Otvori glavni meni
Ivan Gržetić-Flajšer

Ivan Gržetić (pseudonim Flajšer; 1896-1937) je bio hrvatski komunista, član CK KPJ, predstavnik KPJ u Kominterni.

U vreme velike čistke iz Moskve je izveštavao generalnog sekretara Gorkića o isključenjima i hapšenjima istaknutih jugoslovenskih komunista. Ubrzo je i sam streljan, zajedno sa mnogim jugoslovenskim komunistima žrtvama staljinističkih čistki.

Posthumno je rehabilitovan u SSSR.

BiografijaUredi

Rođen je 1896. godine u Karlovcu. Radio je kao drvoseča. Tokom rada u Zagrbu pridružio se sindikalnom pokretu i Komunističkoj partiji Jugoslavije.[1]

U partiji je od 1920. godine.[2] Radio je u rukovodstvu jugoslovenskih sindikata.[3] Organizirao je prvu partijsku organizaciju u Gospiću oko 1922. godine.[4]

Na izborima 1927. godine izabran je za člana gradskog vijeća u Zagrebu.[5] Gržetić je 1928. godine, dok je boravio u Jugoslaviji, navodno otvoreno zastupao "trockističke" pozicije.[6]

Emigraciju u SSSRUredi

Nakon zavođenja diktature 1929. godine, Gržetić napušta Jugoslaviju i odlazi u emigraciju u SSSR. Kad je 1930. završio Moskovsku lenjinsku školu, bio je imenovan za instruktora zemaljskog komiteta KPJ za Dalmaciju u Splitu.[6] Koristio je pseudonim Flajšer. 1932. godine je ušao u partijsko vođstvo KPJ.[7]

1935. godine je imenovan za predstavnika KPJ u štabu Kominterne u Moskvi.[8]

Titova karakteristikaUredi

4. marta 1935. godine Josip Broz je kadrovskom odelu Kominterne o njemu dao sledeću ocenu:

  „HELER (pravo ime Gržetić). Radnik - stolar. Poznavao sam ga i ranije i radio zajedno sa njim. U partiji je od 1919. do 1920. godine. U partiji je ranije dobro radio; radio je u sindikatima, ćelijama itd. Lični život je vodio primeran, kao radnik razvratan nije bio. Ali je pomalo u partijskom radu sada, a i ranije bio lenj (ranije je to bio više, sada manje). Sada radi u CK. [...] U ličnom životu on pomalo voli žene, ali je vrlo oprezan. Imao je jednu epizodu sa jednom ženom u Dalmaciji. Na dalmatinskoj rivijeri upoznao se s jednom strankinjom. Kazao je da je to uradio da bi od nje dobio neki dokument. On je stvarno dobio dokument, ali ne znam zbog čega mu je bio potreban. Zbog toga je dobio ukor. Zatim se u stanu fotografisao sa gazdom stana simpatizerom. Ovaj je imao svoj fotoaparat i snimio ga je. I zbog toga je dobio ukor.[9]
()

Jula 1936. godine Josip Broz je nadležnim organima u Moskvi dao znatno oštriji sud o svom partijskom šefu, predstavniku KPJ u Kominterni, Ivanu Gržetiću Flajšeru. U svojoj izjavi Tito je naveo da je Flajšer "bezosećajan drug i ima birokratski odnos prema ljudima", da je "potpuno nemaran", da se "pretvorio u pravog pijanicu" i da "ne otvara nikakva politička pitanja u Predstavništvu (KPJ u Kominterni) i ne vodi nikakav posao među emigracijom".[10]

Tito je nepovoljan sud o svom prvom pretpostavljenom poverio je bugarskom komunisti Ivanu Karaivanovu, NKVD-ovcu koji je radio kao kadrovik Kominterne za balkanske zemlje. O Titovoj izjavi Karaivanov je 10. jula 1936. pismeno obavestio nadležnog „druga Černomordika“, jednog od vodećih kadrovika Kominterne. Napomenuo je da mu je pažnju na Gržetića skrenuo „drug Valter“, kako su Tita konspirativno zvali u Kominterni. Karaivanov je pored Titove ocene izneo i svoj sud:

S ovim podacima koje mi je predao Valter potpuno se slažem, a neko vreme sam i posmatrao Flajšera i pitao o njemu i druge drugove... Smatram da je svrsishodno da se ova stvar istraži.[10]

Na prijavu je ubrzo reagovao i Černomordik, koji je u desnom gornjem uglu ovog dokumenta svojeručno dodao:

„Zatražiti lični dosije (Flajšera) iz kadrovskog odeljenja Kominterne.“[10]

Gržetić je februara 1937. godine, ništa ne sluteći, dao o svom pomoćniku Valteru (Brozu) veoma povoljan sud Kominterni, navodeći da je »drug Valter ugledan partijski radnik, dobar i proveren partijac«.[8]

Velika čistka i smrtUredi

Ivan Gržetić "Fleischer" je radio kao predstavnik KPJ u Kominterni, kada je već bila u jeku Staljinova čistka u SSSR. On je prisustvovao svim isključenjima partijskih drugova i osuđivao ih.[11] 27.VI 1937. Gržetić piše generalnom sekretaru KPJ Josipu Čižinskom u Pariz, o isključenjima iz KPJ i pritisku koji trpi od "griješnika i nezadovoljnika":

  „Užasno smo ogolili. Ostali su uglavnom takvi ljudi zbog kojih sam ja posijedio i koji mi svakodnevno krv piju. Sve sami griješnici i nezadovoljnici kojima ste nekada obećavali brda i doline, a kada vide Fleischera ili negdje o njemu govore, onda mu bezuvjetno spominju i oca i mater. A oni se nadalje množe. Napr. ovih je dana onaj ing. Richter isključen iz partije i naravno da misli da sam mu ja to pomogao. Uostalom, on je jedno đubre. I od njega si se izvukao. Potpisao nisi, nego sam to ja poslije tvog odlaska učinio. I naravno, meni se piše gnjili liberalizam...[11]
()

17. svibnja 1937. godine on ponovo piše Gorkiću o novim isključenjima jugoslovenskih komunista:

  „Već sam ti ranije pisao i poručivao da je onaj inženjer isključen iz partije, ali na tom se nisu nažalost kola zaustavila. Nedavno su isključeni Gregor i Lich, a danas Krešić. Svi se kod Bradonje držali očajno slabo, a osobito ovaj posljednji. Skandaloznijeg držanja uopće u historiji nije nikad bilo. Nastupio čovjek kao Napoleon i na kraju otišao od Bradonje manji od makovog zrnca. Lažna principijelnost, bolesna uobraženost, drskost i nepartijsko držanje — tako bi se moglo ukratko okarakterizirati njegovo istupanje. Pored drugih karakteristika koja mu je dana, najgora je gdje se veli o njemu kao o tuđem elementu. Svi su oni skinuti s posla, a za sada drugoga dobili nisu. Osim toga, mali Napoleon nije poželjan ovdje i traži se da u najkraćem roku ode odavde. Isto tako je i Dragačevac, ostao bez posla. Stara ga Jelica više nizašto neće da drži. I on je stajao pred Bradonjom, ali je sve ostalo pri starom, sa novim skoro ranijim karakteristikama. I on se rđavo držao. Sam mi je i on na vratu — a ja takvim ništa pomoći ne mogu. Ali to je još cvijeće. Po ovome možete da sudite kako mi je ... [11]
(Ivan Gržetić)

Gržetić dalje objašnjava da je spomenuti primjer »još cvijeće«, iako »doduše još uvijek on ništa ne radi, ali se ipak šeta na svježem zraku, dok to za nekoliko drugih ne mogu da rečem. Prosto pojela ih magla.« [11] Nakon hapšenja Generalnog sekretara Milana Gorkića jula 1937. godine, Broz je kadrovskom odelu Kominterne izjavio da je Gržetić zastupao "trockističke" pozicije, da je stanovao u kući jednog istaknutog fašista i s njegovom kćerkom imao intiman odnos, i da su zahvaljujući njemu bili uhapšeni neki članovi partijske organizacije.[6]

  „Flajšer je bio vrlo blizak s Gorkićem s kojim je zajedno priređivao pijanke. Flajšer je, također, kao i Gorkić pokvaren čovjek, ima pet žena od kojih tri studiraju u Lenjinskoj školi.[6]
(Josip Broz)

Malo potom, 14. avgusta 1937, Ivan Gržetić Flajšer je uhapšen u Moskvi. Na montiranom sudskom procesu, organizovanom 3. oktobra iste godine, osuđen je na smrt i istog dana streljan.[10]

Posthumna rehabilitacijaUredi

19. marta 1939. godine na prvom sastanku privremenog rukovodstva KPJ, održanom u Bohinjskoj Bistrici, Tito je Gržetića i ostale osuđene Jugoslovene posmrtno isključio iz partije, ponovivši optužbe protiv njih.[10]

Petnaestak godina kasnije, 1957. godine u SSSR-u posle Staljinove smrti Gržetić je proglašen nevinom žrtvom i rehabilitovan, zajedno sa još nekima od streljanih Jugoslovena.[12]

U Jugoslaviji, Izvršni komitet Centralnog komiteta SKJ je 20. septembra 1968. zaključio da „ne treba ići na rehabilitaciju ovih ličnosti, jer ih naša Partija nije ni osuđivala, ni kažnjavala“![10]

IzvoriUredi

Vidi jošUredi