Otvori glavni meni
Petar Baćović

Petar Baćović
Petar Baćović

Lični podaci
Nadimak Rade
Datum rođenja 1898
Mesto rođenja Kalinovik, Bosna i Hercegovina pod okupacijom Austro-Ugarske
Datum smrti 1945
Mesto smrti Logor Stara Gradiška, NDH
Vojska Jugoslovenska vojska u otadžbini
Milizia volontaria anticommunista
Nezavisna grupa nacionalnog otpora
Crnogorska narodna vojska
Bitke i ratovi Treća neprijateljska ofanziva
Operacija Albia
Operacija Alfa
Operacija Beta
Operacija Vajs
Bitka na Lijevča polju

Petar Baćović (pseudonim: Ištvan; Kalinovik, 1898 - Stara Gradiška, travanj 1945.) je bio četnički vojvoda i saradnik okupatora u II svetskom ratu.

Baćović je sa četničkim kvislinškim snagama MVAC (it. Milizia volontaria anticommunista) učestvovao u više vojnih operacije fašističke Italije na jugoslovenskom ratištu, tokom kojih su počinili niz jezivih zločina nad civilnim stanovništvom (vidi pokolj u Prozoru, pokolj u Makarskoj).

Predratna biografijaUredi

Rođen je u Kalinoviku. Sin četničkoga vojvode Maksima. Pravni fakultet i Vojnu akademiju je završio u Sarajevu pre rata. Za Kraljevine Jugoslavije rezervni je major. Bavio se odvjetničkim poslom a uoči drugog svjetskog rata bio banski bilježnik.

Drugi svjetski ratUredi

Posle okupacije Jugoslavije, od ljeta 1941. do travnja 1942., šef je Kabineta u Ministarstvu unutarnjih poslova kvislinške Nedićeve vlade u Beogradu, nakon čega je poslat u istočnu Bosnu.[1] Od avgusta 1942. do kraja rata bio je komandant četničke Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine.[2]

Treća ofanzivaUredi

U travnju 1942. odlazi s četničkim odredom u NDH u istočnu Bosnu i Hercegovinu. Baćovićeve jedinice su učestvovale u trećoj neprijateljskoj ofanzivi protiv partizana. Tokom ofanzive četnici su od Italijana primali odeću i hranu.[3]

U izveštaju od 16. jula 1942. godine major Petar Baćović generalu Draži Mihailoviću navodi detalje saradnje sa italijanskim okupatorom:

  „Svi četnički odredi na teritoriji Hercegovine legalizovani su kod Talijana, dobijaju hranu, oružje i municiju. Platu ne primaju samo im se po neki put u vidu pomoći dodeljuju manje svote novca.[4]

6. avgusta 1942. godine, na osnovu naređenja generala Mihailovića, major Petar Baćović je naredio svojim komandantima formiranje "crnih trojki" radi primene "slova Z", odnosno klanja nepodobnih ljudi u četničkim redovima, koje se ima izvršiti isključivo kamom:

  „Komandanti brigada dostaviće spiskove iz kojih da se vidi, ime i prezime, greške koje imenovani čini, kakav ugled uživa u narodu, mišljenje komandantovo kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jednog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne podatke donosiće rešenje da se prema pojedincima primeni slovo »Z«. Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo »Z« dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati — ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.[5]
(Naređenje Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine od 6. avgusta 1942. komandantima korpusa i brigada za formiranje "Crnih trojki" radi primene "slova Z")

Napad na FočuUredi

Četnici u NDH su na ustaške pokolje civilnog stanovništva odgovarali sopstvenim pokoljima civilnog stanovništva. Baćovićevi četnici su izvršili više masovnih zločina nad Hrvatima i Muslimanima, etnički čisteći istočnu Hercegovinu do Neretve, od Hrvata i Muslimana. Tokom avgusta 1942. godine, četnici su sa fašističkom Italijom spremali zajednički napad na Foču. 18. avgusta 1942. Petar Baćović javlja Draži Mihailoviću da su uspeli podmititi Italijane za napad na Foču:

  „Talijanski pukovnik razgovarao sa Jevđevićem i samnom. Duhovno pripremljen za napad na Foču. Poklonili smo mu jedan tepih. Vojska za napad na Foču prikupljena i hranom snabdevena. Po svršenoj operaciji sledi opširan izveštaj o toku događaja.[6]
(Depeša Petra Baćovića Draži Mihailoviću od 18-VIII-42.)

Četnici su krajem avgusta ponovo ušli u Foči, počinivši strahovite zločine u gradu i okolini.

Avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili.[7] — Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima

Četnički vođa Dragoljub Mihailović, koji je u sadejstvu sa Nemcima uspeo da otera partizane iz Srbije, 28. avgusta 1942. je naredio svom komandantu Petru Baćoviću da uništi "poslednje partizanske ostatke" u zapadnoj Bosni:

  „Neophodno je potrebno i vrlo važno potući komuniste svuda da im se traga ne zna. Preduzeli su kampanju protiv nas iz besa što su u zemlji skoro potpuno uništeni. Akcijom iz istočne Bosne, Hercegovine, Dalmacije i Like uništiti i poslednje njihove ostatke u zapadnoj Bosni.[8]

Operacija AlbiaUredi

 
Operacija Albia 16. - 28. kolovoza 1942.

U septembru 1942. godine, u okviru talijanske operacije "Albia" protiv partizana na Biokovu, četničke jedinice majora Petra Baćovića su vršile strahovit teror nad civilnim stanovništvom (vidi pokolj u Makarskoj), o čemu je Baćović redovno izveštavao Dražu Mihailovića.[9] 6. septembra 1942. godine komandant istočne Bosne i Hercegovine Petar Baćović je izvestio četničkog vođu Dražu Mihailovića o paljenju čitavih sela u jadranskom zaleđu:

  „Pre nekoliko dana 5 bataljona naših četnika krenulo je od Stoca i preko Ljubuškog i Imotskog izbili su kod Makarske na Jadransko more. Ovaj pokret izvršen je za nepunih 17 časova. Ova kaznena ekspedicija zapalila je i potpuno uništila 17 ustaških sela.[10][11]

U narednom izveštaju generalu Mihailoviću od 5. septembra 1942, major Petar Baćović dodaje nove pojedinosti o jezivim zločinima:

  „Naknadno dodajem, u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubinja (treba Ljubuškog — prim. red.) i Vrgorca oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno.[12][13]

Po okončanju operacije Baćović je izvestio Mihailovića da je "zaklano preko 2.000 šokaca i muslimana. Većinom ustaše ili komunisti".[14] Baćovićev zloglasni izveštaj generalu Mihailoviću iz septembra 1942 godine glasi:

  „Vratio sam se sa puta po Hercegovini. Četiri naša bataljona, oko 900 ljudi, krenuli su 30 avgusta preko Ljubuškog, Imotskog i Podgore i izbili kod Makarske na more. Sedamnaest sela spaljeno, 900 ustaša ubijeno, nekoliko katoličkih sveštenika živo odrano. Prvi put posle sloma poboli srpsku zastavu u more i klicali kralju i Draži. Naši gubici minimalni.[15][3]
(Depeša br. 544 od 4 septembra 1942.)

General Dragoljub Mihailović je bio veoma zadovoljan njegovim pokretom i zapovedio mu nova "čišćenja":

  „Zadovoljan sam sa Vašim izveštajem o izbijanju na more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. [...] Posle ovoga za najkraće vreme Vi zajedno sa dinarcima treba da raščistite prostoriju između: Mostar — Konjic — Visoko — Travnik — Jajce — Livno. Dinarce postaći na jači rad i što hitniju organizaciju i aktivnu borbu protiv komunista i ustaša.[16]

Poslije toga Bačević je dobio titulu vojvode, uz nadimak Kalinovički.

Operacija AlfaUredi

 
Talijani i četnici u Prozoru 1942. godine, tokom operacije Alfa.

Petar Baćović u svom proglasu Srbima u partizanskim redovima oktobra 1942, objašnjava kako su "Jevreji, udruženi sa najvećim belosvetskim šljamom", pobegli u šume i tamo propagiraju boji život u komunističkoj državi:

  „"Vas još uvek vode Tito, Moša Pijade, Roćko Čolaković, Vlado Šegrt, Rade Hamović, Savo Mizera i mnogi drugi Jevreji, muslimani, Hrvati, Mađari, Bugari i ostali belosvetski šljam." [17]

U listopadu 1942. Bačevićevi četnici učestvuju u talijanskim operacijama protiv partizana, kada su pobili mnoštvo civila u mostarskom, prozorskom i konjičkom kotaru (vidi pokolj u Prozoru). Kao komandant hercegovačkih četnika, zajedno sa ustašama, učestvovao je u italijanskim operacijama Albia i Dinara (vidi borbe za Livno 1942.).

Snage: od Prozora, koji će biti posednut jednim bataljonom VI. arm. korpusa, dejstvovaće druge jedinice pomenutog arm. korpusa, antikomunističke formacije (prim: Baćović), uz podršku 1—2 druga vaša pojačana bataljona. Od Tomislav-Grada: ustaške jedinice koje će biti određene sporazumom s komandom hrvatskog arm. korpusa u .Sarajevu. Od oblasti Aržano i od Sinja: ukupno bar 3—4 bataljona XVIII arm. korpusa, 1 ustaški bat. iz Imotskog, koji će zatim posetiti Livno, antikomunističke formacije XVIII (prim: Đujić) i eventualno VI arm. korpusa (prim: Baćović).[18]

— NAREĐENJE ITALIJANSKE KOMANDE OD 9. OKTOBRA 1942. KOMANDANTU 18. ARMIJSKOG KORPUSA ZA PREDUZIMANJE DRUGE FAZE OPERACIJE »DINARA« (ZAUZIMANJE LIVNA)

28. novembra 1942. godine general Draža Mihailović naređuje Petru Baćoviću da uniforme koje su dobili od fašističke Italije ofarbaju i prekroje:

  „Dobiveno odelo ne samo prebojit u crno nego i kroj menjati koliko god možete.[19]

Operacija VajsUredi

Glavni članak: Operacija Vajs
 
Petar Baćović agituje za učešće u osovinskoj operaciji protiv partizana, u Kninskoj krajini početkom 1943.

Sredinom decembra 1942. Italijani su transportovali njegov odred jačine 2.800-3.000 ljudi u Knin radi pojačanja osovinskih položaja. 21. januara 1943. godine javlja Draži Mihailoviću o početku operacije Vajs:

  „Nemci i Italijani zatvaraju ostupne pravce. Za naše ljudstvo daju 100 metaka vojniku, 1000 puškomitraljescu, 10 teških bacača sa 3000 granata. Komandant armije (Mario Roata) izjavio je da se divi našoj vojsci i daje joj sve. Organizaciju oslobođene zone prepuštaju nama.[20]

Učestvovao je u borbi za Gračacu januara 1943, kad su njegovi borci zajedno sa Italijanima odbili napad Druge ličke brigade na grad. Koncem siječnja 1943. izvršili su pokolj u Vrlici i okolici. 7. februara Petar Baćović izveštava generala Mihailovića da sa Italijanima napada partizane u Krajini, da njegovi ljudi traže da se vrate kući, da su neki Đujućevi ljudi prešli partizanima, i da četnici ne mogu držati ništa izvan italijanske žice:

  „Prekosutra preduzimam sledeću operaciju: sa 2000 ljudi i italijanskom artiljerijom napadam pravac Strmica —Tiškovac — Srb, gde je gro komunističkih snaga... Dobio sam za vojsku veš i šatorska krila, šest bacača, 2 topa i municiju. Naši ljudi traže da se vrate kući... Đujićevih 130 ljudi sa bacačima i teškim oruđem otišlo je partizanima. Ponavljam, a to mi je i dužnost, da na teritoriji Dinarske oblasti nema ni jedno slobodno mesto, niti su ga dinarci u stanju držati, izvan talijanske žice.[21]

U februaru 1943. Italijani su prebacili njegove snage u Split. Odatle se kopnenim putem pridružuje velikom četničkom okupljanju radi ofenzive u prostoru Neretve na glavninu partizanskih snaga u veljači i ožujku 1943. Njegov odred zauzeo je 4. marta 1943. Imotski od Pete dalmatinske brigade. Od njegovih četnika stradava civilno pučanstvo, posebice u Imotskom i okolici.

Ne preduzimati ništa u pogledu rušenja komunikacija. Sve raspoložive snage mobilisati i staviti u pokret u cilju tučenja komunista kako na svom terenu tako i na terenu susjednih jedinica ako je sopstvena teritorija čista. Sa okupatorom održavati dobre odnose i ne napadati ga već po mogućnosti iskoristiti ga svugde i na svakom mestu do uništenja komunista.[22] — Baćovićevo naređenje komandantu Gatačke brigade o sadejstvu sa Nemcima u borbi protiv NOVJ (17. septembar 1943).

Vremenom su vesti o Baćovićevoj saradnji sa okupatorom prodrle u javnost savezničkih zemalja, te britanska vlada traži od generala Mihailovića da se izjasni po tom pitanju. Na pitanje jugoslovenskog premijera Božidara Purića o kolaboraciji njegovih komandanata četnički general Mihailović 10. novembra 1943. odgovara:

  „Što se tiče sveštenika Đujića i potpukovnika Baćovića, majora Novaka i učitelja Drenovića, to su ljudi koji uvek vode narod protiv Nemaca... Sve optužbe protiv njih dolaze od komunističke strane, jer komunisti u njima vide najveću smetnju za ostvarenje svojih prljavih ciljeva, zbog toga upotrebljavaju sve da lažnim izveštajima obmanu Saveznike.[23]

Misija u KairuUredi

Početkom 1944. sa Vojislavom Lukačevićem boravio je u specijalnoj misiji Draže Mihailovića u Kairu. 14. februara 1944. sa šefom engleske vojne misije pukovnikom Bejlijem odlazi u Italiju, gde je razoružan i kratko zatvoren u britanskom zatvoru. Po povratku (koncem svibnja 1944) sa grupom oficira (Vojislav Lukačević i drugi) organizuje četničku "Nezavisnu grupu nacionalnog otpora" koja se trebala povezati s britanskim snagama čijem su se iskrcavanju četnici nadali na južnom Jadranu.

Pokušaj povlačenja i smrtUredi

Decembra 1944. godine, nakon sloma četnika u Srbiji, Baćović je član delegacije koja će razgovarati o udruženju kvislinških snaga sa generalom Nedićem u Beču, pod kontrolom nemačke vlasti. Baćović je Nemcima predlagao da radi kontrole utroška municije, i kontrole sprovođenja akcija, delegiraju četnicima oficira za vezu.[24] Sredinom januara 1945. godine, Petar Baćović postaje sve nezadovoljniji Mihailovićevim vodstvom. 19. januara 1945. Petar Baćović traži od generala Mihailovića da se izjasni o svojim namerama.[25] 24. januara pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva obaveštava generala Mihailovića:

  „Baćević se nalazi na Trebeviću i traži hitne veze sa Nemcima.[26]

Aprila 1945. pridružio se četničkoj skupini koja je napustila Mihailovića. Ostatke svojih postrojbi potčinjava Pavlu Đurišiću, koji se povlači u Treći Rajh. Ustaše su na Lijevče polju kraj Banja Luke 4.IV.1945. porazile njihove snage, a Baćovića i druge četničke vođe (P. Đurišića, D. Vasića, Z. Ostojića) zarobile i sprovele u logor Stara Gradiška, gdje su likvidirani krajem aprila 1945.

PovezanoUredi

IzvoriUredi

  1. http://znaci.net/00001/4_14_1_80.htm
  2. http://znaci.net/00001/4_14_1_80.htm
  3. 3,0 3,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  4. http://znaci.net/00001/4_14_1_121.htm
  5. Naređenje Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine od 6. avgusta 1942. komandantima korpusa i brigada za formiranje "Crnih trojki" radi primene "slova Z"
  6. http://www.znaci.net/00001/4_14_1_145.htm
  7. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
  8. http://znaci.net/00001/4_14_1_155.htm
  9. Jovo Popović: Pop izdaje, Glava 15
  10. Arhiv VII, Ča, k. 222, reg. br. 29/5
  11. http://znaci.net/00001/4_14_1_166.htm
  12. Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 51/3
  13. http://znaci.net/00001/4_14_1_166.htm
  14. Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića, Arhiv Vojnoistorijskog instituta, četnički fond, registarski broj. 1/1, kutija 280
  15. http://pescanik.net/wp-content/PDF/optuznica.pdf
  16. Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 3. do 9. septembra 1942. godine
  17. AVII Chetnik Collection, box 222, facs. 5, doc. 34.
  18. NAREĐENJE VIŠE KOMANDE ORUŽANIH SNAGA »SLOVENIJA — DALMACIJA« OD 9. OKTOBRA 1942. ZA PREBUZIMANJE DRUGE FAZE OPERACIJE »DINARA« (ZAUZIMANJE LIVNA) [1]
  19. Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, dok. 202.
  20. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_28.htm
  21. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_48.htm
  22. Naređenje komandanta operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine od 17. septembra 1943. komandantu Gatačke brigade o saradnji četnika i Nemaca u borbi protiv NOVJ
  23. http://www.znaci.net/00001/11_42.htm
  24. OPŠTI USLOVI SPORAZUMA O SARADNJI IZMEĐU ČETNIKA I NEMAČKIH JEDINICA PRIPREMLJENI ZA PREGOVORE DECEMBRA 1944. GODINE
  25. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_156.htm "Prema novostvorenoj situaciji javite, u koliko možete, Vaše namere."
  26. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_156.htm

Vanjske vezeUredi