Otvori glavni meni
Mapa reke Rajne

Reka Rajna (holandski: Rijn; francuski: Rhin; nemački: Rhein; italijanski: Reno), je jedna od najdužih i najvažnijih reka u Evropi duga 1.230 km, s prosečnim protokom od više od 2.000 kubnih metara vode u sekundi. Ime Rajna dolazi od keltskog Renos, što doslovce znači "ona koja teče", od proto-indoevropskog korena rei- ("teći, trčati").

Rajna i Dunav obrazovali su najveći deo severne granice Rimskog carstva, i od tih vremena Rajna je vitalan plovni vodeni put, kojim se prevozi roba u unutrašnjost kontinenta. Služila je i kao odbrambena linija, a često je regionalna i međunarodna granica. Mnogi zamkovi i praistorijska utvrđenja svedoče o njenoj važnosti kao vodenog puta.

GeografijaUredi

 
Kanjon Rajne (Ruinaulta) u Graubindenu u Švajcarskoj
 
Rajna na izlazu iz Bodenskog jezera
 
Marksburg u blizini Koblenca podignut 1231.
 
Rajna i hemijska industrija u Veselingu u blizini Kelna

ŠvajcarskaUredi

Izvor Rajne je u švajcarskim Alpima u kantonu Graubinden, gde se spajaju njene dve pritoke, Forderhajn i Hinterhajn. Forderhajn izvire iz jezera Tuma u gornjim Alpima i teče kroz živopisni kanjon Ruinaulta (švajcarski Veliki kanjon). Hinterhajn počinje od glečera Paradiz na južnoj granici Švajcarske. Jedna od kasnijih pritoka dotiče iz doline Val de Lej u Italiji.

Obe pritoke sastaju se u blizini mesta Rajhenau u Graubindenu. Odatle Rajna, kao Alpska Rajna, teče na sever do granice Lihtenštajna i kasnije Austrije, a zatim se uliva u Bodensko jezero. Ponovi se izliva iz Bodenskog jezera, i kao Gornja Rajna prolazi preko Vodopada Rajne, gde se u nju uliva reka Are, koja gotovo duplo uvećava količinu vode do gotovo 1.000 kubnih metara u sekundi. Zatim čini granicu Nemačke dok se ne okrene ka severu kod tzv. Kolena Rajne kod Bazela.

Nemačka i FrancuskaUredi

Posle Bazela, kao Gornja Rajna, formira južni deo granice između Nemačke i Francuske u širokoj dolini, pre nego što uđe u Nemačku kod Rajnštetena, u blizini Karlsruea.

Duga više od 1000 km Rajna najvećim delom prolazi kroz Nemačku. Tu se u Rajnu ulivaju brojne pritoke, kao što su Nekar, Majna i kasnije Mozel, koja donosi dodatnih 300 kubnih metara vode u sekundi.

Između Bingena i Bona, Srednja Rajna teče kroz Rajnski klanac, formaciju stvorenu erozijom, koja se dogodila otprilike u istom periodu kada se okolno zemljište uzdiglo, dok je reka ostala na svom prvobitnom nivou. Klanac je vrlo dubok, a poznat je po mnogobrojnim zamkovima i vinogradima. Nalazi se na listi Svetske baštine, a poznat je kao „romantična Rajna“, sa više od 40 zamaka i tvrđava iz srednjeg veka i mnogih živopisnih vinogradarskih sela.

Iako ima dosta industrijskih mesta duž Rajne, najveći deo industrije skoncentrisan je oko Donje Rajne u Rurskoj oblasti, gde Rajna prolazi pored većih gradova, Kelna, Diseldorfa i Duizburga. Reka Rur, koja se uliva u Rajnu kod Duizburga je iznenađujuće čista i koristi se kao voda za piće. Ona dodaje Rajni još 70 kubnih metara vode u sekundi. Međutim, druge reke iz Rurske oblasti, pre svih Emšer, su prilično zagađene. Približujući se holandskoj granici Rajna dostiže prosečni protok vode od 2.290 kubnih metara u sekundi, a prosečna širina joj je više od 300 metara.

HolandijaUredi

Rajna potom skreće na zapad i ulazi u Holandiju, gde zajedno s rekama Meza i Šelt obrazuje široku deltu. Na granici kod Spajka, u blizini Najmegena i Arnhema Rajna je najšira, ali se zatim deli na tri glavna rukavca: Val, Nederrajn (Donja Rajna) i Ajzel.

Odavde situacija postaje prilično komplikovana, jer ime „Rajna“ više nije povezano samo s glavnim tokom reke. Najveća količina rajnske vode (dve trećine) teče dalje na zapad Valom, gde se spaja s Mezom i uliva u Severno more. Drugi rukavac Vala prolazi kroz Roterdam i teče dalje do Severnog mora, a treći rukavac se odvaja kod Dordrehta.

Druga trećina vode teče kroz Panerdens kanal i razdvaja se na Ajzel i Nederrajn. Rukavac Ajzela nosi oko jedne devetine vodenog toka u Ajselmer (bivši zaliv), dok Nederrajn teče paralelno s Valom i nosi oko dve devetine vode. Međutim, kod Vajk baj Durštedea Nederrajn menja ime i postaje reka Lek. Ona teče dalje na zapad, gde se spaja s prvim rukavcem i uliva u Severno more.

Ime „Rajna“ odavde se koristi samo za manje rukavce dalje na severu koji su u rimsko doba činili glavni tok reke Rajne. Iako nose to ime, ovi rukavci zapravo i ne nose vodu reke Rajne, već služe za isušivanje okolnog zemljišta i poldera. Od Vaj baj Durštedea, stari severni rukavac Rajne zove se „Vijugava Rajna“ (Kromme Rijn) i prolazi kroz Utreht i dalje do Severnog mora.

Veći gradoviUredi

Bazel, Strazbur, Brajzah, Karlsrue, Mannheim, Ludvigshafen, Vizbaden, Majnc, Koblenc, Bon, Keln, Diseldorf, Duizburg, Arnhem (Nederrijn), Najmegen (Waal), Utreht (Kromme Rijn), Rotterdam (Nieuwe Maas).

KanaliUredi

PraistorijaUredi

PaleolitUredi

Za vreme Srednjeg paleolita, oko 100.000-30.000. pne. (datumi uveliko variraju) zapadnu Evropu, uključujući doline Rajne i Dunava, nastanjivao je Neandertalac, koji je pripadao musterijanskoj kulturi kamenih oruđa. Veruje se da je Neandertalac evoluirao od svog prethodnika Homo erektusa u blizini glečera, ali ovo pitanje nije definitivno rešeno.

Neandertalska nalazišta su zastupljenija na jugu, gde su preovladavale otvorene šume, a krečnjački teren je nudio više pećina za stanovanje. Rajna je tekla kroz otvorenu tundru, gde su Neandertalci lovili krupnu divljač, kao što je dlakavi nosorog i mamut. Zbog toga su musterijanska nalazišta otkrivena u i oko doline Rajne.

MezolitUredi

Pre otprilike 5600 godina pne, dolinu Rajne, kao i najveći deo Evrope, nastanjivao je Kromanjonac na mezolitskom stupnju kulturnog razvoja; što će reći da je bio lovac i sakupljač, ali je imao veća i specijalizovanija oruđa nego paleolitski čovek, znao je više o biljkama i životinjama, a možda je neke životinje i pripitomio.

Gvozdeno dobaUredi

U ranom gvozdenom dobu, obe obale Rajne nastanjivala su keltska plemena. Međutim, na početku preromanskog gvozdenog doba, oko 600. pne., proto-germanska plemena su prešla reku Vezer i Aler, i raširila se duž čitave obale Rajne. Ova ekspanzija se u arheologiji naziva Jastorf kultura. Od oko 500. pne. i kasnije, donja Rajna, a ne Vezer i Aler, bila je granica između keltskih i germanskih plemena.

ReferenceUredi

  • Berendsen, H.J.A. & E. Stouthamer (2001) [1]: Palaeogeographic development of the Rhine-Meuse delta, The Netherlands; Koninklijke van Gorcum, Assen; ISBN 90-232-3695-5

Za dalje čitanjeUredi

  • Blackbourn, David., (2006) The Conquest of Nature: Water, Landscape and the Making of Germany. The transformation of the Rhine since the eighteenth century.

Vanjski linkoviUredi