Robert Nesta Marli (engl. Robert Nesta Marley; 6. februar 1945. - 11. maj 1981), poznatiji kao Bob Marli, je bio jamajčanski pevač, tekstopisac i gitarista. Najpoznatiji je izvođač rege muzike, i čuven je po popularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke.

Bob Marley
Lični podaci
Ime po rođenjuRobert Nesta Marley
Datum rođenja6. veljače 1945.
Mjesto rođenjaJamajka Nine Mile, Jamajka
(tada Kolonija Jamajka)
Datum smrti11. svibnja 1981.
Mjesto smrtiSjedinjene Američke Države Miami, FL, Sjedinjene Države
Muzički rad
Period aktivnosti1962.—1981.
Žanr
Instrumentvokal, gitara
Diskografska kuća
Povezani izvođačiBob Marley and the Wailers

U velikom gradu Bob je bio više izložen muzici koju je voleo, kao što su Fats Domino i Rej Čarls. Dosta vremena provodi sa svojim drugom Nevilom Livingstonom, zvanim Bani, sa kojim odlazi i na časove muzike kod poznatog jamajčanskog pevača Džoa Higsa. Tu upoznaju i Pitera Mekintoša. U to vreme je počela ekspanzija jamajčanske muzike kroz Ska scenu. Kada je napunio 16 godina Bob počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar. Muzika je mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva. Jedan od takvih klinaca bio je i Džimi Klif, koji je sa 14 godina već snimio par hitova. Džimi je upoznao Boba sa Leslijem Kongom, lokalnim muzičkim producentom i nakon što je prošao audiciju, Bob snima svoj prvi singl "Džadž not". Nažalost, ni "Džadž not", ni singl iz 1962. "Uan mor kap of kofi" nisu postigli uspeh kod publike, tako da Bob ubrzo napušta Konga, nakon što je ovaj odbio da ga isplati.

Naredne godine Bob, Banij i još par prijatelja osnivaju grupu Vejlin Vejlers. Nakon lošeg početka i napuštanja nekih članova benda upoznaju Klemeta Doda, producenta muzičke kuće Kohkoun, za koga snimaju singl "Simer daun", koji dosta dobro prolazi na Jamajci. U Vejlin Vejlersima su tad bili Bob, Bani i Piter Toš, koji stiču lokalnu popularnost. Njihova publika sve više raste i oni snimaju još par pesama, kao što su "It hurts tu bi aloun" i "Rul d Roudi". Bob je uskoro preuzeo ulogu lidera, kao glavni pisac tekstova i muzike.

10. februara 1966, Bob se oženio svojom devojkom Ritom Anderson. Sledećeg dana Bob odlazi u SAD, da poseti svoju majku. Po njegovom povratku muzika Vejlin Vejlersa je evoluirala u Rok Stedi. To dovodi do sukoba sa njihovom diskografskom kućom, koja je htela Ska bend. Zato Napuštaju Kohkoun i osnivaju svoju diskografsku kuću Vejl n Soul. Takođe menjaju i ime iz Vejlin Vejlers u Vejlers. Ovo se podudarilo sa rođenjem Bobovog prvog deteta Sedala. Za sopstvenu kuću izdaju par singlova, "Bend daun lou" i "Melou mud", pre nego što je propala. Ovo je dosta loše uticalo na bend i tek pošto su upoznali Lija Perija uspevaju da ponovo počnu sa radom. Uz njegovu pomoć snimaju pesme kao što su "Dapi konkverer", "Soul rebel", "400 godina" i "Smol eks". 1970. bendu se priključuju Aston i Čarlton Beret. Bend napušta Peri, a ne želeći da prihvati njegovo preveliko mešanje u njihov rad, i osniva drugu, uspešniju izdavačku kuću Taf Gong, po bobovom nadimku. Bob ubrzo odlazi sa Džonijem Nešom u London, gde snima "Rege on Brodvej" za CBS. I ostatak benda dolazi u London da potpomogne promociju singla,ali ubrzo ostaju bez para. Marli odlazi do Krisa Blekvela, vlasnika Ajlend rekordsa i uspeva da ga ubedi da potpišu ugovor za album, za koji je trebalo da dobiju predujam od 8.000 funti, dovoljno da se vrate kući. To je bio prvi put da jedan rege bend izda album, rege muzičari su do tada izdavali samo singlove i kompilacijske albume. Album se zvao "Ket a fajer" i postigao je priličan uspeh.

U proleće 1973. Vejlersi odlaze na turneju u Englesku, nakon koje ih napušta Bani, koga zamenjuje Džo Higs. Vejlersi odlaze na turneju u Ameriku gde je trebalo da nastupaju kao predgrupa bendu Slaj end d femili stoun, ali su posle samo par nastupa otpušteni jer su postali popularniji od benda koji je trebalo da najave. Takođe su uradili i par koncerata sa Brusom Springstinom, i snimili živi nastup za radio KSAN-FM.

1973. Vejlersi izdaju i drugi album "Burnin' ", sa klasicima kao što su I Shot The Sheriff ("Aj šot d šerif") i Get Up, Stand Up("Ged ap, stend ap"). Njihova popularnost je još više porasla kad je Erik Klepton obradio pesmu "Aj šot d šerif".

1975. objavljuju treći album "Neti Dred"(Natty Dread), sa pesmama No Woman, No Cry ("Nou, vumen, no kraj") i "Revolušn". Na drugoj strani Bani i Piter Toš napuštaju bend zbog solo karijere, zbog čega bend ponovo menja ime u Bob Marli end d Vejlers. Rupu koja je nastala odlaskom dva člana popunjava trio pratećih vokala Aj-Tris (Rita Marli, Džudi Mouvats i Marsija Gritits). Tog leta bend započinje i evropsku turneju. Ovi koncerti su snimani i iskorisceni za "Lajv!" album, na kome se našla i nezaboravna živa verzija pesme "Nou, vumen, no kraj", koja postaje svetski hit. Originalni Vejlersi su poslednji put svirali zajedno na koncertu Stivija Vondera u jamajčanskom institutu za slepe.

1976. objavljen je album "Rastaman vibrejšn", koji postiže veliku popularnost. Časopis Rouling stoun ih proglašava bendom godine. Na ovom albumu se nalazi i moćna pesma "Vor" (rat), pisana po rečima iz govora cara Haila Selasija. 3. decembra 1976. naoružani ljudi upadaju marlijev dom i pucaju u Boba, Ritu i par prijatelja. Na sreću, niko nije poginuo. Dva dana kasnije grupa je održala nezaboravan nastup na Smajl Jamajka koncertu, nakon čega odlaze na turneju u Englesku gde snimaju album 'Egzidas".

U to vreme Marli dobija prsten Lava judejskog, koji je ranije nosio car Haile Selasije I, što je veliko priznanje za njegov rad. Dalja sudbina ovog prstena je misterija, jer je nestao nakon Bobove smrti. Za vreme ove turneje Bob je, igrajući fudbal, povredio palac na nozi, povreda se brzo proširila i u maju je obavešten da ima rak. Rak je bilo moguće odstraniti samo amputacijom, što je Bob odbio, jer se bi to bilo u suprotnosti sa rastafarijanskom verom. Turneja je, naravno otkazana, ali ga bolest nije sprečila da i dalje snima. Tako je 1978. objavljen album "Kaja", nešto mekšeg zvuka u odnosu na ranije albume. Bob je optužen da se prodao jer su većina pesama pohvale marihuani ili ljubavne pesme.

1978. Bob se vraća na Jamajku da svira na Uan lav pis koncertu, gde je nagovorio predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se. 15. juna dobija medalju za mir u Trećem svetu, od Ujedinjenih Nacija. Tada je i prvi put posetio Afriku, boraveći u Keniji i Etiopiji. 1980. će prvi put svirati u Africi, na koncertu u Gabonu. Vlada Zimbabvea pozvala ga je da svira na proslavi Dana nezavisnosti, zašta je Bob kasnije izjavio da je to bila najveća počast u njegovom životu.

Bend je i dalje nastavio neumorno da snima, što je rezultiralo albumima "Babilon baj bas" (živi album), "Survajval" (1978.) i "Aprajzing" (1980.). Bend je krenuo na turneju u Ameriku, sa Stivijem Vonderom, ali je nakon nastupa u Bostonu Bobu je pozlilo i jedva je izdržao koncert u Njujorku. Sledećeg jutra, 21. septembra, srušio se dok je džogirao u parku i odveden je u bolnicu, gde su mu pronašli rak koj se prosirio od noge pa po celom telu na prognozirali mu još mesec dana života doktori koji ga nisu ni lecili, da su ga lecili ziveo bi duze. Iako je Rita zahtevala da se turneja prekine, Bob je odlučio da nastavi. Međutim, nakon koncerta U Pitsburgu, bilo mu je toliko loše da je morao da odustane. Prebačen je u bolnicu u Majamiju, gde se 4. novembra krstio u Etiopskoj Pravoslavnoj Crkvi, kao Berhane Selasije (Bob je ranije pripadao frakciji 12 Plemena Izraela).

U poslednjem pokušaju da spase život podvrgao se eksperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je proslavio i svoj poslednji, 36. rođendan. Pošto lečenje nije uspelo, želeo je makar da umre na Jamajci, ali je stigao samo do Majamija, gde je umro 11. maja 1981. Ceo svet ga je oplakivao i na hiljade ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani 21. maja. Grob Boba Marlija nalazi se u rodnom selu Devet Milja (engl. Nine Mile). Posthumno je odlikovan i jamajčanskim Ordenom časti.

Vanjske veze

uredi