavle traži kraj nasilja u BiH.
• 29. 6. - Rez. SB UN 761: odobreni dodatni elementi Unprofora za bezbednost i funkcionisanje sarajevskog aerodroma (na koji sleću prvi avioni sa hranom).
• 29. 6. - Telohranitelj ubio alžirskog predsednika Mohameda Boudiafa.
• 30. 6. - Rez. SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (200:1), inflacija preko sto odsto.
• 1. 7. - Izdat Bosanskohercegovački dinar (vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH).
• 1. 7. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (odrastao mladić).
• 1 - 13. 7. - Hrvatska Operacija Tigar: zauzimaju visove kod Dubrovnika.
• 3. 7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB".
• 3. 7. - Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.
• 6. 7. - Na samitu G-7 u Minhenu, SAD izjavljuju da će podržati upotrebu vazdušne i pomorske sile, ako Srbi budu blokirali vazdušni most prema Sarajevu; deklaracija Sedmorice sutradan zahteva od srpskih snaga da prekinu napade na "bosanske gradove".
• 6-29. 7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
• 7. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Derventu.
• 8. 7. - KEBS suspendovao članstvo SRJ, okrivljujući je za agresiju prema susedima.
• 9. 7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" pod hrvatsku kontrolu.
• 9. 7. - Sastanak Izetbegović-Buš u Helsinkiju.
• 10. 7. - Manuel Noriega osuđen na 40 godina zatvora u Majamiju, zbog trgovine drogom.
• 11. 7. - Napad srpskih snaga na Goražde.
• 12. 7. - Zločini nad Srbima u okolini Srebrenice.
• 13. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Odžak.
• 13. 7. - Rez. SB UN 764: pojačan Unprofor na sarajevskom aerodromu, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova ICTY-ja).
• 13. 7. - Yitzhak Rabin novi premijer Izraela.
• 14. 7. - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, postao prvi premijer SR Jugoslavije.
• 15. 7. - Granata ubila osam izbjeglica na igralištu u Slavonskom Brodu.
• 17. 7. - U Londonu dogovoreno primirje u BiH.
• 17 - 20. 7. - 39. Pulski filmski festival, prvi u samostalnoj Hrvatskoj: Zlatna arena za film "Priča iz Hrvatske".
• 18. 7. - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije u Jadranu radi kontrole sankcija protiv SRJ (prva takva operacija od Drugog svetskog rata).
• 19. 7. - Premijer SRJ Milan Panić u poseti Sarajevu.
• 19. 7. - Italijanska mafija ubila još jednog sudiju, Paola Borsellina.
• 20. 7. - Zbog jakih borbi, uprkos primirju dogovorenom pred EZ, na jedan dan suspendovan vazdušni humanitarni most prema Sarajevu.
• 21. 7. - Tuđman i Izetbegović potpisuju u Zagrebu Sporazum o prijateljstvu i suradnji Hrvatske i BiH.
• 21. 7. - Gen. Lewis MacKenzie, komandant operacija UN u Sarajevu, tvrdi da sve strane krše pravila ratovanja.
• 23. 7. - Abhazija proglasila nezavisnost od Gruzije.
• 25. 7. - 9. 8. - Olimpijada u Barceloni. Debituju Slovenija (2 bronze u veslanju), BiH, i Hrvatska (medalje: muška košarka srebro, teniseri dve bronze - Goran Ivanišević pojedinačno i u dublu sa Prpićem). Iz SR Jugoslavije smeju nastupiti samo pojedinci pod naslovom nezavisnih učesnika (medalje osvajaju Jasna Šekarić [srebro], te Aranka Binder i Stevan Pletikosić [bronze], svi u streljačkim disciplinama).
• 26. 7. - Osnovana Demokratska stranka Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom (izdvojila se iz DS).
• 31. 7. - "Politika" štrajkuje zbog pokušaja podržavljenja - prvi put nakon 1944. da novine nisu izašle.
• 31. 7. - Neuspešna muslimanska ofanziva oko Sarajeva.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Izdate nove novčanice od 1000 dinara (Nikola Tesla) i 5.000 dinara (Ivo Andrić).
• 2. 8. - Izbori u Hrvatskoj, prvi posle neovisnosti: parlamentarni (pobjeda HDZ) i predsjednički (Franjo Tuđman skoro 57%).
• 3. 8. - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca pronađeno arheološko nalazište iz ranog paleolita, ašelska kultura.
• 4. 8. - Savet bezbednosti UN zahteva slobodan pristup Crvenom krstu i drugima agencijama svim logorima i zatvorima, nakon izveštaja o "srpskim konc-logorima" (npr. Omarska).
• 7. 8. - Rez. SB UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.
• 7. 8. - Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.
• 8. 8. - Aleksa Buha, ministar ino. poslova SrR BiH, izjavio u Beogradu da su Srbi u inostranstvu ponudili da učestvuju u kamikaze misijama po Evropi u slučaju "zapadne agresije" (NY Times).
• 9. 8. - Ubijen Blaž Kraljević, komandant HOS-a Hercegovine i general ARBIH (protivio se podeli BiH).
• 12. 8. - Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska.
• 12. 8. - Završena hrvatska Operacija Oslobođena zemlja u zaleđu Dubrovnika.
• 13. 8. - Rez. SB UN 770, na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija: zahteva se prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom. Istog dana Rez. SB UN 771, kojom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".
• 13. 8. - Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki novinar iz njegove pratnje.
• 13. 8. - SRJ priznala Sloveniju.
• 14. 8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
• 20. 8. - U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
• 21. 8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje.
• 22. 8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
• 25/26. 8. - U granatiranju zapaljena Gradska vijećnica u Sarajevu, izgorio veći dio knjižnog fonda i dokumenata.
• 26-27. 8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine. Srbi pristali da stave teško naoružanje pod kontrolu UN i prekinu opsadu Sarajeva, ali Karadžić kaže da opsade nema; sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
• 28. 8. - Novo granatiranje Sarajeva, uključujući štab UNPROFOR-a.
• 28. 8. - Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
• 29. 8. - Srpska strana objavila da diže opsadu Goražda (ARBiH zatim zauzima teren).
• 31. 8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
• avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
• avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i američki jug.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Izdate novčanice od 10.000 dinara (djevojčica) i 50.000 dinara (dječak).
• 2. 9. - Jezdimir Vasiljević ("Gazda Jezda") organizuje meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu.
• 2. 9. - ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.
• 3. 9. - Raketom sa teritorije pod kontrolom Muslimana i Hrvata oboren italijanski transportni avion, prekinuti humanitarni letovi.
• 4. 9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
• 6. 9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
• 8. 9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a (komandant UN optužuje ARBiH).
• 9. 9. - SAD tvrde da Iran šalje oružje bosanskim Muslimanima (nešto zaplenjeno na zagrebačkom aerodromu).
• 10. 9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit.
• 10. 9. - Vladislav Jovanović, savezni ministar ino-poslova, dao ostavku iz neslaganja sa Panićevom politikom.
• 11. 9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
• 14. 9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.
• 14. 9. - Rez. SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti.
• 15. 9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
• pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.

Bosanski Brod, jul-okt.

• 16. 9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte).
• 16. 9. - Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.
• 19. 9. - Rez. SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (suspendovana iz UN 22/23. 9.).
• 23. 9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.
• 23. 9. - Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.
• 25. 9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
• 26. 9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije.
• 30. 9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..
• 30. 9. - Proterivanje Muslimana sa Grbavice.
• 30. 9. - U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - U SAD počeo je s radom Cartoon Network.
• 2. 10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
• 2. 10. - Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
• 3. 10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
• 3. 10. - Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku na američkoj televiziji, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.
• 4. 10. - Izraelski avion, El Al Flight 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.

Pad Posavine

Posavski koridor, avg-jan.

• 6. 10. - Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod (Sarajevo smatra da su ga Hrvati prepustili) - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i Gradačca.
• 6. 10. - Rez. SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30.9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rez. SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija.
• 9. 10. - Rez. SB UN 781: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje.
• 12. 10. - Kairski zemljotres izaziva razaranja i 545 mrtvih.
• 13. 10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione.
• 13. 10. - Okršaj policije sa Albancima u Prištini.
• 15. 10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
• 16. 10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada".
• 16. 10. - Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.
• druga polovina oktobra - Eskalira muslimansko-hrvatski sukob u BiH.
• 19. 10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
• 19. 10. - Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
• 20. 10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
• 20. 10. - Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.

Jajce, jul-nov.

• 21. 10. - Odlukom Predsjedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
• 22. 10. - Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
• 22. 10. - Objavljeno da je otkrivena lokacija masovne grobnice na Ovčari.
• 24. 10. (i ovih dana) - VRS granatira Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
• 24. 10. - Predsednik Ćosić najavio "odlučujuće" izbore u SRJ za 20. 12.
• 25. 10. - Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj (tj. konvoje s obe strane koji su se trebali sastati u Okučanima).
• 26. 10. - HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
• 26. 10. - Operacija Vlaštica: HV zauzima kotu iznad Dubrovnika.
• 28. 10. - Ženevski pregovarači Vens i Oven odbacuju etničku podelu BiH i predlažu podelu na 7 do 10 autonomnih pokrajina (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan).
• 28. 10. - Boris Jeljcin zabranjuje kao neustavan novoosnovani Front nacionalnog spasa, savez komunista i nacionalista - Ustavni sud u februaru obara zabranu.
• 29. 10. - U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik.
• 31. 10. - Papa Ivan Pavao II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.

Novembar/Studeni

• 3. 11. - Bill Clinton izabran za novog predsjednika SAD.
• 3. 11. - Milan Panić preživeo glasanje o poverenju (18-17 za njega u Veću republika, dan nakon izgubljenog glasanja u Veću građana).
• 5. 11. - U Beogradu prvi broj pozorišnog lista "Ludus".
• 6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
• 10. 11. - Rez. SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
• 11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
• 16. 11. - Rez. SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, osuđuje se naročito bosansko-srpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži povlačenje Hrvatske vojske iz BiH, pojačavaju sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu).
• 17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
• 19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno).
• 19. 11. - Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (u decembru će je vlast oteti).
• 20. 11. - Zamak Windsor pogođen požarom u kojem stradaju neprocjenjiva umjetnička djela.
• 20. 11. - Artiljerijski napad VRS na Travnik.
• 22. 11. - Brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije počeli da pretražuju brodove na ulazu u teritorijalne vode SRJ na Jadranu (sprovođenje pooštrene blokade).
• 25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o prestanku postojanja Čehoslovačke i njenoj podjeli ne nezavisne države - Češku i Slovačku.
• ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (Vrhovni sud mu odobrava 9. 12.).
• 1. 12. - Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).
• 1. 12. - Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo zbog puščane vatre.
• 3. 12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.
• 1. 12. - Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.
• 1. 12. - U Prištini ubijen jedan albanski demonstrant.
• 6. 12. - Snage VRS zauzele sarajevsko (ilidžansko) naselje Otes posle petodnevnih borbi; preimenovano u Zoranovo po poginulom pukovniku Zoranu Borovini.
• 6. 12. - Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije, sa oko 2.000 žrtava.
• 6. 12. - Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.
• 7. 12. - Kontraofanziva ARBiH oko Sarajeva.
• 9. 12. - Princ Charles i princeza Diana od Walesa objavljuju rastavu.
• 9. 12. - UNITAF, Operacija Restore Hope: američke trupe se iskrcavaju u Somaliji.

Viktor Černomirdin

• 9 - 14. 12. - Začetak ustavne krize u Rusiji: Kongres narodnih deputata odbija Jeljcinov predlog Jegora Gajdara za premijera. Jeljcin ne uspeva oduzeti kvorum Kongresu, postignut je sporazum o ustavnom referendumu na proleće a za premijera je izabran (do 1998).
• 11. 12. - U tjedniku Globus se pojavljuje tekst Hrvatske feministice siluju Hrvatsku, napad na "Vještice iz Rija" (Jelena Lovrić, Rada Iveković, Slavenka Drakulić, Vesna Kesić i Dubravka Ugrešić), tako nazvane jer su tokom održavanja svjetskog kongresa PEN centara u Rio de Janeiru navodno lobirale protiv održavanja slijedećeg kongresa PEN-a u Hrvatskoj. Napadi na njih će trajati i tokom sledeće godine.
• 11. 12. - Rez. SB UN 795: odobreno slanje UNPROFOR-a u Makedoniju, na granicu sa Albanijom i SRJ.
• 12. 12. - Zemljotres pogađa indonežansko ostrvo Flores - 2500 mrtvih.
• 14. 12. - Predsednik SRJ Dobrica Ćosić podržao kandidaturu Milana Panića.
• 17. 12. - Potpisan Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA, na snazi od 1994).
• 18. 12. - Rez. SB UN 798: zgroženi izveštajima o masovnom, organizovanom i sistematskom silovanju žena u BiH, naročito Muslimanki.
• 18. 12. - Zatvoren Logor Manjača.
• 20. 12. - U SR Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori.
  • Slobodan Milošević reizabran (u prvom krugu pobedio Milana Panića). Za skupštinu Srbije: SPS 101, SRS 73, DEPOS 50 mesta. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
  • Momir Bulatović reizabran za predsednika Crne Gore, DPS ubedljiv 20. 12. i 10. 1. 1993..
• 27. 12. - Izvešteno da je američki predsednik Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo.
• 28. 12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.
• decembar, druga polovina - Oko 10.000 Srba pobeglo preko Drine, usled napredovanja ARBiH prema Bratuncu.
• 28. 12. - Godišnja inflacija u SRJ 19.810%.
• 29. 12. - U Hrvatskoj doneseni Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi i Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj - 418 općina umjesto 100, i 20 županija + Grad Zagreb.
• 29. 12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića.
• 29. 12. - Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.
• 31. 12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika.

Kroz godinu

• Vojislav Šešelj predlaže izvesnog Alekseja II Romanova Anžujskog Dolgorukova Nemanjića za kralja Srbije (nasuprot princu Aleksandru Karađorđeviću).
• Deng Xiaoping ubrzava tržišne reforme u NR Kini.

Rođenja

• 10. 1. - Šime Vrsaljko, nogometaš
• 11. 1. - Filip Bradarić, nogometaš
• 12. 1. - Georgia May Jagger, model, kćerka Micka i Jerry Hall
• 5. 2. - Neymar, fudbaler
• 27. 2. - Filip Krajinović, teniser
• 10. 3. - Emily Osment, glumica, pevačica
• 5. 4. - Mirna Radulović, pevačica
• 11. 5. - Thibaut Courtois, belgijski golman
• 17. 5. - Srećko Lisinac, srpski odbojkaš
• 20. 5. - Damir Džumhur, teniser
• 3. 6. - Mario Götze, fudbaler
• 4. 6. - Dino Jelusić, hrvatski pjevač
• 7. 6. - Franka Batelić, pjevačica
• 10. 6. - Kate Upton, model, glumica
• 11. 6. - Julian Alaphilippe, biciklista
• 15. 6. - Mohamed Salah, egipatski fudbaler
• 22. 7. - Selena Gomez, pevačica, glumica
• 18. 8. - Bogdan Bogdanović (košarkaš)
• 20. 8. - Demi Lovato, glumica, pevačica
• 16. 9. - Nick Jonas, pevač Jonas Brothers
• 21. 9. - Anđela Jovanović, glumica
• 21. 10. - Bernard Tomic, australski tenisač
• 7. 11. - Mia Dimšić, pop-pjevačica i kantautorica
• 16. 11. - Marcelo Brozović, nogometaš
• 23. 11. - Miley Cyrus, američka pjevačica
• 23. 11. - Mimi Mercedez, srpska hip hop umetnica

Smrti

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Grace Hopper, kompjuterska naučnica, kontraadmiral SAD (* 1906)
• 3. 1. - Judith Anderson, glumica (* 1897)
• 3. 1. - Radomiro Tomic, čileanski političar (* 1914)
• 16. 1. - Ajahn Chah, budistički učitelj (* 1918)
• 20. 1. - Milovan Gavazzi, etnolog (* 1895)
• 23. 1. - Freddie Bartholomew, glumac, TV režiser, producent (* 1924)
• 26. 1. - José Ferrer, glumac (* 1912)
• 27. 1. - Ivica Čuljak - Satan Panonski, hrvatski pjevač (* 1960.)
• 29. 1. - Čedomir Drulović, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
• 29. 1. - Enver Krupić, slikar (* 1911)

Februar/Veljača

• 10. 2. - Alex Haley, američki pisac (* 1921.)
• 12. 2. - Marijan Kunšt, hrvatski operni pjevač (* 1924.)
• 13. 2. - Antun Motika, slikar (* 1902)
• 14. 2. - Ivo Tomić, sportski novinar i reporter (* 1929)
• 16. 2. - Angela Carter, spisateljica (* 1940)
• 16. 2. - Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha (* 1952)
• 20. 2. - Roberto D'Aubuisson, desničarski lider u San Salvadoru (* 1944)
• 20. 2. - A. J. Casson, slikar (* 1898)
• 22. 2. - Markos Vafiadis, grčki partizan (* 1906)
• 25. 2. - Momčilo Tešić, književnik (* 1911)
• 25. 2. - Zlatko Celent, veslač, olimpijac (* 1952)
• 26. 2. - Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (* 1932)

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Karlo Štajner, jugoslovenski komunista i pisac (* 1902)
• 2. 3. - Sandy Dennis, glumica (* 1937)
• 3. 3. - Dobrivoje Vidić, bivši predsednik predsedništva SR Srbije (* 1918)
• 4. 3. - Art Babbitt, animator (* 1907)
• 6. 3. - Alojz Benac, arheolog i historičar (* 1914)
• 9. 3. - Menachem Begin, bivši premijer Izraela, nobelovac za mir (* 1913)
• 11. 3. - Richard Brooks, filmski režiser, scenarista (* 1912)
• 14. 3. - Jean Poiret, glumac, režiser, scenarista (* 1926)
• 20. 3. - Georges Delerue, kompozitor (* 1925)
• 23. 3. - Friedrich Hayek, uticajni ekonomista, nobelovac (* 1899)

April/Travanj

• 1. 4. - Leon Geršković, učesnik NOB, pravnik, suosnivač "Slobodne Dalmacije" (* 1910)
• 3. 4. - Ivan Rukavina, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1912)
• 5. 4. - Suada Dilberović i Olga Sučić, prve žrtve rata u Sarajevu (* '68. i '58.)
• 5. 4. - Sam Walton, osnivač Walmart-a (* 1918)
• 6. 4. - Isaac Asimov, SF autor, biohemičar (* 1920)
• 8. 4. - Daniel Bovet, farmakolog, nobelovac za otkriće antihistamina (* 1907)
• 11. 4. - Josip Vidmar, društveno-politički radnik iz Slovenije (* 1895)
• 19. 4. - Voja Carić, pesnik za decu (* 1922)
• 20. 4. - Benny Hill, engleski komičar (* 1924.)
• 21. 4. - Vladimir Kirilovič, glava kuće Romanov (* 1917)
• 27. 4. - Olivier Messiaen, kompozitor (* 1908)
• 28. 4. - Francis Bacon (slikar) (* 1909)
• 30. 4. - Stojan Ćelić, slikar, profesor, akademik (* 1925)

Maj/Svibanj

• 6. 5. - Marlene Dietrich, nemačka glumica (* 1901)
• 11. 5. - Jovan Milićević (glumac) (* 1923)
• 12. 5. - Robert Reed, američki glumac (* 1932)
• 13. 5. - Smiljana Mandukić, balerina, koreograf, pedagog (* 1908)
• 14. 5. - Nie Rongzhen, poslednji maršal NR Kine (* 1899)
• 23. 5. - Giovanni Falcone, italijanski sudija (* 1939)

Jun/Lipanj

• 2. 6. - Philip Dunne, scenarista, režiser (* 1908)
• 3. 6. - Robert Morley, glumac (* 1908)
• 7. 6. - Ivan Kramberger, slovenski pronalazač, političar (* 1936)
• 8. 6. - Vinko Šamarlić, džudista, policajac (* 1964)
• 18. 6. - Ratko Dražević, bivši operativac UDB-e i direktor Avala filma (* 1918)
• 21. 6. - Li Xiannian, bivši predsednik NR Kine (* 1909)
• 25. 6. - James Stirling, arhitekta (* 1926)
• 28. 6. - Mihail Talj, šahovski velemajstor (* 1936)
• 29. 6. - Mohamed Boudiaf, šef države Alžira (* 1919)
• 30. 6. - Nevzet Nanić, starješina ARBiH (* 1968)

Jul/Juli/Srpanj

• 2. 7. - Borislav Pekić, srpski književnik. (* 1930)
• 4. 7. - Astor Piazzolla, inovator tango muzike (* 1921)
• 7. 7. - Andrija Andabak, časnik HV (* 1956)
• 11. 7. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser i scenarista (* 1926)
• 13. 7. - Otmar Kreačić, učesnik Španskog rata i NOB, d.-p. radnik, narodni heroj (* 1913)
• 19. 7. - Paolo Borsellino, italijanski sudija (* 1940)
• 19. 7. - Boro Radić, kriminalac, starešina VRS (* )
• 23. 7. - Suleiman Frangieh, bivši predsednik Libana (* 1910)
• 28. 7. - Jovan Rašković, srpski političar i psihijatar. (* 1929)
• 30. 7. - Joe Shuster, kokreator Superman-a (* 1914)

Avgust/August/Kolovoz

• 5. 8. - Jeff Porcaro, rok bubnjar (* 1954)
• 5. 8. - Esad Sadiković, ljekar, žrtva ratnog zločina (* )
• 7. 8. - Moma Marković, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1912)
• 9. 8. - Blaž Kraljević, komandant HOS-a u BiH, general ARBiH (* 1947)
• 12. 8. - John Cage, američki kompozitor (* 1912)
• 17. 8. - Al Parker, porno glumac, reditelj i producent (* 1952)
• 18. 8. - John Sturges, filmski režiser (* 1910)
• 22. 8. - Ramiz Salčin, borac ARBiH (* 1954)
• 25. 8. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda (* 1948)
• 26. 8. - Đurđica Barlović, bivša pjevačica "Novih fosila" (* 1950)

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Piotr Jaroszewicz, bivši premijer NR Poljske (* 1909)
• 2. 9. - Barbara McClintock, genetičarka, nobelovka (* 1902)
• 3. 9. - Bruno Bjelinski, skladatelj (* 1909)
• 11. 9. - Stojan Vujnović, starješina HOS (* 1953)
• 12. 9. - Anthony Perkins, američki filmski i kazališni glumac (* 1932.)
• 13. 9. - Vladislav Mitrović, episkop zahumsko-hercegovački i mitropolit dabrobosanski (* 1913)
• 13. 9. - Edin Salaharević, košarkaš, žrtva ratnog zločina (* 1973)
• 13. 9. - Božidar Rašica, arhitekt, scenograf i slikar (* 1912)
• 15. 9. - Žarko Mitrović, glumac (* 1915)
• 20. 9. - Milutin Stojadinović, episkop timočki (* 1918)
• 23. 9. - Iso Lero Džamba (nestao), srpski kriminalac
• 25. 9. - Ivica Vdović, rok bubnjar (* 1961)

Oktobar/Listopad

• 3. 10. - Drago Galić, arhitek, sveučilišni nastavnik (* 1907)
• 6. 10. - Denholm Elliott, glumac (* 1922)
• 8. 10. - Willy Brandt, bivški kancelar SR Nemačke (* 1913)
• listopad - Neven Šegvić, arhitekt (* 1917)
• 16. 10. - Atanasije Urošević, geograf, antropogeograf (* 1898)
• 20. 10. - Koča Popović, publicista, učesnik Španskog rata, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1908)
• 20. 10. - Ivan Focht, filozof i mikolog (* 1927)
• 21. 10. - Jim Garrison, tužilac, istraživač atentata na JFK (* 1921)
• 21. 10. - Ante Ciliga, suosnivač KPJ, nacionalistički emigrant (* 1898)
• 22. 10. - Cleavon Little, glumac (* 1939)
• 27. 10. - David Bohm, teoretski fizičar (* 1917)
• 28. 10. - Aleksandar Knežević Knele, srpski kriminalac (* 1971)
• 30. 10. - Hajrudin Mešić, starješina ARBiH (* 1959)

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Hal Roach, režiser i producent (* 1892)
• 2. 11. - Jerko Fućak, teolog, bibličar (* 1932)
• 5. 11. - Jan Oort, astronom (* 1900)
• 7. 11. - Alexander Dubček, čehoslovački političar (* 1921)
• 10. 11. - Chuck Connors, glumac, sportista (* 1921)
• 17. 11. - Milan Krivokuća, osnivač sindikata strojovođa HŽ (* 1948)
• 27. 11. - Ivan Generalić, hrvatski slikar (* 1914)
• 28. 11. - Adil Bešić, starješina ARBiH (* 1964)
• 29. 11. - Jean Dieudonné, matematičar (* 1906)

Decembar/Prosinac

• 3. 12. - Nureddin al-Atassi, bivši predsednik Sirije (* 1929)
• 4. 12. - Zoran Borovina, pukovnik VRS (* 1952)
• 8. 12. - Smail Šikalo, starješina ARBiH (* 1967)
• 13. 12. - Aleksandar Tirnanić, fudbaler i selektor (* 1910)
• 15. 12. - Stojan Dečermić, glumac (* 1931)
• 18. 12. - Vojin Bakić, kipar (* 1915)
• 24. 12. - Peyo, tvorac Štrumpfova (* 1928)
• 28. 12. - Mirjana Dragičević, žrtva ratnog zločina (* 1983)
• 30. 12. - Mihailo Lalić, književnik (* 1914)

Kroz godinu

• Kuno Vidrić, hrvatski i srpski planinar. (*1908).
• Nisim Albahari, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1916)
• Miodrag Žalica, književnik (* 1926)
• Enver Krupić, slikar (* 1911)
• Nada Pani, glumica (* 1920)
• Fuad Muhić, pravnik, sveučilišni profesor, političar (* 1941)

Nobelove nagrade

• Fizika: Georges Charpak (pronalazak i razvoj detektorâ čestica, naročito višeanodnog proporcionalnog brojača)
• Kemija: Rudolph A. Marcus (doprinos teoriji reakcija sa prenosom elektrona u hemijskim sistemima)
• Fiziologija i medicina: Edmond H. Fischer i Edwin G. Krebs (otkrića u vezi reverzibilne fosforilacije proteina kao biološkog regulatornog mehanizma)
• Književnost: Derek Walcott (za poetsko delo velikog sjaja, podržano istorijskom vizijom, ishod multikulturalne posvećenosti)
• Mir: Rigoberta Menchú Tum (rad za socijalnu pravdu i etno-kulturalno pomirenje na osnovu poštovanja prava domoradačkih naroda)
• Ekonomija: Gary S. Becker (proširenje domena mikroekonomske analize na širok spektar ljudskog ponašanja i interakcije, uključujući netržišno ponašanje)

Važniji pokretni dani

• 4. 2. - Kineska Nova godina
• 21. 3. - Novruz, iranska Nova godina
• 4. 4. - Ramazanski bajram
• 19. 4. - Uskrs (zapadni)
• 26. 4. - Uskrs (pravoslavni)
• 11. 6. - Kurban-bajram

Literatura/Spoljne veze

• 16 godina od početka opsade Sarajeva (Peščanik)
• Interaktivna karta BiH (ICTY)
• Hronologija RSK Arhivirano 2009-08-11 na Wayback Machine-u
• Deset Miloševićevih godina u deset slika (4) (Vreme)
• ((en)) Yugoslavia Events Chronology (University of Texas at Arlington): January-June 1992 i (jul-decembar) 1992 (pokriva ex-Yu prostor).

Takođe pogledati

• Godišnji kalendar - Dnevni kalendar
• Rat u Bosni i Hercegovini
• Bošnjačko-hrvatski sukob

1992 na Wikimedijinoj ostavi