Ovo je članak o godini 1952.

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | 1955. | 1956. | > | >>

1952 (MCMLII) je bila prijestupna godina koja počinje u utorak, gregorijanskog kalendara.

1952 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1952
MCMLII
Ab urbe condita 2705
Islamski 1371 – 1372
Iranski 1330 – 1331
Hebrejski 5712 – 5713
Bizantski 7460 – 7461
Koptski 1668 – 1669
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2007 – 2008
 - Shaka Samvat 1874 – 1875
 - Kali Yuga 5053 – 5054
Kineski
 - Kontinualno 4588 – 4589
 - 60 godina Yang Voda Zmaj
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11952
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era


DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

  • početkom godine - U FNRJ uveden novi privredni sistem, "stopa fondova i akumulacije" - ukinuto direktno i sveobuhvatno planiranje[1].
  • 1. 1. - Osnovan Državni arhiv Crne Gore.
  • 5. 1. - Obnovljen Politikin zabavnik (izlazio 1939-41).
  • 7. 1. - Veliki neredi u okolini izraelskog Knesseta, u vreme debate o Sporazumu o reparacijama od Nemačke.
  • 8. 1. - Sporazum o privrednoj saradnji između FNRJ i SAD.
  • 9. 1. - Prezidijum Narodne skupštine FNRJ ratifikovao sporazum o vojnoj pomoći sa SAD (na snazi do 1959.)[2].
  • 10. 1. - Prikazan film The Greatest Show on Earth, najunosniji iz ove godine.
  • 13. 1. - Počinju "crne godine" u Francuskom protektoratu u Tunisu: stiže rezident Jean de Hauteclocque, zahteva smenu vlade. Kasnije tokom meseca dolazi do hapšenja i sukoba sa ljudskim žrtvama.
  • januar - Jugoslovenska vlada procenjuje da će tokom godine biti potrebno 269 miliona dolara strane pomoći za trgovinski deficit i program kapitalnih investicija[3] (tri zapadne sile daju 120 miliona do 30. juna[3]).
  • januar - U NR Kini se na Kampanju tri anti nadovezuje Kampanja pet anti: protiv podmićivanja, krađe državne imovine, izbegavanja poreza, varanja na državnim ugovorima i krađe državne ekonomske informacije.
  • 20. 1. - Anton Vovk, administrator ljubljanske dijeceze, poliven benzinom i zapaljen u Novom Mestu (teško povređen).
  • 25. 1. - Nakon što je egipatska policijska kasarna u Ismailiji odbila naređenje da preda oružje i povuče se iz kanalske zone, Britanci je zauzimaju nakon borbe u kojoj gine 50 Egipćana (egipatski policajci su juče pomagali gerilcima koji su napali Britance).
  • 26. 1. - Uhapšeno 46 osoba u Zagrebu koji su izvikivali nacionalističke parole nakon polufinala kupa Maršala Tita (petorica kasnije osuđeni na zatvorske kazne)[4].
  • 26. 1. - Kairski požar ili Crna subota: reakcija na jučerašnji događaj u Ismailiji, neredi u kojima je opljačkano i zapaljeno oko 750 zgrada - ovo se smatra početkom kraja egipatske monarhije.

Februar/VeljačaUredi

  • februar-mart? - Izložba savremenog francuskog slikarstva u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu, Beograd; u martu prenesena u Zagreb[6].
  • 17. 2. - Premijer UK, Winston Churchill, objavio da zemlja poseduje atomsku bombu, najavljuje test za oktobar.
  • 18. 2. - Grčka i Turska su prve nove članice NATO.
  • 21. 2. - U Dhaki, Istočni Pakistan, ubijena 4 studenta-demonstranta - dolazi do širokih protesta koji će dovesti do priznanja bengalskog jezika (danas UN-ov Dan maternjeg jezika).
  • 21. 2. - Nakon četiri meseca završeni prvi parlamentarni izbori u Indiji od nezavisnosti: Nehruov Indijski nacionalni kongres dobija 364 od 489 mandata.
  • 21. 2. - U UK više nije obavezno nositi ličnu kartu/osobnu iskaznicu (uvedene 1939).
  • 24. 2. - Srpska akademija nauka i umetnosti se preselila iz Brankove 15 u Knez Mihailovu 35[7].
  • 25. 2. - Završena Lisabonska konferencija NATO: odobren projekt Evropske obrambene zajednice, sjedište NATO će biti u Parizu (do 1966).
  • 25. 2. - Prvi indokineski rat: završava se Bitka kod Hòa Bình - mada su Francuzi naneli velike gubitke Viet Minhu, odlučuju da napuste Hòa Bình, 76 km od Hanoja, gde je bilo vezano previše vojnika.

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

 
Lever House u Njujorku
  • 5. 4. - U oluji istočno od Grenlanda bez traga nestalo pet norveških brodova fokolovaca.
  • 8. 4. - Veče pre početka štrajka u američkoj industriji čelika, predsednik Truman objavljuje da preuzima industriju.
  • ca. 9. 4. - Rezolucija II kongresa Partije rada Albanije optužuje "fašističku Titovu kliku" za "likvidaciju albanskog življa" u Jugoslaviji.
  • 9-11. 4. - "Nacionalna revolucija" u Boliviji: vojni vladar Ballivián je zbačen u borbama sa 600 mrtvih, Víctor Paz Estenssoro, kome je izborna pobeda oduzeta 1951, postaje predsednik 16. aprila (1952-56, 1960-64. i 1985-89) - uvode se radikalne reforme, univerzalno pravo glasa, agrarna reforma, privatizacija kalajnih/kositrenih koncerna.
  • 15. 4. - Prvi let Boeing B-52 Stratofortress (u službi od 1955).
  • april - Prvi broj zagrebačkog časopisa "Krugovi" (izlazi do 1958).
  • 15. 4. - Snage Republike Kine privremeno oduzele ostrvo Nanri komunistima.
  • ca. 18.4. - Opšti zakon o narodnim odborima - veća ovlašćenja, proširenje materijalne osnovice.
  • 21. 4. - Tito na naslovnici časopisa Life.
  • 26. 4. - Američki razarač Hobson potonuo sa 176 od 276 ljudi nakon sudara sa nosačem aviona Wasp tokom vežbi u Atlantiku.
  • 28. 4. - Stupio na snagu Ugovor iz San Franciska između Japana i Saveznika - zvanični kraj II svetskog rata, okončana okupacija Japana. Istog dana je stupio na snagu i Ugovor o sigurnosti između SAD i Japana, kojim SAD dobijaju pravo na vojno prisustvo.
  • 28. 4. - Potpisan Tajpejski ugovor, mir između Japana i Republike Kine (Tajvan, nisu bili pozvani u San Francisco; sa NR Kinom je potpisan Kominike 1972).
  • 29. 4. - Zvanično otvorena Lever House u Njujorku, prvi neboder u internacionalnom stilu.
  • 29. 4. - Sovjetski MiG-15 napao francuski DC-4 na liniji Frankfurt-Berlin.
  • 30. 4. - Prvi broj "Vjesnika u srijedu".

Maj/SvibanjUredi

 
De Havilland Comet - početak mlaznog transporta
  • 2. 5. - Britanski BOAC otvorio prvu putničku liniju mlaznim avionima, London-Johanezburg, modelom de Havilland Comet (prizemljen 1954. nakon raspada tri aviona).
  • 3. 5. - Američki potpukovnici Fletcher i Benedict se spustili avionom na geografski Severni pol.
  • 9. 5. - Zapadni saveznici će dati veće učešće Italiji u upravi Zone A ST Trsta.
  • 11. 5. - Predsednik Tito otkrio spomenik Žarku Zrenjaninu na zrenjaninskom Trgu slobode (premešten 1964. ispred zgrade komiteta).
  • 13. 5. - Osnovana bolnica "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.
  • 23. 5. - Otvoren Narodni muzej u Beogradu.
  • 26. 5. - Generalni sporazum tri zapadne sile i Zapadne Nemačke, na snazi od 1955: kraj okupacije, priznanje suverenosti. U Istočnoj Nemačkoj se na to odgovara tzv. Operacijom Štetočina (Aktion Ungeziefer), raseljavanja nepoćudnih iz granične zone.
  • 26. 5. - Joseph Burstyn, Inc. v. Wilson: Vrhovni sud SAD presuđuje da je zabrana filma na osnovu "svetogrđa" neustavna.
  • 27. 5. - V plenum CK KPJ[9] - rasprava o predlogu Ustavnog zakona, Tito govori u korist direktnih izbora i za federativnu republiku a ne federaciju republika.
  • 27. 5. - U Parizu potpisan Ugovor o ustanovljenju Evropske odbrambene zajednice: Francuska, Italija, zemlje Beneluksa i zapadna Nemačke bi imale panevropsku vojsku, podeljenu u nacionalne komponente (Francuska odbila ratifikaciju 1954, zapadna Nemačka će ući u NATO 1955).
  • 27. 5. - Čistka u Rumunskoj KP: Ana Pauker, Vasile Luca i Teohari Georgescu. Pošto je konsolidovao položaj, generalni sekretar Gheorghe Gheorghiu-Dej 2. juna preuzima i premijerski položaj od Groze (do 1955).
  • 28. 5. - Gen. Matthew Ridgway je Vrhovni saveznički komandant u Evropi nakon Eisenhowera (do 1953). Komandu UN u Koreji preuzima Mark W. Clark. Komunističke manifestacije protiv njegovog dolaska u Pariz se pretvaraju u nerede.
  • 30. 5. - Osnovana opština Novi Beograd (Bežanija priključena 1955).

Jun/Juni/LipanjUredi

  • 1. 6. - Velike građevine komunizma: otvoren Kanal Volga – Don u SSSR.
  • 1. 6. - Katolička crkva stavila dela André Gide-a na Index librorum prohibitorum.
  • 2. 6. - Youngstown Sheet & Tube Co. v. Sawyer: povodom situacije sa industrijom čelika, Vrhovni sud SAD ograničava pravo predsednika da zauzima privatnu imovinu. Istog dana počinje štrajk.
  • 9. 6. - Potpisan mirovni ugovor između Japana i Indije.
  • 13 - 14. 6. - Inauguralna sjednica Centralne redakcije Enciklopedije Jugoslavije, Krleža podnio uvodni referat "O problemima i zadacima Enciklopedije Jugoslavije" (sastav enciklopedije najavljen u aprilu[10]).
  • 13. 6. - Afera Catalina: Sovjeti oborili sovjetski obaveštajni avion, poginulo svih osam članova posade, zatim tri dana kasnije i avion koji je tragao za prethodnim.
  • 17. 6. - U Gvatemali je donesen Dekret 900, agrarna reforma kojom se nekorišćena zemlja redistribuira seljacima - United Fruit je nezadovoljan (→ Državni udar u Gvatemali 1954.)
  • 19. 6. - Osnovane Specijalne jedinice Američke vojske.
  • jun - Jugoslovenska vlada uklonila neke kontrole na industrijske sirovine i poluprerađenu robu, seljacima vraćeno "relativno slobodno" tržište za žitarice[3].
  • 23 - 27. 6. - Napad na branu Sui-ho: snage UN gađaju hidrocentrale na rijeci Yalu - uništili su 90% kapaciteta.
  • 26. 6. - Earl Mountbatten, komandant britanske mediteranske flote i NATO snaga na Mediteranu, posetio predsednika Tita na Brionima.
  • 26. 6. - 15. 7. - U Parizu održana izložba slika Petra Lubarde.
  • 26. 6. - Korejski rat: pojačanje borbi za Old Baldy, ogolelo Brdo 266 - nakon niza od pet bitaka, Kinezi će ga povratiti u martu 1953.
  • 27. 6. - Zakon o imigraciji i državljanstvu stupa na snagu u SAD, pošto je Kongres preglasao predsednikov veto. Nastavlja se sistem kvota po regionima (ukinut 1965). Vlada može proterati doseljene subverzivce ili im sprečiti ulazak.
  • 28. 6. - U Kaliforniji održan prvi Miss Universe, pobednica je iz Finske.
  • 30. 6. - Okončava se Maršalov plan: SAD je za četiri godine pomogla zapadnoevropske privrede sa 12 milijardi dolara. Nasleđuju ga operacije prema Zakonu o uzajamnoj sigurnosti.

Jul/Juli/SrpanjUredi

 
Stambena zgrada na obali Kotelničeskaja u Moskvi
  • 3 - 7. 7. - Prvo putovanje putničkog broda SS United States: sa 3 dana, 10 sati i 40 minuta (prosečna brzina 65,91 km/h) brod obara rekord i posljednji je osvajač Plave vrpce.
  • 6. 7. - Poslednja vožnja tramvaja u Londonu - vratiće se 2000.
  • 7 - 11. 7. - Republikanska konvencija u Čikagu: gen. Dwight D. Eisenhower, podržan od istočnog liberalnog establišmenta, postaje kandidat partije za predsednika, mada je konzervativac Robert A. Taft imao više narodnih glasova.
  • 11. 7. - Operacija Pressure Pump, masovno gađanje ciljeva u Pjongjangu radi političkog pritiska.
  • jul - Fidel Castro, koji je bio kandidat na junskim izborima koje je Batista otkazao, počinje okupljanje ljudi u "Pokretu"
  • 16. 7. - Spor između iranskog premijera Mosaddegha i šaha: premijer insistira da imenuje ministra rata i šefa kabineta, daje ostavku - novi premijer nastavlja pregovore sa Britancima oko naftne kompanije što pokreće talas štrajkova i krvavih nereda.
  • 18. 7. - "Afera Jevrejskog antifašističkog komiteta": 13 jevrejskih pesnika je na tajnom suđenju u Moskvi osuđeno na smrt.
  • 19. 7. - 3. 8. - Olimpijske igre 1952. u Helsinkiju. Tri medalje za Jugoslaviju: zlatna za četverac bez kormilara ("Gusar" iz Splita) i srebrne za fudbalere i vaterpoliste.
 
SS United States (foto 2009)
  • 20. 7. - Prva nogometna utakmica JugoslavijaSSSR na olimpijskom turniru u Tampereu: 5:5 (3:0).
  • 21. 7. - Mohammad Mosaddegh je ponovo premijer Irana (do 1953), sada sa punom kontrolom nad vojskom. Dobija vanredna ovlašćenja od parlamenta, kojima ograničava vlast monarhije.
  • 22. 7. - Druga utakmica Jugoslavija - SSSR: 3:1 (2:1)[11] - utakmice su bile poznate kao "dvoboj TitoStaljin".
  • 22. 7. - Međunarodni krivični sud presudio da nije nadležan u britanskoj tužbi zbog nacionalizacije Anglo-iranske naftne kompanije - britanski bojkot nafte ipak šteti ekonomiji.
  • 22. 7. - Novi ustav Poljske menja joj naziv u Poljska Narodna Republika (do 1989).
  • 23. 7. - Evropska zajednica za ugljen i čelik stupila na snagu. Prvi predsednik Visokog predstavništva je Jean Monnet (zajedničko tržište je otvoreno 1953).
  • 23. 7. - Revolucija u Egiptu: vojni puč "Slobodnih oficira", na čelu su gen. Muhammad Naguib i potpuk. Gamal Abdel Naser.
  • 24. 7. - Štrajk u američkoj industriji čelika razrešen pod pritiskom predsednika, radnici su dobili povišicu. Ekonomski gubici štrajka procenjeni na 4 milijarde dolara.
  • 24. 7. - Prikazan film High Noon.
  • 25. 7. - Proglašenjem novog ustava, Portoriko postaje samoupravna teritorija SAD umesto kolonije.
  • 26. 7. - Egipatski kralj Faruk I abdicira u korist šestomesečnog sina Fuada, odlazi sa porodicom u Italiju. Vlast preuzima Savet revolucionarne komande (republika proglašena sledeće godine).
  • 26. 7. - Umire Eva Perón, argentinska prva dama i odnedavno Duhovni vođa nacije. Nakon perioda prosperiteta, zemlju pogađa teška recesija, politički režim je takođe u opadanju.

Avgust/August/KolovozUredi

  • 2. 8. - Finale olimpijskog nogometnog turnira u Helsinkiju, Jugoslavija – Mađarska 0:2.
  • 4/5. 8. - Afera Dominici: tročlana engleska porodica ubijena u Francuskoj, za šta je osuđen vlasnik obližnje farme.
  • 11. 8. - Kralj Talal Jordanski abdicira zbog mentalne bolesti - nasleđuje ga sin Hussein (do 1999).
  • 12. 8. - "Noć ubijenih pesnika": pogubljeni jevrejski pesnici osuđeni u julu (o događaju se saznalo 1955).
  • 12. 8. - Radnički nemiri u tekstilnoj fabrici u Kafr el-Dawwaru u Egiptu, dvojica kolovođa će biti obešena.
  • 14. 8. - Šef mađarske partije Mátyás Rákosi postaje i premijer (do 1953).
  • avgust - Li Mijevi kineski nacionalisti upadali u Junan iz Burme ali su odbijeni.
  • 16. 8. - Dominikanski diktator Rafael Trujillo prepušta predsednički položaj svom bratu Héctoru (do 1960), a nastavlja vladavinu iza paravana do atentata 1961.
  • 23. 8. - Iračka intifada, inspirisana događajima u Egiptu i Iranu: lučki radnici u Basri počinju štrajk, studenti se pridružuju u oktobru.
  • 26. 8. - Britanski putnički mlaznjak obavio povratno putovanje preko Atlantika, za jedan dan.
  • 27. 8. - Okončani pregovori o ratnoj odšteti između Nemačke i Izraela - Nemačka plaća tri milijarde maraka.
  • 29. 8. - Još jedan masovan udar na Pjongjang, tokom posete Chou En-laja SSSR.

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - José María Velasco Ibarra je po treći put predsednik Ekvadora (do 1956, jedini od pet puta da je odradio ceo mandat).
  • 2. 9. - Na Univerzitetu Minnesota obavljena prva operacija na otvorenom srcu.
  • 6. 9. - Televizija počinje u Kanadi, CBC emitira iz Montreala, dva dana kasnije i iz Toronta.
  • 9. 9. - Kod beogradskog Velikog ratnog ostrva, potonuo brod "Niš" sa 102 putnika i 3 člana posade - najveća brodska tragedija kod nas.
  • 9. 9. - U Egiptu donesen zakon o agrarnoj reformi, cilj je redistribucija zemlje u korist seljaka - kraj političkog uticaja velikih zemljoposednika.
  • 10. 9. - Prvi put se sastala Evropska parlamentarna skupština (od 1962 Evropski parlament).
  • 10. 9. - Potpisan Sporazum o reparacijama između Izraela i Savezne Republike Nemačke (Luksemburški sporazum, na snazi od 1953).
  • 12. 9. - Admiral John H. Cassady, komandant Šeste flote SAD, posetio Split, Tito obišao nosač aviona Coral Sea i osmatrao njegovo delovanje.
  • 14 - 17. 9. - Suđenje "jugoslovenskim kidnaperima" u Budimpešti - UDB-a otima informbirovske emigrante iz Mađarske[12].
  • 14 - 25. 9. - Exercise Mainbrace: prve velike pomorske vežbe NATO u severnom Atlantiku.
  • 15. 9. - Odlukom UN, u Eritreji se okončava britanska vojna administracija, ulazi u federaciju sa Etiopijom (ova je anektira 1962-93).
  • septembar - Poseta jugoslovenske delegacije Grčkoj.
  • 17. 9. - Muhammad Naguib novi premijer Egipta (do 1954), prethodnik Ali Mahir Paša je prinuđen na ostavku 7. 9. zbog protivljenja agrarnoj reformi.
  • 17. 9. - Prikazan film The Snows of Kilimanjaro.
  • 18. 9. - Britanski šef diplomatije Anthony Eden je prvi zapadni političar koji dolazi u posetu Jugoslaviji; Jovanka Broz se prvi put pojavila kao Titova supruga[13].
  • 18. 9. - Charlie Chaplin otputovao iz SAD za London, na premijeru svog filma Limelight - sutradan mu je uskraćena dozvola za povratak (navratiće 1972. da primi počasnog oskara)
  • 23. 9. - "Checkersov govor": Richard Nixon spašava potpredsedničku nominaciju, ugroženu optužbama da ima bogate finansijere, predstavljajući se kao običan čovek iz srednje klase.
  • 23. 9. - Pošto je predsednik Libana Bechara El Khoury prinuđen na ostavku usled optužbi za korupciju, nasleđuje ga Camille Chamoun (do 1958).
  • 24. 9. - NR Rumunija dobila novi ustav, "ustav gradnje socijalizma" (važi do 1965). Osniva se Mađarski Autonomni Region u istočnom Erdelju (razvodnjen 1960, ukinut 1968).
  • 30. 9. - Prikazan dokumentarac This Is Cinerama.

Oktobar/ListopadUredi

  • 3. 10. -   Operacija Hurricane: Britanci su detonirali svoju atomsku bombu, snage 25 kilotona, na otočju Montebello uz sjeverozapad Australije.
  • 3. 10. - SSSR je proglasio američkog ambasadora Georga F. Kennana za personu non gratu, nakon što je svoje iskustvo u Moskvi uporedio sa internacijom u nacističkom Berlinu.
  • 5. 10. - Ukinuto racionisanje čaja u UK.
  • 5 - 7. 10. - Treći kongres Saveza književnika Jugoslavije u Ljubljani - Krležin referat "O slobodi kulture", kritika "ždanovljevske estetike" (socijalistički realizam)[14] - početak novog perioda u kulturi.
  • 5 - 14. 10. - XIX kongres KPSS, prvi od 1939: promena imena iz "Svesavezna komunistička partija (boljševika)" u Komunistička partija Sovjetskog Saveza, promene u organizaciji i broju članova organa - Politbiro i Orgbiro su zamenjeni Prezidijumom; Staljinov poslednji govor. Usvojena je peta Petoletka.
  • 6 - 15. 10. - Korejski rat -- Bitka za Beli konj: u kineskoj ofanzivi brdo je 24 puta prelazilo iz ruke u ruku, ali su ga snage UN zadržale. Još pre kraja ove bitke, snage UN započinju Bitku za Triangle Hill, ali 42 dana borbi ne donosi promenu. UN prekida pregovore o primirju jer nema pomaka po pitanju repatrijacije zarobljenika (nastavljeni u aprilu).
  • 8. 10. - Sudar tri voza na stanici Harrow & Wealdstone blizu Londona odnosi 112 života.
  • 10. 10. - Bitka za ostrvo Nanri: kineski nacionalisti zauzimaju ostrvo pored kontinenta, ali se odmah povlače.
  • 13. 10. - Milovan Đilas u članku tvrdi da Staljinove teorije nemaju veze sa marksizmom i socijalizmom i da su vrlo slične Hitlerovim.
  • 14. 10. - UN započele rad u zgradi Sjedišta Ujedinjenih naroda.
  • oktobar - Tajnik zagrebačkog konzulata SAD u posjeti Goraždu, gdje je čuo da između Kalinovika i Trnova još uvek djeluje grupa četničke gerile[15].
  • oktobar - U Marseju završena prva Le Corbusierova Unité d'habitation, poznata kao Cité radieuse.
  • 17. 10. - Afera 17. oktobra: Indonežanski general Nasution opkolio predsedničku palatu, tražeći raspuštanje Narodnog predstavničkog veća - predsednik Sukarno ubedio vojnike i civile da se raziđu.
  • 20. 10. - U britanskoj Keniji proglašeno ratno stanje zbog Mau Mau ustanka. Slede hapšenja, među kojima i Joma Kenyatte (pod ključem do 1961, državnik 1963-78).
  • 22. 10. - Otkriven asteroid 2244 Tesla (astronom Milorad B. Protić).
  • 29. 10. - 8. 11. - Indokineski rat, Operacija Lorraine: Francuzi pokušavaju skrenuti Viet Minhovu ofanzivu na severu Vijetnama.

Novembar/StudeniUredi

 
KPJ je postala SKJ
  • novembar - Potpredsednik savezne vlade Blagoje Nešković isključen iz SKJ, pod optužbom da je pristalica Informbiroa (nije hapšen).
  • novembar - U Mađarskoj četvorica osuđena na smrt kao "jugoslovenski špijuni", zatražen opoziv jugoslovenskog otpravnika poslova[3].
  • novembar - Exercise Longstep: vežbe NATO u Mediteranu.
  • 16. 11. - Izbori u Grčkoj: pobeda konzervativnog Grčkog okupljanja, maršal Aleksandros Papagos je premijer do smrti 1955.
  • 20. 11. - Amerikanac George Jorgensen, Jr. postaje Christine Jorgensen u Kopenhagenu - prva uspešna operacija promene pola.
  • 21. 11. - Aleksander Zawadzki je šef države, predsednik novog Državnog saveta, u Poljskoj NR (do smrti 1964), umesto Bolesława Bieruta koji odlazi za premijera (do smrti 1956).
  • 23. 11. i kasnije - Izbor opštinskih odbornika u FNRJ, listići umesto kuglica[18].
  • 23. 11. - 2. 12. - Bitka kod Nà Sảna je francuski uspeh u Vijetnamu.
  • 25. 11. - Počinje niz prikazivanja komada Agathe Christie The Mousetrap - sve do prekida usled Covid-19 16. marta 2020.
  • 27. 11. - Rudolf Slánský, generalni sekretar Čehoslovačke KP, i još 13 optuženika osuđeni na montiranom suđenju za "trockističko-titoističko-cionističke aktivnosti" - 11 smrtnih i tri doživotne kazne.
  • 26. 11. - Prikazan film Bwana Devil, čime počinje par godina "zlatne ere" 3D filmova.
  • 29. 11. - Alojzije Stepinac proizveden u kardinala.

Decembar/ProsinacUredi

  • 1. 12. - Adolfo Ruiz Cortines je novi predsednik Meksika (do 1958) - žene će dobiti pravo glasa, početak "Meksičkog čuda" u ekonomiji.
  • 2. 12. - Dva dana nakon izbora za ustavotvornu skupštinu u Venecueli, vojna hunta prekida prebrojavanje glasova i proglašava svoju pobunu - privremeni, kasnije stalni, predsednik postaje Marcos Pérez Jiménez (do 1958).
  • 3. 12. - U Čehoslovačkoj pogubljen Rudolf Slanski.
  • 5. 12. - Osnovan Muzej Nikole Tesle u Beogradu.
  • 5. 12. - Tuniski aktivista Farhat Hached ubijen od strane francuske terorističke organizacije Crvena ruka; demoralisani Lamine Bey pristaje na reformu lokalne vlasti 20-og.
  • 5 - 9. 12. - Veliki smog u Londonu, neuobičajeno gusta i dugotrajna magla pomešana sa dimom, prekraćuje život hiljadama ljudi.
  • 9. 12. - Ukinut ustav Egipta iz 1923, Savet revolucionarne komande će sledećeg februara doneti novi.
  • 12. 12. - Svetski savet mira, sovjetski front, organizuje Kongres ljudi za mir u Beču.
  • 15. 12. - Potti Sreeramulu umire nakon 56 dana štrajka glađu s ciljem stvaranja države u Indiji za govornike telugua - dolazi do nereda, država Andhra je formirana sledeće godine (Andhra Pradesh od 1956).
  • 17. 12. - Prekid diplomatskih odnosa Jugoslavije i Vatikana.
  • 31. 12. - Tito apeluje na seljake da ne gomilaju useve već ih prodaju i olakšaju nestašice. (NYT)
  • 31. 12. - SSSR vratio NR Kini Kinesku istočnu železnicu u Mandžuriji.
  • 31. 12. - Franjo Mihalić pobijedio na trci sv. Silvestra u Sao Paulu.

Kroz godinuUredi

  • Početak rada HE Vinodol [1]; Izgrađeni IV i V agregat HE Ozalj na Kupi [2].
  • Početak rada površinskog kopa Kolubara.
  • Nerodna godina u Jugoslaviji zbog velike suše. Početkom godine cijene ipak snižene u odnosu na 1951[19].
  • Odluka o prestanku rada tekija u NR BiH (na Kosovu i u Makedoniji su nastavile).
  • Program Hrvatske seljačke stranke (u emigraciji): "nema nerešivih razlika između Srba i Hrvata"[20].
  • Snimljen film "Ciguli Miguli", prikazan tek 1977.
  • Generalna skupština osuđuje zemlje koje nisu repatrirale decu u Grčku (Jugoslavija je jedina koja to čini)[3].
  • Nordijski savet uveo slobodan promet ljudi, robe i usluga u svojim članicama.
  • U Marseille-u završena uticajna Le Corbusier-ova stambena višespratnica Unité d'Habitation.

1952. u temamaUredi

RođenjaUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

Novembar/StudeniUredi

Decembar/StudeniUredi

Kroz godinuUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1952.

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

Nobelova nagrada za 1952. godinuUredi

ReferenceUredi

LiteraturaUredi

  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
  • Da li je sloboda umela da peva?, Vuk Perišić, e-novine (o Šestom kongresu +).