Otvori glavni meni

Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije

Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije bila je vlada Demokratske Federativne Jugoslavije obrazovana od pripadnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i pripadnika kraljevske vlade u egzilu. Vlada je sastavljena 7. marta 1945, a trajala je do 11. novembra 1945. Predsednik privremene vlade je bio Josip Broz Tito, vođa partizana i generalni sekretar KPJ.

PozadinaUredi

„U ovom trenutku su ovi naši napori usmereni u jednom pravcu, a to je 1) okupiti sve rodoljubive i čestite pojedince, kako bi naša borba protiv osvajača bila što uspešnija; 2) izgraditi među narodima Jugoslavije bratstvo i jedinstvo koje nije postojalo pre rata i zbog čijeg je odsustva naša zemlja dovedena do katastrofe; 3) obezbediti uslove za ustrojstvo jedne države u kojoj će se svi narodi Jugoslasije osećati srećnim, a to je u pravom smislu demokratska, federativna Jugoslavija.[1]

(Pismo Tita Čerčilu)

Pre nego što je formirana privremena vlada, održano je nekoliko susreta između Tita i Ivana Šubašića, predratnog bana Banovine Hrvatska i predsednika kraljevske vlade u Londonu tokom Drugog svetskog rata.

Međunarodna situacija uticala je na Tita da uđe u politiku kompromisa i da zameni radikalizam, pod pritiskom Velike Britanije i svog međunarodnog protektora SSSR-a, „real-politikom", te da usvoji memorandum britanske vlade koji mu je preneo Vinston Čerčil avgusta 1944. da u zemlji neće uvoditi komunizam, da zadrži KPJ u konspiraciji i da izražava komunistički program kroz program Narodnog fronta Jugoslavije.[2]

Nakon Viškog sporazuma u junu 1944., do novog sastanka između Tita i Šubašića je došlo u Vršcu 20. oktobra 1944. Boravak Tita u SSSR i Moskovska konferencija između Staljina i Vinstona Čerčila otvorili su vrata za drugi sporazum između predstavnika NKOJ-a i predsednika kraljevske vlade. Sporazum je zaključen 1. novembra 1944. u Beogradu i poznat je kao „Beogradski sporazum“.

Do novih kontakta došlo je decembra 1944. kada je učinjena dopuna Beogradskog sporazuma sa nekim garancijama za rad političkih stranaka i ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane buduće Ustavotvorne skupštine. Beogradskim sporazumom je bio nezadovoljan kralj Petar II Karađorđević, čiju je funkciju po Sporazumu Tito-Šubašić iz 1944. obavljalo regentsko veće sastavljeno od tri člana.

NastanakUredi

Po završetku Jaltske konferencije, 16. februara 1945. Šubašićeva vlada je stigla u Beograd. Posle mnogih pregovora i ubeđivanja, kralj Petar je najzad 2. marta imenovao za regente Srđana Budisavljevića, Antu Mandića i Dušana Serneca. Po sporazumu, tri dana kasnije došlo je do ostavke kraljevske vlade i NKOJ-a.

Nova vlada DFJ je sastavljena 7. marta 1945., a 9. marta usvojila je Deklaraciju, koju je iste večeri njen predsednik maršal Tito pročitao preko Radio Beograda.

Iz privremene vlade DFJ prvi je dao ostavku na mestu ministra potpredsednika, Milan Grol, s obrazloženjem da se ne poštuje princip demokratije i slobode govora. Posle paljenja uredničkih kuća lista "Demokratija", širom gradova Jugoslavije, došlo je do prvih neslaganja predstavnika Šubašićevog dela i predstavnika JNOF-a. Naročito je Šubašićev deo apostrofirao negativnu ulogu specijalne policije Ozne i njenog preimućstva u državi.

Posle Grola, vladu je istog dana napustio i dr Juraj Šutej, ministar bez portfelja. Sam dr Ivan Šubašić, pod izgovorom da nema slobodne demokratske reči i da vlada komunistička diktatura u zemlji, je podneo ostavku na mestu ministra spoljnih poslova oktobra 1945.

Privremena vlada DFJ je formalno tada ostala bez predstavnika Šubašićevog aparata i postojala je sve do 11. novembra 1945. kada su održani izbori za Ustavotvornu skupštinu.

ČlanoviUredi

Privremena vlada DFJ (7. mart 1945 - 11. novembar 1945)

Ministarski resorIme i prezime ministra
Predsednik privremene Vlade DFJ Maršal Josip Broz Tito (NKOJ)
Potpredsednik Vlade DFJ Milan Grol (Kraljevska vlada) (Podneo ostavku 18. avgusta 1945.)
Potpredsednik Vlade DFJ Edvard Kardelj (NKOJ)
Ministar spoljnih poslova dr Ivan Šubašić (Kraljevska vlada)(Podneo ostavku 8. oktobra 1945.)
Ministar bez portfelja Josip Smodlaka (NKOJ)
Ministar narodne odbrane Maršal Josip Broz Tito (NKOJ)
Ministar bez portfelja dr Juraj Šutej (Kraljevska vlada) (Podneo ostavku 18. avgusta 1945.)
Ministar finansija Sreten Žujović-Crni (NKOJ)
Ministar pošte, telegrafa i telefona dr Drago Marušić (Kraljevska vlada)
Ministar pravosuđa Frane Frol (NKOJ)
Ministar unutrašnjih dela Vlada Zečević (NKOJ)
Ministar saobraćaja Todor Vujasinović (NKOJ)
Ministar industrije Andrija Hebrang (NKOJ)
Ministar spoljne trgovine Nikola Petrović (NKOJ)
Ministar prosvete Vladislav S. Ribnikar (NKOJ)
Ministar informacija Sava Kosanović (Kraljevska vlada)
Ministar narodnog zdravlja Zlatan Sremec (Kraljevska vlada)
Ministar rudarstva Bane Andreev (NKOJ)
Ministar za poljoprivredu dr Vasa Čubrilović (NKOJ)
Ministar za privredu Edvard Kocbek (NKOJ)
Ministar za šumarstvo Sulejman Filipović (NKOJ)
Ministar za socijalnu politiku dr Anton Kržišnik (NKOJ)
Ministar kolonizacije Sreten Vukosavljević (NKOJ)
Ministar za građevine Steva Zečević(NKOJ)
Ministar za Srbiju u Vladi DFJ Jaša Prodanović (NKOJ)
Ministar za Bosnu i Hercegovinu u Vladi DFJ Rodoljub Čolaković (NKOJ)
Ministar za Crnu Goru u Vladi DFJ Milovan Đilas (NKOJ)
Ministar za Makedoniju u Vladi DFJ Emanuel Čučkov (NKOJ)
Ministar za Hrvatsku u Vladi DFJ Pavle Gregorić (NKOJ)
Kraljev namesnik Srđan Budisavljević (Kraljevska vlada)
Kraljev namesnik Ante Mandić (Kraljevska vlada)
Kraljev namesnik Dušan Sernec (Kraljevska vlada)

IzvoriUredi

Vidi jošUredi