Godina 1953 (MCMLIII) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u četvrtak.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1920-e  1930-e  1940-e  – 1950-e –  1960-e  1970-e  1980-e
Godine: 1950 1951 195219531954 1955 1956
1953 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1953
MCMLIII
Ab urbe condita 2706
Islamski 1372 – 1373
Iranski 1331 – 1332
Hebrejski 5713 – 5714
Bizantski 7461 – 7462
Koptski 1669 – 1670
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2008 – 2009
 - Shaka Samvat 1875 – 1876
 - Kali Yuga 5054 – 5055
Kineski
 - Kontinualno 4589 – 4590
 - 60 godina Yin Voda Zmija
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11953
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era


DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

 
Velika poplava na Severnom moru
  • 31. 1. - 1. 2. - Poplava na Severnom moru - oluja izaziva poplavu sa preko 2.500 smrtnih slučajeva u V. Britaniji, Nizozemskoj i na moru, uključujući feribot Princess Victoria.

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

  • 1. 3. - Nakon sedeljke do rano ujutro, Staljin je sledeće večeri pronađen bez svesti.
  • 1. 3. - Počinje emitirati Radio Sloboda, verzija Slobodne Evrope za SSSR.
  • 3. 3. - Kanadski de Havilland Comet pao prilikom poletanja iz Karačija - poginulo 11 ljudi, što su prve žrtve u mlaznom putničkom avionu.
  • 5. 3. - Staljin je umro uveče, što je objavljeno sledećeg jutra. Georgij Maljenkov ga nasleđuje na čelu ministarskog saveta (do 1955). Lavrentij Berija je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova (resor je spojen sa državnom bezbednošću), sprovodi mere liberalizacije.
  • 6. 3. - Peti kongres Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.
  • 8. 3. - Na Planici prvi put predstavljeno piće Cockta.
  • 9. 3. - Staljin je sahranjen u Lenjinovom mauzoleju (do 1961). U stisci je stradalo preko stotinu ljudi.
  • 10. 3. - U Jugoslaviju stižu prvi mlazni avioni: američki T-33 Shooting Star[4]; u junu stižu i F-84 Thunderjet-i.
  • 10. 3. - Vazdušni sukob iznad Merklína: češki MiG-15 obara američkog F-84 blizu nemačke granice.
  • 12. 3. - Tri britanska aviona pala tokom leta iznad Titovog broda, na putu u Englesku (još "dvojica pilota poginula" na aeromitingu 18-og). (NYT)
  • 14. 3. - Maljenkov se povlači iz sekretarijata CK KPSS, a na prvo mesto spiska dolazi Nikita Hruščov - na čelu partije do 1964.
  • 14. 3. - Umro predsednik Čehoslovačke i lider KPČ Klement Gottwald, na čelu partije ga nasleđuje Antonín Novotný (do 1968) a novi predsednik je Antonín Zápotocký (do 1957).
  • 15. 3. - Maršal Kliment Vorošilov je predsednik Prezidijuma VS SSSR (do 1960).
  • mart - Osnovan Institut za makedonski jezik "Krste Misirkov", za standardizovanje i izučavanje tog jezika.
  • mart - Burma uložila žalbu UN zbog prisustva Kuomintanga u toj zemlji - UN osuđuje Republiku Kinu (Tajvan).
  • mart - Eisenhower nalaže CIA-i da sastavi planove za zbacivanje iranskog premijera Mossadegha.
  • mart - Anglo-egipatski Sudan dobija samoupravu (nezavisnost 1956).
  • 16 - 21. 3. - Maršal Tito u poseti Velikoj Britaniji, nedelju dana ranije nego što je bilo planirano (prva poseta nekog komunističkog šefa države). Među temama je Staljinov odlazak i pitanje Trsta. Vatikan i katolici su osuđivali posetu.
  • 17. 3. - Prvi nuklearni test iz Operacije Upshot-Knothole u Nevadi.
  • 18. 3. - Jak zemljotres na zapadu Turske, preko 1.000 mrtvih.
  • 19. 3. - 25. dodjela Oscara, prva prenošena preko televizije; nagradu za najbolji film dobio The Greatest Show on Earth umesto očekivanog High Noon (četiri nagrade), The Bad and the Beautiful pet nagrada, Singin' in the Rain samo dve nominacije.
  • 19. 3. - Novo sovjetsko rukovodstvo poziva na brzi kraj neprijateljstava u Koreji.
  • 22. 3. - Izbori u Austriji: napredak socijaldemokrata, nastavlja se velika koalicija sa narodnjacima, samo što je novi kancelar od aprila Julius Raab (do 1961).
  • 22. 3. - Brašno poskupelo 42% u FNRJ zbog prošlogodišnje suše, belo brašno se slobodno formira. (NYT)
  • 25. 3. - Prekinuta gradnja nekih velikih projekata u SSSR: Transpolarna magistrala, tj. železnička pruga Salehard - Igarka na severozapadu Sibira; Glavni turkmenski kanal od Amu Darje do Krasnovodska na Kaspiju i Sahalinski tunel.
  • 25/26. 3. - Mau Mau ustanak u Britanskoj Keniji, Masakr u Lariju: pobunjenici brutalno ubili 97 lojalista i članova njihovih porodica.
  • 27. 3. - Ukaz o amnestiji u SSSR: oslobađa se 1,2 - 1,35 miliona zatvorenika, uglavnom nepolitičkih, dolazi do skoka kriminala.
  • 27. 3. - Na snazi je Luksemburški sporazum o reparacijama između Izraela i SR Nemačke: tri milijarde maraka u sledećih 14 godina.
  • 29. 3. - Sedmorica jugoslovenskih olimpijskih veslača stigla u Kanadu, "napadaju Tita". (NYT).
  • 30. 3. - Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljačkih radnih zadruga - kraj kolektivizacije u SFRJ. Odredbe daju prednost reorganizaciji umesto likvidaciji i odlasku seljaka iz zadruge.[5]

April/TravanjUredi

  • april - Popis stanovništva u FNRJ - blizu 17 miliona stanovnika.
  • 5. 4. - Svetozar Gligorić pobedio na šahovskom turniru u Mar del Plati, Argentina. Finalni meč je postao prototip Mar del Platine varijacije Kraljeve indijske odbrane. Trifunović je četvrti.
  • 6. 4. - U "Pravdi" objavljen dekret kojim su oslobođeni učesnici "Doktorske zavere".
  • 6. 4. - Vanredni američki grant od 11 miliona zbog suše za FNRJ - ukupno 106,75 miliona pomoći, skoro polovina za hranu. (NYT)
  • 8. 4. - Kapengurijska šestorica: Jomo Kenyatta je među osuđenima zbog navodne veze sa ustankom Mau Mau (u zatvoru do 1961, premijer pa predsednik Kenije 1963-78).
  • 9. 4. - WHO i UNICEF izveštavaju da je iskorenjen endemski sifilis u BiH. (NYT)

Maj/SvibanjUredi

  • 1. 5. - Trojica jugo. letača koja su završila obuku u SAD zatražila azil. (NYT)
  • 2. 5. - Punoletstvo iračkog kralja Faisala II (zbačen i ubijen 1958).
  • 2. 5. - Krunisan jordanski kralj Hussein I (umro 1999).
  • 2. 5. - De Havilland Comet pao kod Kalkute nakon što su mu otpala krila u oluji, sa 43 žrtve. Uz dva raspada sledeće godine, to će prizemljiti ovaj model aviona.
  • 3. 5. - Deutsche Welle počinje emitirati.
  • 4. 5. - Radio Beograd izveštava o sukobu na bugarskoj granici, sutradan protest zbog "vređanja" osoblja ambasade u Sofiji. Razmena vatre i na mađarskoj granici oko 7-og. (NYT)
  • 6. 5. - John Heysham Gibbon izveo prvu operaciju na otvorenom srcu, uz pomoć mašine za vantelesni krvotok.
  • 14. 5. - Vladajuća partija u Istočnoj Nemačkoj podigla radničke norme za 10% - raste nezadovoljstvo.
  • 14. 5. - Jugoslavija i Rumunija postigle sporazum o zajedničkoj administraciji đerdapskog sektora (potpisivanje 31. 5.). (NYT)
  • maj - Američki bombarderi su uništili pet brana u Severnoj Koreji: poplave su razorne, moguća je glad.
  • 16. 5. - Objavljeno da će Vojska SAD kupiti od FNRJ municije za pet miliona dolara. (NYT)
  • 18/19. 5. - Zalutali sovjetski MiG-15 pao u FNRJ, 20-tak km od Zagreba - pilot repatriran, zapadu nije dozvoljeno da pogleda avion.
  • 22. 5. - Potpisan sporazum o uzajamnoj odbrani između SAD i Etiopije; na severu zemlje je od ranije stanica Kagnew, američka instalacija za radio prisluškivanje. U avgustu je potpisan i sporazum o ekonomskoj pomoći.
  • ca. 22. 5. - Skupština FNRJ usvojila zakon o verskoj slobodi - katolička crkva se i dalje protivi saradnji.
 
Nuklearni top
  • 25. 5. - Upshot-Knothole Grable: prvi i poslednji američki test sa nuklearnom artiljerijom.
  • 25. 5. - Formirala se tropska oluja Alice: početak organizovane prakse davanja ženskih imena atlantskim olujama i uraganima (od 1979. i muška imena).
  • 27. 5. - Zemljišni maksimum u FNRJ smanjen sa 30 na 10 ha - 270.000 ha preneto društvenom sektoru. Porodične zadruge i vlasnici loše zemlje mogu imati 15 ha; bezemljaši mogu dobiti zemlju samo ako uđu u neku vrstu kooperacije.[5]
  • 27. 5. - FNRJ dobila američke tenkove M-47 Patton. (NYT)
  • 28 - 29. 5. - Korejski rat - Bitka na Petlji: Britanci odolevaju mnogobrojnijim Kinezima.
  • 29. 5. - Edmund Hillary, novozelandski planinar i istraživač i šerpanski vodič Tenzing Norgaj prvi ljudi na Mont Everestu, vrhu sveta.
  • 30. 5. - Cheddi Jagan postaje prvi Glavni ministar u Britanskoj Gujani - kolonijalne vlasti ga smenjuju već u oktobru, iz straha da je komunista.

Jun/Juni/LipanjUredi

  • 1. 6. - "Ustanak" u Plzeňu - "Škodini" radnici se pobunili zbog valutne reforme u Čehoslovačkoj (štrajkovi širom zemlje).
  • 1. 6.? - U JNA ukinuta funkcija političkih komesara, zamenjuju ih pomoćnici komandanta za moralno-političko vaspitanje (sistem jednostarešinstva). Ove godine je uveden sistem ispita za oficire i general-majore; zakonom su utvrđeni i novi rokovi službe za voj­nike[7].
 
Krunidba Elizabete II
  • 2. 6. - Svečano okrunjena Elizabeta II od Ujedinjenog Kraljevstva, pri čemu je BBC obavio prvi televizijski prijenos događaja jednog takvog kalibra.
  • 5. 6. - Ustavna reforma u Danskoj - jednodomni umesto dvodomnog parlamenta.
  • 7. 6. - Izbori u Italiji: Demokršćanska koalicija je opala ali ima relativnu većinu (trebalo im je nekoliko tisuća glasova da ostvare superbonus i 2/3 mandata), komunisti i socijalisti su porasli.
  • 8. 6. - Vukmanović-Tempo najavljuje više investicija u potrošna dobra u odnosu na tešku industriju. Menja se poreski sistem. (NYT)
  • 8-9. 6. - Olujni sistem izaziva tornado u Flint, Michigan sa 115 žrtava i sutradan u Worcester, Massachusetts sa 94.
 
F-84 Thunderjet u beogradskom muzeju
  • 10. 6. - Bitka kod Kumsonga je poslednja kineska ofanziva Korejskog rata, nakon što je južni predsednik Syngman Rhee oslobodio 27.000 severnih zarobljenika, koji nisu hteli repatrijaciju - dobijeni teren napušten po uslovima primirja. Ovo je mesec s najviše ispaljenih granata u ratu.
  • 11. 6. - U Istočnoj Nemačkoj objavljen program "Novi kurs": kritika ranije politike, ali nove norme ostaju - konfuzija u partijskim redovima, nezadovoljstvo u narodu ostaje.
  • 12. 6. - Trgovački sporazum između FNRJ i Indonezije vredan 15 miliona dolara. (NYT)
  • 13. 6. - Gen. Gustavo Rojas Pinilla preuzima vlast u Kolumbiji u sporazumu s partijama, kako bi povratio mir u zemlji (→ La Violencia) - zbačen kao diktator 1957.
  • 15. 6. - Tito dobija američki grant od 15 miliona. (NYT)
 
Spomenik na Gazimestanu
  • 16 - 17. 6. - Pobuna u Istočnoj Nemačkoj, koju guše sovjetski tenkovi i narodna policija (Volkspolizei). U Zapadnoj Nemačkoj do reujedinjenja 17. jun će biti Dan nemačkog jedinstva.
  • 16. 6. - Odnosi SSSR i Jugoslavije vraćeni na ambasadorski nivo. Dozvoljen prolazak sovjetske flotile iz Beča.
  • 16-17. 6. - Drugi plenum CK SKJ na Brionima - "kontra" Šestom kongresu SKJ, otpor reformama (tj. pokrenutim procesima demokratizacije i "odumiranja" partije). Pismom skrenuta pažnja par­tijskom članstvu na potre­bu veće aktivnosti i odlučnijeg suzbijanja svih vidova antipartijskog ponašanja (a u vezi sa "malograđanskom stihijom koja je počela da istupa sa tradi­cionalnim parolama građanske demokratije")[8].
  • 17 - 18. 6. - Mau Mau ustanak, Masakr u Chuki: Britanci ubili 20 nenaoružanih ljudi.
  • 18. 6. -   Proglašena Republika Egipat, posledica revolucije 1952.. Premijer gen. Muhammad Naguib postaje i prvi predsednik republike (do 1954), Nasser je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
  • 18. 6. - Katastrofa u Tachikawi: Globemaster II američkog zrakoplovstva pao u Japanu, stradalo 129 ljudi.
  • 18. 6. - Eksplozija fabrike municije "blizu Beograda", 10 mrtvih. (NYT)
  • 19. 6. - Pogubljeni Julius i Ethel Rosenberg, osuđeni za špijunažu u korist SSSR.
  • 19 - 24. 6. - Crnci uspešno bojkotovali autobuse u Baton Rouge, Louisiana - inspiracija za poznatiji i duži bojkot u Montgomeryju 1955.
  • 23. 6. - U Njujorku potpisan Protokol za ograničenje i regulisanje uzgajanja biljke mak, proizvodnju, međunarodnu i veleprodaju i upotrebu opijuma. Potpisala i FNRJ, na snazi od 1963.
  • 25 - 29. 6. - Sever japanskog ostrva Kyushu je pogođen poplavom u kojoj strada 1.000 ljudi.
  • 26. 6. - Uhapšen Lavrentij Berija (vest o smeni objavljena 10. 7.).
  • 27. 6. - Srpski premijer Stambolić upozorava na "pojačanu antikomunističku aktivnost". (NYT) U ovo vreme se govori o "konfuziji" u partijskim redovima, jer je rečeno da bi SKJ trebao više edukovati a manje upravljati.
  • 30. 6. - U Flintu, Michigan sklopljena prva Chevrolet Corvette.
  • sredinom godine - Samoupravljanje uvedeno i u zdravstvene službe FNRJ[9].

Jul/Juli/SrpanjUredi

  • jun/jul - Kampanja protiv "šunda" u stripovima i ljubavnim romanima u FNRJ. (NYT 6. 7.)
  • 1. 7. - Prikazan film Gentlemen Prefer Blondes, zapamćen po Marilynom Diamonds Are a Girl's Best Friend.
  • 4. 7. - Imre Nagy je premijer Mađarske NR umesto Rákosija, koji ostaje na čelu partije: pokušava da liberalizuje režim - ograničena amnestija, ukidanje logora za internaciju, bolji odnosi sa crkvom, poboljšanje životnog standarda (smenjen 1955).
  • 4. 7. - Štrajkovi i neredi u rudarskim regionima Poljske.
  • 6. 7. - Na festivalu u Llangollenu u Velsu pobedili frulaš Sava Jeremić i harmonikaši Radojka i Tine Živković.
  • 10. 7. - Na izborima s jednim kandidatom, vojni vladar Adib Šišakli je izabran za predsednika Sirije (zbačen već u februaru).
  • ca. 10. 7. - Stepincu je dijagnosticirana bolest, odbija tražiti dozvolu od vlasti za odlazak iz Krašića radi liječenja (dvojica liječnika iz SAD ga pregledaju kasnije tijekom mjeseca). (NYT)
 
Eleanor Roosevelt u Jugoslaviji
  • jul - Eleanor Roosevelt posetila Jugoslaviju.
  • 16 - 18. 7. - Kampanja na ostrvu Dongshan: kineski nacionalisti pokušali zauzeti ostrvo, preko 3.900 mrtvih s obe strane.
  • 18. 7. - Sovjeti objavili note razmenjene sa Turskom: odriču se teritorijalnih zahteva (Kars i Ardahan).
  • 23. 7. - U Makarskoj napadnut pomoćni splitsko-makarski biskup Frane Franić (zabranio je staleška udruženja katoličkih svećenika).[10] Biće napadani i šibenički Banić i hvarski Pušić. (NYT)
  • 24. 7. - Albanski šef države Omer Nishani podnosi ostavku, navodno iz zdravstvenih razloga - nasleđuje ga Haxhi Lleshi (do 1982).
  • 24 - 26. 7. - Bitka na reci Samichon je poslednja u Korejskom ratu: Kinezi pred kraj rata pokušavaju proboj linije Jamestown.
  • 25. 7. - 1. 8. - U Zagrebu održan 38. Svjetski kongres esperantista.
 
Uhapšeni Castro

Avgust/August/KolovozUredi

  • 19. 8. - Operacija Ajax: iranski premijer Mohammed Mossadegh oboren uz pomoć CIA-e, povratak Šaha na vlast.
  • 19. 8. - Mitropolit dabro-bosanski Nektarije Krulj pretučen u manastiru Ozren.
  • 20. 8. - Francuska vlada zbacila marokanskog sultana Mohammeda V i prognala ga na Korziku, pa Madagaskar (vraća se 1955). Za novog sultana je postavljen Muhamed Ben Arafa, kojeg je nekoliko dana ranije marakeški paša Thami El Glaoui isturio za verskog vođu. Raste otpor Marokanaca.
  • ca. 22. 8. - Gomile u Banjoj Luci primorale episkopa Vasilija Kostića i biskupa Dragutina Čelika da napuste položaje, nakon što su naložili svojim sveštenicima da ne ulaze u državno udruženje.
  • 26. 8. - U Zavodima “Crvena zastava” se izjasnili da se najveći deo ostvarene dobiti uloži u razvoj automobilske industrije; ove godine proizvedena 162 džipa marke Willys.[12]
  • 26. 8. - Batiskaf Trieste porinut u Tirenskom moru, krajem septembra je zaronio do 3.150 m.
  • 27. 8. - Prikazan Roman Holiday.
  • 27. 8. - Konkordat između frankističke Španjolske i Vatikana je posljednji klasični - Franco ima pravo imenovati biskupe a crkva velike društvene i financijske povlastice.
  • 28. 8. - Novoosnovana izraelska komandoska jedinica 101, na čelu sa Arielom Sharonom, ima probu: upala je u izbeglički logor Bureidž u pojasu Gaze, stradalo je nekoliko desetina Arapa.
  • 29. 8. - "Uzbuna" u italijanskoj vojsci na granici tršćanske zone A, jer FNRJ navodno planira priključenje zone B. (NYT)
  • august - oktobar - Operacija Brochet u delti Crvene rijeke na sjeveru Vijetnama - francuski taktički neuspjeh.

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - Otvoreno Glavno zdanje Moskovskog državnog univerziteta, najviša zgrada u Evropi do 1988/90; visina šiljka 240 m.
  • 5. 9. - U Somboru pretučen bački biskup Lajčo Budanović.[13] U NYT se pominje i da je uništeno "20 brdskih kapela".
  • 6. 9. - Drugi izbori za zapadnonemački Bundestag: veliki porast CDU/CSU kancelara Adenauera.
  • 6. 9. - Tito na masovnom okupljanju u Okroglici, blizu italijanske granice: predlaže da Trst bude slobodni grad u okviru Jugoslavije i međunarodni režim za luku.
  • 7. 9. - Mohamed Daud Kan, "crveni princ", premijer je Afganistana (do 1963, predsednik 1973-78).
  • 9. 9. - Moše Pijade izjavljuje da je 1948-52. uhapšena 171.731 osoba, "mnogi bez razloga". (NYT)
  • 12. 9. - Venčanje senatora J. F. Kennedyja i Jacqueline Bouvier.
  • 13. 9. - Italija traži plebiscit u Trstu.
  • 13. 9. - Jugoslovenski vojni avion prebegao u Italiju.
  • 14. 9. - Nikita Hruščov izabran za Prvog sekretara KPSS.
  • septembar - Letopis Matice srpske pokrenuo anketu "O pitanjima srpskohrvatskog jezika i pravopisa" (→ Novosadski dogovor 1954).
  • 16. 9. - Prikazan film The Robe, prvi u CinemaScopu, najunosniji iz ove godine.
  • 20. 9. - Guverner Aceha Daud Beureu'eh se pobunio protiv Indonezije, izjasnio se za Darul Islam (islamsku državu Indoneziju).
  • ca. 22 - 26. 9. - Manevri JNA u severnoj Hrvatskoj, vežba se napad iz Mađarske, prisutni su posmatrači iz NATO. (NYT)
  • 23. 9. - Madridski pakt je izlazak frankističke Španije iz izolacije: SAD će dati ekonomsku i vojnu pomoć u zamenu za vojne baze.
  • 25. 9. - Poljski kardinal Stefan Wyszyński je zatvoren - u zatvoru i kućnom pritvoru je do 1956.
  • 25. 9. - Japan je pogođen tajfunom Tess, stradalo je preko 400 ljudi.
  • 26-27. 9. - Četvrti i poslednji kongres AFŽ u Beogradu - zameniće ga Savez ženskih društava.
  • 27. 9. - Tito na predizbornom mitingu u Rumi traži kraj fizičkih napada na sveštenstvo: ignorišite ih, nasilje ide naruku crkvi.
  • 30. 9. - U FNRJ donesen Zakonik o krivičnom postupku.

Oktobar/ListopadUredi

  • 1. 10. - SAD i Južna Koreja potpisali Ugovor o uzajamnoj odbrani.
  • 1. 10. - Iz Države Madras na jugoistoku Indije izdvojena Država Andhra - prva "lingvistička" država, za govornike telugua (od 1956. uvećani Andhra Pradesh).
  • 3. 10. - Osnovana brazilska monopolska naftna firma Petrobras.
  • 6. 10. - UNICEF postaje stalna agencija UN.
  • 8. 10. - Velika Britanija i SAD izrazile nameru da povuku svoje snage i predaju Italiji civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta, bez konsultovanja Jugoslavije. Time je započela jednogodišnja kriza; Italija i Jugoslavija su koncentrisale trupe na granici, masovni mitinzi u Jugoslaviji.
    • Razbijena stakla na američkoj ambasadi i konzulatu u Beogradu odn. Zagrebu, demolirane čitaonice.
  • 11. 10. - Milovan Đilas započinje seriju članaka u "Borbi" (do 7. 1. 1954 - za slobodu misli i demokratiju).
  • 11. 10. - Tito preti da će poslati vojsku u Zonu A, ako uđu Italijani. (NYT)
  • 14. 10. - Masakr u Kibiji na Zapadnoj Obali - izraelska jedinica 101 ubila 69 Palestinaca u selu, u znak odmazde za napade fedajina preko izraelske granice.
  • 16. 10. - Izašao prvi broj beogradskih Večernjih novosti.
  • 16. 10. - Fidel Castro je osuđen na 15 godina zatvora, drži govor objavljen pod naslovom "Historija će me opravdati" (pušten 1955).
  • 14. 10. - Prva NATO baza u Turskoj: Šesta saveznička taktička vazduhoplovna došla u Izmir.
  • 14 - 15. 10. - Policija rastura slovenačke demonstracije u Trstu, italijanska mladež napada jugoslovensku kancelariju. (NYT)
  • 16. 10. - Žene dobile pravo glasa u Meksiku.
  • 17. 10. - Pozivaju se rezervisti u zagrebačkom vojnom području. (NYT)
  • 18. 10. - U Zagrebu pred 45.000 gledatelja Jugoslavija pobjedila Francusku 3:1 u nogometu.
  • 22. 10. -   Francusko-laoški ugovor o prijateljstvu i asocijaciji: kraljevska vlada dobija preostala ovlašćenja, osim vojnih poslova. Laos postaje nezavisni član Francuske unije.
  • 30. 10. - Dokument NSC 162/2 o američkoj strategiji u Hladnom ratu: uvećanje arsenala, sklapanje saveza sa drugim nacijama, mere izuzev rata.
  • oktobar-novembar - Operacija Mouette: Francuzi nanose gubitke Viet Minhu na severu Vijetnama.

Novembar/StudeniUredi

 
Neredi u Trstu
  • 5-6. 11. - Neredi Italijana u Trstu, šest mrtvih i 153 ranjenih.
  • 7. 11. - Kuomintang u Burmi započinje povlačenje iz te zemlje - zvanično traje do maja, ali su zaista otišli tek 1961.
  • 8. 11. - José Figueres Ferrer je po drugi put predsednik Kostarike (do 1958).
  • 9. 11. -   Kambodža nezavisna u okviru Francuske unije.
  • 9. 11. - Umro osnivački kralj Saudi Arabije Ibn Saud, nasleđuje ga sin Saud bin Abdulaziz Al Saud (do 1964), Faisal je krunski princ.
  • 15. 11. - Veliki predizborni zbor na beogradskom Trgu republike, Tito osuđuje držanje Vašingtona, Londona i Rima povodom Trsta[14].
  • 19. 11. - Zemlje Balkanskog pakta potpisale sporazum o uzajamnim odbrambenim obavezama. (NYT)
  • 20. 11. - Avionom Douglas Skyrocket dostignut Mach 2, sledećeg meseca Bell X-1A sa Chuckom Yeagerom leti Mach 2,44.
  • 20. 11. - Nezaposleni upali u tršćansku gradsku većnicu. (NYT)
  • 20. 11. - Objavljeno da je Piltdownski čovjek, "pronađen" 1912, zapravo krivotvorina.
  • 21. 11. - U Čileu osnovana Puerto Luisa, kasniji Puerto Williams, najjužniji grad na svijetu.
  • 22. 11. i kasnije -   Izbori za Saveznu narodnu skupštinu u FNRJ (Savezno odn. Veće proizvođača), kao i za republičke skupštine - odziv 89,4&, za Narodni front 95,7%;[15]. Prvi put na saveznom nivou sa glasačkim listićima umesto kuglicama[16]. Milovan Đilas dobio veću podršku od Tita, 99,8 prema 97,7%. (NYT)
  • 22. 11. - Okončana vazdušna Opération Castor, kojom su Francuzi utvrdili Dien Bien Phu u severozapadnom Vijetnamu - mesto presudnog okršaja sledeće godine.
  • 23. 11. - Britanska kraljica Elizabeta II krenula s mužem na šestomesečnu turneju oko sveta.
  • 24. 11. - Nekoliko članova Baleta izbačeno iz beogradskog Narodnog pozorišta, zbog "težih prekršaja moralno-političke prirode" tokom nedavnog gostovanja u Švajcarskoj.
  • 25. 11. - Nogometni "Meč stoljeća": Engleska - Mađarska 3:6 na Wembleyu - Englezi će se nakon ovoga ugledati na kontinent.
  • 29. 11. - U Jajcu otvoren Muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a.
  • 29. 11. - Amnestija 7.194 zatvorenika u FNRJ, 5.312 će biti oslobođeno, 1.882 skraćene kazne.
  • 30. 11. - Kabakina kriza: guverner Britanske Ugande zbacio Mutesu II, kralja/kabaku Bugande, nakon što je zatražio odvajanje Bugande od Ugande - vraćen 1955.

Decembar/ProsinacUredi

  • decembar - Hugh Hefner izdao prvi broj Playboy-a.
  • 4 - 8. 12. - Konferencija tri zapadne sile na Bermudi o sigurnosti Evrope: Churchill-Eisenhower-Laniel.
  • 5. 12.? - Jugoslavija i Italija dogovorili povlačenje trupa sa granice (završeno 20. 12.). (NYT)
  • 6. 12. - FK Partizan - FK Crvena Zvezda 7:1 (najteži poraz u derbijima).
  • 7. 12. - Poseta američkog potpredsednika Richarda Nixona izaziva krvave nerede u Teheranu - ubijena trojica studenata (Dan studenata u Iranu).
  • 7. 12. - Prvi izraelski premijer David Ben-Gurion najavio ostavku - Moše Šaret će biti premijer 1954-55 a Ben-Gurion se vraća 1955-63.
  • 8. 12. - Govor američkog predsednika Ajzenhauera "Atomi za mir" pred Generalnom skupštinom UN.
  • 9. 12. - Bomba zaostala iz rata eksplodirala u Tuzli (?), petoro mrtvih. (NYT)
  • 12. 12. - Osnivačka skupština staleškog udruženja katoličkih svećenika Hrvatske.[17]
  • 15. 12. - Dunavska komisija: jugoslovenski predstavnik izabran za sekretara, usvojen prelazak sedišta u Budimpeštu (kraj sovjetske dominacije). (NYT)
  • decembar - Počinje Drugo bijenale u São Paulu, Petar Lubarda dobio otkupnu nagradu (inače, ove godine je naslikao "Konje" i "Kosovski boj").
  • 20. 12. - Odlučeno da se ustanovi Ninova nagrada.
  • 21. 12. - Dogovorena obnova diplomatskih odnosa FNRJ i Albanije. (NYT)
  • 23. 12. - Pogubljen Lavrentij Berija, Staljinov šef tajne policije, zajedno sa šest "saučesnika".
  • 23. 12. - FNRJ i Austrija će podići odnose na ambasadorski nivo. (NYT)
  • 24. 12. - Tangiwaiska katastrofa na Novom Zelandu, poginuo 151 putnik ekspresnog voza usled pada železničkog mosta.
  • 25. 12. - Milovan Đilas izabran za predsednika Savezne narodne skupštine.
  • 25. 12. - Američka vlada vratila Japanu ostrva Amami, deo ostrva Rjukju.
  • 29. 12. - Đilasov članak u "Borbi" govori o demokratiji (ne misli na socijalističku demokratiju).
  • 30. 12. - U prodaji prvi televizori u boji, za oko 1.175 američkih dolara (oko 9.955 dolara iz 2011.).
  • 31. 12. - Jedinice sitnije od japanskog jena izlaze iz opticaja: sen, 1/100, i rin, 1/1000.

Kroz godinuUredi

  • U Beogradu izgrađen Trg Marksa I Engelsa, danas Trg Nikole Pašića.
  • U Zagrebu osnovano Dramsko kazalište Gavella.
  • Pobedom nad olimpijskim prvacima Mađarima, jugoslovenski vaterpolisti osvojili Trofeo Italia u Nijmegenu, Holandija. (ekipa)
  • Sporazum Jugoslavije i Međunarodne asocijacije za razmenu studenata.
  • jun-avgust - Od poplava i klizišta poginulo oko 2.500 ljudi u Japanu.
  • Coppertone girl - reklama sa devojčicom i psom.
  • U Los Angelesu otvorena Four Level Interchange, prva saobraćajna petlja u više nivoa.

1953. u temamaUredi

RođenjaUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

Novembar/StudeniUredi

Decembar/StudeniUredi

Kroz godinuUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1953.

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

ReferenceUredi

  1. "Tito and "Non-Alignment"", 6 December 1967. HU OSA 300-8-3-17008
  2. Članovi Saveznog izvršnog veća. foto.mij.rs
  3. Zakletva novih državnih sekretara. foto.mij.rs
  4. Muzej vazduhoplovstva, IT-33
  5. 5,0 5,1 "Yugoslavia's Agriculture (I)", 3 August 1957. HU OSA 300-8-3-9020
  6. Prijem Teodora Kastra, poslanika Kostarike. foto.mij.rs
  7. Bajec, Dolničar, 1981, str. 152
  8. Bajec, Dolničar, 1981, str. 163
  9. Bajec, Dolničar, 1981, str. 174
  10. Sprovod nadbiskupa Franića. smn.hr 18. 03. 2007.
  11. Nulti Pulski filmski festival (Revija filmova u Areni). arhiv.pulafilmfestival.hr
  12. Jubileji: 60 godina Zastava automobila. magazinauto.com
  13. BISKUP LAJČO BUDANOVIĆ U TOTALITARNIM REŽIMIMA (2). glas-koncila.hr
  14. Bajec, Dolničar, 1981, str. 159
  15. Bajec, Dolničar, 1981, str. 162
  16. Glasanje za Narodnu skupštinu. foto.mij.rs
  17. Akmadža, Miroslav. UZROCI PREKIDA DIPLOMATSKIH ODNOSA IZMEŠUVATIKANA I JUGOSLAVIJE 1952. GODINE. hrcak.srce.hr (PDF)

Literatura/Spoljne vezeUredi

Dani sećanjaUredi

Nobelove nagradeUredi

Vidi takođeUredi