Otvori glavni meni

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1870-e | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | >
<< | < | 1905. | 1906. | 1907. | 1908. | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | > | >>


Godina 1909 (MCMIX) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

1909 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1909
MCMIX
Ab urbe condita 2662
Islamski 1326 – 1327
Iranski 1287 – 1288
Hebrejski 5669 – 5670
Bizantski 7417 – 7418
Koptski 1625 – 1626
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1964 – 1965
 - Shaka Samvat 1831 – 1832
 - Kali Yuga 5010 – 5011
Kineski
 - Kontinualno 4545 – 4546
 - 60 godina Yin Zemlja P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11909
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1909:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi / Уреди

Januar/SiječanjUredi / Уреди

Februar/VeljačaUredi / Уреди

Mart/OžujakUredi / Уреди

April/TravanjUredi / Уреди

Maj/SvibanjUredi / Уреди

Jun/Juni/LipanjUredi / Уреди

  • 1. 6. - 16. 10. - Izložba Alaska–Yukon–Pacific u Seattleu.
  • 3. 6. - Obnova ruske mornarice: zvanični početak radova na četiri drednota klase Gangut: Gangut, Sevastopolj, Poltava i Petropavlovsk (u službi od 1914-15).
  • 6. 6. - Francuzi stavili pod kontrolu Sultanat Ouaddai na severu današnjeg Čada (osnovan 1635).
  • 6. 6. - Kineska carska vlada potpisala Hukuanški zajam sa konzorcijumom britanskih, francuskih i nemačkih banaka za proširenje železničke mreže; SAD je tražila uključenje svojih banaka što je dovelo do kašnjenja sprovedbe - nezadovoljstvo ovim zajmom je bilo faktor za Xinhaisku revoluciju 1911.
  • 6. 6. - Dekret o ukidanju ropstva u Sultanatu Zanzibar.
  • 9. 6. - Kolumbijski predsednik Rafael Reyes napušta položaj i zemlju kako bi se izbegao građanski rat.
 
Signal SOS
  • 10. 6. - Putnički brod RMS Slavonia potonuo pored Azora - poslat je novi signal SOS i svi putnici su spašeni.
  • 11. 6. - Zemljotres u Provansi je najjači zabeleženi u metropolitanskoj Francuskoj, ima 46 žrtava.
  • 14. 6. - Umro brazilski predsednik Afonso Pena, nasleđuje ga potpredsednik Nilo Peçanha (do 1910).
  • jun - Pobune Albanaca u Albaniji i na Kosovu, počevši od Đakovice - nezadovoljni mladoturskim režimom.
  • jun - Nadvojvoda Leopold Salvator, generalni inspektor artiljerije, u poseti BiH.
  • 17. 6. - Sastanak nemačkog i ruskog cara u Helsinkiju.
  • 21 - 30. 6. - Prošireni sastanak uredništva časopisa "Proletarij" u Parizu, boljševička mini-konferencija: Lenjin je pobedio Aleksandra Bogdanova, lidera frakcije otzovista, protivnika učešća u Dumi.
  • 27. 6. (14. 6. po j.k.) - Prvi voz na pruzi uskog koloseka Stalać-Kruševac.
  • 29. 6. - Osnovana Socijaldemokratska stranka BiH (list "Glas slobode" izlazi od aprila).
  • 29. 6. - Sufražetkinje protestuju ispred Parlamenta u Londonu, Emmeline Pankhurst udarila policajca a ostale razbijaju prozore.

Jul/Juli/SrpanjUredi / Уреди

 
Louis Blériot na polasku
  • 25. 7. - Louis Blériot preleteo za 36 minuta preko La Manša.
  • 25. 7. - 2. 8. - "Tragična sedmica" - sukob španske vojske sa radnicima u Barseloni i Kataloniji, koji su se pobunili zbog regrutacije za Rifski rat - stotine mrtvih.
  • 27. 7. - Drugi rifski rat, ili Meliljski rat, u severnom Maroku: "Katastrofa u Vučijoj klisuri", rifski pobunjenici ubili 153 Španca.
  • 27 - 29. 7. - Nestanak australijskog putničkog broda SS Waratah na liniji Durban - Cape Town sa 211 osoba.
  • 30. 7. - Osnovana firma iz koje će nastati L'Oréal.
  • 30. 7. - Jak zemljotres pogađa meksičku državu Guerrero.
  • 31. 7. - Šiitski klerik šejh Fazlolah Nuri obešen u Teheranu zbog neprijateljstva prema ustavnim vlastima.
  • ljeto - Hrvatski katolički pokret: na splitskome đačkom kongresu zaključeno je da se osnuje Hrvatski katolički đački savez.

Avgust/August/KolovozUredi / Уреди

  • 1. 8. - Osnovana Dubrovačka Matica srpska.
  • 2. 8. - Aeronautička divizija Signalnog korpusa Armije SAD prihvatila modifikovani Wright Model A od braće, nakon rigoroznih testiranja - prvi američki vojni avion slupan u novembru.
  • 5. 8. - Payne–Aldrichov zakon o carini povećava neke stope u SAD - vodi rascepu među republikancima na Progresivce i Staru gardu.
  • 7. 8. - Alice Huyler Ramsey stigla u San Francisco nakon 59 dana putovanja automobilom iz New Yorka.
  • avgust - Sukob turske vojske i narodnog skupa kod Đurđevih stupova (kod Berana?), dvojica građana ubijena, oni koji su prisustvovali skupu označeni kao odmetnici[4].
  • avgust - Boljševici-vperedisti (Bogdanov, Bazarov, Lunačarski) otvorili partijsku školu na Capriju u domu Maksima Gorkog - radi do decembra.
  • 16. 8. - Otomanizam: u Osmanskom carstvu donet Zakon o udruženjima, ubačen u ustav pet dana kasnije - zabranjena politička udruženja po nacionalnoj ili drugoj komunalnoj osnovi[5].
  • 21. 8. - Osmanska skupština izmenila ustav tako da su veliki vezir, ministri, pa čak i sultan odgovorni Parlamentu.
  • 28. 8. - Gudiski puč u Atini: tajna Vojna liga Nikolaosa Zorbasa zbacila premijera Rallisa, kasnije će dovesti Elefteriosa Venizelosa u nacionalnu politiku.
  • 31. 8. - Paul Ehrlich otkrio arsfenamin, prvi efektivan lek za sifilis - ovo se smatra početkom hemoterapije u širem smislu.

Septembar/RujanUredi / Уреди

  • 4. 9. - Konvencija o Gandou: Japan priznaje Kini suverenitet nad područjem Jiandao (na korejskom Gando) u zamenu za ekskluzivna železnička prava u Mandžuriji.
  • 8. 9. - Potpisan ugovor između Brazila i Perua o granici brazilske države Acre.
  • 10/11. 9. - "Kolašinska afera": potporučnik Petar Đinović, nakon hapšenja nekoliko opozicionara, naredio svojoj četi u Barama Kraljskim (Vasojevići) da zauzme vojni magacin, ali ovi to nisu poslušali (rasturen pokret iz januara).
  • 12. 9. - Fritz Hofmann prijavio patent za prvu sintetičku gumu, koju on zove "buna".
  • septembar - Porta dozvolila francuskim inženjerima da izvide trasu Jadranske železnice (preko Kosova i sev. Albanije) ali nailaze na otpor lokalnih Albanaca, koji su već u pobuni protiv vlasti.
    • jesen - Srbija u Francuskoj zaključila zajam od 150 miliona franaka za naoružanje i zamišljenu Jadransku železnicu.
  • septembar - Počela regrutacija na crnogorskoj granici za tursku vojsku (mladoturski zakon regrutuje i hrišćane) - česta izbegavanja.
  • 14-16. 9. - Hinko Hinković iznosi odbranu braće Pribićević (zbog govora osuđen na 6 meseci).
  • 20. 9. - Britanski parlament doneo Zakon o Južnoj Africi - dogodine će biti formirana Južnoafrička Unija.
  • 21. 9. - Frederick Cook svečano dočekan u Njujorku jer je navodno prošle godine stigao na Severni pol - ranije tokom meseca je stigla vest i o Pearyjevom navodnom dostignuću, u decembru će biti presuđeno u njegovu korist.
  • 21 - 22. 9. - Prva jugoslovenska socijalistička konferencija u Ljubljani, tu su socijaldemokratske stranke iz Slovenije, Hrvatske i BiH.
  • 23. 9. - Objavljen prvi deo feljtoniziranog romana Le Fantôme de l'Opéra.
  • 25. 9. - Završen Veleizdajnički proces.
  • 25. 9. - Magnetska oluja remeti telegrafske veze širom sveta.
  • 28. 9. (15. 9. po j.k.) - Nikolaj Hartvig, novi ruski diplomata u Srbiji, predao akreditive.
  • 29. 9. - Dalmatinski sabor donosi rezoluciju kojom se ograđuje od optužnice u veleizd. procesu (Ante Tresić Pavičić).

Oktobar/ListopadUredi / Уреди

  • 5. 10. - Izrečene presude u Zagrebu: Adam i Valerijan Pribićević na po 12 godina teške tamnice, ostali na 5 - 8 (ukupno 184 godine za 31 osuđenog).
  • 5. 10. - U Zagrebu je osnovan Hrvatski športski savez[6]
  • 8. 10. - Zemljotres u Pokuplju kod Siska (M 6.0, Int. VIII). Andrija Mohorovičić na osnovu merenja ustanovio sloj nazvan Mohorovičićev diskontinuitet.
  • 10. 10. - Juan José Estrada pokreće pobunu u Nikaragvi protiv predsednika Zelaye.
  • 11. 10. - Sedamnaest evropskih zemalja u Parizu potpisalo Međunarodnu konvenciju o saobraćaju automobila: ustanovljena su pravila, neki znakovi i oznake za zemlje, npr. A - Austrija, H - Mađarska, MN - Crna Gora, SB - Srbija.
  • 12. 10. - U Barseloni pogubljen profesor i anarhista Francesc Ferrer i Guàrdia - neredi ispred španskih ambasada u nekim zemljama.
  • 13. 10. - Gothardska konvencija o eksploataciji železničkog tunela Gothard: Nemci i Italijani mogu besplatno prevoziti robu kroz Švajcarsku[7], u kojoj, iz straha od ugrožavanja suvereniteta, dolazi do inicijative da se značajniji međunarodni ugovori iznose na referendum.
  • oktobar - Kupljenje oružja u Pljevaljskom sandžaku, samo od Srba, uz nasilje.
  • 16. 10. - Istorijski prvi sastanak predsednika SAD i Meksika, Tafta i Díaza - podrška Diazu pred izbore naredne godine.
  • 17. 10. - Vladimir Aleksić pokušao da poleti iznad Pančeva.
  • 23. 10. (10. 10. po j.k.) - Luka Bar otvorena kao slobodno pristanište, nakon što je izgrađen novi lukobran.
  • 24. 10. - Nova vlada u Srbiji: Nikola Pašić na čelu koalicije sa samostalnim radikalima (do 1911).
  • 24. 10. - Italijansko-ruski sporazum iz Racconigija - protiv austrougarske dominacije nad Balkanom.
  • 25. 10. - Bugarski vladar Ferdinand u poseti Srbiji.
  • 26. 10. - U Harbinu ubijen Itō Hirobumi, bivši japanski guverner u Koreji.
  • 27. 10. - Etiopski car Menelik II doživeo jak šlog od koga se neće oporaviti (umro 1913.), carica Taytu Betul preuzima upravu do sledećeg marta.
  • 29. 10. - Prvi kontakt sa plemenom Dani na zapadnoj Papui.

Novembar/StudeniUredi / Уреди

  • 8. 11. - Victor Hémery vozio brže od 200 km/h.
  • 8. 11. - Savez viteških društava Dušan Silni i Savez srpskih sokolova ujedinili su se u Savez sokolskih društava Dušan Silni.
  • 12. 11. - London naredio Britanskom Somalilandu da povuče osoblje u primorske gradove, ostavljajući unutrašnjost "Ludom Muli".
  • 13. 11. - Katastrofa u rudniku u Cherry, Illinois, poginulo 259 rudara, među kojima i mnogo dečaka.
  • 14. 11. - Konstituirajuća skupština Zagrebačkog zbora, preteče Zagrebačkog velesajma.
  • 14. 11. - Veliki vojni sud u Kolašinu doneo presudu opozicionarima - 103 osude, od čega 11 na smrt (šest u odsustvu, izvršeno 29. 11.) - novo zahlađenje sa Srbijom.
  • 14. 11. - Anarhista Simón Radowitzky ubio represivnog šefa argentinske policije Ramóna Lorenza Falcóna, dolazi do napada na imigrante, Jevreje i radničke organizatore.
  • 14. 11. - Marguerite Steinheil, Femme du monde, oslobođena nakon senzacionalnog suđenja od optužbe da je ubila muža i svekrvu.
  • 14. 11. - Sudar francuskog broda La Seyne i britanskog Onda blizu Singapura, 101 žrtva.
  • novembar - Prestolonaslednik Franjo Ferdinand u poseti Nemačkoj - domaćini predlažu tajnu vojnu konvenciju Austrougarske, Rumunije i Turske protiv Rusije[8].
  • 18. 11. - Dva američka ratna broda poslana u Nikaragvu nakon što je diktator José Santos Zelaya ubio 500 revolucionera, među kojima su bila dva Amerikanca.
  • 22. 11. - Clara Lemlich pokreće štrajk žena u njujorškoj tekstilnoj industriji - uspešno okončan sledećeg marta.
  • 23. 11. - Kineski princ Čun, namjesnik svom trogodišnjem sinu Pu Yiu, pokušao je učvrstiti svoju moć novom podjelom guvernerskih mjesta u pokrajinama.
  • 25. 11. - Prvi let Edvarda Rusjana, u Gorici - prvi let južnog Slovena.
  • 29. 11. - Britanci počinju gradnju HMS Orion, prvog "superdrednota", s jačim topovima i oklopom. U zemlji je ranije tokom godine vladala Naval Scare, strah od ekspanzije nemačke mornarice.
  • 30. 11. - Britanski Dom lordova odbacio tzv. Narodni budžet, koji je Donji dom ranije usvojio - sledi ustavna kriza, dvoje izbora sledeće godine i Zakon o parlamentu iz 1911. koji redukuje ovlašćenja Doma lordova.

Decembar/ProsinacUredi / Уреди

  • 1. 12. - U Elbasanu osnovana učiteljska škola, osnova univerziteta.
  • 7. 12. - Eksplodirao Gasometer Grasbrook, nedavno napravljeni rezervoar gasa u Hamburgu, 30 žrtava.
  • 8. 12. - Ubijen Sergej Karpov, načelnik peterburške Ohrane.
  • 11. 12. - U Carigradu pogubljeno 26 muslimana osuđenih za adanski pogrom nad Jermenima.
  • 11. 12. - Sidney Sonnino italijanski premijer nakon Giolittija (samo do marta).
  • 9 - 22. 12. - Fridjungov proces - utvrđena lažnost dokumenata korišćenih u Veleizdajničkom procesu, smene u austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova.
  • 10. 12. - Izašao poslednji broj "Šabačke čivije", lista za šalu, zabavu i satiru (izlazio od 1906).
  • decembar - Slavoljub Penkala patentirao vazdušni jastuk i avion (izrađen sledeće godine).
  • 17. 12. - José Santos Zelaya se povukao s čela Nikaragve pod pritiskom pobune i američke intervencije; naslednik José Madriz će se povući iz istih razloga sledećeg avgusta.
  • 19. 12. - Osnovana Borussia Dortmund.
  • 23. 12. - Umro kralj Belgijanaca Leopold II, nasleđuje ga sinovac Albert I (do 1934).
  • 25. 12. ? - Dalaj Lama XIII se vratio u Lhasu posle pet godina, osnovao je Biro za inostrane odnose, pokušava da se osamostali od Kine, na šta ovi ubrzo odgovaraju intervencijom.
  • 25. 12. - Brazilski inženjerijski major Cândido Rondon završio šestomesečnu ekspediciju u zapadnoj Amazoniji.

Kroz godinuUredi / Уреди

RođenjaUredi / Уреди

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi / Уреди

April/Travanj – Jun/LipanjUredi / Уреди

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi / Уреди

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi / Уреди

Kroz godinuUredi / Уреди

SmrtiUredi / Уреди

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1909.

Nobelova nagrada za 1909. godinuUredi / Уреди

ReferenceUredi / Уреди

  1. Politika, 6.6.1909, str. 2 digitalna.nb.rs
  2. Ćorović, Vladimir. Istorija srpskog naroda - Polet Srbije. rastko.rs
  3. Gimnazija Vladimira Nazora, Zadar Gimnazija s hrvatskim nastavnim jezikom 1897. – 1921
  4. Istorija srpskog naroda, knjiga 6, tom 1, str. 288
  5. Taner Akçam (18 July 2013). From Empire to Republic: Turkish Nationalism and the Armenian Genocide. Zed Books Ltd.. str. 123–. ISBN 978-1-84813-677-9. https://books.google.com/books?id=0IFjDgAAQBAJ&pg=PT123. 
  6. Hrvatski nogometni savez
  7. T.G. Otte; Keith Neilson (10 September 2012). Railways and International Politics: Paths of Empire, 1848-1945. Routledge. str. 218–. ISBN 978-1-134-27135-1. https://books.google.com/books?id=s-x0sYTztvYC&pg=PA218. 
  8. John C. G. Röhl (6 February 2014). Wilhelm II: Into the Abyss of War and Exile, 1900–1941. Cambridge University Press. str. 751–. ISBN 978-0-521-84431-4. https://books.google.com/books?id=xUxkAgAAQBAJ&pg=PA751.