Smrt 12 banjalučkih beba
Smrt 12 banjalučkih beba je naziv za događaj koji se za vreme rata u BiH u junu 1992. godine dogodio u Banja Luci, koji je danas predmet velikih kontroverzi.
Prema zvaničnoj verziji, na odeljenju za intezivnu negu u banjalučkom porodilištu je usled nedostatka kiseonika potrebnog za adekvatan tretman umrlo 12 od 14 tamo smeštenih beba. Srpski mediji su za to optužili međunarodnu zajednica, odnosno blokadu Bosanske krajine od strane hrvatskih i bosanskih snaga. Slučaj "smrti 12 banjalučkih beba" je bio neposredan povod za veliku vojnu Operaciju Koridor u leto 1992. godine, tokom koje su srpske snage zauzele Bosansku Posavinu i uspostavile kopnenu vezu između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske. U Banjoj Luci postoji spomenik umrlim bebama, podignut tokom rata.
Neki autori smatraju da je čitav događaj izmišljen ili preuveličan i da predstavlja "paradigmatičan slučaj" srpske propagande.[1] U prilog takvim tumačenjima se navodi tvrdnja bliskog Miloševićevog saradnika Borisava Jovića u njegovim memoarima, kao i podatak da su u neposrednoj blizini Banjaluke postojala dva aktivna postrojenja za proizvodnju medicinskog kiseonika.[1] Borisav Jović je otkrio da se radi o "patriotskoj" podmetačini statističkih podataka o smrtnosti dece u normalnim uslovima kao jednokratnom incidentu.[2]
U presudi Radoslavu Brđaninu pred Međunarodnim sudom za ratne zločine - koja nije ulazila je li reč o autentičnom slučaju ili ne - se tretman ovog slučaja u srpskim medijima 1992. godine navodi kao jedan od primera propagande koja je bosanske Srbe trebale okrenuti protiv Muslimana i Hrvata.[3]
Verzija događaja prema srpskim medijima 1992. godine uredi
U to vreme su hrvatske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor“, koji je povezivao Bosansku Krajinu i Srbiju. Ovim je bilo onemogućeno da se potreban kiseonik do Banje Luke dostavi kopnom. Jedni put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti je vazdušni, ali zbog zabrane leta nad teritorijom BiH od strane Saveta bezbednosti, avionu koji je trebao da iz Beograda dostavi kiseonik za Banja Luku nije bio dozvoljen let.
Upućeni su mnogi apeli za pomoć putem radija, televizije, Glasa Srpskog i ostalih novina, ali iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacijama bili dobro upoznati sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio. Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banjoj Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe „industrijski kiseonik“ kojeg su dobili od VRS i nekoliko privatnih poduzetnika, kao i od nekoliko građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu.
Nakon sedam dana od datuma smrti poslednje umrle bebe, Vojska Republike Srpske uspostavlja koridor sa Srbijom, kojim se od tada kiseonik redovno mogao dostavljati.
Podaci o umrlim bebama uredi
Slijedi pregled podataka[4] o umrlim bebama:
| Ime majke | Pol | Rođenje | Smrt | Ime bebe |
|---|---|---|---|---|
| Dušanka Đukelić | muško | 22. 5. 1992. | 22. 5.1992. | Nenad |
| Živka Knežević | muško | 22. 5. 1992. | 23. 5.1992. | Nikola |
| Fata Dedić | muško | 23. 5. 1992. | 27. 5.1992. | - |
| Željka Tubić | muško | 19. 5. 1992. | 28. 5.1992. | Bojan |
| Zilha Murica-Delić | žensko | 1. 6. 1992. | 1. 6.1992. | - |
| Nađa Puškar | žensko | 29. 5. 1992. | 1. 6.1992. | Raisa |
| Safeta Medić | žensko | 26. 5. 1992. | 2. 6.1992. | Emina |
| Dragoslava Marić | muško | 3. 6. 1992. | 5. 6.1992. | Danijel |
| Dragica Komljenović | žensko | 24. 5. 1992. | 7. 6.1992. | Dušana |
| Milena Sandić | žensko | 15. 6. 1992. | 16. 6.1992. | Radijana |
| Maida Đuran | muško | 17. 6. 1992. | 17. 6.1992. | Maid |
| Grozda Rauš | muško | 28. 5. 1992. | 19. 6.1992. | Vladimir |
Preživele bebe uredi
- Slađana Kobas; rođena 18. juna 1992. godine i jedina je preživela beba od 22. maja do 19. juna 1992. godine. Zbog nedostatka kiseonika ozbiljno joj je bilo narušeno zdralje, pa joj imala trajno oštećenje vida, mozga i pluća, a kasije se bezuspešno borila i sa rakom kostiju. Slađana Kobas je umrla 9. februara 2006. godine u 13. godini života. Sahranjena je 11. februara 2006. u Prijedoru.
- Marko Medaković; rođen 21. juna 1992. godine, nakon rođenja je bio bez kiseonika oko 10 minuta što je dovelo do toga da diše sa trećinom pluća, cerebralne paralize, hematoma na mozgu i krivljenja kičme. O njemu je Snježana Brezo snimila dokumentarni film koji će biti prikazan na Berlinskom filmskom festivalu.
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 „Politika falsifikata”. Arhivirano iz originala na datum 2012-10-22. Pristupljeno 2010-03-30.
- ↑ „Država, crkva i episkop Filaret”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 2011-08-15.
- ↑ Radoslav Brđanin judgement Arhivirano 2011-06-12 na Wayback Machine-u Poznate su glasine poput onih o smrti dvanaest bosanskih srpskih beba u bolnici u Banja Luci, usled nedostatka kiseonika. Odbrana tvrdi da je smrt dvanaest srpskih beba nije bila glasina, već utvrđena činjenica. Pretresno veće pridaje veći značaj tome da je ovu činjenicu, tačnu ili netačnu, iskoristila srpska propagandna mašinerija za huškanje Srba protiv muslimana.
- ↑ Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992.. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. str. 113. ISBN 978-99976-730-6-0.