Godina 1937 (MCMXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1934 1935 193619371938 1939 1940
1937. po kalendarima
Gregorijanski 1937. (MCMXXXVII)
Ab urbe condita 2690.
Islamski 1355–1356.
Iranski 1315–1316.
Hebrejski 5697–5698.
Bizantski 7445–7446.
Koptski 1653–1654.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1992–1993.
Shaka Samvat 1859–1860.
Kali Yuga 5038–5039.
Kineski
Kontinualno 4573–4574.
60 godina Yin Vatra Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11937.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1937:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
  • početkom godine - Inostrani dug Kraljevine Jugoslavije procenjen na 45 milijardi dinara a unutrašnji 7,9 milijardi[1] (kurs dinara je oko 48 za dolar[2]).
  • 1. 1. - Anastasio Somoza García postao predsednik Nikaragve (praktično diktator od 1936. do '56.).
  • 2. 1. - Anglo-italijanski "džentlmenski sporazum" o interesima na Mediteranu.
  • 4. 1. - Patrijarh Varnava u božićnoj poslanici upozorava da se "...širi komunistički otrov... naročito omladini našoj...".
  • 6. 1. - Popis stanovništva u SSSR: rezultati uništeni, organizatori poslati u gulage.
  • 9. 1. - Lav Trocki stigao u Meksiko.
  • 9. 1. - Sudar talijanskih parobroda "Moreja" i "Ubertas" kod Tajerskih sestrica - "Ubertas" je potonuo bez žrtava.[3]
  • 15. 1. - Španski građanski rat — Druga bitka na Korunjskom drumu: nacionalisti su ga presekli, ali Madrid nije opkoljen.
  • 16. 1. - Sastanak Stojadinovića i Mačeka kod Brežica - bez pomaka.
  • januar - Poplave u osam država SAD, 333 mrtvih, od čega 225 u Kentakiju.
  • 19. 1. - Howard Hughes postavlja rekord: od Los Anđelesa do Njujorka za 7 sati, 28 minuta and 25 sekundi.
  • 20. 1. - Inauguracija američkog predsednika Ruzvelta za drugi mandat, prvi put na ovaj datum umesto 4. marta.
 
Spomenik interbrigadistima

Februar/Veljača

uredi
 
Prvi Opel Kadett
  • 4. 2. - Prva skupština Srpskog kulturnog kluba u Beogradu.
  • 4. 2. - Bombarderi bezuspešno pokušali razbiti led na Velikoj Moravi kod Dragovca, u požarevačkom srezu su poplave.
  • februar, početkom - Probijen put kroz Platije u Crnoj Gori, sledi proširivanje i završetak puta.[4]
  • 5. 2. - Predsednik Ruzvelt predlaže da se broj sudija Vrhovnog suda SAD poveća sa 9 na 15 (reforma prozvana "plan za pakovanje suda").
  • 7. 2. - Osnovan Savez jugoslovenske aeronautičke industrije.[5]
  • 3 - 8. 2. - Španski građanski ratBitka za Málagu se okončava pobedom nacionalista i Italijana i zauzećem grada; ubijene hiljade republikanaca, otvorena paljba i na kolonu izbeglica (Masakr na putu Málaga–Almería).
  • 6. 2. - U Beogradu radi Odsek dečje policije, za postupanje sa napuštenom decom i mlađim maloletnicima.[6]
  • 6. 2. - 27. 2. - Bitka na Harami, istočno od Madrida: nacionalisti postižu neke uspehe ali ne uspevaju postići proboj.
  • 11. 2. - Završen je veliki sit-down štrajk u General Motorsovoj fabrici u Flint, Michigan: radnici su dobili povišicu, United Automobile Workers postaju važan sindikat, koji se širi auto-industrijom.
  • 11. 2. - Joachim von Ribbentrop uručuje u Londonu formalni zahtev za povratak bivših nemačkih kolonija. Pre neki dan je napravio gaf kada se kralj George VI trgao od njegovog nacističkog pozdrava.
  • 13. 2. - Požar u bioskopu u (Š)Antoungu u Mandžuriji, izveštava se o 685 (ili 658) žrtava.[7]
  • 15. 2. - Odbor za nemešanje u Londonu odlučio da se po zemljama zabrani vrbovanje i slanje dobrovoljaca za Španiju, od 20. februara, i da španske granice budu pod međunarodnom kontrolom.
  • februar - Afera Dijamantštajn - "Tehnička unija" - Zbor u Jugoslaviji[8].
  • februar - Opijumska krijumčarska afera u Beogradu: u kući na Karaburmi nađeno 94 kg prerađenog i 64 neprerađenog opijuma.[9]
  • februar - Objavljeni rezultati provincijskih izbora u Britanskoj Indiji: Indijski nacionalni kongres dobija vlast u osam od 11 provincija.
  • 18. 2. - Umro Grigorij Ordžonikidze, član Politbiroa i narodni komesar teške industrije SSSR.
  • 19. 2. - Yekatit 12: pokušaj ubistva italijanskog vicekralja Etiopije Gracijanija u Adis Abebi, slede krvave represalije sa hiljadama ubijenih.
  • 25. 2. - Zemljotres blizu Čačka, ima materijalne štete.
  • 25. 2. - Objavljena Steinbeckova novela "O miševima i ljudima".
  • 27. 2. - Nekoliko studenata frankovaca upalo u prostorije "Hrvatskog dnevnika", bliskog Vlatku Mačeku.[10]
  • 28. 2. - Predat je saobraćaju podmorski telegrafski kabl između Jugoslavije i Francuske, preko Igala i Tunisa.
  • 28. 2. - Tuča u Beogradu između antifašističkih studenata i ZBOR-ovih "letećih odreda" ispred bioskopa Triglav u Sarajevskoj.

Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj

uredi
 
"Guernica"
  • 17. 4. - Prva pojava Patka Dače, u crtanom filmu Porky's Duck Hunt.
  • 17. 4. - Završen Staljinov kanal Moskva-Volga, od 1947. Moskovski kanal.
  • 17-18. 4. - U Čebinama održan osnivački kongres KP Slovenije, integralnog dela KPJ, sekretar CK Franc Leskošek.
  • 19. 4. - Franko ujedinio karliste i falangiste: Tradicionalistička španska falanga i Komiteti nacionalne sindikalističke ofanzive (FET y de las JONS) biće jedina partija tokom diktature u Španiji (→ Movimiento Nacional).
  • 20. 4. - Prikazan film A Star Is Born.
  • 20. 4. - Požar u štali Poljoprivrednog fakulteta na Maksimiru: stradalo je troje skitnica koji su tu spavali.
  • 23. 4. - Raspušten Savet odbrane Madrida (rastuće tenzije između komunista i anarhista).
  • 23. 4. - Mađarski fašista Ferenc Szálasi osuđen na tri meseca zatvora zbog huškanja protiv države i Jevreja.
  • 25. 4. - U Sovjetskom Savezu objavljeno da su ispunjeni planovi druge Petoletke.
  • 26. 4. - Španski građanski rat — Rat na severu: Bombardiranje Guernice od strane Legije Kondor, nacionalisti zauzimaju grad dva dana kasnije i tvrde da su ga razrušili komunisti.
  • ca. 27. 4. - Poplave oko Save i Velike Morave.
  • 28. 4. - U Rimu otvoren filmski studio Cinecittà.

Maj/Svibanj

uredi
 
"Hindenburg" iznad Njujorka
  • 1. 5. - Krenula informativna emisija Radio Beograda "Aktuelni čas".
  • 2. 5. - Tajni sastanak Hermana Geringa sa namesnikom Pavlom i premijerom Stojadinovićem na Bledu - neuspeli pokušaj privlačenja Jugoslavije Nemačkoj (Tanjug).
  • 3 - 8. 5. - Majski dani: sukob među republikancima u Barseloni i Kataloniji, vlada i KP Španije protiv anarhista i POUM-a (bivši trockisti i komunistička Desna opozicija).
  • 6. 5. - Katastrofa "Hindenburga": nemački dirižabl izgoreo u Nju Džersiju, poginulo 36 ljudi.
  • 9. 5. - Senjske žrtve: žandarmi pucali na kamion sa pristalicama HSS, navodno uzvraćajući paljbu, poginulo šest gospićkih omladinaca[13].
 
Most Golden Gate
  • 12. 5. - Krunidba britanskog kralja Džordža VI, prva snimljena na filmu i prenošena preko radija (prisustvuju i knez namesnik Pavle i kneginja Olga); procesiju je prenosila televizija BBC.
  • 13. 5. - Ivana Brlić-Mažuranić je prva žena akademik u Jugoslaviji, dopisna članica JAZU.
  • 14. 5. - Železnička nesreća na pruzi uskog koloseka Zaječar - Paraćin kod Manastira Svete Petke - pet mrtvih.
  • 15. 5. - Bivši albanski ministar unutrašnjih dela Et'hem Toto diže pobunu u Delvini na jugu Albanije - poražen je i ubijen pre kraja meseca[14].
  • 17. 5. - Španski republikanski premijer Francisco Largo Caballero dao ostavku, nasleđuje ga Juan Negrín, takođe socijalista, u boljim odnosima sa komunistima.
  • 17. 5. - Seljanka iz Žumberka izvela nad sobom carski rez (tj. kasni abortus) - umrla 10. juna od "slabosti srca"[15]
 
Neville Chamberlain
  • 21. 5. - Masakrirana cela zajednica etiopskog manastira Debre Libanos - 297 monaha i 23 mirjana (još jedna odmazda za atentat na vicekralja Gracijanija u februaru).
  • 21. 5. - Sovjeti postavili istraživačku stanicu Severni pol-1.
  • 24. 5. - Oluja sa gradom izazvala veliku materijalnu štetu sinoć u Beogradu.
  • 25. 5. - 25. 11. - Univerzalna izložba u Parizu, tj. Međunarodna izložba umetnosti i tehnike u modernom životu. U španskom paviljonu izložena Guernica, Jugoslavija je imala svoj paviljon a najupadljiviji su bili nemački i sovjetski, postavljeni jedan naspram drugog.
  • 26. 5. - Egipat je poslednja zemlja koja se priključila Društvu naroda.
  • 26. 5. - Battle of the Overpass ("Bitka na pasareli"): Fordovi zaštitari napali sindikalce u kompleksu River Rouge - udarac za reputaciju Henryja Forda i njegove tvrtke.
  • 27. 5. - Most Golden Gate otvoren za pešački saobraćaj, sutradan i za kolski.
  • 27. 5. - Italijansko Ministarstvo za štampu i propagandu postaje Ministarstvo popularne kulture. Između osalog, zabranjuju strane fraze pa i imena: Maksim Gorki postaje Massimo Amaro, Louis Armstrong je Luigi Fortebraccio a Benny Goodman Beniamino Buonuomo[16].
  • 28. 5. - Nakon povlačenja Stanleya Baldwina, novi britanski premijer je Neville Chamberlain (do 1940), takođe konzervativac.
  • 28. 5. - Osnovana Volkswagen Group (Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutschen Volkswagens mbH) za proizvodnju "buba"; početkom jula za smeštaj radnika osnovan Wolfsburg (Stadt des KdF-Wagens bei Fallersleben).
  • 29. 5. - Republikanski avioni sa sovjetskim pilotima greškom gađali kod Ibice nemačku krstaricu Deutschland, deo patrole Komiteta neintervencije, na šta nemački ratni brodovi odgovaraju dva dana kasnije bombardovanjem Almerije.
  • 30. 5. - Memorial Day massacre: čikaška policija ubila desetoricu nenaoružanih demonstranata-štrajkača iz industrije čelika.
  • 31. 5. - 6. 6. - Segovijska ofanziva: neuspešni republikanski pokušaj prema Segoviji i diverzija za severni front.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
 
Mihail Tuhačevski
 
Spomenik oslobodiocima Niša

Jul/Juli/Srpanj

uredi
 
Drugi kinesko-japanski rat
 
Patrijarh Varnava

Avgust/August/Kolovoz

uredi
   
Nemački i sovjetski paviljon u Parizu

Septembar/Rujan

uredi
 
Beogradski sajam (Staro sajmište)

Oktobar/Listopad

uredi
 
Španski građanski rat, oktobar 1937.
  • 2 - 8. 10. - "Peršunski masakr" - dominikanski diktator Rafael Trujillo organizovao ubistvo do 20.000 Haićana u zemlji.
  • 3. 10. - U Zenici otvorena nova valjaonica, "gruba pruga", za proizvodnju prvih jugoslavenskih šina normalnog kolosijeka (prva isporuka 8. februara sljedeće godine).
  • 3. 10. - U Pokrovniku kod Šibenika položen kamen temeljac za vodovod Dalmatinske Zagore.
  • 4. 10. - Rekonstrukcija Stojadinovićeve vlade, šest ministara koji su dali ostavke zamenjeno novim.
  • 5. 10. - "Karantinski govor" u Čikagu: američki predsjednik Franklin D. Roosevelt objavio je kako će SAD napustiti izolacionističku politiku kako bi se suprotstavile ekspanziji "agresivnih" država, koje treba staviti u "karantin".
  • 8. 10. - U Farkašiću kod Zagreba, srpske i hrvatske opozicione partije (Udružena Opozicija i Seljačko-demokratska koalicija) formirale Blok narodnog sporazuma protiv vlade Milana Stojadinovića i za novi ustav.
 
Maketa kuće Fallingwater
 
Spomenik na Zebrnjaku
  • 21. 10. - Padom Gijón-a je okončana Asturijaska ofanziva, Frankisti su zavladali celom Asturijom i severnom obalom Španije.
  • 25. 10. - Bernd Rosemeyer vozio 406,32 km/h na autoputu Frankfurt–Darmstadt.
  • 26. 10. - 1. 11. - Odbrana skladišta Sihang tokom Bitke za Šangaj: kineski branitelji se moraju povući ali ih slave kao heroje.
  • 28. 10. - Pošto je robnoj kući Ta-Ta dozvoljen rad, beogradske trgovačke radnje zatvorene u znak protesta protiv Ta-te, Bate i stranog kapitala.
  • 31. 10. - Velika proslava 25. godišnjice oslobođenja "Južne Srbije" u Skoplju, otkriveni spomenici kralju Petru I i kralju Aleksandru, osvećen novi vodovod. Prethodnog dana osvećena spomen-kosturnica na Zebrnjaku kod Kumanova.
  • 31. 10. - Španska republikanska vlada odlazi iz Valensije u Barselonu.

Novembar/Studeni

uredi
 
Spomenik Vuku Karadžiću

Decembar/Prosinac

uredi
 
Msgr. Alojzije Stepinac
 
Nankinški masakr
  • 15. 12. - Počinje duga i krvava Teruelska bitka u Aragonu (do februara), odlučujuća nacionalistička pobeda.
  • 16. 12. - Dionicom Koprivnica-Varaždin, kompletirana je Željeznička pruga Varaždin–Dalj.
  • decembar - U "Politici" cenzurisani neki nastavci stripa "Miki Maus i njegov dvojnik" zbog percipirane sličnosti sa odnosima na vrhu Jugoslavije. Dopisnik "Reuter-a" proteran jer je pogrešno izvestio da je strip trajno zabranjen[31][32].
  • 16. 12. - U Majdanpeku upaljena prva visoka peć u Srbiji.[33]
  • ca. 19. 12. - Poplave oko Save.
  • 20. 12. - Izbori u Rumunjskoj: liberali ostaju najveća stranka, ali su izgubili mnogo mesta; Željezna garda (partija "Sve za zemlju") na trećem mestu sa 15,8% glasova.
  • 21. 12. - Premijera "Snjeguljice i sedam patuljaka" u Los Anđelesu - prvi dugometražni zvučni animirani film.
  • 23. 12. - U Nantu porinut razarač "Beograd", prvi iz istoimene klase (završen 1939).
  • 28. 12. - Nakon ostavke liberala Tătărescua, za novog rumunskog premijera postavljen antisemit Octavian Goga (do februara), mada je njegova partija bila četvrta na izborima. Uvedeni su antisemitski zakoni, ovo se smatra prvim periodom fašizma u Rumuniji.
  • 28/29. 12. - Srđ, brod Dubrovačke parobrodske plovidbe, sudario se na Šeldi blizu Antverpena sa drugim brodom i potonuo.
  • 29. 12. -   Stupa na snagu novi irski ustav: neformalna republika Irska (Ireland ili Éire) umesto Irske Slobodne Države; dosadašnji predsednik izvršnog veća Éamon de Valera postaje prvi premijer (Taoiseach, /tiš'h/).

Kroz godinu

uredi
  • U selima Savske i Dunavske banovine svako treće dete ne doživi pet godina ("Svakih pet minuta u Jugoslaviji umre jedno dete"[34]); od 8.000 lekara u KJ, samo 600 leči po selima; pet odsto zemljoradnika drži 50% obradive zemlje; jedan hektar donosi 1.000 kg žita, a u inostranstvu do 2.400. S druge strane, broj zdravstvenih zadruga je usedmostručen i ostvaren je napredak.[35]
  • Glavni uzrok mortaliteta u Beogradu je tuberkuloza, 772 od 3413 umrlih (23%), najčešće u proleće i jesen, često mladići od 20 do 25 godina[36].
  • Rudnik u Zenici izgradio elektrocentralu od 15 megavata i sa dimnjakom visokim 95 metara.[37]
  • Snimljen kratkometražni Miletićev film "Šešir" sa snimljenom glazbom i šumovima.
  • U Jugoslaviji ima ukupno 383 kinematografa (bioskopa/kina), od čega 330 zvučnih.[38]
  • Američka firma Hormel predstavila spam (mesni doručak).
  • Konzervativizam u SAD: pojavio se tzv. Konzervativni manifest, iskaz političara obe partije, protivnika Nju dila - protiv regulacije, socijale, državnih projekata i za prava saveznih država, što je praktično protiv građanskih prava.[39]
  • Nauka i tehnika:

U toku

uredi
  • Velika čistka u Sovjetskom Savezu, "Ježovščina", u kojoj su stradali i mnogi jugoslovenski komunisti.

Rođenja

uredi

Januar/Siječanj

uredi

Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj

uredi

Jun/Juni/Lipanj

uredi

Jul/Juli/Srpanj

uredi

Avgust/August/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni

uredi

Decembar/Studeni

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1937.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelova nagrada za 1937. godinu

uredi

Reference

uredi
  1. "Politika", 14. feb. 1937
  2. Povijesne tečajne liste 1913.-1945.. kunalipa.com
  3. Vreme, 11. jan. 1937
  4. "Vreme", 10. feb. 1937, str. 7
  5. "Vreme", 12. jun 1938
  6. "Vreme", 8. feb. 1937, str. 7
  7. Vreme, 15. feb. 1937, str. 1
  8. npr. Politika 19. 2. 1937, str. 4-5 i Politika, 21.2.1937. str. 7. i 15. 2. str. 7 digitalna.nb.rs
  9. "Vreme", 25. feb. 1937, str. 1 i 10
  10. "Vreme", 28. feb. 1937, str. 7
  11. Storžiški plaz, 1937. grs-trzic.si
  12. Vreme, 26. okt. 1938, str. 8. digitalna.nb.rs
  13. Manojlović, Koraljka (1991). DOGAĐAJI U SENJU 9. SVIBNJA 1937. Prilog proučavanju političkog terora u Hrvatskoj. hrcak.srce.hr
  14. Owen Pearson (2004). Albania in the Twentieth Century, A History: Volume I: Albania and King Zog, 1908-39. I.B.Tauris. str. 386–. ISBN 978-1-84511-013-0. 
  15. "Vreme", 10. jun 1937, kao i 8. i 11. jun
  16. Dasa Drndic (2014). Trieste: A Novel. Houghton Mifflin Harcourt. str. 47–. ISBN 978-0-547-72514-7. 
  17. "Vreme", 16. jun 1937
  18. "Vreme", 10. jul 1937
  19. Milestones, Jul. 19, 1937 Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time, 19. jul 1937.
  20. Vreme, 26. nov. 1937, str. 4
  21. "Vreme", 6. avg. 1937, str. 11 i 16
  22. "Vreme", 8. avg. 1937
  23. "Vreme", 1. sept. 1937
  24. Vreme, 24. avg. 1937
  25. Vreme, 16. okt. 1937, str. 9. digitalna.nb.rs
  26. "Politika", 13. okt. 1937
  27. "Politika", 13. okt. 1937
  28. "Vreme", 27. nov. 1937
  29. "Politika", 12. dec. 1937
  30. INTERNATIONAL: Delbos' Return Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time, 27. decembar 1937.
  31. Zašto je „Politika” naljutila dvor Karađorđevića. cenzolovka.rs iz Politike (pristup. 24.2.2016.)
  32. The Press: Mouse Affair Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u, Time, 20. decembar 1937.
  33. Vreme, 16. dec. 1937, str. 5. digitalna.nb.rs
  34. Vreme, 11. dec. 1937, str. 7. digitalna.nb.rs
  35. Najinteresantniju izložbu u Beogradu niko ne posećuje. Vreme, 16. okt. 1937., str. 8, digitalna.nb.rs
  36. Vreme, 19. okt. 1938, str. 8
  37. "Politika", 29. dec. 1937
  38. "Politika", 23. feb. 1938
  39. ‘An end of American democracy’: Heather Cox Richardson on Trump’s historic threat theguardian.com Sat 7 Oct 2023 07.00 CEST
  40. Geoff Meggitt (2008). Taming the Rays. Lulu.com. str. 37–. ISBN 978-1-4092-4667-1. 

Spoljne veze

uredi