Mihalj Kertes, nadimci „Braca“ ili „Bracika“, mađ. Kertész Mihály (rođen 29. avgusta 1947. u Bačkoj Palanci [1]) je bio jedan od bliskih saradnika i poverenika Slobodana Miloševića, tokom 1990-ih. Tokom prve decenije 21 veka, nakon 5-og oktobra, Kertes je osuđivan, optuživan ili je bio svedok u nekoliko suđenja.[2][3]

Mihalj Kertes
Михаљ Кертес
Mihalj Kertes


Na dužnosti
14. jul 1993 – 18. mart 1994
Prethodnik položaj uspostavljen
Nasljednik Vekoslav Šošević

Rođen/a 29. 8. 1947. (1947-08-29) (dob: 77)
Bačka Palanka, AP Vojvodina, NR Srbija, FNRJ (danas Srbija)
Politička stranka Savez komunista Jugoslavije (1974–1990)

Socijalistička partija Srbije (1990–)

Biografija

uredi

Kertes je rođen u Bačkoj Palanci od oca Mihalja, krojača, i majke Olge, domaćice. Završio je osnovnu i srednju školu, kao i višu „Školu za Upravljanje“, smer socijalni rad, u rodnom gradu. Počeo je da radi kao socijalni radnik u gradskoj administraciji, postao član Saveza komunista Jugoslavije u 1974. Na lokalnom nivou je napredovao do pozicije sekretara gradskog komiteta Saveza Komunista, za koga je postavljen 1986. godine. [4] [5] [6] Tokom transformacije komunističke partije u Socijalističku partiju Srbije, Kertes je postao pobornik Miloševićeve politike.

Uspon

uredi

Kertesov uspon u visoku politiku je počeo tokom Antibirokratske revolucije, ustanka protiv „starog režima“ i podržavajući Miloševićevu politiku - započeo proteste u Bačkoj Palanci i vodio protestante do Novog Sada. Događaj, poznat kao „Jogurt revolucija“, je doveo do ostavke pokrajinskog vođstva i postavljanja vođstva odanog Miloševiću. Njegova izjava „Zašto se vi kao Srbi plašite Srbije, kad se ja kao Mađar ne plašim?“, ga je posebno proslavila. [7]

Nakon toga je postavljen na čelo službe Državne bezbednosti Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i za pomoćnika federalnog ministra inostranih poslova Petra Gračanina. [5]

Vrh Kertesove karijere je pozicija direktora Savezne Uprave carina, na koju je postavljen 1993, i koju je držao do 2000.

U septembru 2007. je optužen za zloupotrebu položaja i proneveru. Između ostalog, tužilaštvo je teretilo grupu koja se sastojala od Slobodana Miloševića, Jovana Zebića i Nikolu Šainovića za prenos 38 miliona nemačkih maraka na kiparske banke[8], gde im se gubi trag. Samo se Kertesu sudi, jer su Milošević i Zebić umrli, a Šainoviću se trenutno sudi u Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu. [9]

Takođe je pod istragom, a spekuliše se i da bi mogao biti potencijalni svedok, u tzv. slučaju „duvanske mafije“, povezanom sa švercom cigareta u 1990-im. Među glavnooptuženima su Marko Milošević, Mira Marković i Stanko Subotić. [10]

Izvori

uredi
  1. „The Milosevic charge sheet”. BBC. 2. 4. 2001.. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  2. Kertesu osam godina za aferu „Kipar“ („Politika“, 27. decembar 2010), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. Kertes: Nisam bio ničiji potrčko („Blic“, 9. mart 2012), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  4. Lopušina, Marko (2003) (Srpski). Tajni ratnici ex-Jugoslavije. Evro. ISBN 978-86-505-0056-9. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-28. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  5. 5,0 5,1 Zorica Vulić (20. 5. 2000.). „Ko je ovaj čovek? Mihalj Kertes” (Srpski). Glas javnosti (Srbija). Arhivirano iz originala na datum 2011-07-27. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  6. „Deda Mraz na optužnici” (Srpski). Danas (Srbija). 19. 3. 2007.. Pristupljeno 7. 9. 2007. 
  7. „Hapšenje direktora Savezne uprave carina”. Arhivirano iz originala na datum 2007-08-18. Pristupljeno 2013-08-26. 
  8. „Kertesu osam godina za aferu „Kipar””. Politika Online. 27. 12. 2010.. Pristupljeno 3. 3. 2013. 
  9. „Milosevic Ally’s Trial Opens”. Balkan Investigative Report Network. 
  10. „U istrazi o duvanskoj mafiji saslušano sedam svedoka”. Danas (Srbija). 15. 8. 2007.. Pristupljeno 7. 9. 2007. 

Spoljašnje veze

uredi