Godina 1991 (MCMXCI) bila je, po gregorijanskom kalendaru, redovna godina koja počinje u utorak, 991. godina po redu u 2. mileniju, 91. godina u 20. veku i 2. godina u deceniji 1990-ih godina. Ova se godina obično smatra poslednjom godinom Hladnog rata, koji je počeo 1940-ih. Te godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika raspao se na petnaest nezavisnih država. Uz dozvolu Ujedinjenih nacija, koalicione snage sastavljene od 34 države vodile su rat protiv Iraka, koji je 1990. napao i okupirao Kuvajt. Taj će se sukob nazvati Prvim zalivskim ratom i označiće početak dugotrajnog i snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom Istoku.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1988 1989 199019911992 1993 1994
1991. po kalendarima
Gregorijanski 1991. (MCMXCI)
Ab urbe condita 2744.
Islamski 1411–1412.
Iranski 1369–1370.
Hebrejski 5751–5752.
Bizantski 7499–7500.
Koptski 1707–1708.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2046–2047.
Shaka Samvat 1913–1914.
Kali Yuga 5092–5093.
Kineski
Kontinualno 4627–4628.
60 godina Yin Metal Koza
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11991.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

U jugoistočnoj Evropi, konflikt između vlasti različitih jugoslovenskih republika prerastao je u oružane sukobe i rezultirao raspadom. Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost, a Makedonija i Bosna i Hercegovina objavile su da ih u tome nameravaju slediti. Krajem godine poslednji jugoslovenski premijer Ante Marković podneo je ostavku. U međuvremenu su se dogodili i prvi ratni zločini, koji su te godine kulminirali nakon pada Vukovara.

Na polju filma, 1991. godina donijela je nekoliko znakovitih ostvarenja. Film The Silence of the Lambs s Anthonyjem Hopkinsom i Jodie Foster pomeo je konkurenciju na dodjeli Oscara te je postao prvi horor film u historiji nagrađen nagradom za najbolji film. Iste godine, Oliver Stone izdaje svoj kultni film JFK, koji analizira situaciju nakon atentata na predsjednika Kennedyja, s Kevinom Costnerom, braća Coen ostvaruju svoj prvi pravi uspjeh s filmom Barton Fink dok je na polju animiranog filma nesumnjivo najznakovitije izdanje Disneyjev Beauty and the Beast. Najuspješnije muzičko ostvarenje te godine bila je balada "(Everything I Do) I Do it For You" Bryana Adamsa, a među pet najuspješnijih pjesama te godine spadaju i "Wind of Change" grupe Scorpions i alternativna rock pjesma "Losing My Religion" benda R.E.M. Na Eurosongu održanom u Rimu pobjedila je Švedska.

1991:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

  • 1. 1. - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
  • 1. 1. - Prvog dana Nove godine u Jugoslaviji poskupeo benzin.[1]
  • 4. 1. - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
  • 6. 1. - Sadam Husein pozvao sve Arape i Muslimane u sveti rat. Badnjak na Crvenom trgu u Moskvi.[1]
  • 8. 1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita[2][3].
  • 8. 1. - Zagrebačka "Astra" uvezla 36 000 kalašnjikova.[1]
  • 9. 1. - Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok 19. 1., zatim 21, Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
  • 9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se "zasebnost i suverenost" Muslimana i "posebni značaj" SDA[4].
  • 10. 1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika[5].
  • 11. 1. - Slobodan Milošević položio zakletvu i postao predsednik Republike. Najtopliji dan u Beogradu za poslednje 103 godine - 18°C.[1]
  • 11. 1. - Konstituisana višestranačka skupština u Srbiji.
  • 11 - 13. 1. - Siječanjski događaji u Litvi - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
  • 12. 1. - Kongres SAD predsjedniku George H.W. Bushu odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja iračkih snaga iz Kuvajta, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak zaljevskog rata.
  • 13. 1. -   Jugoslovenski vaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
  • 14. 1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srbijanski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
  • 17. 1. - Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prve Scudove na Izrael.
  • 17. 1. - Harald V je novi kralj Norveške.
  • 19. 1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
  • 20. 1. - Prijedlog "vojnog pakta" između Slovenije i Hrvatske[6] - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
  • 21. 1. - Film "Ples sa vukovma" dobitnik "Zlatnog globusa".[1]
  • 22. 1. - Irak bombardovao Tel Aviv. Žestoke borbe u Zalivu.[1]
  • 22. 1. - Pošto je rok za predaju oružja prošao, Predsedništvo SFRJ kaže da su neosnovani strahovi od sukoba vojske i Slovenije i Hrvatske - ovlašćuje vojne sudove da sprovode odluku, prema pojedincima.[7]
  • 23. 1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava Hrvatsku da će povisiti borbenu gotovost za sprovođenje naređenja vojnih sudova, ako se ne raspuste specijalne jedinice.
  • 24. 1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA[8], vojska je navodno već u povišenoj gotovosti, Tuđman je otkazao sastanak sa Miloševićem, zakazan za sutradan.[9]
  • 24. 1. - Tajni sastanak Milošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ[10], Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi[11].
  • 25. 1. - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata ("afera Špegelj")[12].
  • 25. 1. - Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
  • 25 - 26. 1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt[13] - "demobilizacija" rezervne hrvatske policije i snižavanje gotovosti JNA.[14] Miting podrške vladi u Zagrebu.
  • 26. 1. - Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
  • 27. 1. - Boris Beker pobednik "gren slem" turnira u Australiji.[1]
  • 26. 1. - U Somaliji zbačen Mohamed Siad Barre - ovo je i pad Somalske Demokratske Republike, nacionalne vlade praktično neće biti do 2006.
  • 30. 1. - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
  • 30. 1. - Puštene u opticaj novčanice od 1000 dinara. Rat u Zalivu se nastavlja.[1]
  • 31. 1. - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva SFRJ jer se "nastavlja pritisak JNA".

Februar/VeljačaUredi

  • 1. 2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
  • 2. 2. - JNA i Predsedništvo, odnosno predsedavajući Jović, kažu da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja. Mitinzi Srba u Kninu i Belom Manastiru, zabranjen u Vukovaru. Tuđman mu odgovara 5-og, naziva ga "
  • 2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje[15][16]. Mađarski parlament 12-tog odbija dalje ispitivanje stvari.
  • 4. 2. - U Beogradu osnovana Delta holding.
  • 7. 2. - Mađarska priznala isporuku "kalašnjikova" Hrvatskoj.[1]
  • 7. 2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu Janez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbu Vasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!"[17].
  • 7. 2. - Položio zakletvu Jean-Bertrand Aristide, prvi demokratski izabran predsednik Haitija.
  • 7. 2. - Privremena IRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
  • 8. 2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman i Mesić bojkotovali zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani. Slovenački predsednik napustio sastanak, zahteva razgovore o razdruživanju federacije - napušta koncept konfederacije.[18]
  • 9. 2. - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
  • 11. 2. - Dragutin Zelenović postao predsednik Vlade Srbije.[1]
  • 12. 2. - U bombardovanjima Bagdada poginule hiljade ljudi.[1]
  • 13. 2. - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
  • 13. 2. - Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
  • 14. 2. - Hrvatski mupovci upali u Titovu Korenicu.[1]
  • 15. 2. - Osnovana Višegradska grupa - Mađarska, Čehoslovačka i Poljska.
  • 16. 2. - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucje Plitvičkih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva[17].
  • 16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio SPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)[19].
  • 20. 2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)[20].
  • 20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca[19].
  • 20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua Envera Hodže.
  • 21. 2. - Bajaga, Hari Mata Hari, Dragana Mirković, Haris Džinović dobitnici "Oskara popularnosti" RTV revije.[1]
  • 21. 2. - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
  • 22. 2. - Peta runda jugoslovenskih razgovora, u Sarajevu.
  • 23. 2. - Iran na kolenima. Buš dao ultimatum Sadamu Huseinu.[1]
  • 23. 2. - Osnovana Srpska radikalna stranka (Šešeljev Srpski četnički pokret i Nikolićeva frakcija Narodne radikalne stranke).
  • 24 - 28. 2. - Operacija Pustinjska sablja ili "100-časovni rat" - oslobođenje Kuvajta.
  • 25. 2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u Dhahranu, Saudi Arabija.
  • 26. 2. - Irački predsjednik Saddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
  • 26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju[21].
  • 27. 2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje "Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine"; Izetbegović izjavio da bi "zbog suverene Bosne žrtvovao mir"[22].
  • 28. 2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini"[17].

Mart/OžujakUredi

 
Pakrac, poprište okršaja
  • 1. 3. - Sastanak u Beogradu, Tuđman nije došao jer kaže da mu se preti hapšenjem (savezni tužilac je protumačio Tuđmanovo pismo Bushu od 24. 1. kao poziv stranoj sili, što bi omogućilo optužbu za veleizdaju).[23]
  • 2. 3. - Okršaj u Pakracu: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu, u Beogradu se izveštava o poginulima; JNA poslata da razdvaja strane.
  • 2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice u Bileći Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava[24].
  • 3. 3. - U Los Angelesu bijeli policajci premlaćuju crnog prijestupnika Rodneya Kinga, a što je zabilježeno video-kamerom.
  • 3. 3. - Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
  • 3. 3. - Letonija i Estonija glasaju za nezavisnost od SSSR.
  • 7. 3. - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA[25].
  • 8. 3. - Albanci beže brodovima za Italiju.[1]
  • 9. 3. - Velike demonstracije u Beogradu, u organizaciji SPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
  • 10. 3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih. Demonstracije studenata kod Terazijske česme traju do 13-tog.
  • 10. 3. - Izbor za predstavnika za "Pesmu Evrovizije" na poslednjoj "Jugoviziji" održanoj u Sarajevu.[1]
 
Terazijska česma, Beograd
  • 11. 3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću. Studenti i građani i dalje na Terazijama.
  • 11. 3. - Monika Seleš prvi put na vrhu WTA liste - smenjuje se sa Štefi Graf do juna 1993.
  • 11 - 12. 3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...[26]; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
  • 13. 3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku.
  • 13. 3. - Eksplozija ispod novinskog kioska u Kninu rano ujutro,[27] i još nekoliko narednih dana.
  • 13. 3. - Američki ambasador Warren Zimmerman izjavljuje da SAD podržavaju ujedinjenu i demokratsku Jugoslaviju, ali "apsolutno ne" putem vojne intervencije i sile.[28]
  • 14. 3. - Okupljanje studenata i opozicije u Novom Sadu, traže ostavku pokrajinskog premijera Radomana Božovića i šefova pokrajinskih medija.[28]
  • 15. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
  • 15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA, Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
  • 15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju Narodne zaštite.
  • 15. 3. - Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
  • 16. 3. - Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo, zbog "antisrpske koalicije" drugih republika[29]. Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..."[30] ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!..."[31]).
  • 16. 3. - U Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i TO.
  • 16. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona[32].
  • 17. 3. - Referendum o očuvanju SSSR: učestvuje 9 od 15 republika, ubedljiva većina je "za".
  • 18. 3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila Riza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana i gubi kvorum).
  • 19. 3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
  • 19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i promenu granica SFRJ.
  • 20. 3. - Borisav Jović povukao ostavku (tj. srbijanska skupština je nije prihvatila[21]).
  • 20. 3. - Savezni parlament privremeno smanjio saveznu potrošnju sa 40 na 34% GNP, što je bio MMF-ov uslova za stendbaj kredit od 1 milijarde dolara, deo paketa od 3,4 milijarde pomoći za reforme.[33]
  • 21. 3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
  • 21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabrani Branko Kostić (CG) i Sejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenog Sapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
  • 23. 3. - Srbija donela Zakon o vraćanju zemlje seljacima.[1]
  • 24. 3. - Koncert Majlsa Dejvisa u Centru "Sava".[1]
  • 25. 3. - Sastanak u Karađorđevu Miloševića i Tuđmana.
  • 25. 3. - 63. dodjela Oscara: najbolji film je Dances with Wolves, ukupno sedam nagrada od 12 nominacija.
  • 26. 3. - Osnovan Mercosur, zajedničko tržište juga Južne Amerike.
  • 27. 3. - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjice puča 27. marta i protiv Miloševićevog režima.
  • 27. 3. - Krajinska milicija stigla u Plitvice.
  • 28. 3. - Sastanak republičkih lidera u Splitu, u vili Dalmacija. Tuđman se zalaže za labavi savez suverenih država ili razlaz, Milošević bi samo federaciju.
  • mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu[34] (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor[35]).
 
Spomenik Josipu Joviću na Plitvicama

April/TravanjUredi

  • 1. 4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo u T. Korenici odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i mobilizaciji (Skupština u Srbiji nije prihvatila odluku o priključenju)[21].
  • 3. 4. - Vijeće sigurnosti UN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u Zaljevskom ratu i zatražilo od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.
  • 5. 4. - Dan nakon dolaska iz Beograda sa Frankom Simatovićem, Kapetan Dragan preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u Golubiću kod Knina (nastanak "Knindži", začetak JSO)[30].
  • 8. 4. - U Zagrebu, usled protesta ispred vojnog suda, odloženo suđenje u Martinu Špegelju, u odsustvu, i još sedmorici (počinje 18-og, sledećeg dana se proces Špegelju odvaja od ostalih, šest presuda 20. 5.).
  • 9. 4. -   Gruzija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 9. 4. - Na Borovo Selo ispaljeno nekoliko raketa. Ostavka Radmila Bogdanovića ministra MUP-a Srbije.[1]
  • 11. 4. - Sastanak republičkih lidera na Brdu kod Kranja - dogovoreno da se do kraja maja sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)[21].
  • 11. 4. - Veliki štrajk JAT-ovih radnika.[1]
  • 15. 4. - U Londonu osnovana Evropska banka za obnovu i razvoj. Savezni premijer Marković je razgovarao sa zapadnim liderima i dobio podršku za reforme i opstanak Jugoslavije.[37]
  • 16. 4. - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve[21].
  • 17. 4. - Slobodan Milošević posetio Hilandar uz hladan doček[38].
  • 18. 4. - Sastanak republičkih lidera u Ohridu: dogovoreno je referendumsko pitanje, ali sumnja se u korisnost istog.
  • 19. 4. - Marković pred Saveznom skupštinom: devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku, predlaže plan reformi "11+3" koji podržava Zapad, ali ga odbacuju republike (Srbija, Hrvatska, Slovenija).[39]
 
"Kijevski strijeljani Isus"
  • 28. 4. - JNA blokira Kijevo pošto je hrvatska policija stigla sinoć - želi sprečiti sukobe sa susednim selima.
  • 29. 4. - Sastanak republičkih lidera na Cetinju, ne mogu se dogovoriti o načinu sprovođenja referenduma.
  • 29. 4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
  • 29. 4. - Ciklon pogađa Bangladeš, poginulo skoro 139 hiljada ljudi.
  • 30. 4. - Konstitutivna sednica skupštine SAO Krajine u Kninu, izabrana vlada, zakazan referendum.[40]

Maj/SvibanjUredi

 
Spomenik žrtvama Sukoba u Borovom Selu
  • 2. 5. - Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA razdvaja strane ovde i u okolnim selima. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
  • 2. 5. - Pucano je na helikopter potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa, nakon posete Kijevu. Eksplozije u Pakracu.
  • 2. 5. - U Zadru i Šibeniku vandalizovana srpska imovina.
  • 3. 5. - Mošti Nikolaja Velimirovića iz SAD donesene u Beograd, a u Lelić kod Valjeva 12. 5.
  • 4. 5. - U Sotinu, sa barikade, ubijen jedan Srbin[41]. Niz incidenata sa pucnjavom i eksplozijama u više gradova Hrvatske sledeće noći, postavljaju se barikade po selima; Tanjug prenosi da je 200 izbeglica prešlo Dunav u Srbiju.[42]
  • 4. 5. - Šešeljevi četnici demonstriraju ispred Kuće cveća.
  • 4. 5. - Zvaničan datum nastanka JSO (Crvene beretke).
  • 4. 5. - Pesma Evrovizije u Rimu: poslednje učešće SFR Jugoslavije, Bebi Dol sa pesmom "Brazil" uzima pretposlednje mesto (pobedila Carola iz Švedske).
  • 5. 5. - Croatia Airlines ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
  • 6. 5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade Kijeva, ubijen vojnik JNA Sašo Gešovski. SSNO Veljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost[43], izjavljuje da će vojska odgovoriti na svaki napad, daje ultimatum saveznim i republičkim vlastima za očuvanje mira.
  • 6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona od prošlog novembra)[43]; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
  • 7. 5. - U Beogradu pozvani rezervisti[43]. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
  • 7 - 9. 5. - Kod Pologa blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića[44]. Jedna kolona je bila blokirana i kod Šuice.
  • 7. 5. - U Splitu masovne demonstracije hrvatskih nacionalista protiv JNA. Ubijen vojnik Saša Gešovski. [1]
  • 8. 5. - Hajduk osvaja posljednji Kup Jugoslavije u nogometu, pobjedom u Beogradu od 1-0 nad Crvenom zvezdom.
  • 8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u Teritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
  • 9. 5. - Treći dan sednice Predsedništva SFRJ sa republičkim liderima - JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja: razoružavanje paravojnih jedinica i hrvatske rezervne policije. Tuđman, koji nije bio prisutan, odbija razoružanje policije i pregovore sa "teroristima".
  • 9. 5. - Patrijarh Pavle u Jasenovcu. Finale 43. YU kupa: Hajduk - Crvena Zvezda 1:0.[1]
  • 11. 5. - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).
 
Pehar Kupa šampiona - FK Crvena Zvezda šampion Evrope
  • 29. 5. - FK Crvena Zvezda postala prvak Evrope u fudbalu u Bariju pobedivši Olimpik iz Marseja sa 5:3 posle izvođenja jedanaesteraca.
  • 29. 5. - Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijer Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić.
  • 29 - 30. 5. - Predsednik Komisije EZ Jacques Delors i Jacques Santer, luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji[43] (navodno Slobodan Milošević i Franjo Tuđman odbili sporazum).
  • 30. 5. - Prva velika smjena straže na Markovu trgu - Predsjednička garda u stiliziranim povijesnim odorama. Sabor glasa za proglašenje pune nezavisnosti ako se do 30. juna ne nađe sporazum.

Jun/Juni/LipanjUredi

  • 10. 6. - U Sarajevu osnovano Vijeće nacionalne obrane muslimanskog naroda s Patriotskom ligom kao svojim vojnim krilom[50].
  • 10. 6. - Darko Pančev sa 32 gola prvi strelac Evrope.[1]
  • 11. 6. - Koncert Boba Dilana u Zemunu.[1]
  • 12. 6. - Boris Jeljcin izabran za predsjednika Rusije (RSFSR).
  • 12. 6. - Tuđman, Izetbegović i Milošević razgovaraju u Splitu (i u Beogradu 19-og). Kadijević kaže da vojska hoće federaciju sa nepromenjenim granicama i ekonomskim reformama.
  • 13. 6. - Dobroslav Paraga u Ljubuškom proglasio "Nezavisnu državu Hrvatsku"[50].
  • 14. 6. - Željko Ražnatović Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd[51].
  • 15. 6. - Ultraplinijska erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima, druga najveća na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi, smatra se da je srednja temperatura na severnoj polulopti snižena za 0,5–0,6 stepeni.
  • 15. 6. - Nestašica nafte u svim rafinerijama.[1]
  • 16. 6. - Italija silom vraća albanske izbeglice.[1]
  • 17. 6. - Najtopliji jun u ovom veku - 35°C. Invazija komaraca u Beogradu.[1]
  • 19-20. 6. - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet[43].
  • 21. 6. - Američki državni sekretar James Baker u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava, razgovara sa saveznim i republičkim liderima - obeshrabren je; SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku,[43] čiji lideri ne odustaju od nezavisnosti.
  • 24. 6. - Evropska zajednica i KEBS podržavaju jedinstvo Jugoslavije.
  • 24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
  • 25. 6. - Hrvatska i Slovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama, kao nezavisnim državama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.). Najavljeno povlačenje delegata iz Saveznog veća, ne i Veća republika i pokrajina. Srbija ne priznaje otcepljenje.
  • 26. 6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, tenkovi JNA su na putevima, avioni preleću gradove, aerodromi su zatvoreni. Savezna vlada smatra odluke o otcepljenju ništavnim, naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
  • 26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije u Glini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u Dvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu. U Bršadinu poginuo savezni policajac.[52]
  • 26. 6. - SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu[53].
  • 27. 6. - Započinje Rat u Sloveniji. JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve - Toni Mrlak i Bojanče Sibinovski). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
  • 27. 6. - Tenk gazi fiću u Osijeku (→ Fićo gazi tenka!).
  • 27. 6. - U Bosanskom Grahovu donesena Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
  • 27 - 28. 6. - Slučaj Holmec: okršaj JNA i TO Slovenije kod graničnog prelaza Holmec i mogući ratni zločin slovenačke strane.
  • 28. 6. - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
  • 28. 6. - Tenkovi JNA u Sloveniji. U borbama više mrtvih sa obe strane.[1]
  • 28. 6. - Za uveče dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke), ali pucnjava se nastavlja.[54][53][43]. Poručnik JNA Dragan Bubalo ranjen i umro jer TO nije dozvolila prevoz helikopterom.
  • 28. 6. - Trojka EZ uveče u Jugoslaviji (Poos, de Michelis, Broek):[55] Stjepan Mesić da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute[56]. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje[57].
  • 29. 6. - Papa se izjašnjava protiv kršenja legitimnih aspiracija vojnom silom.
  • 29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
  • 29. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji, plan od 12 tačaka[58] - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
  • 29. 6.   Eurobasket 1991. u Rimu - Jugoslavija prvak, Vlade Divac i Toni Kukoč u timu prvenstva.
  • 30. 6. - Vojislav Šešelj (SRS) izabran za narodnog poslanika (Borislav Pekić iz DS ostao u prvom krugu 16. 6.)[56].
  • 30. 6. - JNA poziva rezerviste,[56] u Sloveniji i Hrvatskoj se ne odazivaju.
  • 30. 6. - Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

Jul/SrpanjUredi

  • 1. 7. - Stjepan Mesić, pod pritiskom Evropske zajednice, rano ujutro izabran za predsednika Predsedništva SFRJ[59]. Branko Kostić podpredsednik.[1]
  • 1. 7. - Posle teških borbi sa teritorijalcima JNA se povlači iz Slovenije.Na izborima u Rakovici pobedio dr Vojislav Šešelj.[1]
  • 1. 7. - Ubijen Josip Reihl-Kir, šef osiječke policije.
  • 1. 7. - Formalno ukinut Varšavski pakt.
  • 1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova Hans van den Broek).
  • 2. 7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba Adžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
  • 2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
  • 2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju[56][60].
  • 2. 7. - Evakuacija stranaca sa Jadrana.[1]
  • 3. 7. - Roditelji vojnika koji su u Sloveniji, upali u Skupštinu Srbije: "Vratite nam Decu!".[1]
  • 3. 7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)[60], na područje Belog Manastira i mađarske granice.
  • 3. 7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno[57].
 
Hrvatska 1991.
  • 4. 7. - Hrvatske snage u Topuskom.
  • 4. 7. - Partrijarh Pavle poziv stranke na izmirenje.[1]
  • 5. 7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 miliona ekija (915 mil. dolara). KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)[57].
  • 5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu.
  • 6. 7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama.
  • 7. 7. - Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznog predsedništva - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
  • 7. 7. - Okršaj u Tenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja (Srpska dobrovoljačka garda ima prve borbe u ovom mestu[51]). Zauzeto je malo selo Ćelije i ubrzo spaljeno.
  • 7. 7. - Štefi Graf - vimbldonska pobednica.[1]
  • 9. 7. - E3 šalje posmatračku misiju u Hrvatsku.[1]
  • 11. 7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka.
  • 12. 7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII)
  • 14. 7. - Borbe na Baniji, oko Petrinje, Pokolj u Kraljevčanima.
  • 14. 7. - Franjo Tuđman u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti "mirno za zelenim stolom"[61], kasnije demantovano[62].
  • 14. 7. - U Beogradu na Adi Ciganliji rekordnih 350.000 kupača.[1]
  • 15 - 17. 7. - Samit G7 u Londonu na koji je pozvan i Mihail Gorbačov iz SSSR - ne uspeva dobiti ekonomsku pomoć.
  • 18. 7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz Slovenije u roku od tri meseca (Mesić glasao protiv): 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH[62].
  • 22. 7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije, Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u Mirkovcima, kod Vinkovaca (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avion JNA razmenili vatru.
  • 22. 7. - JNA počela blokadu Vukovara.[1]
  • 22. 7. - Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
  • 23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu "Titovi". Nema više Međuopštinskih regionalnih zajednica a okruzi su uvedeni sledećeg januara.
  • 24. 7. - Deo opozicije delimično izlazi iz Skupštine Srbije. Dragan Stojković Piksi i Robert Prosinečki u timu sveta.[1]
  • 25. 7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu, u Erdutu poginula šestorica hrvatskih "Tigrova".
  • 25. 7. - Dva "jastreba" JNA uništila hrvatski raketni poligon.[1]
  • 26. 7. - Akcija "Žaoka"[63]. Srpska paravojska u Struzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)[64].
  • 26. 7. - 38. Pulski filmski festival otkazan na dan otvaranja[65].
  • 27. 7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline, 10 mrtvih (Knindže nakon ove bitke dobile poznate crvene beretke). Sunja je opkoljena nakon granatiranja.
  • 28. 7. - Koncert "Yutel za mir" u sarajevskoj Zetri.
  • 28. 7. - Pulska "Zlatna arena" Džonu Malkoviču, za učešće na festivalu koji se ne održava.[1]
  • 31. 7. - Hrvatski mirovni plan nudi autonomiju Srbima.
  • 31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisuju START I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.
  • 31. 7. - Hrvatska istupa iz FSJ.[1]

Avgust/August/KolovozUredi

  • 1. 8. - Hrvatska strana gubi Erdut, Dalj i Aljmaš uz nekoliko desetina ubijenih (→ Pokolj u Dalju).
  • 3. 8. - Hrvatski napad na Dalj, borbe kod Tenje, Predsedništvo predlaže primirje (dogovoreno 6. 8.).
  • 3. 8. - Gorbačov najavljuje da će deo republika SSSR 20. avgusta potpisati novi savezni dogovor kojim bi nastao Savez Suverenih Država (konačni tekst ugovora objavljen 15. 8.).
  • 4. 8. - U Prebilovcima kod Čapljine sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih 1941.
  • 4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina).
  • 4. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekinula sve odnose sa Srbijom[57].
  • 4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
  • 5. 8. - Neuspeh misije Van Den Bruka. U Prebilovcima, posle pola veka, sahrana srpskih kostiju.[1]
  • 5. 8. - Srpski napad na Lovinac kod Gračaca.
  • 5. 8. - U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu Radio-televiziju Srbije.
  • 6. 8. - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, sporadično se krši.
  • 6. 8. - Tim Berners-Lee objavio sažetak projekta World Wide Web na njuzgrupi alt.hypertext - time WWW postaje javno dostupni servis na internetu.
  • 12. 8. - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije[66]; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan[67].
  • 7. 8. - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
  • 12. 8. - Osnovana SAO Zapadna Slavonija.
  • 12. 8. - Inicijativa Slobodana Miloševića za Jugoslaviju kao federaciju Srbija, BiH i Crna Gora.[1]
  • 14. 8. - U Hrvatskoj, BiH i Makedoniji odbijaju regrutaciju za JNA, a Slovenci oslobođeni vojne obaveze.[1]
  • 16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH[67].
  • 16. 8. - Demokratski savez Kosova najavljuje referendum.
  • 17. 8. - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
  • 17. 8. - Tenkovi JNA u Okučanima, avioni gađali hrvatske položaje u Staroj Gradiškoj, nakon borbi prethodnog dana.
 
Boris Jeljcin ima stvarnu vlast u Rusiji

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
  • 1. 9. - Granatiranje Gospića i Daruvara.
  • 1. 9. - U Sendaiu, Japan, završena statue boginje Nyoirin Kannon - sa 100 metara najviša statua do 1993.
  • 2. 9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lideri dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko Petrinje) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
  • 2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to čini i SSSR.
  • 3. 9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u Sisku (prva osvojena vojarna). Pokolj u Četekovcu, Čojlugu i Balincima kod Podravske Slatine.
  • 3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)[67].
  • 4. 9. - Borbe kod Okučana (autoput prekinut),Petrinja, Gospića, Zadra, Vukovara. Granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju).
  • 5. 9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS[67].
  • 6. 9. - Lenjingrad je opet Sankt Peterburg.
  • 6. 9. - Presečen jugoslovenski naftovod.[1]
  • 7. 9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Karingtona.
  • 8. 9. -   Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
  • 8. 9. - Granatiranje Novske, borbe za Kostajnicu. Pokolj u Kusonjama pripadnika HV i policije u zasjedi kod Pakraca. Bombardovani Glina, Gospić, Sinj ,Osjek, Vukovar, Karlovac.
  • 8. 9. - Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci.
  • 9. 9. -   Tadžikistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 10. 9. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
  • 10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka.
  • 10. 9. - Objavljen Nirvana-in singl Smells Like Teen Spirit koji im donosi svetsku popularnost, naročito od 29. 9. kada je video prvi put prikazan na MTV.
  • 11. 9. - Srbi zauzeli Maslenički most - prekinuta kopnena veza Hrvatske i Dalmacije (most razoren 21. 11., → Bitka za Dalmaciju).
  • 11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
  • 11. 9. - Zatvoren Jadranski naftovod (Rijeka-Pančevo).
  • 11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
  • 11. 9. - Nema benzina. Džejms Bejker u Moskvi napao Srbiju i JNA zbog upotrebe sile.[1]
  • 12. 9. - Srpske snage zauzele Kostajnicu, granatiranje Gospića.
  • 12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".
 
Srpske autonomne oblasti u BiH
  • 12. 9. - Osnovana SAO Hercegovina.
  • 13. 9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević.
  • 14. 9. - Hrvatska vlada donela odluku o blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak Bitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se. Operacija Zelena tabla - Mala bara u Pločama i okolici.
  • 14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći afganskim stranama u ratu od kraja godine.
  • 15. 9. - Početak granatiranja Zadra; prve sirene u Zagrebu, naređeno zamračivanje; JNA bombarduje vojno skladište u Pločama, koje su zauzele hrvatske snage. Zauzeto skladište JNA u Selskoj ulici u Zagrebu, uključujući stare haubice od 203 mm.
  • 15. 9. - Đorđe Božović Giška iz Srpske garde ubijen kod Gospića.
  • 15. 9. - Potpun prekid železničkog saobraćaja.[1]
  • septembar - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
  • septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
  • septembar - Otkriven srpski plan RAM - priprema za rat u BiH.
  • 16. 9. - Gađan toranj na Sljemenu, Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora.
  • 16. 9. - Osnovana SAO Bosanska Krajina.
  • 17. 9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
  • 17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u Igalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći.
  • 18. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka.
  • 18. 9. - Hrvati napali transport JNA u Vinjanima kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i "Bugojanac" Ludvig Pavlović[68].
  • 19. 9. - Razaranje Šibenika. Vukovar u plamenu. Potpun prekid telefonskih veza.[1]
  • 19. 9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima".
  • 19. 9. - Odbijen napad JNA na Gospić, nakon što su zauzeti tamošnja kasarna i drugi vojni objekti.
 
Spomenik Oetziju
  • 19. 9. - Na granici Austrije i Italije pronađena mumija kasnije nazvana Oetzi.
  • 20. 9. - JNA kreće u ofanzivu za deblokadu kasarni.
  • 20. 9. - Prepreke kretanju JNA kod Čapljine i Višegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara.
  • 20. 9. - Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na Žabljaku.
  • 21. 9. - JNA i Srbi zauzeli Petrinju.
  • 21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu. Pravaš Ante Paradžik ubijen na punktu u Sesvetama.
  • 21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod Šibenika ("Obadva, obadva su pala!").
  • 21. 9. -   Jermenija proglašava nezavisnost od SSSR.
  • 22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general Vladimir Trifunović predao kasarnu u Varaždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Rezervisti iz Srbije masovno napuštaju front. Kadijević pristaje na primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona.
  • 22. 9. -   Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu Republiku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
  • 25. 9. - Rezolucija SB UN 713: embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji; SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje.
  • 26. 9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski.
  • 26. 9. ? - Iz Zbora narodne garde formirane Oružane snage Republike Hrvatske.
  • 26 - 30. 9. -   Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
  • 27. 9. - Izbili teški sukobi kod Dubrovnika: 60 ranjenih vojnika.[1]
  • 27. 9. - Bushova inicijativa: smanjenje vojnog budžeta, broja vojnika i naoružanja - Gorbačov odgovara na isti način - "najdramatičniji preokret trke u naoružanju"[69], Doomsday Clock je ove godine bio najdalji od ponoći.
  • 29. 9. - Major Milan Tepić se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod Bjelovara (posthumno odlikovan ordenom narodnog heroja, ulica Stjepana Radića u Beogradu preimenovana po njemu). Kasarna u gradu se predala nakon borbe.
  • 30. 9. - Granatiran Zadar, pomorska blokada Dubrovnika od strane JNA. 50.000 ljudi bez vode, struje i hrane.

Oktobar/ListopadUredi

  • 1. 10. - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
  • 1. 10. - Tenkovi JNA krenuli na Vukovar. Raspad jugoslovenskog elektrosistema. Referendum Albanaca za nezavisnost Kosova.[1]
  • 1. 10. - Počinje opsada Dubrovnika (potpuno zbrisano primirje od 22. 9.). Hercegovačko selo Ravno razoreno do 13-og.
  • 1. 10. - Osnovano Javno preduzeće "Srbijašume".
  • 3. 10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - tzv. krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu s Brankom Kostićem. I druga polovina predsedništva se smatra legitimnim.
  • 3. 10. - Kadijević, Milošević i Tuđman postigli u Hagu dogovor o deblokadi kasarni JNA.[1]
  • 3. 10. - Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
  • 3. 10. - U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare.
  • 3. 10. - Bill Clinton službeno objavio početak kampanje za predsjednika SAD.
  • 4. 10. - Granatiranje Karlovca.
  • 4. 10. - Vazdušne uzbune u celoj Hrvatskoj. Raketirano Sljeme. Bombardovani Osjek, Vukovar, Vinkovci, Trsteno, Kupari i Cavtat.[1]
  • 5. 10. - Linus Torvalds objavio prvu zvaničnu verziju Linux kernela.
  • 5. 10. - Odbijen drugi srpski pokušaj zauzimanja Nuštra.
  • 6. 10. - Jako granatiranje Zadra - JNA pokušava deblokirati kasarne.
  • 6. 10. - Premijerno emitovana prva epizoda kultne američke tinejdžerske serije "Beverli Hils 90210" na Radio Televiziji Srbije 1, u terminu nedeljom od 13:05.[70]
  • 6. 10. - Krunski princ Aleksandar Karađorđević pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (njegova prva poseta zemlji).
  • 7. 10. - Raketiranje Banskih dvora. MUP zauzeo zgradu Vojnog suda u Zagrebu.
  • 7. 10. - Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
  • 8. 10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti,   Hrvatska i   Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj); uveden slovenski tolar (1:1 za dinar).
  • 8. 10. - Luke u Jadranu pod blokadom JNA.[1]
  • 8. 10. - Ministar Gojko Šušak i general Andrija Rašeta potpisali primirje (deblokada garnizona itd., borbe malo smanjene).
  • 8. 10. - Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju.
  • 9. 10. - U mestu Gornja Mokrica na putu Glina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac Ognjena Amidžića.
  • 10. 10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - bez rezultata.
  • 10. 10. - JNA i srpske formacije zauzeli Lovas, do 18. 10. traje Masakr u Lovasu. Dva jaka napada na Vukovar.
  • 10. 10. - Uklonjena zvezda sa zastave Srbije. Skupština Srbije ne može da se odluči za grb, zastavu i himnu.
  • 12. 10. - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar.
  • 13. 10. - Na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
  • 13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
  • 14/15. 10. - Skupština BiH donijela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
  • 15. 10. - JNA zauzela Cavtat. Jak napad na Sisak.
  • 15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi.
  • oktobar - Pozvani rezervisti u Srbiji i Crnoj Gori.
  • listopad - Ubojstva u Pakračkoj Poljani (zločini nad Srbima).
  • 16. 10. - Masakr u Gospiću: hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti. U Vukovaru poginuo Blago Zadro.
  • 17. 10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju Ilok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika; hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra.
  • 18. 10. - Karingtonov plan na konferenciji u Hagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; Milošević protiv, Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje. Zajednička izjava SAD, SSSR, i E3: "Užasnuti smo nasiljem u Jugoslaviji". Bombardovan Dubrovnik.
  • 18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
  • 18. 10. - Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita.
  • 17 - 19. 10. - Bitka za Novi Farkašić kod Petrinje hrvatski je uspjeh.
  • 19. 10. - Privremena vlada samoproglašene Republike Kosovo, na čelu Bujar Bukoshi (Parlament Albanije 29. 10. priznaje "Republiku Kosovo").
  • 19. 10. - Kolona od 130 vojnih vozila napušta kasarnu u Zagrebu, prema sporazumu. (?)
  • 21. 10. - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
  • 22. 10. - U Moskvi raspušten KGB. Na Durmitoru pao prvi sneg. [1]
  • 23. 10. - JRM prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje).
  • 23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
  • 23. 10. - JNA menja znak, sada je bez zvezde.
 
Novi znak JNA
  • 24. 10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
  • 24. 10. - Desant JNA na Kupare kod Dubrovnika.
  • 25. 10. - Konferencija u Hagu, krnje Predsedništvo bojkotuje, Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u Hrvatskoj, ali i autonomiju Kosova i Vojvodine. Oštri protesti UNESCO-a, E3 i niza zemalja zbog bombardovanja Dubrovnika. Više od 300.000 izbeglica.
  • 25. 10. - JNA zauzela Tordince. Rudolf Perešin preletio s MiG-21 u Klagenfurt.
  • 25 - 27. 10. -   U Sandžaku glasanje o autonomiji (protivno zabrani).
  • 26. 10. - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke Koper.
  • 27. 10. -   Turkmenistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori u Poljskoj - bez apsolutne većine.
  • 28. 10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 4. 11.
  • 28. 10. - 2. 11. - Peti Kongres narodnih deputata Ruske SFSR: Boris Jeljcin izlaže Gajdarov ekonomski program koji kreće iza Nove godine ("šok terapija"), postavljen je i na čelo vlade, dobija vanredna ovlašćenja sledećih 13 meseci.
  • 29. 10. - Počinje hrvatska Operacija Orkan '91. u zapadnoj Slavoniji (do primirja siječnja 1992)
  • 31. 10. - "Konvoj Libertas", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
  • 31. 10. - 4. 11. - Operacija Otkos 10 - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj Slavoniji.

Novembar/StudeniUredi

 
Vukovarski vodotoranj
   
Bitka u Splitskom kanalu
... i kod Korčule
  • 14/15. 11. - Rat u Hrvatskoj: U napadu JRM na Split, nakon potapanja patrolnog čamca, sudjeluje razarač Split, što je jedini slučaj u historiji da neki ratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; blokada hrvatske obale je do sutradan ipak okončana. 13-to primirje u Hrvatskoj: podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa. Jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
  • 14. 11. - Fudbal: Jugoslavija - Austrija 2:0.[1]
  • 16. 11. - Srpske snage zauzimaju Slunj, teško oštećeno HNK u Osijeku.
  • 17. 11. -   Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
  • 17. 11. - Srpske snage zauzele Borovo Naselje.
  • 18. 11. - Posle tromesečne opsade, Vukovar pao u ruke JNA i raznim srpskim paravojnim jedinicama. 12.000 ljudi preživelo 86 dana u podrumima.
  • 18. 11. - Počinjen je masakr u Škabrnji, sutradan pada i Nadin.
  • 18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
  • 18. 11. - Proglašena   Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna u BiH (preimenovana u Republiku 28. 8. 1993., de facto glavni grad: Grude).
  • 18. 11. - Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
  • 20. 11. - Rat u Hrvatskoj: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran na Ovčari.
  • 20. 11. - Makedonija proglasila nezavisnost.[1]
  • 21. 11. - Mile Paspalj predsednik skupštine SAO Krajine umesto Velibora Matijaševića.
  • 21. 11. - Razoren Maslenički most.
  • c. 21. 11. - Associated Press javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim[71].
  • 22. 11. - Lideri HSP Dobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu.
  • 22. 11. - E3 preti naftnim embargom.[1]
  • 23. 11. - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
  • 23. 11. - Freddie Mercury, pjevač grupe Queen, objavljuje kako boluje od AIDS-a.
  • 24. 11. - Ženeva: Danijel Vens, lord Piter Karington, Tuđman, Milošević i Kadijević potpisali 14. prekid vatre.[1]
  • 24. 11. - Srpske snage zauzele Laslovo kod Osijeka, koji je izložen napadima.
  • 24. 11. - Izdata novčanica od 5.000 dinara (Ivo Andrić).
  • 24. 11. - U Cavtatu proglašena "Dubrovačka Republika".
  • 24. 11. - Tenis: Monika Seleš pobedila Martinu Navratilovu i time u 1991. zaradila 2.7 miliona USD.[1]
  • 25. 11. - Registrovano 500.000 izbeglica.[1]
  • 25. 11. - Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije.
  • 26. 11. - JNA napušta zagrebačku vojarnu “Maršal Tito”.
  • 27. 11. - Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
  • 27. 11. - Kancelar Helmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
  • 28. 11. - Tuđman prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike.
  • 28. 11. - Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.

Decembar/ProsinacUredi

  • 1. 12. - Ukrajina na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a sa 92%, iz odziva od 84%.
  • 1. 12. - Cyrus Vance u misiji u Jugoslaviji (do 9. 12.).
  • 1. 12. - Nagrada "Felix Romuliana" glumici Marti Keler i scenografu Miljenu Kljakoviću. Partizan jesenji fudbalski prvak.[1]
  • 2. 12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore; procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
  • 2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
  • 2. 12. - Ukrajina se otcepila od SSSR-a.[1]
  • 3. 12. - Rusija priznala Ukrajinu. Misija E3 teško optužuje JNA za gađanje civilnih ciljeva.[1]
  • 4. 12. - Hrvatski sabor usvojio Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i pravima etničkih ili nacionalnih zajednica ili manjina - predviđa kulturnu autonomiju, proporcionalno sudjelovanje u tijelima, autonomne kotareve Glina i Knin.
  • 4. 12. - Nemačka prekilula saobraćaj sa Srbijom.[1]
  • 5. 12. - Stjepan Mesić formalno podnosi ostavku na mestu predsednika Predsedništva SFRJ. Borbe kod Stona, napad u pravcu Osijeka.
  • 6. 12. - Rat u Hrvatskoj: U artiljerijskom napadu JNA - najvećem za vrijeme opsade Dubrovnika - ubijen veliki broj građana Dubrovnika. Oštećeno 400 zgrada. UNESCO, UN i E3 oštro protestuju.
  • 6. 12. - Operacija Orada: hrvatske snage povratile Lipik kod Pakraca - prvo oslobođeno mjesto u Hrvatskoj.
  • 6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju.
  • 6. 12. - KGB, tajna policija Sovjetskog Saveza, službeno prestaje s radom.
  • 7. 12. - Ubojstvo obitelji Zec u Zagrebu, među kojima i Aleksandre (12).
  • 7. 12. - Mišljenje br. 1 Badinterove komisije: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
  • 7. 12. - Svadba najveće jugoslovenske pevačke zvezde Lepe Brene i proslavljenog tenisera Slobodana Bobe Živojinovića u beogradskom hotelu "Interkontinental" na kojoj je prisustvovalo 600 zvanica. Mnogi novinari su ovaj događaj nazvali i "Svadbom decenije".[1][72]
  • 8. 12. - FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
  • 8. 12. - U Pločama prisižu prvi ročnici Hrvatske vojske (Prva satnija mornaričko-desantnog pješaštva osnovana 5. 10.).
 
50 godina JNA

Kroz godinuUredi

1991. u temamaUredi

  • Neka vozila uvedena 1991:

RođenjaUredi

Januar/Siječanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Decembar/ProsinacUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1991.

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

Mart/OžujakUredi

April/TravanjUredi

Maj/SvibanjUredi

Jun/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

Avgust/August/KolovozUredi

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

Novembar/StudeniUredi

Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

Dani sećanjaUredi

Nobelove nagradeUredi

Takođe pogledatiUredi

ReferenceUredi

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 Radio TV Revija br.1296 str. 18. i 19. od 26.12.1991.
  2. ((en)) Sudetic, Chuck (January 10, 1991). "Financial Scandal Rocks Yugoslavia. NY Times
  3. Jakobi, Tanja (04. novembar 1999). Operacija u Narodnoj banci, Nin
  4. Borić, Faruk (2007-05-11). Etnonacionalisti: Ekskluzivni predstavnici građanske Bosne. Dani, Sarajevo (nwbih.com)
  5. ((en)) Sudetic, Chuck (January 11, 1991). "Serb Chief Warns of Land Demands. NY Times
  6. Guštin, Damijan (2008). Slovenija, saveznica Hrvatske tijekom razlaza s jugoslavenskom državom (od »nenačelne koalicije« do raspada vojnog saveza 1989.-1991.), str. 11. hrcak.srce.hr
  7. Yugoslav presidency meets after arms surrender deadline. upi.com
  8. ((en)) Sudetic, Chuck (January 25, 1991). "Defiant Croatian Republic Refuses to Disarm Paramilitary Police. NY Times
  9. New tensions in army standoff with Croatia, Slovenia. upi.com
  10. Little, Allan (2006). Slobodan Milosevic's road to ruin. BBC News
  11. Karabeg, Omer (2008) Stjepan Mesić: Ja sam dogovorio sastanak u Karađorđevu. Slobodna Evropa
  12. ((en)) Sudetic, Chuck (January 26, 1991). "Yugoslavia Tense Over TV Film on Croatian Arms. NY Times
  13. ((en)) Sudetic, Chuck (January 27, 1991). "Confrontation in Yugoslavia Headed Off. NY Times
  14. Army, Croatia fulfill de-escalation accord. upi.com
  15. BethlehemWeller1997, p. xxv.
  16. Hungarian officials implicated in Croatia arms deal. upi.com
  17. 17,0 17,1 17,2 Luković, Petar. Konačno, rat! (3). e-Novine
  18. Croatia's leaders boycott Yugoslavia's crisis conference. upi.com
  19. 19,0 19,1 Dedeić, Siniša (2011). 9. mart – dve decenije (1. deo). Istinomer
  20. ((en)) Sudetic, Chuck (February 21, 1991). "Jolting Yugoslavia, a Region Widens Its Autonomy. NY Times
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 BethlehemWeller1997, p. xxvi.
  22. Lučić (2007) str. 10
  23. Ethnic leaders remain deadlocked on Yugoslavia's future. upi.com
  24. Lučić (2007) str. 14
  25. AP (March 8, 1991). Slovenes Vote to Make Duty In Yugoslav Army Voluntary, NY Times
  26. Dedeić, Siniša (2011). Čekajući skupštinske ‘maratonce’ (6. deo), Istinomer
  27. Explosion in Serbian enclave in Croatia
  28. 28,0 28,1 Military council meets as new protest arises in 2d city. upi.com
  29. Binder, David (March 17, 1991). Leader of Serbia Defies Yugoslavia on Federal Rule, NY Times
  30. 30,0 30,1 Švarm, Filip "Jedinica", 1. epizoda - Dete službe, B92
  31. Ramač, Mihal (29/11/2011). Jugoslavija ostala bez svog Predsedništva, Danas (dnevnik)
  32. Binder, David (March 18, 1991) Serbian Official Declares Part of Croatia Separate, NY Times
  33. Yugoslav leadership meets over political crisis. upi.com
  34. Milošević, Branislav (15. februar 1997.). Hronika plemenitih zabluda. Naša Borba (yurope.com)
  35. Milosavljević, Olivera (1995) Upotreba autoriteta nauke, p. 16. Republika
  36. Lučić (2007) str. 15-16
  37. "Prime minister vows to pursue stalled reform program". upi.com
  38. Vladičica u službi vlasti, vreme.rs, 5. sept. 2002.
  39. Yugoslavia devalues dinar in effort to jump-start economy. upi.com
  40. Rebellious Serbs in Croatia form assembly, government. upi.com
  41. Engelberg, Stephen (May 5, 1991). One More Dead as Clashes Continue in Yugoslavia, NY Times
  42. Ethnic violence leaves two more injured. upi.com
  43. 43,0 43,1 43,2 43,3 43,4 43,5 43,6 BethlehemWeller1997, p. xxvii.
  44. 44,0 44,1 Lučić (2007) str. 17
  45. Sudetic, Chuck (). Croatia Rejects a Yugoslav Panel. NY Times
  46. Slovenia cuts power to military bases after arrests of officers. upi.com
  47. NYT (May 25, 1991). Yugoslavs Free Abducted Slovenian Officers. NY Times
  48. Narodne novine broj: 24/1991 (27.05.1991.)
  49. U.S. defends moves on Yugoslavia. upi.com
  50. 50,0 50,1 Lučić (2007) str. 18
  51. 51,0 51,1 Švarm, Filip (14. januar 2010.). Arkanova ostavština. Vreme
  52. Troops stifle ethinic violence in Croatia; Slovenes gird for 'aggression'. upi.com
  53. 53,0 53,1 Dedeić, Siniša (29. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Čekajući primirje (3. deo), istinomer.rs
  54. Belgrade, Ljubljana reach cease-fire after bloody crackdown. upi.com JUNE 28, 1991
  55. The European Community called for an end to the.... upi.com JUNE 28, 1991
  56. 56,0 56,1 56,2 56,3 Dedeić, Siniša (30. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Smirivanje u Sloveniji, napetost u Hrvatskoj (4. deo), istinomer.rs
  57. 57,0 57,1 57,2 57,3 BethlehemWeller1997, p. xxviii.
  58. Army proposes 12-point withdrawal plan. upi.com
  59. Nikolić, dr Kosta (10/03/2012). Rat u Sloveniji 1991. (Istorija XX veka – br.2/2011), savremenaistorija.com
  60. 60,0 60,1 Dedeić, Siniša (01. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Vratite nam decu! (5. deo), istinomer.rs
  61. Dedeić, Siniša (06. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Ko to deli Bosnu? (8. deo), istinomer.rs
  62. 62,0 62,1 Dedeić, Siniša (07. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - JNA se povlači iz Slovenije (9. deo), istinomer.rs
  63. Godišnjica tragične akcije "Žaoka" u donjem Pounju, veritas.org.rs
  64. A Day of Terror and Death on a Serb-Croat Divide, NY Times, July 31, 1991
  65. 38. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  66. Lučić (2007) str. 24, fusnota 127
  67. 67,0 67,1 67,2 67,3 67,4 BethlehemWeller1997, p. xxix.
  68. Lučić (2007) str. 21
  69. Unilateral U.S. nuclear pullback in 1991 matched by rapid Soviet cuts. nsarchive.gwu.edu
  70. Radio TV Revija - br.1284 str. 29 od 4.10.1991. .
  71. Vasić, Miloš (6. mart 2003.). Revizija medijskog rata - Ko? Je l' ja?, Vreme
  72. RTB PGP 890222 FIVET VHS PAL U ime ljubavi Brena i Boba
  73. Lučić (2007) str. 28
  74. Explore Yugoslavia LP Album from 1991 on Discogs. discogs.com (pristup. 28. 7. 2016.)
  75. Explore Croatia LP Album from 1991 on Discogs. discogs.com (pristup. 29. 7. 2016.)

Literatura/Spoljne vezeUredi


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

  Članak 1991 je odabran u kategoriju izabranih članaka.
Pozivamo vas da unaprijedite i potom predložite neki članak za izabrani.