Otvori glavni meni

Konstantin "Stojan" Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije.

Stojan Novaković
Стојан Новаковић
Stojan Novaković


Na dužnosti
1895 – 1896
Prethodnik Nikola Hristić
Nasljednik Đorđe Simić

premijer Srbije
Na dužnosti
februar 1909. – oktobar 1909.
Prethodnik Petar Velimirović
Nasljednik Nikola Pašić

Rođen/a 1. novembar 1842. (1842-11-01)
Šabac, Kneževina Srbija
Umro/la 18. februar 1915. (dob: 72)
Niš, Kraljevina Srbija
Politička stranka Napredna stranka
Zanimanje historičar, filolog, političar i diplomat
Religija srpsko pravoslavlje

BiografijaUredi

Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije.

Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta).

Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873-1875 i 1880-1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer).

Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892.). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve.

Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uproks malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata.

Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković.

BibliotekarUredi

Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju

Bio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836-1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao "Godišnjica Nikole Čupića" i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova.

PrevodilacUredi

Bavio se i prevođenjem, preveo je knjigu "Gražina" najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine.

AkademikUredi

Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za jednog od prvih 16 redovnih članova - akademika, u odeljenju filozofskih nauka. Ukazom kralja je postavljen (1. februar 1906.) za predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915.

10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika.

Bio je član Ruske akademije nauka i dopisni član Académie des sciences morales et politiques.

Književnik i istoričarUredi

Osnovao je 1865. časopis "Vila" i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj. do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi "Srpska bibliografija za novu književnost 1741-1867", Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od 1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog značaja za kasnija istraživanja.

Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramtiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja).

Priredio je Dušanov zakonik ("Zakonik Stefana Dušana cara srpskog") i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu.

Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv "Stojan Novaković".

Njegova najznačajnija dela su:

  • "Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867", Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.)
  • "Istorija srpske književnosti", Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.)
  • "Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika", Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.)
  • "Srpske narodne zagonetke", Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.)
  • "Selo", Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.)
  • "Srbi i Turci XIV i XV veka", Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.)
  • "Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima", Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.)
  • "Srpska gramatika", Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.)
  • "S Morave na Vardar - putne beleške" Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.)
  • "Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku", SKZ, Beograd 1900. (118 str.)
  • "Vaskrs države srpske", Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.)
  • "Ustanak na dahije 1804", Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.)
  • "Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške o Balkanskom poluostrvu 1886-1905", Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1906. (559 str.)
  • "Tursko carstvo pred srpski ustanak", Srpska književna zadruga, Beograd 1906. (429 str.)
  • "Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena", Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.)
  • "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka", Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.)
  • "Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903", Knjižaenica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.)
  • "Kaluđer i hajduk", Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.)

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je objavio izabrana dela Stojana Novakovića u 16 knjiga, njihovi naslovi su (redom): Zemlje i narod u staroj srpskoj državi, Spisi iz istorijske geografije, Srbi i Turci, Tursko carstvo pred srpski ustanak, Vaskrs države srpske, Balkanska pitanja, Nacionalna pitanja i misao I, Nacionalna pitanja i misao II, Autobiografski spisi, Istorija srpske književnosti, Prvi osnovi slovenske književnosti, Stara srpska književnost I, Stara srpska književnost II, Primeri književnosti i jezika starog srpskoslovenskog, O narodnoj tradiciji i narodnoj književnosti, Srpska bibliografija.

Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske književne zadruge.

Nagrade "Stojan Novaković"Uredi

Bibliotekarsko društvo Srbije ustanovilo je 1997. godine, godišnju nagradu "Stojan Novaković". Nagrada se dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, koje predstavlja značajan doprinos bibliotekarstvu.

2004. godine pod istim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike u Srbiji, sa namerom da se dodeljuje svake godine.

Vidi jošUredi

BibliografijaUredi

  • Споменица Стојана Новаковића, Српска књижевна задруга, Београд 1921 (с прилозима Павла Поповића, Станоја Станојевића, Слободана Јовановића, Љубомира Протића, Јована М. Јовановића).
  • Dimitrije Djordjevic, “Stojan Novaković. Historian, Politician, Diplomat”, Historians and Nation Builders. Central and South Eastern Europe, ed. by Denis Deletant and Harry Hanak, Mc Millan Press, London 1988, стр. 11-69.
  • Dimitrije Djordjević, “Stojan Novakovic”, Serbian Studies, North American Association for the Serbian Studies , Chicago, 1985–1986, стр. 39–57.
  • Стојану Новаковићу у спомен, прир. Aндреј Митровић, Српска књижевна задруга, Београд 1996 (cа прилозима Андреја Митровића, Михаила Војводића, Душана Т. Батаковића и других)
  • Радован Самарџић, Писци српске историје, Београд 1978.
  • Душан Т. Батаковић (ур.), Нова историја српског народа, Београд 2000.

Vanjske vezeUredi