< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1952. | 1953. | 1954. | 1955. | 1956. | 1957. | 1958. | 1959. | 1960. | > | >>


Godina 1956. (MCMLVI) bila je prijestupna godina koja počinje u nedjelju, po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1956 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1956
MCMLVI
Ab urbe condita 2709
Islamski 1375 – 1376
Iranski 1334 – 1335
Hebrejski 5716 – 5717
Bizantski 7464 – 7465
Koptski 1672 – 1673
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2011 – 2012
 - Shaka Samvat 1878 – 1879
 - Kali Yuga 5057 – 5058
Kineski
 - Kontinualno 4592 – 4593
 - 60 godina Yang Vatra Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11956
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era


DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

  • 2. 2. - Praizvedba O'Neillovog "Dugog putovanja u noć" u Stokholmu (na Broadwayu u novembru).
  • 2. 2. - Dogovoren sovjetski zajam FNRJ. (NYT)
  • 3. 2. - U Evropi, s izuzetkom najjužnijih zemalja, ukinuta prva klasa na železnici, a druga i treća postaju prva odn. druga.
  • 5. 2. - Incident na toridi u Bogoti: agenti diktatora Pinille premlaćivali protivnike režima.
  • 8. 2. - Šest od osam RAF-ovih Hawker Huntera koji su učestvovali u vežbi, palo usled loše vidljivosti i nestanka goriva.
  • 8. 2. - Potpisan Londonski ugovor, na osnovu kojeg Malajska federacija dobija nezavisnost dogodine.
  • 11. 2. - Špijuni Guy Burgess i Donald Maclean održali konferenciju za štampu u Moskvi, pet godina nakon bekstva iz Velike Britanije.
  • 11 - 12. 2. - Referendumom na Malti prihvaćena integracija u UK (77% za, odziv 59%). Zemlja se ipak osamostalila 1964.
  • 12. 2. - Snežna lavina zatrpala gradilište hidroelektrane "Mavrovo", okolna sela i karaulu Žužnja na albanskoj granici, najmanje 55 mrtvih.
  • 14 - 25. 2. - Dvadeseti kongres KPSS, istaknut princip miroljubive koegzistencije.
  • februar - Oštra zima u Europi, naročito zapadnoj, i Magrebu, odnosi stotine žrtava. Ledeni dani u Zagrebu svi od 30. 1. do 19. 2. i još nekoliko kasnije. Jutarnja 16. veljače iznosi -19.4 stupnja, u Splitu 8-og -8,4, u Sarajevu 6-og -20,5, isto u Beogradu 17-og.
  • 17. 2. - FNRJ i NR Kina potpisali sporazume o trgovini, plaćanjima i naučno-tehničkoj saradnji.
  • 18. 2. - U padu aviona na Malti gine 50 ljudi, uglavnom pripadnika RAF na povratku iz Sueca.
  • 19. 2. - Prvi parlamentarni izbori u Grčkoj sa ženskim pravom glasa, nedavno postavljeni premijer Konstantinos Karamanlis gubi dosta mandata sa novom partijom Nacionalna radikalna unija, ali zadržava većinu (premijer do 1963).
  • 25. 2. - Na kraju XX kongresa KPSS, gde je već kritikovan kult ličnosti i istaknute greške u Staljinovoj politici, Nikita Hruščov čita tzv. Tajni govor ("O kultu ličnosti i njegovim posledicama"), oštru kritiku Staljinove vladavine (→ Hruščovljevo otapanje). Izveštaj je u martu predstavljen na partijskim sastancima širom zemlje.

Mart/OžujakUredi

  • 1. 3. -   U Istočnoj Nemačkoj, iz ranije Kasarnske narodne policije, osnovana Nacionalna narodna armija (NVA), regrutacija od 1962.
  • 1. 3. - Jordanski kralj Hussein smenio pod pritiskom nereda, podstaknutih iz Kaira, Britanca Glubb-pašu sa čela jordanske vojske, kao i ostale britanske oficire.
  • 2. 3. -   Maroko nezavisan od francuskog protektorata (još kratko ostaju Španci).
  • 3. 3. - Autobus sleteo sa zaleđenog puta u reku kod Priboja, 14 mrtvih. (NYT)
  • 4. 3. - U Južnom Vijetnamu održani izbori za ustavotvornu skupštinu - nije dozvoljeno učešće opozicije, da bi se sprečio ulazak komunista. Za ovu godinu, 20. jula, bili su predviđeni izbori u celom Vijetnamu.
  • 4. 3. - U Gruzijskoj SSR izbijaju nemiri - osuda Staljina je povredila nacionalni ponos, armija krvavo guši 9. marta.
  • 7. 3. - Sporazum SR Nemačke i FNRJ o odšteti o otplati jugoslovenskog duga od 48 miliona dolara do 1968. (NYT)
  • 9. 3. - Pošto razgovori o budućnosti ostrva nisu uspeli, kiparski arhiepiskop Makarios uhapšen od Britanaca i deportovan na Sejšele (vratio se 1959).
  • 12. 3. - Bolesław Bierut, staljinistički partijski lider u Poljskoj, umro u Moskvi.
  • 12. 3. - Južni manifest ("Deklaracija ustavnih principa"): 101 kongresnik SAD, skoro svi su južni demokrati, protive se odluci o desegregaciji iz 1954.
  • 12. 3. - Poljoprivrednicima u FNRJ podignut porez sa 7,5 na 11,2%. (NYT)
  • 13. 3. - Šesti plenum CK SKJ u Beogradu.
  • 16. 3. - Razorni zemljotres u centralno-zapadnom Libanu, 136 mrtvih.
  • 16. 3. - U Južnoafričkoj Uniji zabranjena okupljanja na otvorenom.
  • 18 - 20. 3. - Od zimske oluje nor'easter stradalo 162 ljudi u SAD.
 
Tuniski kralj i Habib Burgiba

April/TravanjUredi

  • 1. 4. - Osnovana zapadnonemačka obaveštajna služba Bundesnachrichtendienst (BND), prvi šef je Reinhard Gehlen (do 1968), čija je organizacija jezgro nove službe.
  • 5. 4. - Iz odmazde za ubistvo trojice izraelskih vojnika, Izraelci granatiraju grad Gazu - stradalo je 58 civila.
  • 2 - 6. 4. - Aprilski plenum CK Bugarske KP: Todor Živkov ostaje jedini lider partije.
  • 6. 4. - U Poljskoj objavljeno da je Władysław Gomułka, bivši generalni sekretar, rehabilitovan i pušten iz zatvora, kao i još izvestan broj političkih zatvorenika.
 
Maroko i Španjolska Sahara 1956
 
Venčanje u Monaku
  • 19. 4. - Crkveno venčanje glumice Grace Kelly i Raniera III, kneza Monaka.
  • 21. 4. - Operacija Gold: Sovjeti razotkrili tunel kojim su SAD i Britanija 11 meseci prisluškivali komunikacione veze u istočnom Berlinu (zapravo su znali za njega od početka).
  • 21. 4. - Pakt iz Džide: vojni savez Egipta, Saudi Arabije i (severnog) Jemena.
  • 26. 4. - Prvo putovanje prvog komercijalno uspešnog kontejnerskog broda SS Ideal X, sa 58 kontejnera od Newarka do Houstona - kontejnerizacija u narednim decenijama znatno obara cenu prevoza, menja obrasce proizvodnje i pomaže globalizaciju.
  • 27. 4. - Rocky Marciano se povlači, bez ijednog izgubljenog i remisiranog profesionalnog meča.
  • 28. 4. - Poslednji francuski vojnik napustio Južni Vijetnam, nekolicina iz vazduhoplovstva i mornarice ostali kao instruktori.
  • 29. 4. - Na Canneskom festivalu prikazan film The Man Who Knew Too Much, poznat i po pjesmi Que Sera, Sera.

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

  • 1. 6. - Vjačeslav Molotov smenjen s položaja ministra inostranih dela SSSR, sledi Dmitrij Šepilov (do 1957) - Molotov je bio kritičar Tita.
  • 1 - 23. 6. - Jugoslovenska državno-partijska delegacija na čelu sa Titom u poseti SSSR. Potvrđena Beogradska deklaracija iz 1955 i izdata Moskovska - saradnja partija na osnovu ravnopravnosti.
  • 5. 6. - Bojkot autobusa u Montgomeryju (traje od decembra): savezni sud presudio u slučaju Browder v. Gayle da je segregacija u autobusima Montgomeryja neustavna - na snazi od sledećeg decembra.
  • 5. 6. - Elvis izveo Hound Dog na nacionalnoj televiziji, sa "skandaloznim" pokretima kukova.
  • 5. 6. - The New York Times je objavio jednu verziju Hruščovljevog "Tajnog govora", narednih dana i Le Monde i The Observer.
  • 8. 6. - Bangladeški brod Badora potonuo sa 196 od 202 ljudi.
  • 9. 6. - Gen. Juan José Valle vodi neuspešnu properonističku pobunu protiv argentinskog diktatora Aramburua - streljan je, kao i još nekoliko vojnika i civila.
  • 13. 6. - Interpol dobio ustav, usvojio je to ime (osnovan 1923. kao Međunarodna komisija kriminalističke policije).
 
Vjenčanje Miller - Monroe
  • jun - U Khamu i Amdou, istočno od Tibeta, došlo do pobune zbog kolektivizacije.
  • 16. 6. - Sovjetski ministar Šepilov u poseti Kairu.
  • 18. 6. - Poslednje britanske trupe zvanično napustile Egipat (bazu u Ismailiji 14. aprila).
  • 19. 6. - Dvojica FLN-ovaca giljotinirana u Francuskoj - za odmazdu je 21 - 24. 6. na ulicama Alžira ubijeno 49 Evropljana.
  • 20. 6. - Linea Aeropostal Venezolana Flight 253: venecuelanski avion se zapalio i pao u more blizu Nju Džerzija, stradalo 74 ljudi - najgora nesreća putničkog aviona do tada.
  • 21. 6. - Moskovska deklaracija o odnosima SKJ i KPSS - priznato pravo na različite puteve u socijalizam.
  • 21. 6. - Arthur Miller odbio dati imena pred Komitetom za neameričke aktivnosti - dogodine osuđen za nepoštovanje Kongresa.
  • 23. 6. - Referendum u Egiptu potvrđuje sa zvaničnih 99,9% novi ustav i Nassera kao predsednika republike (do smrti 1970, takođe je i premijer 1954-62. i 1967-70.).
  • 23. 6. - U Francuskoj usvojen Defferreov Okvirni zakon koji dogodine omogućuje izbore i prenos ovlašćenja na afričke kolonije.
  • 26. 6. - U Brusselu započinje rad Međuvladina konferencija o zajedničkom tržištu i Euratomu - sastavljaju se ugovori potpisani u Rimu sljedećeg ožujka.
  • 26. 6. - Bukureštanska deklaracija ili Sporazum Tito–Stoica o jugoslovensko-rumunskim odnosima.[7]
  • 27. 6. - Međunarodna komisija odlučila da se jedinica magnetske indukcije nazove Tesla (T).
  • 28. 6. - Senat SAD će ubuduće tražiti od predsednika da opravda svaku dalju pomoć Jugoslaviji[1].
  • 28. 6. - Prikazan film The King and I.
  • 28. 6. - Četrdeset devet komunističkih lidera u Egiptu osuđeno na duge zatvorske kazne (Nasser želi prijateljstvo sa komunističkim zemljama, ali ne želi komunizam u svojoj kući).
  • 28-30. 6. - Pobuna radnika u Poznanju zbog lošeg životnog standarda, ugušena uz mnogo mrtvih.
  • 29. 6. - Predsednik SAD Ajzenhauer potpisao Zakon o federalnoj pomoći auto-putevima, kojim je odobreno 25 milijardi dolara za gradnju 66.000 km Sistema međudržavnih puteva (Interstate Highway System) - uglavnom dovršen do 1992. s kasnijim produžecima. Omogućuje porast drumskog saobraćaja, nauštrb železničkog, porast turizma, suburbanizacije te naseljavanja i industrijalizacije južnih država.
  • 29. 6. - Marilyn Monroe se udala za Arthura Millera - pošto je prešla u judaizam, u Egiptu su joj zabranjeni filmovi.
  • 30. 6. - Sudar dva putnička aviona iznad Velikog kanjona uz gubitak 128 života - dovešće do velikih promena u kontroli letenja u SAD.
  • 30. 6. - Rezolucija CK KPSS "O prevazilaženju kulta ličnosti i njegovih posledica": uzdržanije od Tajnog govora, zbog zapadnih reakcija na isti.

Jul/Juli/SrpanjUredi

 
Markica u čast nacionalizacije Sueckog kanala

Avgust/August/KolovozUredi

  • 1. 8. - U Moskvi potpisan trostrani sporazum SSSR-FNRJ-DDR: 175 miliona dolara za gradnju aluminijumskog kombinata u Crnoj Gori (stopirano 1958).[2]
  • 1 - 6. 8. - Na Bledu održano Evropsko prvenstvo u veslanju.
  • 7. 8. - Od eksplozije dinamita u vojnom transportu u Kaliju, Kolumbija, stradalo preko 1.300 ljudi.
  • 8. 8. - Od požara i dima u belgijskom rudniku Bois du Cazier stradalo 262 rudara, većinom italijanskih gastarbajtera.
  • 10. 8. - Bomba franko-alžirskog udruženja ubila 73 muslimana u Alžiru. FLN-ova Soummamska konferencija 20. 8. odlučuje da neće biti primirja dok Francuska ne prizna nezavisnost.
  • 11. 8. - Slikar Jackson Pollock poginuo u prometnoj nesreći.
  • avgust - Mađarski premijer András Hegedüs objavio da su uklonjene prepreke sa jugoslovenske granice, najavljuje isto i za austrijsku.
  • 17. 8. - U Zapadnoj Nemačkoj zabranjena Komunistička partija Nemačke usled agresivnih metoda.
  • 17. 8. - Ho Ši Min se izvinjava za greške u agrarnoj reformi, u kojoj je ubijeno nekoliko hiljada ljudi; oko 12.000 zatvorenih je oslobođeno.
  • ca. 18. 8. - Trinaestoro Jugoslovena prinudilo kapetana ribarskog broda da ih prebaci u Italiju, četiri mornara pobegla sa broda blizu Trsta. Dosta izbeglica je i u Austriji. (NYT)
  • 23. 8. - Američki špijunski avion Martin P4M-1Q Mercator oboren blizu obale NR Kine, stradalo 16 č.p..
  • ca. 24. 8. - Četvorica Jugoslovena uhapšena u Udinama pod optužbom za špijunažu. (NYT)
  • 25 - 26. 8. - Milion Poljaka hodočasti u manastir Jasna Gora u Čenstohovi.
  • 27. 8. - Srednja škola u Clinton, Tennessee primila 12 crnih učenika, što je prva desegregacija na jugoistoku SAD - ali naredne sedmice pokrenuti nemiri.
  • 27. 8. - Sellafield: nuklearna elektrana Calder Hall je priključena na mrežu (kraljica zvanično otvara 17. oktobra); prva NE industrijskih razmera, sa 4 reaktora po 60 MWe, takođe proizvodi i plutonijum za vojne potrebe (zatvorena 2003).
  • 30. 8. - Avgustovski frakcionaški incident: pripadnici prokineske i prosovjetske frakcije pokušali oboriti Kim Il-sunga na plenumu Radničke partije Koreje - u čistkama do 1959. će biti uništeni.
  • 30. 8. - Gomila predvođena gradonačelnikom i šefom policije sprečila desegregaciju škole u Mansfield, Texas, u čemu ih podržava i guverner države (obavljeno tek 1965).
  • 31. 8. - Prikazan film Bus Stop, gluma Marilyn Monroe je pohvaljena.

Septembar/RujanUredi

  • 10. 9. - Na mestu bivšeg Mosta kralja Aleksandra u Beogradu podignut Most bratstva i jedinstva, poznatiji kao Brankov most, s glavnim rasponom od 261 m, rekord za svoju vrstu (proširen 1974-78).
  • 14. 9. - Predstavljen IBM 305 RAMAC, prvi računar sa hard diskom.
  • 15. 9. - Prvi sovjetski putnički mlaznjak Tupoljev Tu-104 u prometu.
  • 15. 9. - Nasser odbija ideju međunarodnog nadzora nad Sueckim kanalom.
  • septembar - Epidemija polija podstiče kampanju za higijenu u FNRJ (NYT, 16. 9.)
  • 19. 9. - Sovjetski lider Nikita Hruščov u "privatnoj" poseti Jugoslaviji[1] (izvešteno o "ozbiljnim ideološkim razlikama"). (?)
  • 21. 9. - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza García smrtno ranjen u atentatu kojeg je počinio pesnik R. L. Pérez - umire 29. 9. kada ga nasleđuje sin Luis Somoza Debayle (faktički vlada do smrti 1967).
  • 23. 9. - Incident kod Ramat Rachela: jordanski legionari ubili četvoricu izraelskih arheologa.
  • 24. 9. - U Moskvi završena XII šahovska olimpijada, Jugoslavija je uzela srebro.
  • 25. 9. - Između Škotske i Njufaundlenda inauguriran TAT-1, prvi podmorski telefonski kabl - 35 istovremenih telefonskih veza i 22 telegrafske linije.
  • 27. 9. - Tito i Hruščov otišli na Jaltu[1] (do 4. 10.). Zvanično, radi se o lovu, ali zapravo se vode politički razgovori u vezi Mađarske.[14] Mađarski lider Gero se priključio krajem meseca. (NYT)
  • 27. 9. - Zapadnonemački Bundestag izglasao zajam od 60 miliona dolara Jugoslaviji. (NYT)
  • 27. 9. - Američki Bell X-2 leti brže od Mach 3 ali pilot gubi kontrolu i gine. Ranije tokom meseca je prevaziđena visina od 100.000 stopa/30.500 m.
  • 30. 9. - Alžirski rat za nezavisnost: počinje Bitka za grad Alžir, tri žene postavile bombe u tri civilne mete.

Oktobar/ListopadUredi

 
TE Kolubara (foto 2011)
 
Władysław Gomułka se obraća masi
  • 21. 10. - "Poljski oktobar": Rehabilitovani Władysław Gomułka postaje prvi sekretar vladajuće partije u Poljskoj (do 1970).
  • 22. 10. - Francuzi presreli avion i uhapsili nekoliko alžirskih nacionalističkih lidera, među kojima je Ahmed Ben Bella (na koga je ove godine već dva puta pokušan atentat) - pušteni 1962.
  • 22 - 24. 10. - Sèvreski protokol: tajni sastanak i sporazum predstavnika Britanije, Francuske i Izraela za intervenciju protiv Egipta.
  • 22. 10. - Grupa mađarskih studenata pokušala ući u zgradu radija kako bi pročitala 16 zahteva ali su pritvoreni.
  • 23. 10. - Izbila Mađarska revolucija protiv komunističkog režima: pucano je na okupljenu masu, bačeni su Molotovljevi kokteli na tenkove.
  • 24. 10. - Imre Nagy je ponovo premijer Mađarske, kako bi se umirili demonstranti. Sutradan, János Kádár je postavljen za gen. sekretara Mađarske radničke partije umesto Gerőa (do 1988). Borbe su u nekoliko gradova, u narednih par dana se šire na celu zemlju.
  • 27. 10. - Luksemburški ugovor: Saarland, sada francuski protektorat, od Nove godine se vraća (Zapadnoj) Nemačkoj. Dogovoreno i proširivanje Mosela.
  • 28. 10. - Primirje u Mađarskoj, Sovjeti se povlače iz Budimpešte.
  • 29. 10. - Suecka kriza: Izraelski napad na Sinaj ("Operacija Kadeš"), egipatske snage za nekoliko dana potisnute do blizu kanala.
  • 29. 10. - Tangerska internacionalna zona zvanično vraćena Maroku (finansijska reintegracija i povlačenje stranih trupa traju do 1960).
  • 29. 10. - Manifest 101 italijanskog komunističkog intelektualca osuđuje sovjetsku intervenciju u Mađarskoj - neki se povlače pod pritiskom KPI, drugi prekidaju veze.
  • 30. 10. - Opsada budimpeštanskog sedišta mađarske vladajuće partije, ubijeno 20-tak pripadnika tajne policije, smrtno ranjen šef partijskog komiteta.
 
Mađarska revolucija - pripadnik tajne policije
  • 31. 10. - Operacija Musketeer: počinju anglo-francuska dejstva u zoni Sueckog kanala, Egipćani potapaju 47 brodova da ga blokiraju.
  • 31. 10. - Operacija Deep Freeze: američka ekipa se spustila avionom na Južni pol.

Novembar/StudeniUredi

  • 1. 11. - Na predlog Jugoslavije sazvano vanredno zasedanje Generalne skupštine UN (primena formule "Ujedinjeni za mir", kojim se predmeti mogu preneti iz Saveta bezbednosti u skupštinu)[15][16].
  • 1. 11. - Zakon o reorganizaciji država, u Indiji - promenjena imena i granice nekih država, po lingvističkim linijama. Nove su Andhra Pradesh, Kerala i Mysore (Karnataka), a neke su priključene drugima.
  • 2. 11. - Tajni sastanak Tita i Hruščova na Brionima - Tito se slaže da se u Mađarskoj mora intervenisati, ako je došlo do kontrarevolucije[17].
  • 2. 11. - U severnovijetnamskom okrugu Quỳnh Lưu izbila pobuna zbog ekscesa agrarne reforme - ubrzo poraženi uz mnoge žrtve.
  • 3. 11. - U Zagrebu otvoren prvi Jugoslovenski sajam knjiga. Od sledeće godine Međunarodni sajam, u Beogradu.
  • 3. 11. - The Wizard of Oz je prvi film prikazan bez skraćivanja na TV u SAD.
  • 3 i 11. 11. - Masakri u Khan Yunisu i Rafah (11-tog): izraelski vojnici u potrazi za fedajinima ubili 275 odn. 111 Palestinaca u naseljima i izbegličkom kampu.
 
Sovjetski tenkovi u Budimpešti
  • 4. 11. - Druga sovjetska intervencija u Mađarskoj: napadnuta je Budimpešta. Radio Moskva javila da je János Kádár sastavio novu vladu. Blizu četvrt miliona Mađara beži iz zemlje, od čega u Jugoslaviju 20.000, do početka 1958. ih je ostalo svega 300, ostali su preseljeni na zapad.[18]
  • 4. 11. - Tito podržava Kadara, mada žali zbog upotrebe sovjetskih trupa. (NYT)
  • 5-6. 11. - Plan Teleskop: britansko-francusko spuštanje u Port Saidu, u uličnim borbama im se suprotstavlja lokalna milicija po cenu najmanje 750 mrtvih.
  • 6. 11. - Dwight D. Eisenhower reizabran za predsednika SAD, opet pobedio Adlaia Stevensona.
  • 7. 11. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala rezoluciju kojom je naloženo Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu da povuku trupe iz Egipta; ustanovljen UNEF, snage UN za čuvanje mira, čiji će deo davati i Jugoslavija (oko 10%[16]).
  • 8. 11. - Prikazan The Ten Commandments, do tada najskuplji i veoma popularni film.
  • 9. 11. - Jean-Paul Sartre, francuski filozof i književnik, odrekao se komunizma nakon upada Sovjeta u Mađarsku.
  • ca. 9. 11. - "Pravda" prenosi članak Envera Hoxhe u kome se kritikuje Tito - kampanja da bude okrivljen za događaje u bloku. (NYT)
  • 10. 11. - Ugušen poslednji otpor u Mađarskoj.
  • 11. 11. - Titov govor u Puli: mada smo protivni sovjetskoj intervenciji, bila je potrebna ako se njome spašavao socijalizam u Mađarskoj[19], tj. ako bi se sprečio "građanski rat" i povratak "hortijevaca" na vlast (ipak hladni odnosi sa Moskvom pola godine).
  • 12. 11. - Osnovano beogradsko pozorište Atelje 212, prvih godina igra u adaptiranoj sali stare "Borbe".
  • 13. 11. - Vrhovni sud SAD podržao presudu federalnog okružnog suda iz juna, po kojoj je segregacija u autobusima u Alabami neustavna - kraj Bojkota autobusa u Montgomeriju.
  • 13. 11. - Maršal Konstantin Rokosovski smenjen s položaja ministra obrane Poljske.
  • 15. 11. - Snage UNEF stižu na Sinaj.
  • novembar? - Počinje egzodus i proterivanje zapadnjaka, Jevreja i drugih manjina iz Egipta.
  • 18. 11. - Na prijemu u Varšavi, Hruščov rekao zapadnim ambasadorima: "Sahranićemo vas" (My vas pokhoronim!).
  • 19. 11. - Milovan Đilas uhapšen nakon što je u članku u New Leaderu predvideo kraj komunističkog sistema.
  • 22. 11. - Imre Nagy uhapšen po izlasku iz jugoslovenske ambasade, uprkos garancijama, i odveden u Rumuniju - Jugoslavija protestuje Mađarskoj i SSSR 24. 11..
  • 22. 11. - 8. 12. -   Olimpijske igre 1956 u Melburnu, Australija. Jugoslavija osvojila tri srebrne medalje: Franjo Mihalić u maratonu, kao i fudbaleri i vaterpolisti. Fudbaleri izgubili od SSSR 8. 12., utakmica prekidana dva puta zbog tuče[1].
  • 25. 11. - Novinar "Borbe" pri UN Jaša Levi napustio list i SKJ nakon Đilasovog hapšenja (zatražiće azil u SAD)[20][21].
  • 28. 11. - Premijera filma "I Bog stvori ženu" (Et Dieu… créa la femme) u Francuskoj, koji će proslaviti Brigitte Bardot.
  • 29. 11. - TV Zagreb počinje redovno emitiranje.
  • 29. 11. - Jugoslovenske trupe se iskrcale u Port Saidu. (NYT)
  • 30. 11. - Floyd Patterson (21) postaje najmlađi bokserski prvak u teškoj kategoriji (1956-59. i 1960-62).
  • 30. 11. - Grčki premijer Karamanlis kaže da je Balkanski pakt "mrtvo slovo" zbog turskog odnosa prema Kipru.

Decembar/ProsinacUredi

 
Putovanje jahte "Granma"

Kroz godinuUredi

1956. u temamaUredi

  • Nove države (Sudan je menjao zastavu, u manjoj meri i Tunis):

RođenjaUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

Novembar/StudeniUredi

Decembar/StudeniUredi

Kroz godinuUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1956.

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

Nobelova nagrada za 1956. godinuUredi

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Collier's Year Book za 1956 (Microsoft Encarta 2004)
  2. 2,0 2,1 "Soviet-Yugoslav Talks on Industrial Cooperation", 21 March 1963. HU OSA 300-8-3-9642
  3. "Soviet Economic Reprisal against Yugoslavia", 29 May 1958. HU OSA 300-8-3-9247
  4. "Background Story to New Yugoslav Fertilizer Plant", 14 November 1962. HU OSA 300-8-3-9562
  5. "Bulgarian Attack Marks Crescendo in the Anti-Yugoslav Campaign", 16 May 1958. HU OSA 300-8-3-9260
  6. Državni funkcioneri daju svečanu izjavu: grupna fotografija. foto.mij.rs
  7. "Yugoslav-Romanian Relations: Ironic Celebration of an Anniversary", 27 June 1961. HU OSA 300-8-3-14459
  8. Misaona okretljivost američkih umetnika. danas.rs 31. avgusta 2018
  9. Prijem aviona "II-14"- poklona vlade SSSR. foto.mij.rs
  10. "Tito's Soviet Trip", 3 December 1962. HU OSA 300-8-3-9553
  11. 3. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  12. Potpisivanje zajedničke izjave o razgovorima sa predsednikom Naserom i premijerom Nehruom. foto.mij.rs
  13. Bajec, Dolničar, 1981, str. 207
  14. "Khrushchev and Tito - Summer 1958", 16 July 1958. HU OSA 300-8-3-14174
  15. Bajec, Dolničar, 1981, str. 182
  16. 16,0 16,1 Alvin Z. Rubinstein (8 March 2015). Yugoslavia and the Nonaligned World. Princeton University Press. str. 143–. ISBN 978-1-4008-7095-0. http://books.google.com/books?id=UZZ9BgAAQBAJ&pg=PA142. 
  17. YUGOSLAV DIPLOMAT WHO DEFIED SOVIET LEADERS DIES, Slobodan Stanković, OSA - Radio Free Europe
  18. New York Times, January 5, 1958
  19. Seven Days in Budapest (samo uvod od s.s.), OSA-RFE
  20. The Rebellious Journalists: Fryer, Peet and Levi, OSA-RFE
  21. "Levi's Letter to Djilas", 29 May 1962. HU OSA 300-8-3-9521
  22. "Mosha Pijade Says "Stalinists Have No Brains Whatsoever"", 9 January 1957. HU OSA 300-8-3-9004
  23. "Trade Unions in Yugoslavia", 3 January 1957. HU OSA 300-8-3-9006
  24. "Red China and Yugoslavia", 23 November 1962. HU OSA 300-8-3-1050
  25. Bajec, Dolničar, 1981, str. 195

Literatura/Spoljne vezeUredi

  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.