Otvori glavni meni
Ovo je članak o godini 1875.

Godina 1875 (MDCCCLXXV) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u srijedu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1840-e  1850-e  1860-e  – 1870-e –  1880-e  1890-e  1900-e
Godine: 1872 1873 187418751876 1877 1878
1875 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1875
MDCCCLXXV
Ab urbe condita 2628
Islamski 1291 – 1292
Iranski 1253 – 1254
Hebrejski 5635 – 5636
Bizantski 7383 – 7384
Koptski 1591 – 1592
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1930 – 1931
 - Shaka Samvat 1797 – 1798
 - Kali Yuga 4976 – 4977
Kineski
 - Kontinualno 4511 – 4512
 - 60 godina Yin Drvo Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11875
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era


DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

 
Otvaranje Palais Garnier
  • 5. 1. - Posle 13 godina gradnje otvorena pariska zgrada opere Palais Garnier.
  • 12. 1. - Četvorogodišnji Guangxu ("Slavno Nasledstvo") postaje qingovski car Kine (do 1908), umesto njega vlada njegova tetka Cixi.
  • 14. 1. - Zakonom u Hrvatskoj zajamčena sloboda sastajanja, sloboda tiska i druge demokratske slobode.
  • 14. 1. -   Burbonska restauracija u Španiji: Alfonso XII stiže u Španiju, čime je monarhija obnovljena (Alfonso vlada do 1885, predsednik vlade je uglavnom Antonio Cánovas del Castillo). U zemlji traje Treći karlistički rat, pobuna pristalica "Carlosa VII".
  • 17. 1. - U Istambulu otvoren Tünel, podzemna žičara dužine 573 m, prva podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi.
  • 29. 1. - Sednica austrijskog visokog generaliteta pod carevim predsedavanjem - dobiti Bosnu i Hercegovinu posrednim putem, podsticanjem lokalnog nezadovoljstva[1].
  • januar, krajem - U Srbiji nastavljena skupštinska zasedanja, odmah dolazi do sukoba sa predsednikom vlade Čumićem, koji ubrzo podnosi ostavku; pred skupštinom su bila dva predloga za promenu ustava, Garašaninov konzervativni i liberalni grupe poslanika[2].

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

 
Franjo Josip I oko 1875.
  • 4. 4. - Praizvedba Smetanine simfonijske poeme "Vltava", dela ciklusa "Moja domovina".
  • 6. 4. - Mađarizacija: ugarske vlasti ukinule Maticu slovačku i konfiskovale joj imovinu.
  • 8. 4. - Kriza Krieg-in-Sicht: novine bliske nemačkoj vladi počinju objavljivanje članaka u kojima se Francuskoj preti preventivnim ratom ako nastavi naoružavanje.
  • 10. 4. - Car i kralj Franjo Josip stigao u Zadar, glavni grad Dalmacije.
  • 13. 4. - Miletić i Polit se protive povećanju sredstava za mađarsko Narodno pozorište u Budimpešti, s obzirom na ograničavanje i ukidanje nemađarskih institucija - m.u.p. Kalman Tisa odgovara da "mađarska država ima... dovoljno snage da smrvi svoje neprijatelje"[5].
  • 15. 4. - Joseph Crocé-Spinelli i Théodore Sivel se ugušili prilikom uspona balonom na 7.300 m, Gaston Tissandier preživeo ali izgubio sluh.
  • 19. 4. - Britansko-portugalski spor o zalivu Maputo u južnom Mozambiku: francuski predsednik Mac Mahon arbitrira u korist Portugala.
  • 22. 4. - U Pruskoj donesen "zakon hlebne košare" kojim se oduzimaju državne subvencije katoličkoj crkvi, kako bi ova priznala državne zakone.
  • 24. 4. - Car Franjo Josip u Imotskom, pozdravlja ga kustos hercegovačkih franjevaca Paškal Buconjić i naglašava habzburško pravo na Bosnu i Hercegovinu[6] - carev put po Dalmaciji je indikacija austrougarskih pretenzija[1].
  • 25. 4. - Umro Dalaj Lama XII (Trinley Gyatso), sledeći lama, Thubten Gyatso, pronađen 1878.

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

  • jun - U Negotinskoj krajini izbila manja seljačka pobuna - prva buna radikala, zbog nezakonitog hapšenja narodnog vođe Adama Bogosavljevića[4].
  • jun - Sastanak srpskih prvaka Narodne stranke u Iloku - zaključeno da Srbi formiraju posebnu stranku levog centra (odustalo se pod Miletićevim uticajem), insistira se na srpskom imenu jezika i službenoj upotrebi ćirilice (reakcija na prošlogodišnji zakon o školama u Hrvatskoj)[7].
  • 16. 6. - Postavljen kamen-temeljac Bazilike Sacré-Cœur de Montmartre u Parizu (gradnja do 1914, posvećena 1919.).
  • 19. 6. - "Gabelski ustanak" na čelu sa don Ivanom Musićem, okršaj između katolika i muslimana kod Dračeva, tri dana kasnije fra Stipan Naletelić se obraća za pomoć austrijskom namesniku u Zadru[1].
  • sredina godine - Porta konačno dala pristanak da Srbija i Rumunija mogu zaključivati samostalne trgovinske ugovore sa inostranstvom, nakon pritiska velikih sila[8].

Jul/Juli/SrpanjUredi

 
"Hercegovci u zasedi"
  • 1. 7. - Stupanjem na snagu Bernskog ugovora, nastaje Generalna poštanska unija, među 20 članica je i Srbija.
  • 1. 7. - 18. 8. - Izbori u Ugarskoj, nova Liberalna partija dobija 333 od 413 mandata.
  • 5. 7. (23. 6. po j.k.) - Napad hajduka Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, ubio sedam kiridžija - početak Bosansko-hercegovačkog ustanka i Velike istočne krize (1875–78).
  • 7. 7. (25. 6. po j.k.) - U Kifinom selu odlučeno da se ustanak proširi na ostatak Hercegovine[1].
  • 7. 7. - Ofanziva španske vlade u Baskiji, karlističke snage ubedljivo poražene kod Treviña, nakon čega pada Vitoria; karlisti odgovaraju taktikom spržene zemlje.
  • 9. 7. (27. 6. po j.k.) - Nevesinjska puška: kod Krekova je došlo do prve prave borbe[1]. Ustanak izbija na brdu Grebenac, selo Krekovi kod Nevesinja, u približno isto vreme sukob hajduka sa turskim karavanom na obližnjoj Ćetnoj poljani[9].
  • jul? - Ustanici razorili tursku tvrđavu Sutorina.
  • jul - U Beogradu osnovan Glavni odbor za pomaganje ustanka na čelu sa Đokom Vlajkovićem (slični odbori su i na Cetinju i u Austrougarskoj, blizu granice)[9], srpska vlada pomaže dobrovoljcima kako bi ih što pre udaljila iz prestonice (knez Milan je u Beču do polovine avgusta)[10].
  • jul - Ustanak izbija mestimično u Vasojevićima[9], takođe je zahvatio Potarje i Zatarje (u Zatarju slomljen krajem godine)[11].
  • 20. 7. - U Žiroviću kod Livna ubijen franjevac Lovro Karaula.
  • 27. 7. - Štrajk na gradilištu železničkog tunela Gotthard, švajcarska vojska puca, ginu četvorica.

Avgust/August/KolovozUredi

 
"Dobrovoljci u Ivanjici"
  • 3. 8. - Osnovan Crveni krst Crne Gore.
  • 3. 8. - U Bavarskoj osnovana centralna banka (Bayerische Notenbank, do 1934.).
  • 3 - 4. 8. - Izbori za hrvatski sabor: pobeda vladajuće Narodne stranke (15 srpskih poslanika, osam narodnjaka)[12].
  • 6. 8. (25. 7. po j.k.) - Knez Milan Obrenović se verio sa Natalijom Petrovom Keško.
  • 6. 8. - Ubijen ekvadorski predsednik Gabriel García Moreno. Umesto da leži na odru, njegovo telo je bilo posednuto u stolicu, sa počasnom stražom pozadi[13].
  • 7. 8. (26. 7. po j.k.) - Tajni sastanak knjaza Nikole sa hercegovačkim vođama na Cetinju: izjavljuje da će Crna Gora ući u rat ako ustanak ne bi imao uspeha (ranije je pokušavao da zadrži ustanak)[1].
  • 13. 8. (1. 8. po j.k.) - Ustanak u Pivi: presretnuti Turci u Dolinama u Seljkovcu, zapaljen čardak u Boričju i kula Lješovića u Pišču[14].
  • 15. 8. (3. 8. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji: liberalna većina uprkos pritisku na glasače.
  • avgust - Ustanici Peka Pavlovića i Bogdana Zimonjića razorili utvrdu Krstac, čime je ugrožena turska komunikacija kroz klanac Dugu prema Nikšiću[15].
  • avgust - Treći karlistički rat: španska vlada zauzima Seo de Urgel nakon opsade, borbe u Kataloniji traju do novembra.
  • avgust - Hristo Botev dolazi na čelo Bugarskog revolucionarnog centralnog komiteta umesto Ljubena Karavelova; odlučeno da se što pre podigne ustanak.
  • 15/16. 8. - Izbija ustanak i u Bosanskoj krajini, pobunili se težaci između Dubice i Kostajnice, prvi napad na Kulu u selu Dvorištu; glavni vođa Ostoja Kormanoš, kasnije dolaze Petar Popović Pecija i Golub Babić[1].
  • 16. 8. (4. 8. po j.k.) - Ustanak i u Vasojevićima, prva borba na Seocima, u isto vreme se digli i Kuči[1].
  • 16. 8. - Nakon 37 godina gradnje, u Teutoburškoj šumi otkriven Hermannsdenkmal, spomenik Arminiju.
  • 1. 7. - 18. 8. - Izbori za ugarski sabor - ubedljiva pobeda vladajućih liberala; poraz srpskih liberala, Svetozar Miletić izgubio mesto u Bašaidu u korist vladinog kandidata, ali Laza Kostić mu prepustio mandat iz Titela[16].
  • 18. 8. (Preobraženje) - Izbija ustanak u Bosanskoj krajini - Knešpolje u Kozari[9].
  • 21. 8. - Milutin Garašanin i Ante Orešković kod biskupa Štrosmajera: nude Hrvatskoj "tursku Hrvatsku" ako se uključe u borbu - Mađari su protiv, car kaže banu da mora ostati neutralan[6].
  • 25. 8. - Matthew Webb je prvi čovjek koji je bez tehničke podrške preplivao La Manche.
  • 31. 8. (19. 8. po j.k.) - Svetoandrejski liberal Stevča Mihailović je novi predsednik ministarskog saveta u Srbiji, Jovan Ristić dobio inostrane poslove - vlada je prozvana "akciono ministarstvo"; nastavlja se organizovanje i slanje dobrovoljaca u Bosnu ali diskretnije[17].
  • avgust-septembar? - Dve formacije dobrovoljaca ulaze u istočnu Bosnu: jedna je (Žarko Lješević) spalila Kratovo i napala Priboj, u septembru razbijeni kod Nove Varoši; druga (Jovan Panić, Risto Jeić) razbijena kod manastira Tavne (koji su Turci zapalili) pa se sklonila na Majevicu.[18]

Septembar/RujanUredi

  • 7. 9. - Etiopsko-egipatski rat: egipatska invazija, Bitka kod Agurdata je etiopska pobeda.
  • 9. 9. - U Kragujevcu se sastala srpska skupština - usvojene "tajne odluke": pomaganje ustanka i ratne pripreme na osnovu inostranog zajma - strana diplomatija uznemirena[19].
  • 10. 9. (29. 9. po j.k.) - Bitka kod Gašnice na Savi, Turci razbili bosanske ustanike, poginuli Pecija i Kormanoš[1]; ustanici su pokušali da sa lađa prenesu 1.500 pušaka dobijenih od srpske vlade[15].
  • septembar? - U prijepoljskom kraju izbila Babinska buna.
  • 20. 9. - Incident Ganghwa: razmenjena paljba između korejskog ostrva Ganghwado i japanskog broda, Japanci se nakratko iskrcali.
  • 28. 9. - Pokušaj Starozagorskog ustanka u osmanskoj Bugarskoj, odmah suzbijen.
  • jesen - Petar Karađorđević ratuje pod imenom Petar Mrkonjić u Bosni, ometaju ga srpska i austrijska vlada, zbog čega su i ostale ustaničke vođe na distanci[1].
  • jesen - Otvorene Srpska viša devojačka škola u Somboru i Srpska učiteljska konfesionalna škola u Gornjem Karlovcu.

Oktobar/ListopadUredi

  • 4. 10. (22. 9. po j.k.) - Knez Milan se obratio direktno skupštini i poslanicima, odvraćajući ih od rata sa Turskom, oborio je vladu, podržan od strane diplomatije.
  • 6. 10. - Osmansko Carstvo proglasilo delimično bankrotstvo (isplata 50% obaveza), finansije će doći pod međunarodnu kontrolu; sindikat posednika obveznica preuzima prihode od carina, poreza na duvan, so, stoku, i tribut od Egipta[20].
  • 6. 10. - Premijera Šekspirovog "Kralja Lira" u Beogradu.
  • 8. 10. (26. 9. po j.k.) - Liberal Ljubomir Kaljević je novi predsednik srpske vlade koja okuplja mlade liberale i konzervativce - glavna pažnja na unutrašnju politiku, relaksirana policijska stega[21].
  • 11. 10. - Egipćani zauzimaju Emirat Harar, istočno od Etiopije, istog meseca su zauzeli region Hamasien u današnjoj Eritreji.
  • 17. 10. (5. 10. po j.k.) - U Beogradu se venčali srpski knez Milan i Natalija Keško, iz moldavske bojarske porodice.
 
"Smrt vojvode Trifka"

Novembar/StudeniUredi

 
Kálmán Tisza, ugarski premijer 1878-90.

Decembar/ProsinacUredi

  • 11. 12. - Alexander Keith, Jr. postavio tempiranu bombu u brod Mosel u nemačkoj luci Bremerhaven - prerano je eksplodirala, poginulo je 83 ljudi.
  • 12. 12. - Sultan izdaje iradu kojom obećava reforme u carevini[1].
  • 16 - 17. 12. (4 - 5. 12. po j.k.) - Skupština u Jamnici, za vođu bosanskog ustanka izabran Slovenac Miroslav Hubmajer[1].
  • 18. 12. - Blackburn Rovers F.C. odigrao prvu utakmicu.
  • 27. 12. (15. 12. po j.k.) - Izmenjen srpski Zakon o štampi - ukinut čl. 6 koji je omogućavao preventivnu policijsku cenzuru.
  • 30. 12. - Andrássyjeva nota: kako bi se sprečio opšti požar u Turskoj, potrebno je da sile zajednički pritisnu Portu kako bi ispunila obećanja, dat nacrt potrebnih reformi.

Kroz godinuUredi

RođenjaUredi

Januar/Siječanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

  • Gedeon Dunđerski, vojvođanski zemljoposednik († 1939)

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1875.

Januar/Siječanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

ReferenceUredi

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Ćorović, Vladimir. Istorija srpskog naroda, Put na Berlinski kongres. rastko.rs
  2. Istorija s. n. V-1, 342-3
  3. Istorija s. n. V-2, 261-2
  4. 4,0 4,1 Istorija s. n. V-1, 343
  5. 5,0 5,1 Istorija s. n. V-2, 183
  6. 6,0 6,1 Ćorović, Vladimir (1939). Političke prilike u Bosni i Hercegovini. rastko.rs
  7. Istorija s. n. V-2, 253
  8. Istorija s. n. V-1, 368
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Istorija s. n. V-1, 511
  10. Istorija s. n. V-1, 370
  11. Istorija s. n. V-1, 444
  12. Istorija s. n. V-2, 243
  13. The Last Day of Gabriel Garcia Moreno. traditioninaction.org Marian T. Horvat, Ph.D.
  14. Tomić, Svetozar (1946). Piva i Pivljani. rastko.rs
  15. 15,0 15,1 Istorija s. n. V-1, 513
  16. Istorija s. n. V-2, 222-3
  17. Istorija s. n. V-1, 372
  18. Istorija s. n. V-1, 514
  19. Istorija s. n. V-1, 372-3
  20. Istorija s. n. V-1, 459
  21. Istorija s. n. V-1, 373
  22. Istorija s. n. V-1, 374
  23. Istorija s. n. V-1, 376
  24. Dedijer, Dr. Jevto (1912). Stara Srbija Geografska i etnografska slika. rastko.rs
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
    • Peta knjiga prvi tom (V-1)
    • Peta knjiga drugi tom (V-2)

V. takođerUredi