Otvori glavni meni
Marko Anaf
Rođen/a 24 decembar 1909.
Požarevac, Kraljevina Srbija
Umro/la januar 2010. (dob 100)
Beograd, Srbija
Nacionalnost Jugoslaven, Srbin
Etnicitet Jevrej
Državljanstvo Srbija
Zanimanje lekar, biolog

Marko Anaf (Požarevac, 24 decembar 1909 - Beograd, januar 2010), jugoslavenski i srpski lekar, biolog, vanredni profesor, rukovodilac laboratorije za citogenetska istraživanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

Sadržaj/Садржај

BiografijaUredi / Уреди

Prof. dr Marko Anaf je rođen u Požarevcu 24. decembra 1909 godine u jevrejskoj porodici.[1][2] U Požarevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, 1936 godine. Od 1938 godine radio je kao volonter na I internoj klinici, gde ga je zatekao Drugi svjetski rat. Pod uticajem svoga brata Solomona (Žika) pristupio je naprednom pokretu i 1938 izabran za sekretara Udruženja lekara stažera. Pred Drugi svetski rat, po direktivi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) izgradio je u svom stanu bunker za skrivanje ilegalaca i ilegalnog materijala. Gestapo nije uspeo otkriti bunker za sve vreme trajanja rata. U Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije (NOP) je stupio na početku ustanka tj. tokom okupacije Jugoslavije. U njegovom stanu održavani su ilegalni partijski sastanci PK KP Srbije i skrivali su se istaknuti partijski rukovodioci.[2]

Posle rata je bio lekar u II beogradskoj brigadi KNOJ-a. Posle demobilizacije je izabran za upravnika Kliničke bolnice Medicinskog fakulteta. Na mesto prvog asistenta na Katedri biologije Medicinskog fakulteta u Beogradu izabran je 1946 godine, kada su po prvi put uvedene praktične vežbe iz ovog predmeta. Godine 1953 dr. Marko Anaf je modernizovao praktične vežbe, uveo je uporednoanatomski materijal koji je omogućio bolju ilustraciju evolutivnih promena građe organskih sistema. Uveo je i elemente genetike u program praktične nastave. U zvanje docenta izabran je 1954, a u zvanje vanrednog profesora 1965 godine. U međuvremenu se 1949 godine upisao na Biološki odsek Prirodno-matematičkog fakulteta, na kome je diplomirao 1954 godine. Angažovanjem dr. Marka Anafa zatečeni nastavni program je znatno izmenjen unošenjem savremenih medicinskih i bioloških otkrića, tako da je izvršena značajna modernizacija nastave i stvoren adekvatan, kompletan i maksimalno usmeren program za studije medicine. Tako su uključena nova otkrića iz molekularne biologije, gde su posebno istaknute odlike ćelija na nivou molekula i fiziologija ćelija. Takođe se izlažu osnovi biohemijske genetike, imunogenetike i genetike mikroorganizama. Naročito je istaknut značaj humane genetike i njene kliničke primene, citogenetike, aktivnost gena i genetičkog koda. Posvećena je posebna pažnja problemima transplantacije, regeneracije, imunobiologije i neuroendokrinologije, koji imaju značaj za fundamentalnu biologiju i kliničku primenu. Dr. Marko Anaf je publikovao niz radova iz oblasti eksperimentalne endokrinologije. Osnivanjem Citogenetske laboratorije 1966 godine postavljen je za rukovodioca, gde se angažovao u organizaciji rada i naućnoj delatnosti. Penzionisan je 1977 godine.[3]

Prof. dr Marko Anaf je umro 2010 godine u Beogradu.

DelaUredi / Уреди

  • Dejstvo niske temperature na nadbubrežna tkiva kao transplatat i njegovu primenljivot (1951)
  • Funkcionalna vrednost transplatanata nadbubrežne žlezde na funkciju polne žlezde i bremenitost (1951)
  • Prilozi izučavanja termoregulacije (1952)
  • Uloga korteksa nadbubrežne žlezde (1952)
  • Dejstvo izvesnih telesnih povreda na vezivanje J 131 u tereoidnoj žlezdi belog pacova (1959)
  • Roman Tajna mansarde na Neimaru , objavila Prosveta (1985)

ReferenceUredi / Уреди

  1. ((en)) USC Shoah Foundation Institute testimony of Marko Anaf. United States Holocaust Memorial Museum (15. 3. 1998). Preuzeto 11. 3. 2014
  2. 2,0 2,1 Jaša Romano, 1980, str. 322
  3. Jevrejska opština Zemun; Ljiljana Luković; Biologija i humana genetika - Prof. dr. Marko Anaf

LiteraturaUredi / Уреди

  Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.
  • Rajović, Radošin (1970). Jugoslovenski savremenici. Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd: Hronometar.
  • Romano, Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941-1945: žrtve genocida i učesnici narodnooslobodilačkog rata, Beograd: Jevrejski Istorijski Muzej, Saveza jevrejskih opština Jugoslavije.