Otvori glavni meni
Ovo je članak o godini 1812.

Godina 1812 (MDCCCXII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1780-e  1790-e  1800-e  – 1810-e –  1820-e  1830-e  1840-e
Godine: 1809 1810 181118121813 1814 1815
1812 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1812
MDCCCXII
Ab urbe condita 2565
Islamski 1226 – 1227
Iranski 1190 – 1191
Hebrejski 5572 – 5573
Bizantski 7320 – 7321
Koptski 1528 – 1529
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1867 – 1868
 - Shaka Samvat 1734 – 1735
 - Kali Yuga 4913 – 4914
Kineski
 - Kontinualno 4448 – 4449
 - 60 godina Yang Voda Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11812
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1812:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

 
Departmani 1812.
  • zima - Na Iberijskom poluostrvu je glad, nema dovoljno zrna za setvu, francuski generali ga traže iz Francuske.[2]

Februar/VeljačaUredi

  • 7. 2. - Poslednji od četiri krupnija zemljotresa u New Madridu ove zime - New Madrid je razoren.
  • 12. 2. - Napoleonovim dekretom u maloprodaji uvedene Mesures usuelles ("običajne mere"), kompromis između tradicionalnih mera i metričkog sistema (do 1840).
  • 12. 2. - Elbridge Gerry je potpisao izborni zakon u Masačusetsu kojim su stvoreni okruzi čudnog oblika - karikatura u bostonskim novinama u martu uvodi pojam džerimandering (Gerrymander: Gerry + salamander).
  • februar - U Parizu otkriveno da je bivši ruski vojni ataše Aleksandar Černišov [3]preko veze u generalštabu nabavljao francuski vojni raspored.

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

  • 5. 4. - Peterburški ugovor: tajni sporazum Rusije i Švedske protiv Napoleona.
  • 6. 4. - Anglo-portugalci zauzeli Badajoz na juriš i uz velike gubitke. Vojnici kreću u represalije u kojoj nisu sigurni ni oficiri koji ih pokušavaju obuzdati. Pošto je osigurao portugalsku granicu, Wellington može krenuti dublje u Španiju.
  • 7. 4. - Admiral Pavel Čičagov je postavljen za komandanta ruske Dunavske armije, umesto Kutuzova. Postojao je tzv. plan Čičagova da se dignu svi srpski krajevi od Srbije do Crne Gore i Hercegovine, uz pomoć ruske vojske iz Vlaške i flote sa Jadrana.[5][6]. Ali mir je zaključen pre nego što je Čičagov stigao u Vlašku.
  • 8. 4. - Helsinki je glavni grad Velikog Vojvodstva Finska umesto Turkua.
  • 15. 4. - Ruski poslanik preneo Napoleonu carev zahtev da francuska vojska napusti Prusku.
  • april - Friedrich Koenig je u Londonu pustio u probni rad svoju štamparsku presu na parni pogon.
  • 25. 4. - Francisco de Miranda dobija, teškoj situaciji, diktatorska ovlašćenja kao Vrhovni poglavar Venecuele.
  • 30. 4. - Teritorija Orleans postaje Louisiana, 18. država SAD. Teritorija Lousiana je zato 4. juna preimenovana u Teritorija Missouri (postoji do 1821).
  • proleće - Neredi gladnih u Normandiji se moraju suzbijati vojskom. Napoleon štampa lažne rublje za predstojeću kampanju.[3]

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

  • 1. 7. - Napoleonovim dekretom osnovana Privremena komisija Velikog vojvodstva Litvanije.
  • 8. 7. - Francuzi maršala Davouta u Minsku.
  • 9 - 10. 7. - Bitka kod Mira: kozaci Matveja Platova porazili poljske ulane i šasere.
  • 12. 7. - Amerikanci pod Williamom Hullom ušli u Kanadu, prešavši reku Detroit kod Windsora - ali vraćaju se 7. avgusta.
  • 17. 7. - Opsada Fort Mackinaca: laka britansko-indijanska pobeda u Mičigenu nad Amerikancima koji tu još nisu čuli da je počeo rat.
  • 18. 7. - Mir iz Örebra: Velika Britanija sklopila mir sa Švedskom i sa Rusijom (→ Anglo-švedski rat, Anglo-ruski rat).
  • 19. 7. - Burbonska Sicilija dobila ustav - kralj ga uglavnom ignoriše.
  • 22. 7. - Bitka kod Salamanke, ili kod Arapilesa, u zapadnoj Španiji: Wellington porazio Marmonta.
  • 23. 7. - Bitka kod Saltanovke (Mogiljeva): Davout odbio napad Bagrationa i Rajevskog.
  • 25. 7. - De Miranda potpisao primirje, tj. kapitulaciju, sa rojalistima u San Mateu, zbog čega ga je Bolivar uhapsio (i izručio Špancima). Kraj Prve Venezuelanske Republike.
  • 25 - 26. 7. - Bitka kod Ostrovnog (Vitebska): taktička Muratova pobeda. Napoleon je sačekao da pristigne još ljudi pre nego što napadne rusku Prvu armiju, pa mu je ova uspela izmaći.
  • 28. 7. - 1. 8. - Bitka kod Kljastica, ili kod Jakubova - niz okršaja između Oudinota i Wittgensteina - bez jasnog pobednika, ali smatra se da je zaustavljena ofanziva prema Sankt Peterburgu.
  • 28. 7. - Napoleon u Vitebsku.
  • 28. 7. - Vrhunac nereda u Baltimoru: rulja demokrato-republikanaca je izvukla federaliste iz zatvora, ubila gen. Jamesa Lingana i teško povredila Henryja Leeja (oca Roberta E. Leeja) i urednika A. C. Hansona - nemiri su ranije bivali usmereni samo na imovinu.

Avgust/August/KolovozUredi

  • 1. 8. - Španski kapetan Domingo de Monteverde ušao u Karakas.
  • 14. 8. - Anglo-portugalske snage ušle u Madrid. Kralj Joseph je 11-tog otišao u Valenciju. U Madridu se ovog meseca okončava glad koja je za godinu dana odnela 20.000 žrtava.
  • 15. 8. - Bitka kod Fort Dearborna: Indijanci razbili manju američku jedinicu koja je napustila utvrđenje, dan. Čikago. Motiv za kasnije uklanjanje Indijanaca iz okoline ovog naselja.
  • 16. 8. - Opsada Detroita: Hull predaje Fort Detroit plašeći se Indijanaca, britansko-indijanske snage zarobile skoro 2.500 Amerikanaca.
  • 16 - 18. 8. - Bitka kod Smolenska je prva veća bitka Napoleonovog pohoda i njegov uspeh. Ruska armija je izmakla a grad Smolensk je uglavnom spaljen.
  • 17 - 18. 8. - Prva Bitka kod Polocka, novi okršaj Oudinota i Wittgensteina.
  • 19. 8. - Američka fregata USS Constitution pobeđuje britansku HMS Guerriere i dobija nadimak Old Ironsides.
  • 19. 8. - Bitka na Valutinoj gori: Michel Ney zauzeo rusku poziciju ali vojska je ponovo izmakla.
  • 22. 8. - Johann Ludwig Burckhardt video Petru.
  • 24. 8. - Francuzi prekidaju dvoipogodišnju opsadu Kadiza i povlače se iz Andaluzije, prema Valenciji.
  • 27. 8. (15. 8. po j.k.) - Skupština u Vraćevšnici, pozvani svi vojni, civilni i crkveni zvaničnici. Odlučeno je da se poštuje reč ruskog cara i da se pošalje deputacija koja će se sporazumeti o detaljima ponovne turske uprave u Srbiji - ali biće svuda odbijeni.[7]
  • 29. 8. - Mihail Kutuzov, novopostavljeni vrhovni komandant, pridružuje se vojsci. Francuzi su u Vjazmi.

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - Regrutacija 137.000 ljudi u Francuskoj, iz klase 1813.
  • 5. 9. - Huršid-paša je imenovan za velikog vezira (do 1815).
  • 7. 9. - Bitka kod Borodina: najkrvaviji dan Napoleonskih ratova, sa 70.000 mrtvih i ranjenih. Napoleon odnosi taktičku pobedu, ali ruska armija nije odlučujuće poražena. Kutuzov unapređen u feldmaršala.
  • 13. 9. - Vojni savet u Filiju: Kutuzov odlučuje da se Moskva prepusti neprijatelju, kako bi se očuvala vojska.
 
Požar u Moskvi
  • 14. 9. - Francuzi ulaze u Moskvu. Požar počinje iste večeri.
  • 18. 9. - Požar u Moskvi se smirio nakon uništenja većeg dela grada - više od dve trećine kuća i 122 od 329 crkava. Napoleon se vratio u Kremlj - uzaludno očekuje molbu za mir od Aleksandra I.
  • 19. 9. - Wellington započeo Opsadu Burgosa na severu Španije.
  • 24 - 25. 9. - Argentinski rat za nezavisnost, Bitka kod Tucumána: pobeda nad rojalistima na severu Argentine.

Oktobar/ListopadUredi

  • 13. 10. - Bitka na Queenston Heightsu: odbijen američki pokušaj invazije Kanade na reci Nijagari, poginuo britanski gen. Isaac Brock.
  • 18. 10. - Bitka kod Tarutina ili Vinkova: ruski gen. Bennigsen pobedio maršala Murata blizu Kaluge.
  • 18 - 20. 10. - Druga bitka kod Polocka, francuski poraz u Belorusiji.
  • 19. 10. - Francuzi napustili Moskvu.
  • 21. 10. - Wellington prekida opsadu Burgosa i povlači se na zapad zbog francuske kontraofanzive.
  • 23. 10. - Gen. Claude François de Malet pokušao republikanski puč u Parizu - suzbijena istog dana, lideri streljani krajem meseca.
  • 24. 10. - Bitka kod Malojaroslaveca: francuska taktička pobeda, ali Napoleonu je jasno da ne može ostvariti odlučujući uspeh - počinje povlačenje na zapad i to istom, opustošenom, putanjom.
  • 25. 10. - Huršid-paša posekao u Šumli Dimitriosa Mourouzisa i jednog turskog diplomatu, učesnike u bukureštanskim pregovorima sa Rusijom. Istog dana iz Carigrada se vraćaju srpski poslanici - vezir im kaže da idu u Niš, i da samo treba položiti oružje.[8]

Novembar/StudeniUredi

  • 26 - 29. 11. - Bitka na Berezini: Napoleon uspeva preći reku sa oko 27.000 vojnika - u kampanji je izgubio pola miliona ljudi.

Decembar/ProsinacUredi

 
Medalja "U sećanje na Otačestveni rat 1812 godine"
  • 9. 12. - Samo 35.000 pripadnika francuske vojske stiže u Vilnius, a Rusi sutradan (u gradu je 2001. otkrivena masovna grobnica 2.000 vojnika Napoleonovih vojnika raznih nacionalnosti)[10]
  • 14. 12. - Velika armija sasvim napustila rusku teritoriju.
  • decembar - Nemiri u Penzenskoj guberniji: seljaci tvrde da su želeli ubiti oficire, boriti se protiv Francuza, moliti cara za oproštaj i "volju" tj. slobodu.[11]
  • 18. 12. - Napoleon je stigao u Pariz, dan nakon što je objavljen 29. bilten Velike armije, prva vest o propasti pohoda.
  • 18. 12. (6. 12. po j.k.) - Car Aleksandar odobrio Golicinovu inicijativu za osnivanje Ruskog biblijskog društva.
  • 20. 12. - Prvo izdanje bajki braće Grimm, sa 86 priča.
  • 22. 12. - Ruski car Aleksandar u Vilniusu.
  • 30. 12. - Tauroggensko primirje: pruski gen. Yorck sklopio separatno primirje sa Rusijom.
  • 31. 12. - Bitka kod Cerrita: rojalisti pokušali proboj iz opkoljenog Montevidea.

Kroz godinuUredi

RođenjaUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1812.

ReferenceUredi

  1. french-rule-in-croatia--1806-1813, 259
  2. Archibald Alison (14 January 2011). History of Europe During the French Revolution. Cambridge University Press. str. 279–. ISBN 978-1-108-02544-7. https://books.google.com/books?id=FmlPSFFqA1AC&pg=PA279. 
  3. 3,0 3,1 Franco-Russian Diplomacy, 1810-1812 -- Chapter 3: Allies and Spies. napoleon-series.org
  4. Hamish Scott (22 July 2014). The Birth of a Great Power System, 1740-1815. Routledge. str. 347–. ISBN 978-1-317-89354-7. https://books.google.com/books?id=XWISBAAAQBAJ&pg=PA347. 
  5. Istorija s.n. V-1, 54
  6. Ćorović, Istorija srpskog naroda – Slom Srbije. rastko.rs
  7. Istorija s.n. V-1, 58
  8. Vuk Karadžić. Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена. rastko.rs
  9. Hüseyin Hilmi Işık (1998). Advice for the Muslim. Hakikat Kitabevi. str. 379–. GGKEY:FB45DHGALRN. https://books.google.com/books?id=7DBvAgAAQBAJ&pg=PT379. 
  10. After 190 years the bones of Boney's army are unearthed in a mass grave in Lithuania. theguardian.com Tue 3 Sep 2002 09.31 BST
  11. Geoffrey A. Hosking; Emeritus Professor of Russian History Geoffrey Hosking (2001). Russia and the Russians: A History. Harvard University Press. str. 252–. ISBN 978-0-674-00473-3. https://books.google.com/books?id=oh-5AAmboMUC&pg=PA252. 
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)