1945

godina
(Preusmjereno sa 1945.)

Godina 1945 (MCMXLV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1910-e  1920-e  1930-e  – 1940-e –  1950-e  1960-e  1970-e
Godine: 1942 1943 194419451946 1947 1948
1945. po kalendarima
Gregorijanski 1945. (MCMXLV)
Ab urbe condita 2698.
Islamski 1364–1365.
Iranski 1323–1324.
Hebrejski 5705–5706.
Bizantski 7453–7454.
Koptski 1661–1662.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2000–2001.
Shaka Samvat 1867–1868.
Kali Yuga 5046–5047.
Kineski
Kontinualno 4581–4582.
60 godina Yin Drvo P(ij)etao
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11945.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1945:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

 
Sovjetski prodor u januaru '45
  • 13. 1. - CK KPJ šalje uputstva pokrajinskim rukovodstvima partije za organizovanje spontanih demonstracija protiv kralja Petra.
  • 13. 1. - Crvena armija započinje Istočnoprusku operaciju.
  • 13. 1. - Zemljotres Mikawa u centralnom Japanu, strada preko 2.000 ljudi.
  • 14. 1. - U Beogradu određen Akcioni odbor za osnivanje Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR.
  • 14. 1. - 26. 1. - Operacija Blackcock: Britanci i Kanađani čiste tzv. Rurski trougao od Nemaca.
  • januar:
  • 16. 1. - Hitler se vraća u Berlin, ostatak života provodi u Rajhskancelariji i bunkeru.
  • 16. 1. - 10. 2. - Beogradski omladinci seku drva na Crnom vrhu.
  • 17. 1. -   Sovjetske trupe su zauzele Varšavu, tri i po meseca nakon slamanja Varšavskog ustanka.
  • 17 - 21. 1. - "Operacija Zimska oluja": nemački protivnapad na Sremskom frontu, privremeno zauzeli Šid.
  • 19. 1. - Crvena armija zauzima Krakov, Lodz, Tilsit (Sovjetsk)... Opšte povlačenje Nemaca sa Istočnog fronta.
  • 20. 1. - Franklin Delano Roosevelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je izabran više od dva puta.
  • 20. 1. - Mađarska, odn. privremena vlada Fronta nacionalne nezavisnosti u Debrecenu, potpisuje primirje sa saveznicima.
  • 20. 1. - Počinje nemačka Evakuacija istočne Pruske, ubrzo dobija haotičan karakter.
  • 20. 1. - 9. 2. - Kolmarski džep: američke i francuske snage čiste nemačku 19. armiju iz centralnog Alzasa.
  • 23. 1. - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu, napredujući ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.
  • 24. 1. - Počinje s radom Sud za povredu srpske nacionalne časti (do jula).
  • 25. 1. - Na zemaljskoj konferenciji u Beogradu osnovan Jedinstveni sindikat radnika i namještenika Jugoslavije (JSRNJ - od 1948 Savez sindikata Jugoslavije). Predsednik Glavnog odbora Đuro Salaj.
  • 25. 1. - Kraj Operacije Nordwind i kraj Ardenske bitke, poslednje nemačke ofanzivne operacije na Zapadnom frontu. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.
  • 26. 1. - Britanska vlada protestuje zbog stvaranja jugoslovensko-bugarske federacije (za sada se odustaje od ovih planova).
  • 26. 1. - Bitka za Budimpeštu, operacija Konrad III: nemački IV SS pancer korpus stigao na 25 km od grada, ali mora se povući dva dana kasnije.
  • 27. 1. - Sovjetske jedinice oslobodile Aušvic (Dan holokausta).
  • 27. 1. - Titova naredba o ukidanju vojne uprave u Banatu, Bačkoj i Baranji.
  • 27. 1.? - Kosovska pobuna: balista Adem Voca pokušao da zauzme Kosovsku Mitrovicu.
  • 28. 1. - Otvorena Burmanska cesta iz Britanske Indije prema Kini.
  • 30. 1. - Kralj Petar II preneo svoju vlast na namesništvo i priznao vladu Ivana Šubašića (pokušao da je smeni 22. 1.).
  • 30. 1. - Sovjeti torpedovali u Baltiku brod Wilhelm Gustloff s preko 9.000 ljudi, uglavnom civila.
  • 30. 1. - Američki vojnik Eddie Slovik pogubljen zbog dezertiranja, prvi nakon Američkog građanskog rata i do danas poslednji.

Februar/VeljačaUredi

  • 1. 2. - Štampan prvi broj "Službenog lista Jugoslavije".
  • 3. 2. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Odluku o ukidanju i nevažnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njihovih pomagača za vreme okupacije.
  • 3. 2. - Žanka Stokić izlazi pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti.
  • 3. 2. - Korpusna vojna oblast umesto Vojne uprave u Vojvodini.
  • 3. 2. - Najjače bombardovanje Berlina: 1.500 aviona USAAF bacilo preko 2.000 tona bombi.
  • 3. 2. - Počinje Bitka za Manilu.
  • 4 - 11. 2. - Konferencija u Jalti, sastanak Čerčila, Ruzvelta i Staljina o posleratnoj Evropi; između ostalog traži se proširenje AVNOJ-a nekompromitovanim poslanicima iz 1938.
  • 4 - 21. 2. - Nemačka "operacija Vukodlak" protiv Virovitičkog mostobrana - ulaze 10. u Viroviticu i eliminišu mostobran.
  • 6 - 17. 2. - Mostarska operacija NOVJ u Hercegovini, grad oslobođen 14. 2..
  • 7. 2. - Prilikom zauzeća Širokog Brijega ubijeno i 30 franjevaca - "Hercegovački franjevački mučenici" po jednom viđenju, "saradnici ustaša" po drugom.
  • 8. 2. - Usled pogoršanja situacije, na Kosovu uvedena Vojna uprava (kom. puk. Savo Drljević, traje do juna).
  • 8 - 24. 2. - Uspešna Donješleska ofanziva Crvene armije, Nemci proterani iz područja, opkoljeni u Breslauu (Vroclavu) do kraja rata.
  • 8. 2. - 11. 3. - Operacija Veritable: britansko-kanadska ofanziva, severni deo klješta prema Rajni.
  • 9. 2. - Prva predstava Vršačkog narodnog pozorišta "Sterija".
  • 9. 2. - Akcija od 9. februara: britanska podmornica Venturer potopila nemačku U-864 pored Norveške.
 
Bitka za Budimpeštu: Sovjeti u gradu
  • 19. 2. - 26. 3. - Bitka za Iwo Jimu je jedna od najkrvavijih na Pacifiku.
  • 21. 2. - Šaban Poluža poginuo kod Srbice, likvidirano jezgro Kosovske pobune.
  • 21. 2. - Okončana Bitka za Bataan na Filipinima - osvećen američki poraz iz 1942.
  • 23. 2. - Bitka za Poznanj okončana posle mesec dana - preostalih 12.000 nemačkih vojnika iz citadele se predalo.
  • 23. 2. - Turska objavila rat Nemačkoj i Japanu.
  • 23. 2. - Američki marinci zauzeli brdo Suribachi na Iwo Jimi, nastala čuvena fotografija podizanja zastave.
  • 24. 2. - Štampan prvi broj "Službenog glasnika Srbije".
  • 24. 2. - Egipatski premijer Ahmad Mahir Pasha ubijen u parlamentu odmah nakon što je objavio rat silama Osovine.
  • 25. 2. - Proradila beogradska kratkotalasna radio stanica.
  • 26. 2. - Prvo bombardiranje Osake, drugog najvećeg japanskog grada.
  • 28. 2. - Pucano na komunističke demonstrante u Bukureštu koji su zahtevali ostavku premijera Radeskua - SSSR sutradan iznudio ostavku.
  • februar - Počela Sarajevska operacija.

Mart/OžujakUredi

 
Tito
  • 7. 3. - Formirana privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije - na čelu je Tito koji ima i resor odbrane, potpredsednik je Milan Grol iz Demokratske stranke, Edvard Kardelj je potpredsednik i ministar za Konstituantu, što je i najznačajniji zadatak vlade; od 28 članova samo je 5 iz izbegličke vlade.
  • 7. 3. - 25. 3. - Operacija Lumberjack - američka ofanziva za zauzimanje desne obale Rajne. Prvog dana zauzimaju Ludendorffov most u Remagenu - srušio se deset dana kasnije, ali prebačeno je 25.000 vojnika sa tenkovima i topovima.
  • 9. 3. - Staljin odobrio Rumuniji da preuzme administraciju nad severnom Transilvanijom.
  • 9. 3. - Japanski puč u Francuskoj Indokini: napadnuti su francuski garnizoni, borbe traju do maja a Japanci podstiču formalni proglas nezavisnosti sastavnih delova:   Vijetnamsko Carstvo 11. 3. (u zemlji vlada glad u kojoj umire 600.000 - 700.000 ljudi) i   Kambodža 12. 3.; vladar Laosa se odupire.
 
Razoreni deo Tokija
  • 9/10. 3. - Operacija Meetinghouse: Američko bombardovanje Tokija zapaljivim bombama je najrazorniji napad rata (uključujući Hirošimu i Nagasaki) - možda 100.000 mrtvih, milion bez doma. Narednih dana slični napadi su izvedeni na Nagoju, Osaku i Kobe.
  • 13. 3. - Sekretar OK KPJ za Kosmet Miladin Popović ubijen od albanskog nacionaliste.
  • 15. 3. - "Prosveta" objavila Andrićev roman "Na Drini ćuprija".
  • 15. 3. - 17. dodjela Oscara: najbolji film je Going My Way, ukupno sedam nagrada.
  • 15. 3. - Juan José Arévalo je prvi demokratski izabran predsednik Gvatemale (do 1951), zemlja je dobila novi ustav, sprovode se socijalne reforme.
  • 15 - 31. 3. - Uspešna Gornješleska ofanziva Crvene armije.
  • 18. 3. - Sovjetsko-poljske snage zauzimaju Kolberg/Kołobrzeg (grad je inače bio tema istoimenog filma o opsadi iz 1807).
  • 18. 3. - Bitka u Ligurijskom moru je poslednja površinska akcija nemačke mornarice.
  • 19. 3. - Nosač aviona USS Franklin prišao na 80 km od Japana, ali je teško oštećen u napadu jednog aviona, ima preko 800 mrtvih.
  • 19. 3. - "Neronov dekret": Hitler naređuje uništenje nemačke infrastrukture pred nadiranjem saveznika.
  • 19. 3. - Britanci zauzeli Mandalay u Burmi.
  • 19. 3. - SSSR obaveštava Tursku da neće produžiti ugovor o nenapadanju iz 1925, kada istekne u novembru.
  • 20. 3. - Napadom Četvrte armije u Lici počinju Završne operacije u Jugoslaviji.
  • 20. 3. - Rumunska vlada dekretirala agrarnu reformu.
  • 21. 3. - Bolmanska bitka: JA i Crvena armija nakon dugih borbi zauzela nemački mostobran u Baranji.
  • 21. 3. - Operacija Carthage: RAF uništio sedište Gestapoa u Kopenhagenu, ali i obližnju školu sa 86 dece, ukupno 125 civila.
  • 22. 3. - Zapadni saveznici počinju invaziju Nemačke - operacije Plunder, Flashpoint, Varsity. Paton prelazi Rajnu kod Openhajma.
  • 22. 3. - Osnovana Arapska liga.
  • 24. 3. - U Beogradu potpisan sporazum između vlade DFJ i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRRA). Ova organizacija je u Jugoslaviju 1945-46 poslala 2,5 miliona tona robe.
  • 24. 3. - Anglo-američko-kanadska Operacija Varsity, najveća padobranska operacija u istoriji, s ciljem osiguranja prelaza preko Rajne (Operacija Plunder); istovremeno počinje i Operacija Archway britanskih specijalnih snaga SAS.
  • 24. 3. - Južnije od Operacije Plunder okončana američko-francuska Operacija Undertone kojom su saveznici zauzeli čitavu zapadnu obalu te reke.
  • 25. 3. - Crvena armija započinje Bratislavsko-brnsku ofanzivu.
  • 27. 3. - Prvi zbor pionira Beograda.
  • 27. 3. - Ispaljene poslednje rakete V-2, u Londonu i Belgiji je stradalo blizu 200 civila.
  • 27. 3. - Počela Operacija Starvation, miniranje luka i vodenih puteva pored Japana.
  • 27. 3. - Aung San započinje pobunu protiv Japanaca u Burmi.
  • 27. 3. - Argentina konačno objavila rat Japanu i Nemačkoj.
  • 27/28. 3. - Zločini ustaša nad stanovništvom Sarajeva: 55 obješenih na Marijin Dvoru, Maks Luburić drži prijeki sud u gradu od februara.
  • 28. 3. - Oslobođen Bihać.
  • 29. 3. - Rezolucija ZAVNO Sandžaka o priključenju Srbiji i Crnoj Gori i sopstvenom raspuštanju (odobreno na Trećem zasedanju AVNOJ).
  • 29. 3. - Posle četvorodnevne borbe, Amerikanci stavili Frankfurt pod kontrolu (sporadični okršaji do 4. aprila).
  • 30. 3. - Crvena armija zauzela Danzig/Gdańsk.

April/TravanjUredi

  • 1. 4. - Masakr u Baru: incident nakon kojeg je u Baru ubijeno nekoliko stotina prisilno mobilisanih kosovskih Albanaca.
  • 1. 4. - Završena prva radna akcija u Srbiji.
  • 1. 4. - Crvena armija zauzela mađarski grad Sopron na austrijskoj granici, sutradan počinje Bečka ofanziva.
  • 1. 4. - Japanski bolnički brod Awa Maru torpedovan u Tajvanskom moreuzu, 2.000 stradalih.
  • 1. 4. - 21. 6. - Bitka za Okinavu: američko iskrcavanje na to ostrvo.
  • 2. 4. - Jugoslovenska vlada traži zasebnu okupacionu zonu u Austriji.
  • 4. 4. - Iz Mađarske konačno istisnute nemačke i mađarske snage.
  • 4. 4. - Crvena armija zauzima Bratislavu.
  • 4. 4. - U Rurskom džepu opkoljeno oko 430.000 nemačkih vojnika - do 21. aprila se predaje 325.000 preživelih.
  • 5. 4. - Uputstvo o osnivačkim načelima za obrazovanje vlada federalnih jedinica DF Jugoslavije.
  • 5. 4. - Gruzijski ustanak na Texelu: pobuna Gruzijske legije u Holandiji - borbe traju do 20. maja.
 
NOVJ u Sarajevu
 
Sremski front: memorijalni kompleks
  • 12. 4. - Proboj Sremskog fronta, oslobođen Vukovar. Završne operacije se nastavljaju u istočnoj Slavoniji i severnoj Bosni.
  • 12. 4. - Prvi broj lista "Oslobođenje" u Sarajevu.
  • 13. 4. -   Sovjetsko-bugarska Bečka ofanziva okončana zauzećem grada.
  • 13. 4. - Gardelegenski masakr: 1.016 prinudnih radnika ubijeno u zapaljenom ambaru na severu Nemačke.
  • 14. 4. - Izvršna funkcija ZAVNOH-a prenesena je na prvu narodnu vladu Hrvatske koju je sastavio Vladimir Bakarić (do 1953).
  • 15. 4. - UNRRA preuzela operacije pomoći u Jugoslaviji (prema sporazumu od 23. 3., isporučuje robu od juna).
  • 15. 4. - Britanci oslobodili logor Bergen-Belsen.
  • 16. 4. - ASNO Makedonije prerasta na trećem zasedanju u Narodno sobranje Makedonije, prvi predsednik vlade Lazar Koliševski (do 1953).
  • 15 - 17. 4. - Crnogorska ASNO na četvrtom zasedanju postaje Crnogorska narodna skupština, na čelu prve narodne vlade je Blažo Jovanović (do 1953).
  • 16. 4. - Počinje Bitka za Berlin: Bitka za Seelowske visove vodi opkoljavanju grada 19.
  • 16. 4. - Nemački transporter Goya torpedovan u Baltiku, preko 6.000 mrtvih.
  • 19. 4. - SSSR izjavljuje da će Jugoslaviji dati od svoje okupacione zone u Austriji, pod sovjetskom komandom.
  • 19. 4. - Počinje Bitka za Odžak (do 25. maja).
  • 20. 4. - Bitka za Nirnberg: Amerikanci zauzimaju Nirnberg nakon petodnevne borbe.
  • 20. 4. - Granatiranje Berlina počinje na Hitlerov rođendan.
  • 20 - 30. 4. - Zamena okupacionog novca za dinar DF Jugoslavije (npr. najviše 100.000 Nedićevih dinara za novac, ostalo za priznanicu - mera protiv bogataša).
  • 9 - 21. 4. - Bitka za Bolonju: saveznici na čelu sa Poljacima zauzeli grad.
  • 21 - 30. 4. - Bautzenska bitka je jedna od poslednjih na Istočnom frontu.
  • 22. 4. - Proboj logoraša iz Jasenovca: pokušava ih oko hiljadu u dve grupe, uspeva nešto preko stotinu. Ženski i dječiji logor su likvidirani jučer, ustaše od početka mjeseca uništavaju logor i dokaze.
  • 23. 4. - Sovjeti ulaze u Berlin.
  • 23. 4. - U Jugoslaviji Zakon o suzbijanju špekulacije i privredne sabotaže.
  • 24. 4. - Nemci povratili Baucen (Budišin) - jedan od poslednjih taktičkih uspeha u ratu.
 
Mussolini i dr. u Milanu
  • 25. 4. - Sovjeti i Amerikanci se sreli kod Torgaua u Nemačkoj.
  • 25. 4. - Bombardovana Hitlerova rezidencija u Obersalzbergu.
  • 25. 4. - Bombardiranje Brijuna, srušena dva hotela - NOVJ stiže narednih dana.
  • 25. 4. - Početak osnivačke konferencije UN u San Francisku, sa 45 zemalja antihitlerovske koalicije (uklj. Jugoslaviju).
  • 27. 4. - Privremena austrijska vlada Karla Rennera odvaja zemlju od Nemačke.
  • 28. 4. - Italijanski partizani streljali Musolinija. U Caserti potpisana kapitulacija nemačkih snaga u Italiji, s efektom 2. maja.
  • 28. 4. - SAD priznale privremenu vladu DF Jugoslavije.
  • 29. 4. - Kapitulacija nemačkih snaga u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj.
  • 29. 4. - Amerikanci oslobodili logor Dahau.
  • 30. 4. - Adolf Hitler i Eva izvršili samoubistvo u Berlinu, Karl Dönitz postaje predsednik a Joseph Goebbels kancelar Nemačke (ovaj drugi mrtav već sutradan).
  • 30. 4. - Počinje Karlovačka operacija Jugoslavenske armije.

Maj/SvibanjUredi

 
Poslednje zauzete teritorije, maj 1945
  • 1. 5. - Tršćanska operacija: Jugoslovenska 4. armija ušla u Trst, Goricu i Tržič, gde se susrela sa britanskom Osmom armijom (→ Fojbe, npr. u Basovizzi).
  • 1. 5. - Masovno samoubistvo u gradu Demmin, u nemačkoj Pomeraniji.
  • 1. 5. - 1. 8. - Operacija Oboe: australijske i savezničke snage protiv Japanaca na Borneu.
  • 2. 5. -   Bitka za Berlin: crvena zastava na berlinskom Rajhstagu.
  • 2. 5. - Novozelandska Druga divizija ušla u Trst i zarobila Nemce koji se nisu želeli predati Jugoslovenima.
  • 2. 5. - Jedinice Jugoslovenske armije ušle u Jasenovački logor.
  • 2. 5. - Burmanska kampanja (1944-45), Operacija Dracula: Britanci zauzeli Rangoon na samom početku sezone monsuna.
  • 2. 5. - Formirana nova nemačka vlada, Flensburška, na čelu sa von Krosigkom.
  • 3. 5. - RAF potopio kod Libeka tri transportna broda sa oko 15.000 logoraša, među kojima i 150 Jugoslovena.
  • 3. 5. - Bitka za Hamburg: posle 16 dana borbi Britanci zauzimaju Hamburg.
  • 4. 5. - Nemačka armija na severozapadu se na Lüneburškom vresištu predala maršalu Montgomeriju (zvanično od sutradan).
  • 5. 5. - Izbija Praški ustanak, istog dana počinje i pretežno sovjetska Praška operacija.
  • 5. 5. - Oslobođen konc-logor Mauthauzen.
  • 5. 5. - Narodna vlada federalne Makedonije usvojila azbuku i pravopis makedonskog jezika.
  • 5. 5. - U Oregonu poginulo petoro dece i jedna žena od japanskog balona-bombe.
  • 5. 5. - Prvi broj lista "Fiskultura", danas "Sport".
  • 6. 5. - Povlačenje kolaboracionista: Pavelić beži sa vladom prema Austriji.
  • 6. 5. - Tvrđava Breslau/Wrocław se predala Crvenoj armiji posle skoro tri meseca.
  • 6. 5. - Amerikanci zauzeli Plzeň, gde se zaustavljaju zbog sporazuma sa Sovjetima.
  • 6. 5. - Američke snage ušle u Trst.
  • 7. 5. - Nemačka kapitulacija potpisana u francuskom Reimsu u 02:41.
  • 7. 5. - Oslobođeni Karlovac i Varaždin.
  • 7. 5. - Bitka u Kuryłówci na jugoistoku poljske između poljskih antikomunista i NKVD.
  • 8. 5. - Zvanični dan pobede u Evropi (V-E Day); Čerčil u obraćanju naciji rekao da neprijateljstva zvanično prestaju u minut iza ponoći (UTC+2); u Berlinu u 23:43 (00:43, 9. maja po moskovskom vremenu) još jedna ceremonija potpisivanja, u prisustvu glavnokomandujućeg sovjetske armije, maršala Žukova (u istočnoj Evropi će 9. maj/svibnja biti Dan pobede).
 
Partizani u Zagrebu
  • 8. 5. - Zagreb u NOB: Jugoslovenska armija ulazi u grad.
  • 8. 5. - Hermann Göring se predao Amerikancima.
  • 8 - 29. 5. - Masakri u Setifu i Gelmi u Francuskom Alžiru - sukob francuskih vlasti i lokalnih Arapa.
  • 9. 5. - General Alexander Löhr potpisao predaju u Topolšici, Slovenija.
  • 9. 5. -   Crvena armija ulazi u Prag (u predgrađima je bilo i američkih izviđačkih jedinica) - organizovane borbe u Češkoj traju još dva dana, sa manjim grupama i kasnije (npr. "Češki pakao" estonske SS divizije).
  • 11. 5. - Nosač aviona USS Bunker Hill teško oštećen kod Okinave u napadu kamikaza, 390 mrtvih.
  • 8 - 12. 5. - Osnivački kongres KP Srbije. Tito: "voljeti svoju federalnu jedinicu — znači voljeti monolitnu Jugoslaviju".
  • 13. 5. - Bitka na Zelengori: četnici razbijeni na Sutjesci, Draža Mihailović i članovi Vrhovne komande uspeli da se izvuku.
  • 14. 5. - Brod "Ljubljana" naišao na minu u Bakarskom zaljevu i potonuo.
  • 14 - 15. 5. - Bitka kod Poljane na jugoslovensko-austrijskoj granici, poslednja bitka rata u Evropi.
  • 15. 5. - Datum koji se smatra krajem Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Blajburška predaja i zatim "Križni put".
 
Ustaše i hrvatski begunci, → Blajburška predaja
  • 16. 5. - Bitka u Malačkom moreuzu: Britanci potopili tešku krstaricu Haguro.
  • 17. 5. - Nadbiskup Stepinac uhapšen prvi put.[1] (do 3. juna)
  • 20. 5. - Levantska kriza: u neredima u Alepu ubijeno nekoliko francuskih vojnika, u Damasku naređeno da se puca na demonstrante.
  • 20. 5. - Završava se Gruzijski ustanak na Texelu, Kanađani razoružali preostale nemačke trupe.
  • 21. 5. - Jugoslovenske snage povučene iz austrijske Koruške.
  • 21. 5. - Poljska Armia Krajowa napala NKVD-ov logor u Rembertówu na rubu Varšave i oslobodila preko 500 zatočenih.
  • 22. 5. - Iz Kragujevca krenula prva "Titova štafeta" - predata mu je 25. maja u Zagrebu.
  • 23. 5. - Maršal Tito u principu pristao na povlačenje iz Trsta.
  • 23. 5. - Uhapšen Karl Dönitz, predsednik Nemačke, raspuštena Flensburška vlada. Zasebno, Heinrich Himmler izvršio samoubistvo nakon zarobljavanja.
  • 23. 5. - Pošto su laburisti otkazali ratnu koaliciju, Winston Churchill daje ostavku - ostaje v.d. do izbora u julu.
  • 24. 5. - Jugoslavija: donet Zakon o oduzimanju ratne dobiti.
  • 25. 5. - Bitka za Odžak: prestaje jak otpor jedinica NDH u Odžaku.
  • 27. 5. - Titov govor u Ljubljani: "ruka osvetnica našeg naroda" dostigla je ogromnu većinu izdajnika. "Mi nećemo da budemo moneta za potkusurivanje, nećemo da nas miješaju u neku politiku interesnih sfera" - Sovjeti zbog ovog protestuju CK KPJ, biće takođe spočitnuto u Staljinovom pismu od 4. 5. 1948 (Tito je ljut jer ga Sovjeti nisu podržali u Koruškoj i Veneciji-Đuliji).
  • 27 - 31. 5. - Britanci vraćaju slovenske domobrane u Jugoslaviju, veliki broj je ubijen (→ Masakr na Kočevskom rogu).
  • 29. 5. - Nemački komunisti stigli u Berlin, na čelu je Walter Ulbricht.
  • 29. 5. - Francuzi zapalili zgradu sirijskog parlamenta.
  • 29. 5. - Yokohama razorena u bombardovanju.
  • 30. 5. - Progon Nijemaca: počinje Marš smrti iz Brna u Čehoslovačkoj. Iz zemlje će biti proterano oko 2,4 miliona Nemaca.
  • 31. 5. - Amerikanci bombarduju Taipei, strada veliki broj civila.
  • 31. 5. - Levantska kriza: Churchill ultimativno zahteva od Francuza u Siriji da se povuku u kasarne.
  • maj-jun - Britanci razmatraju Operaciju Nezamislivo, ofanzivnu akciju protiv sovjetskih trupa počevši od 1. jula, odn. odbranu od sovjetskog napada.

Jun/Juni/LipanjUredi

  • jun, početak - Razgovor Tito-Stepinac bez rezultata.
  • 1. 6. - Britanci ulaze u Siriju iz Transjordana, preuzimaju Damask od Francuza - ozbiljna kriza u odnosima.
  • 4. 6. - Tito tvrdi na zagrebačkom radiju da će se boriti za Korušku - ali saveznici naredili "privremeno" povlačenje.
  • 5. 6. - Berlinska deklaracija: Četiri sile preuzimaju upravu nad Nemačkom (biće uspostavljen Saveznički kontrolni savet).
  • 8. 6. - Teška krstarica Ashigara torpedovana u moreuzu Bangka - 1.300 mrtvih.
 
Razgraničenje Istre i Trsta 1945-47
  • 9. 6. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, koji se odnosi na imovinu Trećeg rajha, folksdojčera, kao i ratnih zločinaca, saradnika okupatora, "narodnih neprijatelja"...
  • 9. 6. - Jugoslavija, V. Britanija i SAD postigli sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na zonu A, pod savezničkom vojnom upravom, i zonu B, pod jugoslovenskom (→ Morganova linija). Britanci okupiraju Pulu. Administrator zapadne Venecije-Đulije feldmaršal Harold Alexander.
  • 12. 6. - Jugoslovenske snage se povukle iz Trsta (ostaju Novozelanđani).
  • 13. 6. - Bitka za sjeverni Borneo: Australci zauzeli Brunej.
  • 15. 6. - Prvi voz na liniji Zemun-Zagreb.
  • 18. 6. - Američki general lajtnant Simon Bolivar Buckner Jr. poginuo na Okinavi.
  • 18. 6. - I kongres AFŽ.
  • 19. 6. - Eisenhowerova pobednička parada u New Yorku, možda 4 miliona gledalaca.
  • 19. 6. - Nesreća u rudniku bakra El Teniente u Čileu, stradalo 355 rudara.
  • 21. 6. - Suđenje Šesnaestorici: u Moskvi osuđena 16-orica lidera Poljske podzemne države, uključujući komandanta Armije Krajowe Leopolda Okulickog.
  • 22. 6. - Kraj japanskog otpora na Okinavi. Sprema se Operacija Downfall odn. Olympic, invazija ostrva Kyushu zakazana za novembar.
 
Situacija na Pacifiku posle Bitke za Okinavu
  • 24. 6. -   Parada pobede u Moskvi.
  • 25. 6. - Počinje Konferencija u Simli o modalitetu indijske samouprave - bez uspeha.
  • 26. 6. - Predstavnici 50 zemalja, među kojima i DF Jugoslavija, u San Francisku potpisuju Povelju UN (stupa na snagu 24. 10.).
  • 26. 6. - Jugoslovenska štampa optužuje grčke desničare da "istrebljuju" Slovene u Egejskoj Makedoniji (NYT). Vlada tvrdi da je odatle prebeglo 20.000 Makedonaca.
  • 28. 6. - U Poljskoj formirana Privremena vlada nacionalnog jedinstva - londonska poljska vlada je ne priznaje, za razliku od saveznika.
  • 29. 6. - Čehoslovačka prepustila Karpatoukrajinu (Zakarpatje) SSSR-u.

Jul/Juli/SrpanjUredi

  • 1. 7. - Nemačka podeljena u četiri okupacione zone, granica sovjetske sa zapadnim zonama će postati unutarnja njemačka granica.
  • 4. 7. - Brazilska krstarica Bahia eksplodirala nakon greške pri vežbi gađanja - stradalo je najmanje 336 ljudi.
  • 5. 7. - Izbori u UK, prvi od 1935: Konzervativci premijera Čerčila ubedljivo poraženi od Laburista Clementa Attleja, 393 prema 197 mandata (rezultati objavljeni 26. 7.).
  • 7. 7. - Masakr u Kalagongu: Japanci ubili oko 600 seljana u burmanskom selu.
  • 9. 7. - Rezolucija Oblasne narodne skupštine Kosmeta o priključenju Kosova i Metohije federalnoj Srbiji (odobreno na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • 9. 7. - U Beogradu izjavljuju da je UNRRA-ina kvota hrane za Jugoslaviju smanjena na šestinu potrebne. (NYT)
  • 9. 7. - Utvrđene granice zona u okupiranoj Austriji - Britanci drže Korušku i Štajersku, Sovjeti Gradišće itd.
  • 10 - 25. 7. - Augustówska racija: sovjetske snage hvataju oko 2.000 antikomunista na severoistoku Poljske, od čega je 600 nestalo.
  • 11. 7. - Fadil Hoxha je prvi predsednik Skupštine Autononomne Kosovsko-metohijske oblasti (1945-53. i 1967-69).
  • 15. 7. - Raspušteno Balkansko ratno vazduhoplovstvo.
  • 15. 7. - Zvanični početak rada Luke Ploče.
  • jul - Veliki skok cena u Srbiji usled špekulacija (NYT piše da su "prerogativ vlade ekonomski i politički haos"; retorika je demokratska, sprovedba represivna; svi neistomišljenici su žigosani kao fašisti).
  • 16. 7. -   Triniti test - prva detonacija atomske bombe, sa 6 kg plutonijuma, izvedena kod Alamogordo, New Mexico - snaga 19-20 kilotona.
 
Nova "Velika trojka" u Potsdamu: Attlee, Truman, Staljin
  • 17. 7. - 2. 8. - Potsdamska konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
  • 18. 7. - Nota vlade DFJ saveznicima povodom progona Makedonaca u Grčkoj.
  • 19. 7. - Čerčil u Potsdamu: "Tito je nametnuo striktnu partijsku organizaciju sa policijskom kontrolom i štampu tako strogo kontrolisanu kao u fašističkoj zemlji. Jugoslavija ni u kom slučaju nije opravdala nade koje smo imali u Jalti".
  • 19. 7. - Suočen s unutrašnjim političkim razdorom, skandalima i ubistvima, predsednik Kolumbije Alfonso López Pumarejo daje ostavku
  • 23. 7. - Generalni direktor UNRRA Herbert H. Lehman u poseti Beogradu - Tito zahvaljuje na pomoći.
  • 24 - 25. 7. - ZAVNO Hrvatske na četvrtom zasjedanju postaje Narodni sabor Hrvatske.
  • 25. 7. - Nota vlade DFJ predsedniku Trumanu povodom promena u civilnoj upravi u Julijskoj krajini.
  • 26. 7. - Čerčilova ostavka, Clement Attlee je novi britanski premijer.
  • 26. 7. - Potsdamska deklaracija zahteva bezuslovnu japansku kapitulaciju, inače sledi potpuno uništenje.
  • 28. 7. - Bombarder B-25 udario u Empire State Building, 14 mrtvih.
  • 28. 7. - José Bustamante y Rivero je novi predsednik Perua (do 1948), pokušava da stvori demokratičniju vladu.
  • 30. 7. - Torpedovana teška krstarica USS Indianapolis: 900 mornara završilo u moru i četiri dana čekaju spas, dve trećine nije preživelo (pored oko 300 koji su potonuli s brodom).
  • 31. 7. - Predlog Skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se Vojvodina pripoji federalnoj Srbiji (prihvaćen na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • 31. 7. - Masakr Nemaca u Usti nad Labem.

Avgust/August/KolovozUredi

  • 4. 8. - The Thing: sovjetski pioniri poklonili rezbareni grb američkom ambasadoru u Moskvi, u kome se nalazio endovibrator, prislušna sprava koju je kreirao Léon Theremin (otkrivena 1952).
  • 5. 8. - AVNOJ usvaja amnestiju, osim za ustaše i druge ratne zločince (NYT).
  • 5 - 7. 8. - Osnivački kongres Narodnog fronta Jugoslavije (ranije Jedinstveni narodnooslobodilački front - JNOF), organizacije kroz koju KPJ izražava svoj program. Titov govor u kome odbacuje monarhiju i zapadne tipove demokratije ("nema povratka na staro").
 
Atomska bomba
 
III zasedanje AVNOJ/Privremena skupština DFJ
  • 10 - 26. 8. - Zaseda Privremena skupština DFJ. Između ostalog, usvojen zakon o biračkim spiskovima; prema uredbi (11. 8.?) pravo glasa imaju žene i omladina starija od 18 godina.
  • 10. 8. - Milan Grol u Skupštini: "...još postoje tendencije da se fašizam i reakcija identifikuju sa normalnim razlikama u slobodi mišljenja..."
  • 11. 8. - Sovjetska invazija južnog Sahalina (završena 25. 8.).
  • 11. 8. - Krakówski pogrom: masovno premlaćivanje Jevreja podstaknuto glasinama.
  • 12. 8. - Na prijemu za strane dopisnike, Tito poriče da je zemlja na putu komunističkog režima (NYT).
  • 14. 8. - Car Hirohito prihvata odredbe Potsdamske deklaracije o bezuslovnoj kapitulaciji Japana i snima obraćanje narodu, emitovano sutradan. Ove noći dolazi do incidenta Kyūjō, pokušaja vojnog udara kako bi se sprečila kapitulacija (→ Dan pobede nad Japanom).
  • 15. 8. - Oslobođenje Koreje od japanske vlasti.
  • 15. 8. - Philippe Pétain osuđen na smrt za izdaju, što predsednik privremene vlade De Gaulle menja u doživotni zatvor (umire 1951).
  • 17. 8. -   Pogurani od mlađih nacionalista, Sukarno i Mohammad Hatta proglašavaju nezavisnost Indonezije od Holandije, što će ovi priznati 1949. nakon oružanih sukoba. Prva faza Indonežanske nacionalne revolucije, nasilna i haotična, naziva se Bersiap.
  • 17. 8. - U Engleskoj objavljena Orwellova "Životinjska farma".
  • 18. 8. -   Sovjetska invazija Kurilskih ostrva (dovršena 1. 9.).
  • 18. 8. - Narednik Anthony J. Marchione je poslednji Amerikanac poginuo u ovom ratu, tokom izviđačkog leta iznad Tokija.
  • 19. 8. - Milan Grol napustio Privremenu vladu DFJ, navodeći nedemokratske metode i upotrebu terora od strane OZNA-e.
  • 19. 8. - Avgustovska revolucija u Vijetnamu: Hồ Chí Minh-ov Viet Minh stavio Hanoi pod kontrolu.
  • 19. 8. - Sovjeti zarobili Pu Yia u Mukdenu.
  • 21. 8. - "Kraljevski štrajk" u Rumuniji: kralj Mihai odbija potpisivati vladine uredbe (do januara).
  • 23. 8. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet višak zemlje i poljoprivredne imovine zemljoposednicima, crkvama i manastirima i nezemljoradnicima (→ Agrarna reforma u drugoj Jugoslaviji).
  • 24. 8. - DF Jugoslavija ratifikovala Povelju UN i Statut Međunarodnog suda pravde.
  • 24. 8. - Incident u Matsue: grupa disidenata napada objekte u gradu, pokušavajući da spreče kapitulaciju Japana.
  • 24. 8. - Sovjeti u Pjongjangu.
  • 25. 8. - Vijetnamski car Bảo Đại abdicira (biće šef države 1949-55).
  • 26. 8. ? - Rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža.
  • 27. 8. - NYT izveštava da je francuskom ambasadoru u Beogradu naloženo da "najhitnije protestuje" zbog nacionalizacije borskih rudnika bakra bez nadoknade.
  • 28. 8. - Počinje Okupacija Japana: prethodnica se iskrcala u Atsugiju.
  • 28. 8. - Kineski građanski rat: Chiang Kai-shek i Mao Zedong započinju mirovne pregovore u Čungkingu (sporazum u oktobru).
  • 30. 8. - Konstituirano Savezničko nadzorno vijeće u Njemačkoj (Sovjeti ga napustili 1948).
  • 30. 8. - Britanci se vraćaju u Hong Kong (do 1997).
  • 31. 8. - Douglas MacArthur uspostavlja Komandu savezničkih sila u Tokiju - upravlja Japanom preko cara do 1949.
  • 31. 8. - Izbori za Ustavotvornu skupštinu u DFJ zakazani za 11. novembar.

Septembar/RujanUredi

  • 1. 9. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljeni Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna Kosovsko-metohijska oblast.
 
Kapitulacija Japana: japanska delegacija
  • 2. 9. -   Kapitulacija Japana potpisana u Tokijskom zalivu, čime je i Drugi svetski rat praktično završen. Okupacija Japana traje do 1952.
  • 2. 9. -   Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši MinomSjeverni Vijetnam.
  • 5. 9. - Počeci Hladnog rata: sovjetski šifrant u ambasadi u Kanadi Igor Guzenko prebegao sa dokumentima o špijuniranju.
  • 7. 9. - Saveznička vojna parada u Berlinu.
  • 8. 9. - Trupe SAD iskrcale se na kraju Drugog svetskog rata u Južnoj Koreji, sovjetske od Japana preuzele Severnu Koreju, a 38. paralela postala linija podele dve korejske države.
  • 9. 9. - Maršal Tito odlikovan sovjetskim Ordenom pobede, jedan je od petorice odlikovanih stranaca.
  • 9. 9. - Japanske trupe u Kini se formalno predale u 9 sati.
  • 9. 9. - Amerikanci u Seulu.
  • 9. 9. - Umesto japanske marionete Mengjiang, osnovana Narodna republika Unutrašnje Mongolije - Kineska KP naređuje raspuštanje u novembru.
 
Sovjetski Orden pobede
  • 10. 9. - Vidkun Kvisling šef marionetske norveške vlade (1942-45) proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
  • 11. 9. - Uhapšen gen. Hideki Tojo - pokušao je samoubistvo kada su američki vojnici stigli pred njegovu kuću.
  • 12. 9. - Japanska vojska u Singapuru se formalno predala Britancima.
  • 12. 9. -   U Seulu proglašena Narodna Republika Koreja - na jugu je zabranjena od američkih vlasti, na severu je kooptirana u novi režim.
  • 13. 9. - Britanci stižu u Sajgon, s njima se vraćaju i Francuzi, dok Indokinu severno od 16. paralele preuzimaju nacionalistički Kinezi (do juna 1946).
  • 13 - 19. 9. - Suđenje generalima NDH u Beogradu.
  • 14. 9. - Počinje kolonizacija u Vojvodini: oko 80 porodica iz Bosanske krajine stiglo u banatsko selo Čestereg.
  • 16. 9. - U White Sands lansirana WAC Corporal, prva američka sondažna raketa. Na poligon od jula pristižu i delovi nemačke rakete V-2, stižu i nemački naučnici.
  • 17. 9. - Britanci počinju Belsenski proces Josefu Krameru i grupi od 44 SS-ovca zaposlenih u konc-logorima - javnost saznaje za razmere zločina.
  • 18. 9. - Od tajfuna Makurazaki stradalo nekoliko hiljada ljudi u Japanu.
  • 18. 9. - SSSR podržava Jugoslaviju u Tršćanskom pitanju, traži upravu u Tripolitaniji.
  • 19. 9. - U Beogradu izvešteno da je Ivan Šubašić bolestan, po drugim izveštajima, on je u kućnom pritvoru (NYT).
  • 20. 9. - Pastirsko pismo rimokatoličke crkve u Hrvatskoj: osuđena nova vlast zbog presuda katoličkim vernicima i svećenicima (osuđenim kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i agrarne reforme.
  • 20. 9. - Zakon Kontrolnog vijeća br. 1 - Opoziv nacističkih zakona u Njemačkoj.
  • 20. 9. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
  • 22. 9. - Kardelj predlaže u Londonu, na zasedanju Saveta ministara ino. poslova velikih sila, da Trst bude grad-država u okviru jugoslovenske federacije.
  • 23. 9. - Francuzi preuzimaju civilnu kontrolu u Sajgonu (trupe stižu 3. oktobra), dok se na severu Vijetnama nalaze kineski nacionalisti.

Oktobar/ListopadUredi

  • 1. 10. - Državna komisija za utvrđivanje zločina optužuje kralja Petra II i emigrantsku vladu za vojne aktivnosti u službi Nemaca. (NYT)
  • 2. 10. - Štampan prvi broj lista "Narodna Armija".
  • 2. 10. - George S. Patton smenjen s komande Treće armije nakon negativnih komentara o denacifikaciji.
  • 4. 10. -Osnovan FK Partizan.
  • 5. 10. - Korenica postaje Titova - prvo mesto nazvano po Titu.
  • 5. 10. - Crni petak u Holivudu: šestomesečni štrajk scenskih radnika se pretvara u nerede.
  • 6. 10. - Početak "Jarčeve kletve": Chicago Cubs će tek 2016. osvojiti prvenstvo.
  • 9. 10. - Višijevski premijer Francuske Pierre Laval osuđen na smrt, pogubljen 15. 10..
  • 10. 10. - Nacistička partija raspuštena po naređenju Kontrolnog vijeća.
  • 10. 10. - Sporazum od duplog desetog: priznata legitimnost Kuomintangove vlade, i KP Kine kao legitimna opoziciona partija. Shangdanška kampanja se okončava dva dana kasnije komunističkom pobedom u provinciji Shanxi.
  • 11. 10. - Ministar ino. poslova DFJ Ivan Šubašić dao ostavku - Tito ga optužuje da je pomagao domaćoj reakciji i spoljnim neprijateljima. (NYT)
  • 12. 10. -   Nacionalistički pokret Lao Issara formira vladu Laosa, zbacuju kralja Sisavang Vonga koji je veran Francuzima - ovi se vraćaju sledeće godine.
  • 13. 10. - Osnovan Severnokorejski biro Komunističke partije Koreje - Kim Il-sung dolazi na čelo u decembru (po zvaničnoj severnokorejskoj istoriji, datum je 10. 10., Dan osnivanja Partije, a Kim Il-sung je bio na čelu od početka).
  • 14. 10. - Britanci preuzimaju Semarang na Javi, nacionalisti masakrirali zarobljene Japance, a ovi Indonežane.
  • 16. 10. - Osnovana Organizacija za prehranu i poljoprivredu UN (FAO), sa osnovnim ciljem podizanja nivoa ishrane i poboljšanja životnog standarda. Ovaj datum je od 1979. Svetski dan hrane.
  • 17. 10. - "Dan lojalnosti" u Argentini: Juan Perón je pre nekoliko dana lišen svih funkcija i uhapšen, ali su masovne demonstracije iznudile njegovo oslobađanje, nakon čega najavljuje kandidaturu za predsednika. U organizaciji učestvuje i njegova partnerka Eva Duarte s kojom se ženi 22. 10. (→ Peronizam).
  • 18. 10. - Državni udar u Venezueli: vojska i narod zbacili diktatora Angaritu, sledi demokratski period El Trienio Adeco - predsednik Rómulo Betancourt (1945-48. i 1959-64), "Otac venecuelanske demokratije".
  • 18. 10. - Izveštava se o koncentrisanju vojske na jugu Jugoslavije, prema Grčkoj. (NYT)
  • 20. 10. - Marija Radić, Stjepanova udovica, izdala opozicioni "Narodni glas" (odmah zabranjen).
  • 21. 10. - Izbori za skupštinu u Francuskoj, koja će doneti i novi ustav: velika većina za vladajuću De Gaullovu tripartitnu alijansu komunista, narodnih republikanaca i socijalista. Prvi put su glasale žene.
  • 24. 10. - Stupanjen na snagu Povelje Ujedinjenih naroda, osnovana je i organizacija Ujedinjenih naroda. Osnovan je Međunarodni sud pravde.
  • 25. 10. - Tajvan je poslije 50 godina vraćen Kini (nacionalistička Republika Kina).
  • 25. 10. - Benešovi dekreti: 108/1945, o konfiskaciji neprijateljske imovine i Fondu za nacionalnu obnovu.
  • 26. 10. - U Jugoslaviji donesen Zakon o konačnoj likvidaciji zemljoradničkih dugova.
  • 27. 10. - Jugoslovenska privremena vlada odlučila da demobiliše vojnike starije od 23 godine. Britanski ministar ino. poslova Ernest Bevin je baš juče izrazio zabrinutost zbog brojnosti jugoslovnske armije od "400 - 600 hiljada". (NYT)
  • 27. 10. - 20. 11. - Bitka za Surabayu je najveća bitka Indonežanske revolucije: Britanci pobedili indonežanske nacionaliste, ali ovi ostvaruju psihološki uspeh.
  • 29. 10. - Osnovan Savez novinara Jugoslavije.
  • 29. 10. - Brazilski predsednik Getúlio Vargas prinuđen na ostavku posle 15 godina vlasti - demokratija će se vratiti u vidu Druge Brazilske Republike (Vargas se vraća 1951-54).
  • 30. 10. - Jedinstvena Indija ulazi u UN (nezavisnost i podela 1947.).

Novembar/StudeniUredi

  • 1. 11. - Noć vlakova: židovski otpor organizira protiv Britanaca sabotažu Palestinskih željeznica.
  • 2. 11. - Vlada DFJ traži ispravku granice prema Austriji.
  • 2. 11. - Balfourov dan: antijevrejski neredi u Egiptu, napadnuti su i hrišćanski objekti - 5 mrtvih.
  • novembar - Dovršen železnički most preko Save u Beogradu.
  • novembar - Univerziteti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani obnavljaju rad.
  • 4. 11. - Izbori u Mađarskoj: Sitnoposednici 57%, socijal-demokrati 17,4%, komunisti 17% (ali po predizbornom sporazumu, ostaje koalicija, → taktika salame).
  • 5. 11. - Neredi u Trstu između Italijana i Jugoslovena, 1 poginuo, više ranjenih. (NYT)
  • 5. 11. - Jugoslovenski predstavnik pri obrazovnoj konferenciji UN u Londonu Ljubo Leontić izjavljuje da se balkanske nacije protive upotrebi u blokovima ili "sanitarnom kordonu". (NYT)
  • 5 - 7. 11. - Antijevrejski neredi u Tripolitaniji, ubijeno ih je preko 140.
  • 10. 11. - Britanci započinju napredovanje u Surabaji, suočeni sa jakim otporom - danas Dan heroja u Indoneziji.
  • 11. 11. -   Izbori za jugoslovensku Ustavotvornu skupštinu (Savezna skupština i Skupština naroda), koje opozicija bojkotuje (poznati po trećoj, "ćoravoj", kutiji bez liste). U atmosferi prinude veliki odziv i velika većina za listu Narodnog fronta.
  • 13. 11. - Charles de Gaulle na čelu privremene vlade Francuske.
  • 14. 11. - Jevrejski neredi u Tel Avivu - nezadovoljni su britanskom izjavom o američko-britanskoj komisiji za pitanje Palestine.
  • 15. 11. - Nalaz Zemaljske komisije za utvrđivanje zlo­čina okupatora i njihovih pomagača br. 4547/45: u sistemu logora Jasenovac ubijeno 500-600 hiljada ljudi.
  • 15. 11. - Sitnoposednik Zoltán Tildy je predsednik mađarske vlade.
  • 15. 11. - Kineski nacionalisti započinju ofanzivu protiv komunista na severu Kine.
  • 16. 11. - Hladni rat: SAD dovode 88 nemačkih naučnika kako bi pomogli razvoj raketne tehnologije.
  • 18. 11. - Izbori u Bugarskoj: (komunistički) Otadžbinski front zvanično dobio 88% glasova (izbori su trebali biti održani u avgustu, ali su odloženi zbog anglo-američkog pritiska).
  • 18. 11. -   Autonomna Republika Azerbejdžan: komunisti stavljaju ovu iransku provinciju pod kontrolu (do decembra 1946, → Iranska kriza).
 
Amblem FNRJ

Decembar/ProsinacUredi

  • 1. 12. - Vladi maršala Tita jednoglasno potvrđeno poverenje, Ivan Ribar je predsednik Prezidijuma Ustavotvorne skupštine.
  • 2. 12. - Izbori za konstituantu u Albaniji, jedina lista je Demokratskog fronta, pod komunističkom kontrolom, zvanično dobija 93,2% glasova.
  • 2. 12. - Nacionalizacija banaka u Francuskoj.
  • 2. 12. - Izbori u Brazilu: maršal Eurico Gaspar Dutra će biti prvi predsednik Druge Brazilske Republike (1946-51).
  • 2. 12. - Afera Cumbok na severu Aceha: sukob između uleme koja podržava nezavisnost Indonezije i plemstva koje je za Holanđane - aristokratija je poražena do januara, mnogi su ubijeni.
  • 5. 12. - Let 19: pet američkih vojnih aviona nestalo kod Floride - doprinos mitu o Bermudskom trouglu.
  • 10. 12. - Demohrišćanin Alcide De Gasperi je premijer Italije (do 1953).
  • 11. 12. - Dragoljub Jovanović u ustavnom odboru kritikuje etatizaciju i povećani broj službenika.
  • 14. 12. - Jugoslovenska vlada traži od Britanaca izručenje Nedića, Pavelića i Rupnika. (NYT)
  • 14 - 20. 12. - Sovjetske novine ističu teritorijalne pretenzije SSSR prema Turskoj
  • decembar - Izbori za oba doma legislature Britanske Indije: od 102 mesta, Indijski kongres uzima 59 a Sveindijska muslimanska liga 30 (ujedinjeni glasovi muslimana, podstrek za podelu). Sledeći izbori održani 1951. u Indiji, odn. 1970. u Pakistanu.
  • 15. 12. - U Mahabadu u Iranu proglašena Kurdska narodna vlada, sledećeg meseca i republika.
  • 16 - 26. 12. - Sastanak ministara ino-poslova Velike trojke u Moskvi.
  • 20. 12. - Karl Renner izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike, kancelar je Leopold Figl.
  • 21. 12. - General George S. Patton umro od posledica saobraćajne nesreće 9. 12..
  • 22. 12. - Britanska vlada priznala FNRJ. Takođe i vlada SAD, uz prigovore o načinu sprovođenja izbora i zbog kršenja ljudskih prava.
  • 24. 12. - V.d. patrijarha SPC Josif izjavljuje da se neće protiviti separaciji države i crkve. (NYT)
  • 26. 12. - Kreirane valute CFA franak i CFP franak, za francuske kolonije u Africi odn. na Pacifiku.
  • 27. 12. - Predstavnici 28 zemalja (među kojima i Jugoslavije) potpisali dokumente Bretton Woods-kog sistema: nastaju Međunarodni monetarni fond i Svjetska banka.
  • 27. 12. - Teroristički napadi na britanske baze u Palestini.

Kroz godinuUredi

1945. u temamaUredi

KnjiževnostUredi

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu, DFJ, FNRJ):

RođenjaUredi

Januar/Siječanj – Mart/OžujakUredi

April/Travanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Septembar/RujanUredi

Oktobar/Listopad – Decembar/ProsinacUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1945.

Januar/Siječanj – Februar/VeljačaUredi

Mart/Ožujak – April/TravanjUredi

Maj/Svibanj – Jun/LipanjUredi

Jul/Srpanj – Avgust/KolovozUredi

Septembar/Rujan – Oktobar/ListopadUredi

Novembar/Studeni – Decembar/ProsinacUredi

Kroz godinuUredi

Nobelove nagradeUredi

Takođe pogledatiUredi

Literatura/Spoljne vezeUredi

Vanjske vezeUredi

  1. "Archbishop Cardinal Stepinac", 29 May 1958. HU OSA 300-8-3-9248