Zoja Kosmodemjanskaja
Zoja Anatoljevna Kosmodemjanskaja (rus. Зо́я Анато́льевна Космодемья́нская; 1923 — 1941), sovjetska partizanka i Heroj Sovjetskog Saveza[1].
| ZOJA KOSMODEMJANSKAJA | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 8. septembar 1923. |
| Mesto rođenja | Tambovska oblast, RSFSR SSSR |
| Datum smrti | 21. novembar 1941. (18 god.) |
| Mesto smrti | Petriševo, Moskovska oblast RSFSR, SSSR |
| Učešće u ratovima | Veliki otadžbinski rat |
| Heroj SSSR od | 16. februara 1942. |
Biografija uredi
Rođena je 8. septembra 1923. godine u selu Osin-gaj u Gavrilovskom kraju u Tambovskoj oblasti. Zojin otac Antolji, koji je u mladosti studirao bogosloviju, radio je kao bibliotekar, a majka Ljubova Čurikova je bila učiteljica. Pošto joj je otac umro 1933. godine, brigu o njoj i njenom mlađem bratu Aleksandru preuzela je majka. Zojin dve godine mlađi brat Aleksandar je poginuo aprila 1945. godine tokom Velikog otadžbinskog rata kao komandant baterije u 35-om gardijskom artiljerijskom puku 43-eće armije Trećeg beloruskog fronta, i takođe je proglašen za Heroja Sovjetskog Saveza. Zojina porodica se 1930. godine preselila u Moskvu.
U toku školovanja Zoja se dosta interesovala za književnost i planirala je da studira na Književnom institutu u Moskvi, ali je početak Velikog otadžbinskog rata, juna 1941. godine, osujetio njene planove. Kao članica Komsomola od 1938. godine, Zoja se u oktobru 1941. godine dobrovoljno prijavila u partizanske jedinice. Zajedno sa još 2.000 komsomolaca-dobrovoljaca, dodeljena je Partizanskom odredu „9903“ štaba Zapadnog fronta (Rusi su Istočni front nazivali Zapadni).
Posle završenog kraćeg kursa u diverzanstskoj školi, Zoja je postala borac diverzant-izviđač. Zajedno sa ostalim komsomlcima u selu u blizini Naro-Fominska, prešli su liniju fronta i ušli u okupiranu teritoriju i stupili u odred. Partizanska jedinica u koju su stupili vršila je diverzije (miniranje puteva, sečenje komunikacija i dr) na okupiranoj teritoriji Sovjetskog Saveza.
Partizanski odred u kojem se nalazila Zoja je, početkom novembra 1941. godine, dobio zadatak da vrši diverzije na neprijateljska uporišta u okupiranim mestima. Zoja se dobrovoljno prijavila u grupu koja je imala zadatak da izvede diverziju na neprijateljske položaje u selu Petriševu, u Moskovskoj oblasti. U 2 sata noću 27. novembra 1941. godine Boris Krainov, Vasilij Klubkov i Zoja su zapalili tri kuće u Petriševu, gde su bili smešteni nemački oficiri i vojnici.
Pošto se nisu okupili na dogovorenom mestu u određeno vreme, Boris Krainov se vratio. Zoja se, iako je Vasilij Klubkov bio uhvaćen od Nemaca, vratila u selo i nastavila da pali. U noći 28. novembra, jedan meštani, koji je od Nemaca bio zadužen za čuvanje straže, primetio je Zoju i prijavio je Nemcima, koji su je uhapslili. Za vreme ispitivanja Zoja nije htela progovriti ni jednu reč, a islidnici su joj, usled neznanja njenog pravog imena, dali ime Tanja. Da bi je naterali da progovori i uspeli da saznaju o drugim partizanima iz Zojine grupe, skinuli su je u donji veš i izveli napolje na zimu. Obešena je 29. novembra 1941. godine u Petriševu.
Posle pogibije Zoje Kosmodemjanskaje, 27. januara 1942. godine u listu „Pravda“ izašao je članak „Tanja“ koji je govorio o hrabrom držanju mlade komsomlke na vešalima. Nešto kasnije, 18. februara 1942. godine, u istim novinama izašao je članak „Ko je Tanja“ u kom je otkriven pravi indentitet osobe i utvrđeno da se radi o Zoji Kosmodemjanskoj.
Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a, Zoja Kosmodemjanskaja je 16. februara 1942. godine posmrtno proglašena za Heroja Sovjetskog Saveza. Bilo je ovo prvo proglašenje jedne žene za Heroja Sovjetskog Saveza, za zasluge tokom Velikog otadžbinskog rata.
U Sovjetskom Savezi Zoja Kosmodemjanskaja je predstavljala jednu od ikona heroizma sovjetskog naroda tokom Velikog otadžbinskog rata. O njoj su napisane mnoge knjige, snimljeni filmovi, podignuti mnogobrojni spomenici, i otvoreni muzeji. Njeni posmrtni ostaci prenesenu su na groblje Novodevičje u Moskvi i sahranjeni u Aleji heroja.
Povezano uredi
- Aleksandar Kosmodemjanski, Zojin rođeni brat i Heroj Sovjetskog Saveza
- Žene Heroji Sovjetskog Saveza
- Veliki otadžbinski rat
- ↑ Указ Президиума Верховного Совета СССР «О присвоении звания Героя Советского Союза т. т. Гурьянову М. А., Космодемьянской З. А., Кузину И. Н., особо отличившимся в партизанской борьбы в тылу против немецких захватчиков» от 16 февраля 1942 года // Ведомости Верховного Совета Союза Советских Социалистических Республик : газета. — 1942. — 10 марта (№ 7 (166)). — С. 1.