Godina 1937 (MCMXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1934 1935 193619371938 1939 1940
1937 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1937
MCMXXXVII
Ab urbe condita 2690
Islamski 1355 – 1356
Iranski 1315 – 1316
Hebrejski 5697 – 5698
Bizantski 7445 – 7446
Koptski 1653 – 1654
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1992 – 1993
 - Shaka Samvat 1859 – 1860
 - Kali Yuga 5038 – 5039
Kineski
 - Kontinualno 4573 – 4574
 - 60 godina Yin Vatra Vo(l)
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11937
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1937:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

  • 1. 1. - Anastasio Somoza García postao predsednik Nikaragve (praktično diktator od 1936. do '56.).
  • 2. 1. - Anglo-italijanski "džentlmenski sporazum" o interesima na Mediteranu.
  • 4. 1. - Patrijarh Varnava u božićnoj poslanici upozorava da se "...širi komunistički otrov... naročito omladini našoj...".
  • 6. 1. - Popis stanovništva u SSSR: rezultati uništeni, organizatori poslati u gulage.
  • 9. 1. - Lav Trocki stigao u Meksiko.
  • 9. 1. - Sudar talijanskih parobroda "Moreja" i "Ubertas" kod Tajerskih sestrica - "Ubertas" je potonuo bez žrtava.[1]
  • 15. 1. - Španski građanski rat — Druga bitka na Korunjskom drumu: nacionalisti su ga presekli, ali Madrid nije opkoljen.
  • 16. 1. - Sastanak Stojadinovića i Mačeka kod Brežica - bez pomaka.
  • januar - Poplave u osam država SAD, 333 mrtvih, od čega 225 u Kentakiju.
  • 19. 1. - Howard Hughes postavlja rekord: od Los Anđelesa do Njujorka za 7 sati, 28 minuta and 25 sekundi.
  • 20. 1. - Inauguracija američkog predsednika Ruzvelta za drugi mandat, prvi put na ovaj datum umesto 4. marta.

Februar/VeljačaUredi

  • 4. 2. - Prva skupština Srpskog kulturnog kluba u Beogradu.
  • 4. 2. - Bombarderi bezuspešno pokušali razbiti led na Velikoj Moravi kod Dragovca, u požarevačkom srezu su poplave.
  • februar, početkom - Probijen put kroz Platije u Crnoj Gori, sledi proširivanje i završetak puta.[2]
  • 5. 2. - Predsednik Ruzvelt predlaže da se broj sudija Vrhovnog suda SAD poveća sa 9 na 15 (reforma prozvana "plan za pakovanje suda").
  • 3 - 8. 2. - Španski građanski ratBitka za Málagu se okončava pobedom nacionalista i Italijana i zauzećem grada; ubijene hiljade republikanaca, otvorena paljba i na kolonu izbeglica (Masakr na putu Málaga–Almería).
  • 6. 2. - U Beogradu radi Odsek dečje policije, za postupanje sa napuštenom decom i mlađim maloletnicima.[3]
  • 6. 2. - 27. 2. - Bitka na Harami, istočno od Madrida: nacionalisti postižu neke uspehe ali ne uspevaju postići proboj.
  • 11. 2. - Završen je veliki sit-down štrajk u General Motorsovoj fabrici u Flint, Michigan: radnici su dobili povišicu, United Automobile Workers postaju važan sindikat, koji se širi auto-industrijom.
  • 11. 2. - Joachim von Ribbentrop uručuje u Londonu formalni zahtev za povratak bivših nemačkih kolonija. Pre neki dan je napravio gaf kada se kralj George VI trgao od njegovog nacističkog pozdrava.
  • 13. 2. - Požar u bioskopu u (Š)Antoungu u Mandžuriji, izveštava se o 685 (ili 658) žrtava.[4]
  • 15. 2. - Odbor za nemešanje u Londonu odlučio da se po zemljama zabrani vrbovanje i slanje dobrovoljaca za Španiju, od 20. februara, i da španske granice budu pod međunarodnom kontrolom.
  • februar - Afera Dijamantštajn - "Tehnička unija" - Zbor u Jugoslaviji[5].
  • februar - Opijumska krijumčarska afera u Beogradu: u kući na Karaburmi nađeno 94 kg prerađenog i 64 neprerađenog opijuma.[6]
  • februar - Objavljeni rezultati provincijskih izbora u Britanskoj Indiji: Indijski nacionalni kongres dobija vlast u osam od 11 provincija.
  • 18. 2. - Umro Grigorij Ordžonikidze, član Politbiroa i narodni komesar teške industrije SSSR.
  • 19. 2. - Yekatit 12: pokušaj ubistva italijanskog vicekralja Etiopije Gracijanija u Adis Abebi, slede krvave represalije sa hiljadama ubijenih.
  • 25. 2. - Objavljena Steinbeckova novela "O miševima i ljudima".
  • 27. 2. - Nekoliko studenata frankovaca upalo u prostorije "Hrvatskog dnevnika", bliskog Vlatku Mačeku.[7]
  • 28. 2. - Predat je saobraćaju podmorski telegrafski kabl između Jugoslavije i Francuske, preko Tunisa.
  • 28. 2. - Tuča u Beogradu između antifašističkih studenata i ZBOR-ovih "letećih odreda" ispred bioskopa Triglav u Sarajevskoj.

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

 
"Hindenburg" iznad Njujorka
  • 1. 5. - Krenula informativna emisija Radio Beograda "Aktuelni čas".
  • 2. 5. - Tajni sastanak Hermana Geringa sa namesnikom Pavlom i premijerom Stojadinovićem na Bledu - neuspeli pokušaj privlačenja Jugoslavije Nemačkoj (Tanjug).
  • 3 - 8. 5. - Majski dani: sukob među republikancima u Barseloni i Kataloniji, vlada i KP Španije protiv anarhista i POUM-a (bivši trockisti i komunistička Desna opozicija).
  • 6. 5. - Katastrofa "Hindenburga": nemački dirižabl izgoreo u Nju Džersiju, poginulo 36 ljudi.
  • 9. 5. - Senjske žrtve: žandarmi pucali na kamion sa pristalicama HSS, navodno uzvraćajući paljbu, poginulo šest gospićkih omladinaca[10].
  • 12. 5. - Krunidba britanskog kralja Džordža VI, prva snimljena na filmu i prenošena preko radija (prisustvuju i knez namesnik Pavle i kneginja Olga); procesiju je prenosila televizija BBC.
  • 14. 5. - Železnička nesreća na pruzi uskog koloseka Zaječar - Paraćin kod Manastira Svete Petke - pet mrtvih.
  • 15. 5. - Ethem Toto diže pobunu u Delvini na jugu Albanije - poražen je i ubijen pre kraja meseca[11].
  • 17. 5. - Španski republikanski premijer Francisco Largo Caballero dao ostavku, nasleđuje ga Juan Negrín, takođe socijalista, u boljim odnosima sa komunistima.
  • 21. 5. - Masakrirana cela zajednica etiopskog manastira Debre Libanos - 297 monaha i 23 mirjana (još jedna odmazda za atentat na vicekralja Gracijanija u februaru).
  • 21. 5. - Sovjeti postavili istraživačku stanicu Severni pol-1.
  • 25. 5. - 25. 11. - Univerzalna izložba u Parizu, tj. Međunarodna izložba umetnosti i tehnike u modernom životu. U španskom paviljonu izložena Guernica, Jugoslavija je imala svoj paviljon a najupadljiviji su bili nemački i sovjetski, postavljeni jedan naspram drugog.
  • 26. 5. - Egipat je poslednja zemlja koja se priključila Društvu naroda.
  • 26. 5. - Battle of the Overpass ("Bitka na pasareli"): Fordovi zaštitari napali sindikalce u kompleksu River Rouge - udarac za reputaciju Henryja Forda i njegove tvrtke.
  • 27. 5. - Most Golden Gate otvoren za pešački saobraćaj, sutradan i za kolski.
  • 27. 5. - Italijansko Ministarstvo za štampu i propagandu postaje Ministarstvo popularne kulture. Između osalog, zabranjuju strane fraze pa i imena: Maksim Gorki postaje Massimo Amaro, Louis Armstrong je Luigi Fortebraccio a Benny Goodman Beniamino Buonuomo[12].
  • 28. 5. - Nakon povlačenja Stanleya Baldwina, novi britanski premijer je Neville Chamberlain (do 1940), takođe konzervativac.
  • 28. 5. - Osnovana Volkswagen Group (Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutschen Volkswagens mbH) za proizvodnju "buba"; početkom jula za smeštaj radnika osnovan Wolfsburg (Stadt des KdF-Wagens bei Fallersleben).
  • 29. 5. - Republikanski avioni sa sovjetskim pilotima greškom gađali kod Ibice nemačku krstaricu Deutschland, deo patrole Komiteta neintervencije, na šta nemački ratni brodovi odgovaraju dva dana kasnije bombardovanjem Almerije.
  • 30. 5. - Memorial Day massacre: čikaška policija ubila desetoricu nenaoružanih demonstranata-štrajkača iz industrije čelika.
  • 31. 5. - 6. 6. - Segovijska ofanziva: neuspešni republikanski pokušaj prema Segoviji i diverzija za severni front.

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

   
Nemački i sovjetski paviljon u Parizu

Septembar/RujanUredi

 
Beogradski sajam (Staro sajmište)

Oktobar/ListopadUredi

  • 2 - 8. 10. - "Peršunski masakr" - dominikanski diktator Rafael Trujillo organizovao ubistvo do 20.000 Haićana u zemlji.
  • 3. 10. - U Zenici otvorena nova valjaonica, "gruba pruga", za proizvodnju prvih jugoslavenskih šina normalnog kolosijeka (prva isporuka 8. februara sljedeće godine).
  • 4. 10. - Rekonstrukcija Stojadinovićeve vlade, šest ministara koji su dali ostavke zamenjeno novim.
  • 5. 10. - "Karantinski govor" u Čikagu: američki predsjednik Franklin D. Roosevelt objavio je kako će SAD napustiti izolacionističku politiku kako bi se suprotstavile ekspanziji "agresivnih" država, koje treba staviti u "karantin".
  • 8. 10. - U Farkašiću kod Zagreba, srpske i hrvatske opozicione partije (Udružena Opozicija i Seljačko-demokratska koalicija) formirale Blok narodnog sporazuma protiv vlade Milana Stojadinovića i za novi ustav.
  • 12. 10. - U Parizu produžen jugoslovensko-francuski ugovor o prijateljstvu i arbitraži iz 1927.
  • 12. 10. - Japanska vlada osnovala Nacionalni pokret duhovne mobilizacije.
 
Maketa kuće Fallingwater

Novembar/StudeniUredi

 
Spomenik Vuku Karadžiću

Decembar/ProsinacUredi

  • 15. 12. - Počinje duga i krvava Teruelska bitka u Aragonu (do februara), odlučujuća nacionalistička pobeda.
  • 16. 12. - Dionicom Koprivnica-Varaždin, kompletirana je Željeznička pruga Varaždin–Dalj.
  • decembar - U "Politici" cenzurisani neki nastavci stripa "Miki Maus i njegov dvojnik" zbog percipirane sličnosti sa odnosima na vrhu Jugoslavije. Dopisnik "Reuter-a" proteran jer je pogrešno izvestio da je strip trajno zabranjen[17][18].
  • 16. 12. - U Majdanpeku upaljena prva visoka peć u Srbiji.[19]
  • ca. 19. 12. - Poplave oko Save.
  • 20. 12. - Izbori u Rumunjskoj: liberali ostaju najveća stranka, ali su izgubili mnogo mesta; Željezna garda (partija "Sve za zemlju") na trećem mestu sa 15,8% glasova.
  • 21. 12. - Premijera "Snjeguljice i sedam patuljaka" u Los Anđelesu - prvi dugometražni zvučni animirani film.
  • 23. 12. - U Nantu porinut razarač "Beograd", prvi iz istoimene klase (završen 1939).
  • 28. 12. - Nakon ostavke liberala Tătărescua, za novog rumunskog premijera postavljen antisemit Octavian Goga (do februara), mada je njegova partija bila četvrta na izborima. Uvedeni su antisemitski zakoni, ovo se smatra prvim periodom fašizma u Rumuniji.
  • 28/29. 12. - Srđ, brod Dubrovačke parobrodske plovidbe, sudario se na Šeldi blizu Antverpena sa drugim brodom i potonuo.
  • 29. 12. -   Stupa na snagu novi irski ustav: neformalna republika Irska (Ireland ili Éire) umesto Irske Slobodne Države; dosadašnji predsednik izvršnog veća Éamon de Valera postaje prvi premijer (Taoiseach, /tiš'h/).

Kroz godinuUredi

  • U selima Savske i Dunavske banovine svako treće dete ne doživi pet godina ("Svakih pet minuta u Jugoslaviji umre jedno dete"[20]); od 8.000 lekara u KJ, samo 600 leči po selima; pet odsto zemljoradnika drži 50% obradive zemlje; jedan hektar donosi 1.000 kg žita, a u inostranstvu do 2.400. S druge strane, broj zdravstvenih zadruga je usedmostručen i ostvaren je napredak.[21]
  • Glavni uzrok mortaliteta u Beogradu je tuberkuloza, 772 od 3413 umrlih (23%), najčešće u proleće i jesen, često mladići od 20 do 25 godina[22].
  • Snimljen kratkometražni Miletićev film "Šešir" sa snimljenom glazbom i šumovima.
  • Američka firma Hormel predstavila spam (mesni doručak).
  • Nauka i tehnika:

U tokuUredi

  • Velika čistka u Sovjetskom Savezu, "Ježovščina", u kojoj su stradali i mnogi jugoslovenski komunisti.

RođenjaUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

Novembar/StudeniUredi

Decembar/StudeniUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1937.

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

Nobelova nagrada za 1937. godinuUredi

ReferenceUredi

  1. Vreme, 11. jan. 1937
  2. "Vreme", 10. feb. 1937, str. 7
  3. "Vreme", 8. feb. 1937, str. 7
  4. Vreme, 15. feb. 1937, str. 1
  5. npr. Politika 19. 2. 1937, str. 4-5 i Politika, 21.2.1937. str. 7. digitalna.nb.rs
  6. "Vreme", 25. feb. 1937, str. 1 i 10
  7. "Vreme", 28. feb. 1937, str. 7
  8. Storžiški plaz, 1937. grs-trzic.si
  9. Vreme, 26. okt. 1938, str. 8. digitalna.nb.rs
  10. Manojlović, Koraljka (1991). DOGAĐAJI U SENJU 9. SVIBNJA 1937. Prilog proučavanju političkog terora u Hrvatskoj. hrcak.srce.hr
  11. Owen Pearson (2004). Albania in the Twentieth Century, A History: Volume I: Albania and King Zog, 1908-39. I.B.Tauris. str. 386–. ISBN 978-1-84511-013-0. https://books.google.com/books?id=3_Sh3y9IMZAC&pg=PA388. 
  12. Dasa Drndic (2014). Trieste: A Novel. Houghton Mifflin Harcourt. str. 47–. ISBN 978-0-547-72514-7. http://books.google.com/books?id=2peHAgAAQBAJ&pg=PA47. 
  13. Milestones, Jul. 19, 1937, Time, 19. jul 1937.
  14. Vreme, 26. nov. 1937, str. 4
  15. Vreme, 16. okt. 1937, str. 9. digitalna.nb.rs
  16. INTERNATIONAL: Delbos' Return, Time, 27. decembar 1937.
  17. Zašto je „Politika” naljutila dvor Karađorđevića. cenzolovka.rs iz Politike (pristup. 24.2.2016.)
  18. The Press: Mouse Affair, Time, 20. decembar 1937.
  19. Vreme, 16. dec. 1937, str. 5. digitalna.nb.rs
  20. Vreme, 11. dec. 1937, str. 7. digitalna.nb.rs
  21. Najinteresantniju izložbu u Beogradu niko ne posećuje. Vreme, 16. okt. 1937., str. 8, digitalna.nb.rs
  22. Vreme, 19. okt. 1938, str. 8
  23. Geoff Meggitt (2008). Taming the Rays. Lulu.com. str. 37–. ISBN 978-1-4092-4667-1. http://books.google.com/books?id=IuEcAgAAQBAJ&pg=PA37. 

Spoljne vezeUredi