Dani
Za ostala značenja, vidi Dani (razvrstavanje).
Dani je pogrešan naziv za indo-pacifički narod čiji pripadnici sebe zovu Lani i koji žive na centralnim visoravnima zapadne Nove Gvineje (Irian Jaya).
Predstavljaju jednu od najbrojnijih i najrasprostranjenijih etničkih skupina na Irian Jayi. Također se ističu učešćem u separatističkom pokretu koji zahtijeva nezavisnost od Indonezije.
Pre prodora zapadne civilizacije ekonomiju su temeljili na svinjama i krompiru, te su poznavali efikasan sistem navodnjavanja polja. Glavna preokupacija svih muškaraca je bio rat. Imali su strogo određenu teritoriju sa koje se nisu micali. Između njih i komšija bila je ničija zemlja, bojno polje. Na marginama svoje teritorije su dizali posmatračnice i stražarili. Svaki mladić koji bi uspeo da se ušulja na neprijateljski teren postao bi herojem. Čim bi jedna strana imala povod za sukob, objavila bi rat. Na bojnom polju zaraćene su strane odmeravale snage. Precizan domet tri metra dugog koplja nije bio veći od desetak metara, pa su trebali dobro da se približe jedni drugima. Nije bilo teško ni izbeći koplje, pa čim bi pala prva žrtva sve je prestalo. Pobednici bi odneli zaplenjeno oružje protivnika koje su nazivali mrtvim pticama. Te su trofeje izložili u selu i dva dana slavili pobedu pesmom i igrom. Nedaleko od njih poraženi su oplakivali žrtvu i jadikovali. Žene bi kamenim sekirama odsecale prste ako bi žrtva bila njima u krvnom srodstvu.
Zbog velikog mortaliteta muškaraca Dani su razvili poligamiju. Nisu odlazili u rat iz osvete niti su osećali bes prema neprijatelju. Rat je bio konstanta, svi njihovi preci su ratovali, svakih nekoliko dana ili sedmica. Deca su se rano navikavala na plač majki zbog izgubljenih očeva. Hajder navodi da su Dani vodili ceremonijalni, tobožnji rat. Cilj nije bio pobediti, oduzeti protivniku teritorije i dobra. Rat je bio sam sebi svrha. Dani nisu znali zašto to rade niti su razmišljali o opciji mira. Rat je bio konstanta, norma.
