Wikipedija

Zaharije Ostojić

Zaharije Ostojić-Zare (pseudonim: Čika Branko[1]; 1907, Gluhi Do kod Bara - Jasenovac, april 1945) je bio četnički major[2] i načelnik komande za istočnu Bosnu u Drugom svetskom ratu. Rukovodio je svim većim četničkim operacijama protiv snaga NOVJ u proleće i leto 1942. u Crnoj Gori, na Neretvi 1943. i na Limu početkom 1944.

Zaharije Ostojić

Zaharije Ostojić
Zaharije Ostojić

Lični podaci
Datum rođenja 1907.
Mesto rođenja Gluhi Do, Kneževina Crna Gora
Datum smrti 1945.
Mesto smrti Logor Stara Gradiška, NDH
Vojska Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini
Najviši čin major
Bitke i ratovi Drugi svetski rat (Bitka na Neretvi)

Drugi svetski ratUredi

Pre rata generalštabni vazduhoplovni major kraljevskog vazduhoplovstva (pilot).

 
Britanska podmornica HMS Triumph kojom je stigla Hadsonova misija.

Učesnik puča od 27. marta 1941. kao bliski saradnik generala Borivoja Mirkovića. Zajedno sa majorom Mirkom Lalatovićem sproveo kneza Pavla posle vojnog puča u Grčku. U Jugoslaviji se vratio kao član jugoslovensko-britanske misije na čelu sa Bilom Hadsonom koja se 21. septembra 1941. iz podmornice iskrcala u blizini Petrovca na moru. Po dolasku u štab Draže Mihailovića postao načelnik Operativnog odseka. Sarađivao je sa okupacionom upravom u Srbiji protiv komunističkog pokreta otpora:

  „Treba što više izvući novaca, municije i obuće od vlade... Pomagati svim silama hapšenje komunista.[3]“
(Depeša Zaharija Ostojića od 21-III-1942)

12. aprila 1942. major Zaharije Ostojić traži izveštaj od Miloša Glišića koji je bio u službi okupatora u Sandžaku:

  „Treba mi hitno izveštaj o komunistima u Sandžaku i Crnoj Gori. Nameravamo da ih u maju potpuno likvidiramo. Mislimo da ćemo zato dobiti sva potrebna sredstva i ljudi će biti kod Tebe i suseda. Naredili smo svima da paze da Vas ne kompromituju. Naše stvari su na najboljem putu, uskoro ćeš se uveriti.[4]“
(Depeša Zaharija Ostojića od 12-IV-1942)

Zločini u FočiUredi

Glavni članak: Foča u Narodnooslobodilačkoj borbi

Od 1942. godine Zaharije Ostojić je postao komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande JVuO za istočnu Bosnu i Hercegovinu. Kad su Petar Baćović i Zaharije Ostojić obrazovali Istaknuti deo vrhovne komande prešli su sa četničkim jedinicama u istočnu Bosnu, zauzeli Foču i tom prilikom u Foči i okolini poubijali veliki broj meštana.[5] Četnici su krajem avgusta ušli u Foču, počinivši strahovite zločine u gradu i okolini.

Major Ostojić u depeši od 22. avgusta 1942. godine piše:

  „U Foči ima svega i svačega, pa se nadam dobrom plenu. Jedva čekam da mi se ljudi prikupe, pa ću im mamu maminu za sva vremena...[5]“
(Zaharije Ostojić)

Depešom br. 466 od 23. avgusta 1942. godine Zaharije Ostojić javlja Draži Mihailoviću:

  „Juče završio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine... Po dosadašnjim podacima... 1.000 — 3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljačkaši, izuzev Pavla. Pad Foče ima dobrog odjeka. Muslimani u masama beže u Sarajevo. Naredio sam povratak trupa kući, a ja sam od juče u Kalinoviku i rešavam ostala pitanja sa Ištvanom (Baćovićem — nap. autora) i Jevđevićem. Sada su zadovoljni.[6]“
(Zaharije Ostojić)

Pokolj u okolini Foči pominje se i u presudu četničkom generalu Mihailoviću:

Avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili.[7] — Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima

Bitka na NeretviUredi

Glavni članci: Operacija Weiss i Bitka na Neretvi

U operaciji Weiss četnici su se borili na strani fašističke Italije. Draža Mihailović je ovlastio majora Zaharija Ostojića da u njegovo ime kao delegat Vrhovne Komande rukovodi operacijama koje se preduzimaju protiv partizana u Dalmaciji, Lici, Zapadnoj i Istočnoj Bosni.[8]

U depeši od 18. februara 1943. Ostojić je četničkom predstavniku kod Italijana, vojvodi Jevđeviću, tražio da Italijani što jače bombarduju komuniste:

 
Italijani i četnici u operaciji Weiss 1943.
  „Preko Talijana izradi prevoz Bajovih od Gacka i Bileća... Traži da što jače bombarduju komuniste jer ih to najviše rastrojava, naročito one prema Konjicu i Mostaru... Sigurno ćemo do nogu potući komuniste, samo izvršavajte sva naređenja i sprečite upad na levoj obali...[9]“
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću od 18. februara 1943.)

Medutim, partizani su razbili italijanske snage na pravcu Neretve, što je znatno poljuljalo moral četnika. Ostojić 20. februara 1943. upućuje Jevđeviću novu depešu, u kojoj očajnički traži jaču podršku Italijana, artiljerijom i bombardovanjem iz vazduha:

  „Pantić i Radulović da napregnu sve snage za sprečavanje daljeg nadiranja komunista ka Žižlju. Traži od Tetkića [Italijana] teške bacače i artiljeriju da pojačaju Pantića jer će tako lakše uspeti... Neka sa izviđanjem iz vazduha utvrde tačno pravac njihovog nadiranja na celom frontu i iz pozadine, gde se pojačavaju... Javi tačnu liniju fronta; delove na levoj obali: crvenih i naše položaje. Molim te hranu i municiju šalji što pre. Mogu li baciti hranu i municiju iz vazduha; ovo će trebati Voji Lukačeviću... Da li glavne snage komunista idu levim krilom ili centrom njihovim? Kako je moglo preći preko Neretve 3.500 ljudi za kratko vreme? Koliko mostova imaju? Neka ih bombarduje avijacija.“
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću od 20. februara 1943.)

23. februara Jevđević javlja Ostojiću da Italijani stižu u pomoć, a sa Nemcima je dogovoreno da ne prelaze Neretvu:

  „Danas sam sa Nemačkim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu Neretve, a da međusobno izbegavamo kontakt. Komunisti imaju 3 divizije 2 Prozor — Drežnica, a 1 Imotski. Dalmaciju bez Jovanovića ne mogu dati. Tetkići [Italijani] sa 5 bataljona idu sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkića sa leve da unište grupu u Drežnici.[10]“
(Telegram Jevđevića Ostojiću od 23. februara 1943.)

28. februara Zaharije Ostojić traži Dobroslavu Jevdeviću:

 

„1) Da se sa Nemcima i Italijanima sporazumeš da se četnicima dade za čišćenje zona: Rama — Prozor — Šujica — Livno — Makarska — morska obala do ušća Neretve — desna obala Neretve — Rama, s tim da Nemci na ovu zonu ne prelaze, već čiste ostalu zonu severnu.

2) Da Italijani dadu municiju, hranu i automatsko oruđe za 20.000 četnika za ove operacije. Sa Baćovićem ćemo imati u stvari oko 15.000, a onih 5.000 pravo je da dignemo. Obezbedi davanje topova i bacača i pomoć avijacije za bombardovanje i izviđanje.

3) Da Italijani daju svojih 5.000 ljudi i obezbede prevozna sredstva za prebacivanje naših snaga prema operativnim potrebama. Da za svaku kolonu daju radio-stanice i telefonski materijal.

4) Rezultat po ovome moram da znam za 3 dana radi priprema naređenja i promene moga komandnog mesta, negde oko Nevesinja. Ako se ovo ispuni garantujem za uspeh u najkraćem roku.[11]“

Kako je postajalo sve izvesnije da partizani odnose pobedu u bici na Neretvi, Zaharije Ostojić je preko Dobroslava Jevđevića tražio da Nemci hitno posednu obalu Neretve i neprekidno bombarduju partizanske položaje:

  „Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu ... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.[5]“
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću tokom bitke na Neretvi)

Nakon zauzimanja Višegrada od strane JVuO, 5. oktobra 1943, četnici su počinili niz zločina nad civilima, što pominje i Zaharije Ostojić u svom izveštaju od 8. oktobra 1943. godine:

  „U samom Višegradu bilo je samovoljnog ubijanja, paljenja i pljačke i pored moje stroge zabrane, ali su vojnici bili ozlojeđeni zato što je turska milicija tri dana pre našeg napada, po odobrenju Nemaca, izvršila ispad iz Višegrada i zapalila sela Velji Luk, Sase i Haluge i poubijala gde god je koga našla živog.[12]“

Razlaz sa Mihailovićem i smrtUredi

Glavni članci: Nezavisna grupa nacionalnog otpora, Bosanska golgota, i Bitka na Lijevča polju
 
Front u Evropi protiv nacističke Nemačke 1. januara 1945.

Oktobra 1944. dolazi u sukob sa Dražom Mihailovićem, okrivljujući ga za neuspeh i slom četničke organizacije i na vojnom i na političkom planu. Međutim, naredih par meseci su ostali deo iste organizacije.

Nakon povlačenja iz Srbije, Nemci su uspostavili front na Drini, koji je bio južni krak Sremskog fronta i najdonji deo istočnog fronta za odbranu nacističke Nemačke. Za odbranu Drine koristili su i četničke jedinice. Sredinom januara 1945. godine, Nemci su počeli napuštati front prema Jugoslovenskoj armiji na Drini, a četnici bez njih nisu mogli da se održe. 13. januara 1945. godine potpukovnik Zaharije Ostojić, komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande JVuO, javlja Draži da četnici ne mogu "odbraniti Drinu" bez Nemaca, koji je upravo napuštaju:

  „Svi definitivno napuštaju desnu obalu Drine. Govore da će braniti levu obalu. Crveni vrše jak pritisak sa svih strana... Mobilišemo sve što možemo, ali teško ide... Odbrana Drine zavisi od Nemaca.[13]“
(Zaharije Ostojić)

21. januara 1945. Zaharije Ostojić javlja generalu Mihailoviću da se četnici bez Nemaca ne mogu održati na terenu, stoga kreću za njima u povlačenje:

  „Nemci će napustiti Drinu kroz nekoliko dana. Crveni vrše pritisak sa juga, istoka i severa. Hrane i krova za ovako velike snage nema, te je opstanak ovde nemoguć. Zbog ovoga sam rešio u sporazumu sa Pavlom i Račićem u prisustvu Baletića da krenemo na sever jer je to jedino rešenje da održimo ovo što imamo.[14]“
(Zaharije Ostojić)

Jedan po jedan, četnički komandanti su napuštali svoje položaje zajedno sa nemačkim trupama. 26. januara 1945. general Mihailović, koji se prvi iz Srbije povukao u Bosnu, naređuje Zahariju Ostojiću da svi ostanu na svojim terenima:

  „Neslažem se sa vašim rešenjem da Baćević kreće na sever. Naredio sam Baćeviću da ostane na svome mestu i svojoj prostoriji i da tamo radi po mojim naređenjima... Ako Pavlove i Račićeve snage kreću na sever, to nije znak opšteg odstupanja i napuštanja terena što ne sme da bude.[15]“
(Draža Mihailović)

U prvoj polovini marta 1945. Zaharije Ostojić je definitivno napustio generala Mihailovića. 10. marta 1945. krenuo sa delom potčinjenih jedinica zajedno sa pukovnikom Mirkom Lalatovićem, potpukovnikom Pavlom Đurišićem, potpukovnikom Petrom Baćovićem i ideologom Dragišom Vasićem ka Zapadu preko teritorije NDH. Posle opkoljavanja i uništenja njegove grupe kod Lijevče Polja, blizu Banja Luke, zarobljen i odveden u Jasenovac gde je oko 20. aprila 1945. ubijen zajedno sa potpukovnikom Lalatovićem i potpukovnikom Đurišićem.

IzvoriUredi

  1. ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_2_36.htm
  2. ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_2_56.htm
  3. ↑ http://www.znaci.org/00001/4_14_1_72.htm
  4. ↑ Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 21. marta do 26. aprila 1942. godine
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  6. ↑ http://www.znaci.net/00001/11_25.htm
  7. ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
  8. ↑ http://znaci.net/00001/4_14_1_204.htm
  9. ↑ http://www.znaci.net/00001/11_32.htm
  10. ↑ http://www.znaci.net/00001/11_33.htm
  11. ↑ http://www.znaci.net/00001/11_33.htm
  12. ↑ K. Nikolić, Istorija Ravnogorskog pokreta, prva knjiga, 441.
  13. ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_4_156.htm IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA ČETNIČKE VRHOVNE KOMANDE OD 12. DECEMBRA 1944. DO 26. FEBRUARA 1945. GODINE
  14. ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_4_156.htm IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA ČETNIČKE VRHOVNE KOMANDE OD 12. DECEMBRA 1944. DO 26. FEBRUARA 1945. GODINE
  15. ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_4_192.htm

Vidi jošUredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaharije_Ostojić&oldid=41427450