< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1919. | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | > | >>

Godina 1923 (MCMXXIII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

1923. po kalendarima
Gregorijanski 1923. (MCMXXIII)
Ab urbe condita 2676.
Islamski 1341–1342.
Iranski 1301–1302.
Hebrejski 5683–5684.
Bizantski 7431–7432.
Koptski 1639–1640.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1978–1979.
Shaka Samvat 1845–1846.
Kali Yuga 5024–5025.
Kineski
Kontinualno 4559–4560.
60 godina Yin Voda Svinja
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11923.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1923:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
 
Litvanija 1923-40
  • 1. 1. - Jugoslavenski dinar je jedino sredstvo plaćanja, nakon što su zamenjene krunsko-dinarske novčanice.
  • 1. 1. - U Britaniji stupio na snagu novi železnički zakon, kojim je preko 100 kompanija konsolidovano u Veliku četvorku.
  • 2 - 4. 1. - "Srdačni raskid" na Pariskoj konferenciji između Francuske i Velike Britanije, koja se protivi predstojećoj okupaciji Rura.
  • 1 - 7. 1. - Masakr u Rosewoodu: rasističko nasilje na Floridi ostavlja osam mrtvih i uništeno naselje Rosewood.
  • 5. 1. - Čehoslovački ministar finansija Alois Rašín je smrtno ranjen od strane jednog anarho-komuniste, umire tek u februaru.
  • 10 - 11. 1. - Upadi mađarske vojske na rumunsku teritoriju, zemlje Male antante protestuju 13. 1..
  • 10 - 15. 1. - Klajpedska pobuna u Memelskoj oblasti, pod francuskom upravom po mandatu Društva naroda, u korist saveza sa Litvanijom.
  • 11. 1. - Nakon što je Komisija za reparacije većinom glasova presudila da Nemačka nije izručila određenu količinu uglja, Francuzi i Belgijanci započinju Okupaciju Rura (do 1925), Britanci protestuju.
  • 12. 1. - U Italiji počinje s radom Veliko veće fašizma, partijsko (od 1928. državno) telo s velikim uticajem.
  • 12. 1. - Vlada KSHS odredila 16 miliona dinara za pomoć gladnim pasivnim krajevima, pre svega Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini.
  • 13. 1. - Nemački kancelar Wilhelm Cuno proglašava "pasivni otpor" okupaciji Rura, čiji troškovi doprinose hiperinflaciji.
  • 13. 1. - Borbe za Krumu u "neutralnoj zoni" između trupa albanske vlade i pobunjenika Bajrama Curija.
  • 14. 1. - U Beogradu osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije, paravan za zabranjenu KPJ. "Politika" javlja da je tog i sledećeg dana policija zabranila održavanje skupštine i da je sutradan uhapšeno 12 komunista, među kojima Triša Kaclerović, Moša Pijade, Đ. Đaković.
 
Okupacija Rura

Februar/Veljača

uredi
 
U Tutankamonovom grobu
  • 1. 2. - Rifski rat: proglašena Rifska Republika, nastala pobunom u Španskom Maroku pre dve godine na čelu sa Abd el-Krimom (likvidirana 1926).
  • 2. 2. - Neredi jugoslovenskih nacionalista u Celju povodom nemačkog lovačkog bala.
  • 4. 2. - Jak zemljotres na Kamčatki izaziva cunami od šest metara na Havajima.
  • 4. 2. - Lozanska konferencija prekinuta, nastavlja se u aprilu.
  • 4. 2. - Bačena bomba na bugarskog premijera Stambolijskog u sofijskom pozorištu.
  • 6. 2. - Zemljotres oko izvora Vrbasa; zemljotresa ovih dana ima i u Baranji, na Rudniku i slabiji kod Bezdana.[5]
  • 8. 2. - Eksplozija u rudniku kod mesta Dawson, New Mexico, 123 mrtvih.
  • 9. 2. - Osnovana sovjetska avio-kompanija Aeroflot (ili 17. marta).
  • 11. 2. - Italijanski parlament ratifikovao Santamargaretsku konvenciju sa KSHS iz prošlog oktobra: evakuacija Sušaka, treće zone oko Zadra... Senat primio 16. 2..
  • 16. 2. - Otvorena grobna komora Tutankamonovog groba.
  • 16. 2. - Umetnički bal "Hiljadu i druga noć" u Beogradu.
  • 17. 2. - U Parizu prikazan film La Roue Abela Ganca, sa revolucionarnom tehnikom osvetljenja i montaže.
  • 20. 2. - Jugoslovenska i albanska vojska zaposedaju poslednji deo neutralne zone u sektoru Đeravica - Korab, gde su se krili "odmetnici Bajram Cur, Isni [Cur], Hasan Prištinac i dr."; sela Junik i Batuša, "odmetnička legla" ostaju na teritoriji KSHS (gorski srez pripada KSHS, a ljumski Albaniji).[6]
  • 20. 2. - Umro Damdin Sükhbaatar, "otac mongolske revolucije", po njemu će mongolska prestonica Urga biti preimenovana u Ulan Bator.
  • 21 - 24. 2. - Austrijski kancelar Seipel i ministar ino. poslova Grünberger u poseti Beogradu:[7] potpisan protokol sa četiri konvencije, najavljeni pregovori za trgovinski ugovor.
  • 25. 2. - U kontekstu Okupacije Rura okončana Slobodna Država Grlić (Freistaat Flaschenhals), kvazi-država izolovana od ostatka Nemačke.
  • jesen - zima - Neformalna Razmena stanovništva između Grčke i Turske: u Grčku, koja ima oko pet miliona stanovnika, dolazi blizu milion i po hrišćana iz Turske, u drugom smeru odlazi 400.000 muslimana.[8] Naseljavani su i u egejskoj Makedoniji, gde su razblažili Slovene.

Mart/Ožujak

uredi
  • 1. 3. - Grčka je poslednja zemlja u Evropi koja prihvata gregorijanski kalendar.
  • 28. 2. - 3. 3. - Bugarske komite, tj. VMRO, pokušale napad na selo Doljane kod Štipa, došlo je do sukoba sa vojskom, komite se povlače sa stanovništvom sela; okršaj kod Tonotaraca. U isto vreme se u Nišu održava KSHS-bugarska konferencija.[9]
 
Granica Sušak - Rijeka (1925)
  • 3. 3. - Talijanska vojska se povlači sa Sušaka, svečani doček jugoslavenske vojske[10].
  • 3. 3. - Evakuacija Treće zone: Pakoštani i Biograd na Moru; 4-tog Pašman i Sale na Dugom otoku.
  • 3. 3. - Garvanski masakr, u radoviškoj opštini: vlasti ubile 29 osoba u selu Garvan, na koje je dejstvovano i topovima.[1]. (→ mk:Гарвански масакр) U novinskom izveštaju se kaže da su poginuli komitski jataci u bekstvu,[11] a sutradan da su seljani bili primorani da prate komite.
  • 3. 3. - Prvi broj magazina Time.
  • 6. 3. - Potpisan Halibutov ugovor između SAD i Kanade o ribarskim pravima na severnom Pacifiku - Kanada je prvi put sklopila ugovor bez učešća britanskog predstavnika.
 
Lenjin je onesposobljen

April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj

uredi
  • 2. 5. - Nova Pašićeva vlada je položila zakletvu, homogena radikalska.
  • 3. 5. - Potpisana je konvencija o slobodnoj zoni u Solunu (deluje od 1925).
  • 6. 5. - Velika grupa bandita zaustavila luksuzni Plavi ekspres u južnom Šantungu u Kini i uzela 300 putnika kao taoce, uključujući 30 belaca - pušteni dva meseca kasnije nakon isplate otkupa[18].
  • 9. 5. - Premijera Brechtovog komada Im Dickicht der Städte u Minhenu - nacisti je ometaju.
  • 9 - 12. 5. - U Beču održana Druga zemaljska konferencija KPJ - zaključeno da rukovodstvo mora raditi u zemlji, za generalnog sekretar izabran Triša Kaclerović.
  • 8. 5. - Francuski vojni sud osudio Gustava Kruppa na 15 godina teškog rada (oslobođen posle 7 meseci).
  • 10. 5. - U Sofiji objavljena naredba o raspuštanju makedonskih organizacija i tekst Niškog sporazuma.[19] Dolazi do hapšenja, zabrana listova i borbi vojske sa komitama, neki prelaze preko granice KSHS.
  • 10. 5. - Beli emigrant Moris Konradi ubio sovjetskog delegata na Lozanskoj konferenciji Vaclava Vorovskog - Konradi oslobođen na suđenju, dolazi do prekida diplomatskih odnosa SSSR i Švajcarske.
  • 12. 5. - U Beogradu otvoren hotel Palas sa umetničkom galerijom u pet salona.
  • maj - Program HRSS (autor dr. Rudolf Horvat): Hrvatska bi trebala biti u konfederaciji, savezu država, sa Srbijom.[20]
  • maj - U okolini Muća u Dalmaciji pojavile se "velike rulje odbeglih vojnika" koji noću napadaju okolna sela.[21]
  • 16. 5. - Rano ujutru, skupština je verifikovala 239 mandata - ostaju četiri osporena i 69 Radićevih.
  • 21. 5. - Profesorski pokret: nastavnici srednjih škola u Srbiji i Crnoj Gori podnose ostavke - ministar prosvete obaveštava cirkularom 25-tog da se ne usvajaju i najavljuje novi zakon sa nagradama činovnicima.
  • 22. 5. - Oboleli britanski premijer Bonar Law daje ostavku, nasleđuje ga Stanley Baldwin (1923-24, 1924-29 i 1935-37).
  • 24. 5. - Okončan Irski građanski rat: Frank Aiken naredio da se baci oružje, pobeda pristalica Anglo-irskog ugovora.
  • 26. 5. - Konstituisana nova skupština KSHS, predsednik Ljuba Jovanović.
  • 26 - 27. 5. - Održana prva trka 24 časa Le Mana.
  • 29. 5. - Premijera Nušićevog "Sumnjivog lica" u beogradskom Narodnom pozorištu.
  • 30. 5. - Svepravoslavni kongres u Carigradu usvojio kalendar naučnika Milutina Milankovića.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
  • 1. 6. - U Beogradu izmereno 34,4 stepeni.
  • 4. 6. - Gušenje štrajka rudara u Uncíji, Bolivija, ubijena četiri rudara.
  • 4. 6. - Anarhisti iz grupe Los Solidarios ubili nadbiskupa Saragose, kardinala Juana Soldevillu.
  • 7. 6. - Pašić opisuje u skupštini kako je došlo do ujedinjenja, ističe da se neće napuštati "ideja jedinstvene države".
 
Učesnici bugarskog prevrata
  • 9. 6. - Devetojunski prevrat u Bugarskoj, desničari i vojska zbacili premijera Aleksandra Stambolijskog, postavljen Aleksandar Cankov. Agrarci odmah odgovoraju nekoordinisanim Junskim ustankom, najjačim u okolini Plevena.
  • 13. 6. - Osnovana Beogradska filharmonija; osnivač, prvi direktor i šef-dirigent Stevan Hristić.
  • 14. 6. - Pripadnici VMRO-a ubili zbačenog premijera Stambolijskog u njegovom rodnom selu.
  • 16. 6. - Zauzećem Ajana na Ohotskom moru okončana je Jakutska pobuna Belih Rusa i završen Ruski građanski rat.
  • 23. 6. - Na Kosovu se predao harambaša Azem Bejta.
  • 24. 6. - Zabranjen miting HRSS u Zagrebu (Radić: "Evropa ne može biti složna s Azijom", "Evropa žali danas što je propalo jedno kulturno dobro i što su kulturna područja predata Ciganima"[22]).
  • 24. 6. - Osnovana Zadruga za saobraćaj i promet stranaca - preteča kompanije "Putnik".
  • 25. 6. - "Politika" objavljuje da su kod makedonskih komita pronađeni dokumenti o saradnji sa nekim hrvatskim vojnim licima koji služe tamo.
  • 26. 6. - Palata ustanovljene sreće u Zabranjenom gradu je izgorela nakon što je Puyi naredio inventar blaga, kako bi se ustanovile razmere evnuške korupcije. Većina evnuha će zatim biti proterana.
  • 26. 6. - Skupština KSHS usvojila naknadne i vanredne kredite od 1,2 milijarde dinara.
  • 27. 6. - Premijer Nikola Pašić lakše ranjen u atentatu - izvesni Milutin Rajić ispalio šest revolverskih metaka u premijerov automobil (osuđen na 20 godina robije 22. septembra).[23]

Jul/Juli/Srpanj

uredi
 
Amblem Sovjetskog Saveza (verzija 1923-36)
  • 6. 7. - U SSSR formiran Savet narodnih komesara (vlada). Prvi predsednik je, formalno, Vladimir Lenjin, a zapravo Lav Kamenjev, koji čini "trijumvirat" sa Zinovjevim i Staljinom. Istog dana odobren projekt Ustava SSSR (stupa na snagu sledećeg januara).
  • 6. 7. - Dadaistički događaj "Veče bradatog srca" u Parizu: André Breton izazvao nerede tokom izvođenja predstave "Srce na gas" (Le Cœur à gaz) njegovog rivala Tristana Tzare - praktično kraj dadaizma.
  • 9. 7. - Prilikom pretresa jedne kuće u Zagrebu nađeni su podaci koju upućuju na špijunažu.[24]
  • 9. 7. - Provala oblaka i poplava između Niške Banje i Suve planine odnose 13 žrtava.[25]
  • 10. 7. - Vaseljenski patrijarh Meletije IV beži iz Carigrada na Svetu Goru - podnosi ostavku u septembru, koja je zvanično objavljena u novembru.
  • 10. 7. - Krupan grad/tuča ubija 23 ljudi u Rostovu, SSSR.
  • 10. 7. - Egipatski aristokrata Ali Kamel Fahmy Bey ubijen u Londonu od svoje supruge, bivše kurtizane i ljubavnice princa Edwarda, Marguerite Alibert - u septembru je oslobođena na suđenju.
  • 13. 7. - Predstavljen Natpis Hollywood iznad Hollywooda u Kaliforniji (prvobitno HOLLYWOODLAND).
  • 13. 7. - Roy Chapman Andrews otkrio jaja dinosaura u Mongoliji.
  • 14. 7. - Hrvatski blok objavljuje tekst Markovog protokola,[26] Stjepan Radić govori o "Bastilji" i optužuje Pašića, Pribićevića i druge da su nameravali da bude ubijen.
  • 15. 7. - Eksplozija škartirane municije na Metinom brdu kod Kragujevca, razbijeni prozori u gradu.
  • 15. 7. - Hristijan Rakovski, saveznik Trockog, smenjen s položaja predsednika saveta narodnih komesara Ukrajinske SSR i poslat u London.
  • 15. 7. - U Italiji objavljen manifest sa merama za Italijanizaciju Južnog Tirola.
  • 19. 7. - Skupština KSHS izglasala Zakon o ustrojstvu vojske.
  • 20. 7. - U Meksiku ubijen Pančo Vilja, pretpostavlja se u organizaciji vlasti.
  • ca. 20. 7. - Uhapšeni oficiri u Južnoj Srbiji (Makedoniji) i Hrvatskoj zbog navodne antidržavne zavere za otcepljenje Hrvatske i Makedonije; špijunska afera sa Danicom Androlić[27] i izvesnim Abdagićem, impliciran i Stjepan Radić (i Androlićeva i Abdagić su oslobođeni u oktobru sledeće godine, kada je sud našao da je njen iskaz izmišljotina).
  • 23. 7.? - Stjepan Radić prethodne noći pobegao u Mađarsku[28] - obilazi Beč, London, Moskvu.
  • 24. 7. - Posle osam meseci pregovora potpisan Lozanski ugovor, poslednji mirovni ugovor Velikog rata: utvrđene granice Turske prema Grčkoj i Bugarskoj, njena nezavisnost, uzajamno poštovanje (preostalih) manjinaca u Grčkoj i Turskoj, dogovor o Moreuzima - za Tursku znatno povoljnije od Sporazuma u Sèvresu iz 1920. (za ostale granice videti Mosulsko pitanje i Država Hataj).
  • 24. 7. - Skupština KSHS usvojila Zakon o činovnicima (na snazi od 31. 7.).
  • 23. 7. - Devonshirova bela knjiga: interesi Afrikanaca u Koloniji Keniji moraju imati prvenstvo u odnosu na doseljenike
  • 25. 7. - Skupština KSHS glasala za "izdavanje sudu" nekoliko poslanika, među kojima i Stjepana Radića i Vlatka Mačeka.
  • 31. 7. - Demonstracije u Prištini, dan nakon što su "Turci" ubili vojnika na putu prema Labu, traži se od vlasti da zaštite "naš živalj"; porazbijani turski dućani.

Avgust/August/Kolovoz

uredi
 
Calvin Coolidge
  • 2. 8. - Predsednik SAD Warren G. Harding umro na dužnosti, nasleđuje ga potpredsednik Calvin Coolidge (do 1929). Harding je bio popularan u vreme smrti ali će ubrzo biti otkriveni skandali koji su mu zadugo pokvarili reputaciju.
  • 3. 8. - Štrajk železničara u Sloveniji i Hrvatskoj, pozvani su na vojnu vežbu.
  • 9. 8. - Kačaci napali selo Zelenikovo blizu Skoplja, ima nekoliko mrtvih; bilo je i napada kod Gostivara, Kičeva, Galičnika i Debra.[29]
  • 12. 8. - Nakon talasa štrajkova sa desetinama mrtvih, nemački kancelar Wilhelm Cuno daje ostavku; nasleđuje ga Gustav Stresemann (do novembra), na čelu koalicione vlade - u zemlji besni hiperinflacija.
  • ca. 12. 8. - Stjepan Radić se kriomice vratio iz Beča u zemlju?, pa otišao u London; vlada razmatra zakonske mere koje će preduzeti protiv njega.
  • 13. 8. - Ugovor sa avenije Bucareli o namirivanju američkih potraživanja zbog gubitaka u Meksiku zbog revolucije - nije ratifikovan, ubrzo je povučen.
  • 13. 8. - Nemačka izjavljuje da privremeno prekida isplatu ratne odštete u naturi Kraljevini SHS.
  • 13. 8. - Vlada KSHS izdala uputstva za ukidanje pokrajinskih uprava u Splitu i Sarajevu, jer su uspostavljene oblasti.
  • avgust - Kriza makaza u sovjetskoj Rusiji, industrijskim centrima se proširio talas štrajkova.
  • avgust - Adwanska pobuna u Transjordaniji protiv emira Abdulaha i britanskog mandata.
  • avgust - Završava se Sunčev ciklus 15 i započinje broj 16 (do 1933).
  • 18. 8. - Radić u Londonu.
  • 19. 8. - Opštinski izbori u predratnoj Srbiji i Crnoj Gori, uspeh radikala, uključujući Beograd. U Kos. Mitrovici je došlo do oružanog sukoba "Arnauta" i Turaka sa Srbima.
  • 19. 8. - Euharistički kongres u Zagrebu.[30]
  • 23. 8. - Štrajk u Pireju, u sukobu sa vojskom ima mrtvih.
  • 24. 8. - Bačena bomba na Spahu sa društvom u bašti ispod Bendbaše, nema ranjenih.
  • 26. 8. - Rifski rat: španski bojni brod España se nasukao na marokanskoj obali.
  • 27. 8. - Kod Janjine u Grčkoj ubijeni članovi italijanskog tima, gen. Enrico Tellini i još trojica, koji je nadgledao demarkaciju Albanije i Grčke.
  • 29. 8. - Italijanski ultimatum Grčkoj, između ostalog zahteva se 50 miliona lira odštete i asistencija italijanskog vojnog atašea u istrazi ubistva.
  • 31. 8. - Krfski incident: italijanska mornarica bombarduje Krf, nakon čega se iskrcava nekoliko hiljada vojnika.
  • 31. 8. - Društvo naroda dalo mandat Belgiji za Ruandu-Urundi (deo Belgijskog Konga od 1925, nezavisni Ruanda i Burundi od 1962).

Septembar/Rujan

uredi
 
Veliki zemljotres u Kantōu 1923.: razaranje u Yokohami

Oktobar/Listopad

uredi
 
Petar Karađorđević sa kumom
  • 1. 10. - Uzdignuti put JohorSingapore otvoren za javnu upotrebu.
  • 1. 10. - 8. 11. - Imperijalna konferencija u Londonu: dogovoreno da će dominioni moći potpisivati sopstvene ugovore sa stranim zemljama.
  • 1. 10. - Južna Rodezija postaje britanska kolonija, umesto administracije Britanske južnoafričke kompanije (s prekidima do 1980, zatim nezavisni Zimbabve).
  • 6. 10. - U Atini potpisana konvencija o "Srpskoj slobodnoj zoni".
  • 8. 10. - Trocki šalje pismo Centralnom komitetu i Centralnoj kontrolnoj komisiji, za ekonomske probleme krivi nedostatak unutarpartijske demokratije.
  • 10. 10. - General Cao Kun, komandant klike Zhili, novi je predsednik Republike Kine, nakon otvorenog podmićivanja članova parlamenta (do 1924).
  • 13. 10. - Ankara proglašena prestonicom Turske.
  • 14. 10. - Čaruga je sa svojim "gorskim tićima" pokušao opljačkati posjed grofa Eltza u Ivankovu kod Vinkovaca, ali je došlo do okršaja sa žandarmerijom - ucenjen je na 120.000 dinara.[35]
  • 15. 10. - Deklaracija 46-orice istaknutih komunista Politbirou povodom ekonomske situacije u SSSR - nastanak Leve opozicije.
  • 15. 10. - U beogradskom hotelu "Palas" su ranjeni švajcarski trgovac Izeli i francuski kapetan Karlije,[36] što izaziva dosta publiciteta narednih dana (uključujući "kuplete u opereti";[37] Karlije osuđen na 20 godina sledećeg maja[38]).
  • 16. 10. - Osnivačka skupština Društva za saobraćaj putnika i turista Kraljevine SHS - preteča "Putnika".
  • 16. 10. - Braća Walt i Roy O. Disney osnovali The Walt Disney Company.
 
Kemal Atatürk, predsednik Turske 1923-38.
 
Zastava JKRM
  • 31. 10. - U Gružu kod Dubrovnika otvorena Pomorska vojna akademija. Na brodovima mornarice je prvi put istaknuta ratna zastava.[40] Flota ima šest minonosaca, 12 torpiljera i pomoćna plovila; ima 108 oficira i 2.800 mornara; na Dunavu su četiri monitora itd.[41]

Novembar/Studeni

uredi
 
Pivnički puč: Orden krvi
 
Naličje medalje posvećene nemačkoj inflaciji
  • 1. 11. - Arhijerejski sabor SPC, koji zaseda u Sremskim Karlovcima od septembra: ranije su usvojeni crkveni zakon i ustav a reforma kalendara i drugi sveštenički brak se odlažu dok ih ne prihvate i druge pravoslavne crkve.[42][43][44]
  • 1. 11. - İsmet İnönü je prvi premijer Turske republike.
  • 2. 11. - Pokušaj ubistva potpuk. Krstića, vojnog atašea KSHS u Sofiji - vlada KSHS će 5-tog uputiti "ultimatum", nakon čega se Bugarska izvinjava.
  • 2. 11. - Sudar vozova kod Zemunskih Obora, poginula dva vojnika.
  • 3. 11. - Na severu Rusije se otvara Solovecki logor, što se smatra začetkom logora iz sistema Gulag.
  • 6. 11. - Krakovski neredi (ili ustanak): sukob radnika sa policijom i vojskom, poginulo najmanje 18 radnika i 14 vojnika.
  • 8. 11. - Pivnički puč u Minhenu - Adolf Hitler pokušava u saradnji sa Ludendorfom da preuzme vlast u Minhenu, Bavarskoj i Nemačkoj.
  • 9. 11. - U okršaju ispred Feldherrnhalle poginula 4 policajca i 16 nacista. Krvava nacistička zastava (Blutfahne) postaje njihov sveti simbol.
  • 11. 11. - Hitler uhapšen - u pritvoru i zatvoru ostaje do decembra 1924.
  • 11. 11. - Deonicom Topčider – Mala Krsna, završena je pruga Beograd – Požarevac (redovan saobraćaj predviđen za sledeći mart).
  • 12. 11. - U SAD prikazan film Flaming Youth sa Colleen Moore, za koji se smatra da je privukao najviše pažnje na flapper devojke (mada je i ranije bilo takvih filmova, npr. The Flapper iz 1920. sa Olive Thomas).
  • 15. 11. - U Nemačkoj uvedena rentenmarka, kojom je zaustavljena hiperinflacija (4.200.000.000.000 "papirnih maraka" za dolar).
  • novembar - U Beogradu uhvaćeni prvi prodavci kokaina.[45]
  • 18. 11. - U Italiji donesen Acerbov zakon: partija sa najviše glasova, i iznad 25%, dobija dve trećine mesta u parlamentu.
  • 23. 11. - Pad Stresemannove koalicije u Nemačkoj, od 30. 11. ga nasleđuje Wilhelm Marx iz Centruma a on ostaje ministar ino. poslova do smrti 1929. Zabranjene nacistička i komunistička partija.
  • 23/24. 11. - Orkanski vetar u Hercegovini i južnoj Dalmaciji obara drveće i vagone sa pruge.
  • 24. 11. - U Beogradu potpisan protokol o razgraničenju KSHS i Rumunije[46] (stupa na snagu sledećeg aprila). Razmenjuje se nekoliko sela i većinski nemačka varoš Žombolj/Žimbolija.
  • 25. 11. - Žandarmi na konjima rasteruju nedozvoljene levičarske studentske skupove kod beogradske "Slavije", sazvane zbog politike prema Grčkoj i inostranih ubistava Daskalova i Vorovskog - pretučeni su i slučajni prolaznici a navodni i srnaovci koji su došli da ometu zborove. Blokirana je i zgrada univerziteta.
  • 26. 11. - U Beograd je stigao Božidar Sever, stručnjak u komisiji za razgraničenje sa Mađarskom, koga su sa mađarske strani uhapsili i zlostavljali od prošlog aprila.

Decembar/Prosinac

uredi
  • 1. 12. - Popustila novoizgrađena brana Gleno kod Bergama u Italiji, 356 mrtvih.
  • 1. 12. - Kačaci uveče zaustavili voz kod Gostivara i opljačkali putnike (vozovi od ranije tu nisu saobraćali noću, iz predostrožnosti).[47]
  • 1 - 3. 12. - Prvi kongres ORJUNA-e u Splitu.[48]
  • ca. 1. 12. - Poplave u Sloveniji i Zagrebu, velika materijalna šteta; poplavljena i neka sela oko Beograda, poplava ima i u Crnoj Gori.
  • 4. 12. - Prikazana prva verzija filma The Ten Commandments.
  • 5. 12. - Bivši meksički sekretar finansija Adolfo de la Huerta pokreće pobunu protiv predsednika Obregóna, nakon što je ovaj podržao P. E. Callesa za sledećeg predsednika.
  • 6. 12. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: konzervativci gube većinu, što će sledećeg meseca omogućiti Ramsayu MacDonaldu da postane prvi laburista premijer.
  • decembar - Lav Trocki objavljuje niz članaka u "Pravdi" protiv birokratizacije partije i slabljenja kontrole članstva nad organizacijom (sakupljeni u knjigu "Novi kurs") - otvoreni sukob sa Staljinom i njegovim saveznicima.
  • 12. 12. - Od pucanja brane na reci Po u Italiji strada 600 ljudi.
  • 14. 12. - Skupština KSHS usvojila zakon o francuskom zajmu od 300 miliona franaka za naoružanje.
  • 15. 12. - Sudar vozova između Čakovaca i Grabova u zap. Sremu, poginuo jedan mašinovođa.
  • 16. 12. - Izbori u Grčkoj, pobeda liberala Elefteriosa Venizelosa.
  • dec. - Stjepan Radić opet u Beču, iz Londona.
  • 18. 12. - Grčki kralj Đorđe napustio zemlju (vratiće se 1935), regent je admiral Kunduriotis (predsednik republike 1924-29).
 
Uhvaćen je Čaruga
  • 21. 12. - Glumac Pera Dobrinović je umro u garderobi, pred pozorišnu predstavu.
  • 21. 12. - Potpisan Nepalsko-britanski ugovor, Nepal prvi put definisan kao nezavisna zemlja.
  • 21. 12. - Francuski dirižabl Dixmude eksplodirao tokom grmljavine pored Sicilije, 52 mrtvih.
  • 23. 12. -   Konvencijom potpisanom u Parizu ustanovljena Tangerska internacionalna zona pod zajedničkom upravom Francuske, Španije i Britanije (zona traje do 1956).
  • 25. 12. - Napadi razbojnika na žandarme u blizini Cetinja: na Popovom kamenu ubijena dva žandarma a na Baguru tri. Od groma se srušio krov katoličke parohijalne crkve na Cetinju.[49] Uvodnik "Politike" od 1. januara naziva Crnu Goru "pokrajinom najvećih zločina i divljaštva", gde "odmetničke bande potpuno gospodare selima"; žandarmerija se žali da meštani pomažu odmetnicima i sami osnivaju pljačkaške družine.[50]
  • 25. 12. - Čaruga je u pritvoru u Osijeku, pošto je pronađen u Vinkovcima, gde je držao u zakupu jednu vilu kao trgovac Drezgić (obešen 1925).
  • 27. 12. - Završeni izbori u Albaniji, Ahmet Zogu ima većinu. Istovremeno je izvršen i prvi popis, zemlja ima 814.000 stanovnika, od čega 68,5% muslimana, 20,5% pravoslavaca i 10,5% katolika.
  • 27. 12. - Incident Toranomon: komunista pokušao da ubije princa Hirohita.
  • 28. 12. - U Rubeži kod Nikšića uništena odmetnička grupa Sava Raspopovića.[51]
  • 29. 12. - Vladimir Zvorikin prijavio u SAD prvi patent za televiziju, namjerava upotrijebiti katodnu cijev (ikonoskop je prikazan 1933).

Kroz godinu

uredi
  • Ekonomski oporavau u Kraljevini SHS: stabilizacija dinara i inflacije, uravnotežen budžet.
  • Plesni maratoni postaju popularni u SAD.

Katastrofe

uredi

Rođenja

uredi

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak – April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1923.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelova nagrada za 1923. godinu

uredi

Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics" by Ivo Banac, Cornell University Press, 1984 p. 323
  2. "Politika", 19. jan. 1923, str. 3
  3. "Politika", 30. jan. 1923, str. 3
  4. "Politika", 1. feb. 1923, str. 5
  5. "Politika", 8. feb. 1923
  6. "Politika", 20. feb. 1923
  7. "Ilustrovani list", br. 10, 8 - 15. mart 1923, str. 1
  8. The Social Organization of Exile: Greek Political Detainees in the 1930s By Margaret E. Kenna, p. 10
  9. "Politika", 3. mart 1923, str. 2
  10. Nepostojeći grad Sušak. fluminensia.org
  11. "Politika", 4. mart 1923
  12. "Politika", 2. apr. 1923
  13. "Politika", 3. apr. 1923, str. 6
  14. "Politika", 4. apr. 1923
  15. "Politika", 18. apr. 1923, str. 5
  16. "Politika", 28. apr. 1923, str. 5
  17. "Ilustrovani list", br. 19; 10-17. maj 1923; str. 1-2 (fotografije)
  18. Phil Billingsley (1988). Bandits in Republican China. Stanford University Press. str. 13–. ISBN 978-0-8047-1406-8. 
  19. "Politika", 12. maj 1923
  20. "Politika", 13. maj 1923
  21. "Politika", 20. maj 1923, str. 4
  22. "Politika", 25. jun 1923., str. 3. digitalna.nb.rs (pristup. 2.11.2015.)
  23. "Ilustrovani list", 1923 br. 27, str. 11
  24. "Politika", 15. jul 1923
  25. [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_77A524AED6CE4DEFD5566E639CCA40C7/1923/b031?fullscreen#page/2/mode/1up "Ilustrovani list", br 32, 2-9. avg. 1923, str. 2-3
  26. "Politika", 16. jul 1923, str. 2
  27. "Politika", 19. jul 1923, str. 5
  28. "Politika", 12. avg. 1923, str. 8
  29. "Politika", 11. avg. 1923, str. 3
  30. "Ilustrovani list", br. 35, 1923; str. 2
  31. "Politika", 6. sept. 1923, str. 4
  32. "Politika", 11. sept. 1923, str. 6
  33. "Politika", 27. septembar 1923., str 4. digitalna.nb.rs (pristup. 1.11.2015.)
  34. "Politika", 24. okt. 1923, str. 2
  35. Smiljanić, Vlatko. ZLOČIN I KAZNA JOVANA STANISAVLJEVIĆA ČARUGE, str 34. hrcak.srce.hr
  36. "Politika", 16. okt. 1923, str. 3
  37. "Politika", 21. okt. 1923, str. 11
  38. "Politika", 16. maj 1924, str. 3
  39. „TIME (YUGOSLAVIA: Russian Alliance)”. Arhivirano iz originala na datum 2011-02-01. Pristupljeno 2010-06-28. 
  40. "Ilustrovani list"; br. 48, 1923; str. 3 i 12
  41. "Politika", 12. dec. 1923, str. 4
  42. "Politika", 26. okt. 1923
  43. "Politika", 2. nov. 1923, str. 7
  44. "Politika", 9. nov. 1923, str. 3
  45. "Politika", 21. nov. 1923, str. 4
  46. "Politika", 25.11.1923. str. 3. digitalna.nb.rs (pristup. 4.12.2015.)
  47. "Politika", 3. dec. 1923, str. 4
  48. Ilustrovani list, 1923 br. 52; str. 2
  49. "Politika", 28. dec. 1923, str. 4
  50. "Politika", 27. jan. 1924, str. 4
  51. "Ilustrovani list"; 1924 br. 3; str. 2 (slika)