Ovo je članak o godini 1812.

Godina 1812 (MDCCCXII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1780-e  1790-e  1800-e  – 1810-e –  1820-e  1830-e  1840-e
Godine: 1809 1810 181118121813 1814 1815
1812. po kalendarima
Gregorijanski 1812. (MDCCCXII)
Ab urbe condita 2565.
Islamski 1226–1227.
Iranski 1190–1191.
Hebrejski 5572–5573.
Bizantski 7320–7321.
Koptski 1528–1529.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1867–1868.
Shaka Samvat 1734–1735.
Kali Yuga 4913–4914.
Kineski
Kontinualno 4448–4449.
60 godina Yang Voda Majmun
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11812.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1812:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

 
Departmani 1812.
  • zima - Na Iberijskom poluostrvu je glad, nema dovoljno zrna za setvu, francuski generali ga traže iz Francuske.[2]

Februar/VeljačaUredi

  • 7. 2. - Poslednji od četiri krupnija zemljotresa u New Madridu ove zime - New Madrid je razoren.
  • 12. 2. - Napoleonovim dekretom u maloprodaji uvedene Mesures usuelles ("običajne mere"), kompromis između tradicionalnih mera i metričkog sistema (do 1840).
  • 12. 2. - Elbridge Gerry je potpisao izborni zakon u Masačusetsu kojim su stvoreni okruzi čudnog oblika - karikatura u bostonskim novinama u martu uvodi pojam džerimandering (Gerrymander: Gerry + salamander).
  • februar - U Parizu otkriveno da je bivši ruski vojni ataše Aleksandar Černišov [3]preko veze u generalštabu nabavljao francuski vojni raspored.

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

  • 5. 4. - Peterburški ugovor: tajni sporazum Rusije i Švedske protiv Napoleona.
  • 6. 4. - Anglo-portugalci zauzeli Badajoz na juriš i uz velike gubitke. Vojnici kreću u represalije u kojoj nisu sigurni ni oficiri koji ih pokušavaju obuzdati. Pošto je osigurao portugalsku granicu, Wellington može krenuti dublje u Španiju.
  • 7. 4. - Admiral Pavel Čičagov je postavljen za komandanta ruske Dunavske armije, umesto Kutuzova. Postojao je tzv. plan Čičagova da se dignu svi srpski krajevi od Srbije do Crne Gore i Hercegovine, uz pomoć ruske vojske iz Vlaške i flote sa Jadrana.[5][6]. Ali mir je zaključen pre nego što je Čičagov stigao u Vlašku.
  • 8. 4. - Helsinki je glavni grad Velikog Vojvodstva Finska umesto Turkua.
  • 15. 4. - Ruski poslanik preneo Napoleonu carev zahtev da francuska vojska napusti Prusku.
  • april - Friedrich Koenig je u Londonu pustio u probni rad svoju štamparsku presu na parni pogon.
  • 25. 4. - Francisco de Miranda dobija, teškoj situaciji, diktatorska ovlašćenja kao Vrhovni poglavar Venecuele.
  • 30. 4. - Teritorija Orleans postaje Louisiana, 18. država SAD. Teritorija Lousiana je zato 4. juna preimenovana u Teritorija Missouri (postoji do 1821).
  • proleće - Neredi gladnih u Normandiji se moraju suzbijati vojskom. Napoleon štampa lažne rublje za predstojeću kampanju.[3]

Maj/SvibanjUredi

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

  • 1. 7. - Napoleonovim dekretom osnovana Privremena komisija Velikog vojvodstva Litvanije.
  • 8. 7. - Francuzi maršala Davouta u Minsku.
  • 9 - 10. 7. - Bitka kod Mira: kozaci Matveja Platova porazili poljske ulane i šasere.
  • 12. 7. - Amerikanci pod Williamom Hullom ušli u Kanadu, prešavši reku Detroit kod Windsora - ali vraćaju se 7. avgusta.
  • 17. 7. - Opsada Fort Mackinaca: laka britansko-indijanska pobeda u Mičigenu nad Amerikancima koji tu još nisu čuli da je počeo rat.
  • 18. 7. - Mir iz Örebra: Velika Britanija sklopila mir sa Švedskom i sa Rusijom (→ Anglo-švedski rat, Anglo-ruski rat).
  • 19. 7. - Burbonska Sicilija dobila ustav - kralj ga uglavnom ignoriše.
  • 22. 7. - Bitka kod Salamanke, ili kod Arapilesa, u zapadnoj Španiji: Wellington porazio Marmonta.
  • 23. 7. - Bitka kod Saltanovke (Mogiljeva): Davout odbio napad Bagrationa i Rajevskog.
  • 25. 7. - De Miranda potpisao primirje, tj. kapitulaciju, sa rojalistima u San Mateu, zbog čega ga je Bolivar uhapsio (i izručio Špancima). Kraj Prve Venezuelanske Republike.
  • 25 - 26. 7. - Bitka kod Ostrovnog (Vitebska): taktička Muratova pobeda. Napoleon je sačekao da pristigne još ljudi pre nego što napadne rusku Prvu armiju, pa mu je ova uspela izmaći.
  • 28. 7. - 1. 8. - Bitka kod Kljastica, ili kod Jakubova - niz okršaja između Oudinota i Wittgensteina - bez jasnog pobednika, ali smatra se da je zaustavljena ofanziva prema Sankt Peterburgu.
  • 28. 7. - Napoleon u Vitebsku.
  • 28. 7. - Vrhunac nereda u Baltimoru: rulja demokrato-republikanaca je izvukla federaliste iz zatvora, ubila gen. Jamesa Lingana i teško povredila Henryja Leeja (oca Roberta E. Leeja) i urednika A. C. Hansona - nemiri su ranije bivali usmereni samo na imovinu.

Avgust/August/KolovozUredi

  • 1. 8. - Španski kapetan Domingo de Monteverde ušao u Karakas.
  • 14. 8. - Anglo-portugalske snage ušle u Madrid. Kralj Joseph je 11-tog otišao u Valenciju. U Madridu se ovog meseca okončava glad koja je za godinu dana odnela 20.000 žrtava.
  • 15. 8. - Bitka kod Fort Dearborna: Indijanci razbili manju američku jedinicu koja je napustila utvrđenje, dan. Čikago. Motiv za kasnije uklanjanje Indijanaca iz okoline ovog naselja.
  • 16. 8. - Opsada Detroita: Hull predaje Fort Detroit plašeći se Indijanaca, britansko-indijanske snage zarobile skoro 2.500 Amerikanaca.
  • 16 - 18. 8. - Bitka kod Smolenska je prva veća bitka Napoleonovog pohoda i njegov uspeh. Ruska armija je izmakla a grad Smolensk je uglavnom spaljen.
  • 17 - 18. 8. - Prva Bitka kod Polocka, novi okršaj Oudinota i Wittgensteina.
  • 19. 8. - Američka fregata USS Constitution pobeđuje britansku HMS Guerriere i dobija nadimak Old Ironsides.
  • 19. 8. - Bitka na Valutinoj gori: Michel Ney zauzeo rusku poziciju ali vojska je ponovo izmakla.
  • 22. 8. - Johann Ludwig Burckhardt video Petru.
  • 24. 8. - Francuzi prekidaju dvoipogodišnju opsadu Kadiza i povlače se iz Andaluzije, prema Valenciji.
  • 27. 8. (15. 8. po j.k.) - Skupština u Vraćevšnici, pozvani svi vojni, civilni i crkveni zvaničnici. Odlučeno je da se poštuje reč ruskog cara i da se pošalje deputacija koja će se sporazumeti o detaljima ponovne turske uprave u Srbiji - ali biće svuda odbijeni.[7]
  • 29. 8. - Mihail Kutuzov, novopostavljeni vrhovni komandant, pridružuje se vojsci. Francuzi su u Vjazmi.

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - Regrutacija 137.000 ljudi u Francuskoj, iz klase 1813.
  • 5. 9. - Huršid-paša je imenovan za velikog vezira (do 1815).
  • 7. 9. - Bitka kod Borodina: najkrvaviji dan Napoleonskih ratova, sa 70.000 mrtvih i ranjenih. Napoleon odnosi taktičku pobedu, ali ruska armija nije odlučujuće poražena. Kutuzov unapređen u feldmaršala.
  • 13. 9. - Vojni savet u Filiju: Kutuzov odlučuje da se Moskva prepusti neprijatelju, kako bi se očuvala vojska.
 
Požar u Moskvi
  • 14. 9. - Francuzi ulaze u Moskvu. Požar počinje iste večeri.
  • 18. 9. - Požar u Moskvi se smirio nakon uništenja većeg dela grada - više od dve trećine kuća i 122 od 329 crkava. Napoleon se vratio u Kremlj - uzaludno očekuje molbu za mir od Aleksandra I.
  • 19. 9. - Wellington započeo Opsadu Burgosa na severu Španije.
  • 24 - 25. 9. - Argentinski rat za nezavisnost, Bitka kod Tucumána: pobeda nad rojalistima na severu Argentine.

Oktobar/ListopadUredi

  • 13. 10. - Bitka na Queenston Heightsu: odbijen američki pokušaj invazije Kanade na reci Nijagari, poginuo britanski gen. Isaac Brock.
  • 18. 10. - Bitka kod Tarutina ili Vinkova: ruski gen. Bennigsen pobedio maršala Murata blizu Kaluge.
  • 18 - 20. 10. - Druga bitka kod Polocka, francuski poraz u Belorusiji.
  • 19. 10. - Francuzi napustili Moskvu.
  • 21. 10. - Wellington prekida opsadu Burgosa i povlači se na zapad zbog francuske kontraofanzive.
  • 23. 10. - Gen. Claude François de Malet pokušao republikanski puč u Parizu - suzbijena istog dana, lideri streljani krajem meseca.
  • 24. 10. - Bitka kod Malojaroslaveca: francuska taktička pobeda, ali Napoleonu je jasno da ne može ostvariti odlučujući uspeh - počinje povlačenje na zapad i to istom, opustošenom, putanjom.
  • 25. 10. - Huršid-paša posekao u Šumli Dimitriosa Mourouzisa i jednog turskog diplomatu, učesnike u bukureštanskim pregovorima sa Rusijom. Istog dana iz Carigrada se vraćaju srpski poslanici - vezir im kaže da idu u Niš, i da samo treba položiti oružje.[8]

Novembar/StudeniUredi

  • 26 - 29. 11. - Bitka na Berezini: Napoleon uspeva preći reku sa oko 27.000 vojnika - u kampanji je izgubio pola miliona ljudi.

Decembar/ProsinacUredi

 
Medalja "U sećanje na Otačestveni rat 1812 godine"
  • 9. 12. - Samo 35.000 pripadnika francuske vojske stiže u Vilnius, a Rusi sutradan (u gradu je 2001. otkrivena masovna grobnica 2.000 vojnika Napoleonovih vojnika raznih nacionalnosti)[10]
  • 14. 12. - Velika armija sasvim napustila rusku teritoriju.
  • decembar - Nemiri u Penzenskoj guberniji: seljaci tvrde da su želeli ubiti oficire, boriti se protiv Francuza, moliti cara za oproštaj i "volju" tj. slobodu.[11]
  • 18. 12. - Napoleon je stigao u Pariz, dan nakon što je objavljen 29. bilten Velike armije, prva vest o propasti pohoda.
  • 18. 12. (6. 12. po j.k.) - Car Aleksandar odobrio Golicinovu inicijativu za osnivanje Ruskog biblijskog društva.
  • 20. 12. - Prvo izdanje bajki braće Grimm, sa 86 priča.
  • 22. 12. - Ruski car Aleksandar u Vilniusu.
  • 30. 12. - Tauroggensko primirje: pruski gen. Yorck sklopio separatno primirje sa Rusijom.
  • 31. 12. - Bitka kod Cerrita: rojalisti pokušali proboj iz opkoljenog Montevidea.

Kroz godinuUredi

RođenjaUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1812.

ReferenceUredi

  1. french-rule-in-croatia--1806-1813, 259
  2. Archibald Alison (14 January 2011). History of Europe During the French Revolution. Cambridge University Press. str. 279–. ISBN 978-1-108-02544-7. https://books.google.com/books?id=FmlPSFFqA1AC&pg=PA279. 
  3. 3,0 3,1 Franco-Russian Diplomacy, 1810-1812 -- Chapter 3: Allies and Spies. napoleon-series.org
  4. Hamish Scott (22 July 2014). The Birth of a Great Power System, 1740-1815. Routledge. str. 347–. ISBN 978-1-317-89354-7. https://books.google.com/books?id=XWISBAAAQBAJ&pg=PA347. 
  5. Istorija s.n. V-1, 54
  6. Ćorović, Istorija srpskog naroda – Slom Srbije. rastko.rs
  7. Istorija s.n. V-1, 58
  8. Vuk Karadžić. Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена. rastko.rs
  9. Hüseyin Hilmi Işık (1998). Advice for the Muslim. Hakikat Kitabevi. str. 379–. GGKEY:FB45DHGALRN. https://books.google.com/books?id=7DBvAgAAQBAJ&pg=PT379. 
  10. After 190 years the bones of Boney's army are unearthed in a mass grave in Lithuania. theguardian.com Tue 3 Sep 2002 09.31 BST
  11. Geoffrey A. Hosking; Emeritus Professor of Russian History Geoffrey Hosking (2001). Russia and the Russians: A History. Harvard University Press. str. 252–. ISBN 978-0-674-00473-3. https://books.google.com/books?id=oh-5AAmboMUC&pg=PA252. 
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)