Wikipedija

Lista vladara Ugarske

(Preusmjereno sa stranice Spisak vladara Mađarske)

Ovo je spisak mađarskih vladara od priznavanja kneza Árpáda do napuštanja prijestolja od strane austrougarskog cara Karla Austrijskog.
Vladali su Kraljevinom Ugarskom preko pet veka, to jeste sve do osmanskog osvajanja Panonije 1526. Potom je titula «kralja Mađara» formalno prešla na potomke Habsburgovaca a posle austrijskog osvajanja Panonije nastala je Kraljevina Ugarska kao habsburška zemlja u sklopu Svetog Rimskog Carstva. Posle pada carstva, Mađarska je pripala Austrijskom Carstvu (1804.) te pri kraju 19. veka Kruna svetog Stjepana je nastala kao samostalna celina u sklopu dvojne monarhije Austro-Ugarske.

Za spisak vladara mađarske države posle 1918. godine, vidi Mađarski šefovi države.

Spisak vladara

uredi
Dinastija Vladar Slika Razdoblje Napomene
  Arpadovići
Almoš
(Álmos)
   oko 854– 895
  Arpadovići
Arpad
(Árpád)
   oko 895–907
  • Árpád je doveo Mađare u srednju Evropu.
  • Vladao zajedno sa Kursanom (mađ. Kurszán). To je bilo zbog hazarskog načina deobe vlasti, stvarne đula (mađ. Gyula) čiji je nosilac bio Árpád i duhovne kende (mađ. Kende) čiji je nosilac bio Kursan.
  • Gotovo nepoznat tadašjnim franačkim izvorima, koji spominju Kurszána.

  Arpadovići
(vidi napomene)
 oko 907–955 Decentralizacija i povratak na stari poredak od više plemena s privremenim usponima pojedinih vođa. Utvrđeno je da oko 950. godine je vladao Fajs (mađ. Fajsz). Ostali iz tog perioda koji su sledili i smenjivali jedan drugog, sa datumima orijentacione prirode, su:
  Arpadovići
Takšonj
(Taksony)
   955–972
  Arpadovići
Geza
(Géza)
   972–997
  Arpadovići
kralj Ištvan
(Szent István)
(Vajk)
   997–1038
  • Gezin sin, poslednji veliki vezir Mađara (997-1000) i prvi kralj Ugarske (1000-1038)
  • prvobitno poznat pod imenom Vajk, na krštenju dobio ime Stefan (mađ. Ištvan)
  • na početku vladavine slomio otpor paganske aristokratije;
  • pomagao hristijanizaciju Ugarske i osnovao deset biskupija među kojima je prvo mesto po rangu imala Ostrogonska nadbiskupija;
  • 1000. - krunisan za kralja krunom koju je poslao papa Silvestar II;
  • prisajedinio Ugarskoj Banat, Erdelj i Slavoniju (?);
  • podelio državu na županije (mađ. varmeđe);
  • doneo prve pisane zakone u Ugarskoj;
  • sukobio se sa carem Konradom II oko krajeva između Fiše i Lajte;
  • pošto su sinovi poumirali, odredio za naslednika sestrića Petra Orseola
  • proglašen za sveca rimokatoličke crkve 1083, za sveca pravoslavne crkve 2000. godine[2];
Prva dinastijska kriza (1038–1046)
  Orseolo
Petar I
(Velencei Péter)
(Pietro Orseolo)
   1038-1041
  Aba
Samuel
(Aba Sámuel)
   1041–1044
  • Stefanov sestrić;
  • 1044. - Petar Orseolo proteruje Samuela uz pomoć cara Svetog rimskog carstva Hajnriha III[4];
  Orseolo
Petar I
(Velencei Péter)
(Pietro Orseolo)
   druga vladavina: 1044-1046
Ustanak Vata (1046-1047)
Povratak proteranih predstavnika dinastije Arpada iz Poljske i Rusije.
  Arpadovići
Andrija I
(András)
(Endre)
   1047–1061
  • Vazulov sin,
  • stradao u sukobu sa bratom Belom pokušavajući da presto obezbedi svojim sinovima Salomonu i Davidu[6].>
  Arpadovići
Bela I
(Béla)
(Bajnok)
   1061–1063
  • Vazulov drugi sin
  • ugušio pobunu Vatinog sina Januša, poslednju pobunu pagana protiv hristijanizacije Ugarske;
  • umro, navodno, posle hiljadu dana vladavine[7].
  Arpadovići
Šolomon
(Salamon)
   1063–1074
  Arpadovići
Geza I
(Géza)
   1074–1077
  Arpadovići
Ladislav I Sveti
(Szent László)
   1077–1095
  Arpadovići
Koloman
(Könyves Kálmán)
   1095–1116
  • sin Geze I;
  • prvobitno školovan za biskupa te je zbog učenosti bio poznat pod nadimkom Knjižar;
  • 1097. - Bitka na Gvozdu: pogibija poslednjeg hrvatskog narodnog kralja Petra Svačića; Koloman u Biogradu krunisan za kralja Hrvatske;
  • 1102. - prisajedinjenje Hrvatske posle Kolomanovog sporazuma sa hrvatskim plemstvom;
  • 1108. - osvajanje Dalmacije;
  • početak ugarsko-mletačkog suparništva oko Dalmacije;
  • stalni sukobi kralja i njegovog brata Almoša koji je na kraju oslepljen sa maloletnim sinom Belom[11].
  Arpadovići
Stefan II
(II. István)
   1116–1131
  • sin kralja Kolomana;
  • 1116-1123. - rat sa Češkom
  • 1127-1129. - rat sa Vizantijom oko Beograda i južne granice Ugarske
  • odredio za naslednika sestrića Šaula[12];
  Arpadovići
Bela II. Slijepi
(II. Vak Béla)
   1131–1141
  Arpadovići
Geza II
(II. Géza)
   1141–1162
Borba za presto (1162-1164) između Stefana III. Ladislava II. i Stefana IV.
  Arpadovići
Stefan III
(III. István)
   1162–1172
  Arpadovići
Ladislav II.
(II. László)
   1162–1163
  • sin Bele II, bio je protivkralj
  • vizantijski štićenik i protivkralj;
  • navodno otrovan po nalogu ostrogonskog nadbiskupa;
  Arpadovići
Stefan IV
(IV. István)
   1163-1165
  Arpadovići
Bela III.
(III. Nagy Béla)
   1172–1196
  Arpadovići
Emerik
(Imre)
   1196–1204
  Arpadovići
Ladislav III.
(III. László)
   1204–1205
  Arpadovići
Andrija II.
(II. Jeruzsálemi András)
   1205–1235
  Arpadovići
Bela IV
(IV. Béla)
   1235–1270
  • Sin Andrije II;
  • kao princ erdeljski knez;
  • osvojio Olteniju i 1233. je uvrstio kao Kumaniju u kraljevsku titulu;
  • Ugarska pretrpela navalu Mongola 1241. godine;
  • ostatak vladavine kralj je podsticao podizanje utvrđenih naselja;
  • naselio Kumane između Pešte i Subotice;
  • od 1261. u povremenim sukobima sa sinom Stefanom V kome je morao da prepusti istočnu i južnu Ugarsku;
  • 1267/1268. - porazio i zarobio srpskog kralja Stefana Uroša I tokom borbi oko Mačvanske banovine[16].
Mađarski građanski rat (1264–1265)
  Arpadovići
Stefan V
(V. István)
   1270–1272
  • Sin Bele IV;
  • od 1245. godine mladi kralj ;
  • od 1261. godine vladar istočne i južne Ugarske;
  • 1266. - osvojio Vidin i dodao Bugarsku ugarskoj kraljevskoj tituli;
  • 1272. - umro tokom rata sa slavonskim banom Joakimom koji je oteo prestolonaslednika Ladislava IV[17].
  Arpadovići
Ladislav IV. Kumanac
(IV. Kun László)
   1272–1290
  • Sin Stefana V i Jelisavete, ćerke kumanskog poglavara Sajana;
  • tokom maloletstva Ladislava IV državom upravljala njegova majka Jelisaveta;
  • doba feudalne anarhije u Ugarskoj;
  • 1280/1281. - bitka kod Hodskog jezera: porazio pobunjene Kumane koji zatim napuštaju Ugarsku[18]
  Anžujci
Karlo Martel
(de iure)
   1290–1295 Najstariji sin Karla II Napuljskog (1254-1309) i Marije Árpád (1257-1323). Određen za ugarsko prijestolje po nasljednom pravu, nije potvrđen u Mađarskoj niti je ikada stvarno vladao nad Mađarskom. Njegova majka bila je sestra Ladislava IV, posljednji potomak bez nasljednika iz glavnog ogranka dinastije Arpadovica. Kada je Ladislav IV umro 10. jula 1290, devetnaestogodišnji Karlo Martel je formalno izabran za kralja Ugarske i okrunjen u Aixu dvije godine kasnije.
  Arpadovići
Andrija III. Mlečanin
(III. Velencei András)
   1290–1301
  • unuk Andrije II i poslednji vladar iz dinastije Arpada;
  • neuspeli pokušaji obnove kraljevske vlasti[19].
Početak vladavine ne–mađarskih dinastija
  Pšemislovići
Ladislav V Pšemisl
(Václav III.)
   1301–1305
  • Vaclav, češki prestolonaslednik, čukununuk Bele IV;
  • 1301. - krunisan kao Ladislav V.
  • 1305. - odrekao se ugarske krune u korist svog rođaka bavarskog vojvode Otona III[20].
  Wittelsbach
Bela V
(Otto III. von Wittelsbach)
   1305–1307 Vojvoda Donje Bavarske, borio je se protiv Habsburgovaca. Vaclav III Premislović mu je prepustio sva prava na nasljedstvo te mu je mađarsko plemstvo ponudilo krunu, koju je on na kraju prihvatio, da bi odmah zatim ušao u sukob sa Karlom Robertom Anžuvinskom. Erdeljski vojvoda Ladislav III. Kán ga je zarobio[21] te će ga Karlo Robert vojno nadmašiti i de facto otjerati iz Mađarske.
  Anžujci
Karlo I. Robert
(Károly Róbert)
   1301–1342
  • unuk napuljskog kralja Karla II po ocu, praunuk Stefana V;
  • rodonačelnik ugarskih Anžujaca;
  • 1301. - krunisan u Ostrogonu uz podršku papstva i katoličke crkve u Ugarskoj;
  • 1301-1310. - borba sa drugim pretendentima na presto;
  • 1310-1322. - borba protiv osamostaljenih velikaša i snaženje kraljevske vlasti;
  • 1330. - Bitka kod Posade: ugarski kralj teško poražen u pokušaju da vazalnu poslušnost nametne vlaškom vojvodi Basarabu I;
  • 1335. i 1342. - pohodi protiv srpskog kralja Stefana Dušana sa promenljivim uspehom[22].
  Anžujci
Lajoš I Veliki
(Nagy Lajos)
   1342–1382
  Anžujci
Marija
(Mária)
   1382–1385
  Anžujci
Karlo II. Drački
(Carlo d'Angiò-Durazzo)
   1385–1386
  • Karlo III Drački, napuljski kralj (1382-1386), praunuk Stefana V;
  • 1385. - stigao u Ugarsku i krunisan za kralja 31. decembra kao Karlo II;
  • 1386. - umro od posledica atentata koji je organizovala kraljica-majka Jelisaveta[25].
  Anžujci
Marija
(Mária)
   druga vladavina: 1386–1395
  • 1386. - zarobljena sa majkom kod Gorjana od pristalica napuljskih Anžujaca;
  • 1387. - Jelisaveta ubijena u Novigradu u Dalmaciji; pristalice napuljaca napuštaju Ugarsku; Marija se pridružuje Žigmundu;
  • 1387.-1395. - zajednička vladavina Žigmunda i Marije;
  • 1395. - Marija umire posle nesrećnog pada sa konja[26].
  Luksemburzi
Žigmund Luksemburški
(Sigismund von Luxemburg)
   1387–1437
  Habsburgovci
Albert
(Albrecht II. Habsburg)
   1437–1439
Međuvlada: borba za vlast između Vladislava Jagelonca i Ladislava V do Habsburga.
  Habsburgovci
Ladislav V Posmrtni
(Ladislaus Postumus)
   1440–1457
  Jagelonci
Vladislav I.
(Władysław III Warneńczyk)
   1440–1444
  Hunjadi
Matija I Korvin
(Hunyadi Mátyás)
   1458-1490
  Jagelonci
Vladislav II Jagelonac
(Vladislav Jagellonský)
   1490–1516
  • Vladislav II Jagelonac Mlađi, kralj Češke (1471-1516), sin poljskog kralja Kazimira IV i sinovac kralja Ugarske i Poljske Vladislava I.
  • tajno se oženio Matijinom udovicom Beatrisom Aragonskom.
  • prilikom stupanja na presto obećava da će ukinuti kraljevsku stajaću vojsku (Crna armada) i ubiranje stalnog poreza.
  • Maksimilijan I., sin cara Fridriha III, bez borbe zauzima Beč i austrijske teritorije koje je prethodno osvojio Matija Korvin.
  • 1492. - mir sa Maksmilijanom Habsburškim i potvrda ugovora o međusobnom nasleđivanju.
  • 1493. - Bitka na Krbavskom polju: hrvatski ban Emerih Derenčenji gine u sukobu sa Osmanlijama.
  • 1495. - primirje između Ugarske i Osmanlija.
  • 1500. - Papa Aleksandar VI odobrava razvod Vladislava II i Beatrise Aragonske;
  • 1505. - Sabor na Rakoškom polju: Plemstvo zabranjuje izbor stranca za kralja posle smrti Vladislava II;
  • 1516. - Pripreme za krstaški rat protiv Turaka se pretvaraju u seljački ustanak pod vođstvom Đerđa Dože[31].
  Jagelonci
Lajoš II Jagelonac
(II. Lajos)
   1516–1526
Ferdinand Habsburški i Janoš Zapolja su bili istovremeno vladari različitih delova Mađarske.
  Habsburgovci
Ferdinand I.
(Ferdinand I. von Habsburg)
   1526–1564
  • šurak Lajoša II.; bio je i car Svetog rimskog carstva.
  Zapolje
Jovan I Zapolja
(Szapolyai János)
   1526–1540
  • Vođa mađarskih plemića, koji su se zalagali za domaćeg vladara (kralja). Priznat za kralja od strane mađarskog plemstva i Sulejmana I Veličanstvenog.(Szapolyai.)
  Zapolje
Jovan II Žigmund Zapolja
(Szapolyai János Zsigmond)
   1540-1571
Osmanslije osvajaju Panoniju (1526–1541). Mađarska je bila podeljena na tri dela: habsburška Mađarska na severnu (Slovačka), osmanlijska Mađarska u Panoniji i od 1562. poluvazalna Transilvanija uz Karpate.
Početak vladavine Habsburgovaca krunom sv. Stefana.
  Habsburgovci
Maksimilijan II
(Maximilian II. von Habsburg)
   1563–1576
  Habsburgovci
Rudolf II
(Rudolf II. von Habsburg)
   1572–1608
  Habsburgovci
Matija II
(Matthias von Habsburg)
   1608–1619
  Habsburgovci
Ferdinand II
(Ferdinand II. von Habsburg)
   1618–1637
  Habsburgovci
Ferdinand III
(Ferdinand III. von Habsburg)
   1625–1657
  Habsburgovci
Ferdinand IV
(Ferdinand IV. von Habsburg)
   1647–1654
  Habsburgovci
Leopold I
(Leopold I. von Habsburg)
   1655–1705
Pokret za oslobađanje Mađarske od Turaka. Habzburzi naseljavaju Srbe (1690.) i Nemce (1682–1699) u Južnu Ugarsku.
  Habsburgovci
Jozef I
(Joseph I. von Habsburg)
   1687–1711
  Habsburgovci
Karlo III
(Karl VI.)
   1711–1740
Velike seobe Nemaca u Mađarsku (1720–1800)
  Habsburgovci
Marija Terezija
(Maria Theresia von Habsburg ili Mária Terézia)
  1740–1780
  Habsburgovci
Jozef II
(Joseph II. von Habsburg-Lothringen)
   1780–1790
  Habsburgovci
Leopold II
(Leopold II. von Habsburg-Lothringen ili II. Lipót)
   1790-1792
  Habsburgovci
Franc
(Franz II. von Habsburg-Lothringen)
   1792–1835

Abdicirao od naslova rimskog cara 6. augusta 1806. (kraj Svetog rimskog carstva). Od 11. augusta 1804. je vladar Austrijskog carstva (1804–1867). Bio je jedan od pokrovitelja Bečkog kongresa.

  Habsburgovci
Ferdinand V
(Ferdinand I. der Gütige)
   1835–1848

Bori se protiv revolucije nikle 1848. (Proljeće naroda). Mađari pod vodstvom Kossutha su proglasili republiku, stoga je car Ferdinand ovlastio generala Jelačića banom Hrvatske u svrhu borbe protiv mađarske revolucije.

  Habsburgovci
Franc Jozef I
(Franz Joseph von Habsburg-Lothringen ili Ferenc József)
   1848–1916
U Austrijskom Carstvu je se stvorio snažan narodni pokret Mađara, koji je potresao carstvo 1848. Budimskim ustankom.
Posle austrijskog poraza u Austro–pruskom ratu, rađanje putem dogovora (nem. Ausgleich) dvojne monarhije Austro–Ugarske. Zatim je nastao i Mađarski parlament (mađ. Országgyűlés).
  Habsburgovci
Karlo IV
(Karl von Habsburg-Lothringen)
(IV. Boldog Károly)
   1916–1918

Povezano

uredi

Izvori

uredi
  1. ↑ Rokay 2002: str. 22–23
  2. ↑ Rokay 2002: str. 23-32
  3. ↑ Rokay 2002: str. 34
  4. ↑ Rokay 2002: str. 34
  5. ↑ Rokay 2002: str. 34-35
  6. ↑ Rokay 2002: str. 35
  7. ↑ Rokay 2002: str. 35-36
  8. ↑ Rokay 2002: str. 36-38
  9. ↑ Rokay 2002: str. 36–37
  10. ↑ Rokay 2002: str. 36–41; 44
  11. ↑ Rokay 2002: str. 41–45
  12. ↑ Rokay 2002: str. 45, 47-50
  13. ↑ Rokay 2002: str. 49-50
  14. ↑ Rokay 2002: str. 50-53
  15. ↑ Rokay 2002: str. 53-55
  16. ↑ Rokay 2002: str. 68-79,84-87, 621
  17. ↑ Rokay 2002: str. 87-88, 621
  18. ↑ Rokay 2002: str. 88-90, 621-622
  19. ↑ Rokay 2002: str. 90-92
  20. ↑ Rokay 2002: str. 93-94, 622
  21. ↑ Rokay 2002: str. 94, 622
  22. ↑ Rokay 2002: str. 92-107
  23. ↑ Rokay 2002: str. 108-122, 623-625
  24. ↑ Rokay 2002: str. 122-124, 625
  25. ↑ Rokay 2002: str. 123-124, 625
  26. ↑ Rokay 2002: str. 124-127, 625-626
  27. ↑ Rokay 2002: str. 122-150, 625-628
  28. ↑ Rokay 2002: str. 152-159, 629
  29. ↑ Rokay 2002: str. 152-155, 629
  30. ↑ Rokay 2002: str. 159-175, 629-631
  31. ↑ Rokay 2002: str. 175-182, 631-632
  32. ↑ Rokay 2002: str. 178,182-183,185-187, 632

Literatura

uredi
  • Rokai, Peter; Đere, Zoltan; Pal, Tibor (2002). Istorija Mađara. Beograd: Clio. str. 700. 

Spoljašnje veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Lista_vladara_Ugarske&oldid=42131852