1814

**1814. po kalendarima**
Gregorijanski	1814. (MDCCCXIV)
Ab urbe condita	2567.
Islamski	1229–1230.
Iranski	1192–1193.
Hebrejski	5574–5575.
Bizantski	7322–7323.
Koptski	1530–1531.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1869–1870.
• Shaka Samvat	1736–1737.
• Kali Yuga	4915–4916.
	Kineski
• Kontinualno	4450–4451.
• 60 godina	Yang Drvo Pas; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11814.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1780-e 1790-e 1800-e – 1810-e – 1820-e 1830-e 1840-e
Godine:	1811 1812 1813 – 1814 – 1815 1816 1817

Ovo je članak o godini 1814.

Godina 1814 (MDCCCXIV) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

1. 1. - Rat Šeste koalicije: prethodnica Blücherove Šleske armije i ruski pioniri prelaze Rajnu u Francusku (armija 2-5. januara). Francuske snage se većim delom meseca povlače.
2. 1. - Frane Nonković nikako ne želi predati Kulu Norinsku austrijskoj vojsci (fratri su ga nagovorili poslije šest mjeseci).
5. 1. - Jadranska kampanja – Opsada Kotora: posle deset dana bombardovanja sa britanske HMS Bacchante pod komandom Williama Hostea predao se Kotor - u grad će ući Crnogorci^[1]^[2].
6. 1. - Saveznici preuzimaju grad Erfurt, što je kraj Napoleonove kneževine - Francuzi ostaju u dve citadele do maja.
8. 1. - Austrijski general Milutinović po drugi put ušao u Herceg Novi, sa 213 vojnika iz hrvatskih krajeva, navodno bez prejudiciranja statusa^[3] (Boka Kotorska je trenutno ujedinjena sa Crnom Gorom).
11. 1. - Kralj Napulja Joachim Murat sklopio primirje sa saveznicima i savez sa Austrijom.
14. 1. - Kielski ugovor: Danska kažnjena zbog savezništva sa Napoleonom razmenom Norveške (izuzimajući Grenland, Island i Farska ostrva) za Švedsku Pomeraniju (koju na kraju neće dobiti).
14. 1. - Opsada Antverpena: Napoleon je imenovao Lazara Carnota za guvernera (drži se do maja).
26. 1. - Napoleon preuzeo komandu u Châlons-sur-Marne - juče se oprostio sa suprugom i sinom koje više neće videti.
27. 1. - Britansko-austrijska Opsada Dubrovnika okončana predajom Francuza (uz pomoć lokalnih ustanika^[4]) - Austrijanci ulaze sutradan i ostaju do 1918.

"Otpor 1814.", reljef na Trijumfalnoj kapiji

28. 1. - Nakon napuljskih, u Bolognu stižu i Nugentove austrijske jedinice. Kralj Murat stiže 1. februara.
29. 1. - Bitka kod Brienna je Napoleonova pobeda nad Blücherom.
januar - Zaoštravanje u Beogradskom pašaluku: Sulejman-paša Skopljak šalje naoružane odrede po selima u teftiš ("inspekciju") da traže oružje i hajduke - pljačka i zlostavljanje; nametnut kuluk za opravku Beogradske tvrđave, povećan porez^[5].
zima - Kuga u Hercegovini^[3]; ovo je gladna i kužna godina u mnogim balkanskim krajevima, npr. u Vlaškoj je Karadžina kuga (Ciuma lui Caragea).

Februar/Veljača

1. 2. - Objavljen The Corsair Lorda Byrona.
1. 2. - Filipinski vulkan Mayon ima svoju najrazorniju poznatu erupciju, stradalo je 1.200 ljudi - mogao je doprineti Godini bez leta 1816.
8. 2. - Bitka na rijeci Mincio u sjevernoj Italiji: bez jasnog pobjednika, vicekralj Eugène de Beauharnais tvrdi uspjeh.
10 - 15. 2. - Šestodnevna kampanja: Napoleon naneo četiri poraza Blücheru u dolini Marne, kod Champauberta, Montmiraila, Château-Thierrya i Vauchampsa.
11. 2. - Usprkos Kilskom sporazumu Norvežani proglašavaju samostalnost.
14. 2. - Wellington nastavlja ofanzivu na jugozapadu Francuske.
18. 2. - Bitka kod Montereaua: Napoleon porazio i Schwarzenbergove Austrijance.
21. 2. - Velika prevara na Londonskoj berzi - lažna vest o Napoleonovoj pogibiji.
24 - 26. 2. - Bolivarov Rat do smrti: u Karakasu je streljano 886 Španaca i Kanaraca.

Mart/Ožujak

4. 3. - General Tomašić već javlja novskoj opštini da je pripala Austriji^[3].
7. 3. - Bitka kod Craonna je još jedna francuska pobeda.
9 - 19. 3. - Chaumontski ugovor: niz sporazuma, antedatiranih na 1. mart, između Austrije, Pruske, Rusije i Britanije: od Napoleona se traži da napusti sva postrevolucionarna osvajanja. Predviđen posleratni savez, konfederacija nezavisnih nemačkih država, Holandija proširena dan. Belgijom.
10. 3. - Bitka kod Laona je Blücherova pobeda.
12. 3. - Britanski gen. William Beresford ušao u Bordo bez otpora, istog dana dolazi i Vojvoda od Angulema - početak Burbonske restauracije.

Rusi ulaze u Pariz

21. 3. - Bitka kod Arcis-sur-Aubea: Napoleon uspeva izmaći znatno brojnijim koalicionim trupama.
22. 3. - Ferdinand VII. se nakon šest godina u Francuskoj vraća u Španiju.
25. 3. - Bitka kod Fère-Champenoise je poraz maršalâ Marmonta i Mortiera od koalicionih snaga kneza Schwarzenberga
25. 3. - Osnovana De Nederlandsche Bank, centralna banka Nizozemske.
26. 3. - Bitka kod Saint-Diziera je beskorisna pobeda za Napoleona, poslednja pre abdikacije: uspešno mu je skrenuta pažnja od Pariza.
27. 3. - Rat iz 1812.: Bitka kod Horseshoe Benda, Andrew Jackson porazio Indijance Creek u Alabami, koji će se morati odreći dosta zemlje.
28. 3. - Bitka kod Valparaísa: Britanci zarobili jednu američku fregatu i šalupu ispred Čilea.
29. 3. - Meksički rat za nezavisnost: rojalisti povratili Oaxacu. Ustanici trpe neuspehe, pogođeni su i neslogom.
31. 3. - Bitka za Pariz: koalicione snage na čelu sa carem Aleksandrom I ulaze u grad.

April/Travanj

1. 4. - U Londonu su instalirane prve lampe plinskog uličnog osvjetljenja.
3. 4. - Francuski Senat zbacio Napoleona, tri dana kasnije poziva Burbone. Maršali i viši oficiri su takođe otkazali poslušnost Napoleonu.
6. 4. - Napoleon bezuslovno abdicira, dva dana nakon što je pokušao abdicirati u korist svog sina. Senat usvaja projekat ustavne povelje: Francuska je ponovo monarhija, na čelu sa "slobodno pozvanim" Lujem XVIII - Prva restauracija.
10. 4. - Bitka kod Tuluza se završila s velikim gubicima za Velingtonovu vojsku ali ulazi u grad dva dana kasnije.
10. 4. - Služba, ceremonija pročišćenja, i parada pobednika na pariskog Trgu Konkord, preimenovanom u Luj XVI.
11. 4. - Ugovor iz Fontainebleaua: Napoleon je lišen carske vlasti, kao i njegovi potomci. Data mu je Elba. Carica Marija Lujza dobija vojvodstva Parmu, Placentiju i Guastallu.
12. 4. - Grof od Artoa (budući Šarl X) stigao u Pariz kao privremeni zamenik brata Luja.
13. 4. - Napoleon prihvata Ugovor iz Fontainebleaua, nakon što se sinoć pokušao otrovati.
14. 4. - Za Napoleona kreirana Kneževina Ostrva Elba.
14. 4. - Zvanični kraj Španjolskog rata za neovisnost.
14. 4. - Ispad opkoljenih Francuza kod Bayonna.
16. 4. - Konvencija iz Schiarino-Rizzina: italijanski vicekralj Eugène i austrijski gen. von Bellegarde sklopili primirje.
17. 4. - Komandant španske Druge armije Francisco Javier de Elío stavlja kralju Ferdinandu na raspolaganje svoje trupe za obnovu apsolutizma
20. 4. - Neredi u Milanu, omrznuti ministar finansija Giuseppe Prina je linčovan. Vicekralj Beauharnais nekoliko dana kasnije odlazi u progonstvo, kod tazbine u Bavarsku.

Oproštaj Napoleona od carske garde

20. 4. - Oproštaj Napoleona od carske garde u zamku Fontainebleau.
23. 4. - Grof od Artoa zaključio primirje između Francuske i saveznika.

Alegorija povratka Burbona u Francusku

24. 4. - Luj XVIII se iskrcao u Calaisu, nakon 23 godine emigracije.
24. 4. - Mantovska konvencija: napoleonovska Kraljevina Italija privremeno pripada Austriji - potvrđeno na Bečkom kongresu 1815. (→ Kraljevstvo Lombardija-Venecija).
25. 4. - Gen. Habert predao Barcelonu nakon uporne obrane.
25. 4. - Tokom prolaza kroz Provansu, Napoleon je izložen neprijateljskim manifestacijama.
28. 4. - Austrijanci u Milanu.

Maj/Svibanj

2. 5. - Luj XVIII "po milosti Božjoj Kralj Francuske i Navare" izdaje deklaraciju iz Saint-Ouena: ne prihvata ustav iz aprila, ali obećava novi koji će sačuvati mnoge tekovine revolucije. Sutradan stiže u Pariz.
3. 5. - Napoleon se sa britanskog broda HMS Undaunted iskrcao na Elbu.
4. 5. - Španski kralj Ferdinand VII. proglašava ništavnim sve propise Kadiskog kortesa, uključujući tzv. Kadiski ustav iz 1812. - povratak u apsolutizam, progon liberala.
4. 5. - Antverpen se predao koaliciji, nakon što je Luj XVIII poslao pismo Karnou.
5. 5. - Britanci uništili Fort Ontario u državi Njujork.
13. 5. - Ferdinand VII. se trijumfalno vraća u Madrid, dva dana nakon što je Kortes raspušten i uhapšeni njegovi politički protivnici. Apsolutizam traje do 1820, kada je Kadiski ustav vraćen na tri godine.
17. 5. - Usvojen Ustav Norveške, danski princ Kristijan Frederik izabran za kralja.
17. 5. - Francuska okupacija Monaka zamenjena austrijskom.
17. 5. - Argentinski rat za nezavisnost: španska flota potučena u bici kod Bucea, blizu Montevidea - grad je već dve godine blokiran s kopna, a sad je izgubio i morsku vezu.
20. 5. - Viktor Emanuel I. se vratio u Torino.
23. 5. - Praizvedba konačne verzije jedine Beethovenove opere Fidelio u Beču.
24. 5. - Trijumfalni povratak pape Pija VII. u Rim.
27. 5. - Maršal Davout je konačno predao Hamburg ruskom gen. Bennigsenu, po naređenju Luja XVIII.
29. 5. - Joséphine de Beauharnais umrla u Malmaisonu - prehladila se u šetnji sa carem Aleksandrom.
30. 5. - Pariski ugovor: Francuska se vraća u granice iz 1792. Britanci definitivno dobijaju Svetu Luciju i Tobago, kao i Sejšele i Mauricijus.

Jun/Juni/Lipanj

Narvski slavoluk u S. Peterburgu

1. 6. - Iskrcavanje Švajcaraca u Port-Noir označava povratak Ženeve u Konfederaciju.
4. 6. - Luj XVIII daje Ustavnu povelju, zadržana neka dostignuća Revolucije.
10. 6. - Austrijanci zauzeli Kotor, nakon otpora crnogorske narodne vojske - kraj ujedinjene Boke i Crne Gore - u okviru Kraljevine Dalmacije pripada Habsburzima do 1918.
jun - Karađorđe, koji je interniran u Gracu, dobio pasoš za Rusiju^[6].
jun - Miloš Obrenović postao oborknez požeške i kragujevačke nahije (ranije samo rudničke)^[5].
15. 6. - Venecuelanski rat za nezavisnost: Druga bitka kod La Puerte je odlučujuća pobeda rojalista José Tomás Bovesa nad Drugom Venezuelanskom Republikom. Boves je nominalni rojalista ali zapravo vodi brutalni rasni i klasni rat protiv belaca i kolonijalnog poretka.
21. 6. - Osam londonskih članaka: tajna konvencija velikih sila daje Willemu I čitavo Nizozemlje.
23. 6. - Snage Rio de la Plate (Argentine) ušle u Montevideo.

Jul/Juli/Srpanj

Švedsko-norveška unija 1814-1905

1. 7. - Obnovljena Španjolska inkvizicija (ukinuta 1820, definitivno 1834).
5. 7. - Bitka kod Chippawe je američka pobeda u britanskoj Kanadi.
7. 7. - Waverley je prva proza Waltera Scotta i možda prvi istorijski roman u zapadnoj tradiciji.
7. 7. - Rojalisti ušli u Karakas - Bolivar se povukao na istok sa mnogim izbeglicama koji beže od Bovesa.
13. 7. - U Pijemont-Sardiniji osnovani karabinjeri, vojna jedinica sa policijskim dužnostima.
25. 7. - George Stephenson testira prvu od Killingworthskih lokomotiva, zvanu "Blucher".
25. 7. - Teška Bitka kod Lundy's Lanea je strateška britanska pobeda u Kanadi.
26. 7. - 14. 8. - Švedsko-norveški rat: Norveška se u kratkom ratu pokušava odupreti priključenju Švedskoj.

leto - Emigranti iz Srbije šalju protu Matiju ruskom caru da traži pomoć za Srbe i prenese protivljenje za neku novu Karađorđevu ulogu u Srbiji^[7].
leto - Skupština virovitičke županije odlučila da se selo Naukovac (danas deo Rijenaca) kod Voćina preseli u Smude, ali seljaci na čelu sa Stevanom Filipovićem se tome usprotivili^[8].

Avgust/August/Kolovoz

7. 8. - Papa Pio VII. bulom Sollicitudo omnium ecclesiarum obnovio Družbu Isusovu (zvanično ukinutu 1773, što nije svuda sprovedeno).
9. 8. - Ugovor iz Fort Jacksona je kraj Creekovskog rata: Indijanci Creek ostaju bez 93.000 kv.km zemlje u dan. centralnoj Alabami i južnoj Džordžiji.
13. 8. - Anglo-holandski ugovor: Holanđanima vraćeni posedi uzeti od 1803. s izuzetkom Rta dobre nade i kasnije Britanske Gvajane.
14. 8. - Konvencija iz Mossa je primirje i faktički mir u Švedsko-norveškom ratu: biće sprovedena personalna unija, a švedski kralj prihvata norveški ustav. Završen je poslednji švedski rat.

Spaljena Bijela kuća

24. 8. - Rat iz 1812.: nakon dobijene bitke kod Bladensburga, Britanski vojnici zauzeli Vašington D.C. - dolazi do Paljenja Washingtona u kome su izgorele mnoge javne zgrade uključujući Belu kuću i Kapitol.
25. 8. - Washington D.C. pogođen tornadom i kišom koja je ugasila požare, Britanci se ubrzano povlače.

Septembar/Rujan

3. 9. - Pruske reforme: zakonom uvedena vojna obaveza.
6. 9. - José de San Martín preuzeo položaj guvernera provincije Cuyo na zapadu Argentine, gde će stvarati Vojsku Anda.
11. 9. - Bitka kod Plattsburgha - važna američka pobeda na jezeru Champlain.
13/14. 9. - Tokom Bitke za Baltimore Britanci bombarduju Fort McHenry - Francis Scott Key to posmatra i inspirisan je za pesmu The Star-Spangled Banner.
17. 9. - Karađorđe i vojvode sa porodicama krenuli iz Novog Sada preko Temišvara i Erdelja za Rusiju^[6].
18. 9. - Otvaranje Bečkog kongresa.
26. 9. - Hadži-Prodanova buna u požeškoj nahiji, nakon sukoba Hadži Prodanovog brata Mijaila i igumana Pajsija sa Turcima u manastiru Trnava (u Srbiji je kuga)^[9] - pored Turaka guši je i Miloš Obrenović, koji je umirio i okolinu Kragujevca, gde mu se predao Toma Vučić Perišić; Sulejman-paša Skopljak pojačava teror^[7].
26. 9. (14. 9. po j.k.) - U Odesi osnovana Filiki Eterija ("Društvo prijatelja"), tajno grčko udruženje za podizanje ustanaka hrišćanskih naroda na Balkanu, za nezavisnost Grčke.

Oktobar/Listopad

Bečki kongres

2. 10. - Čileanski rat za nezavisnost: Bitka kod Rancague, poznata i kao "katastrofa" - španski rojalisti povratili kontrolu nad Čileom.
12. 10. - Uspostavljena Kraljevina Hanover (do 1837. u personalnoj uniji sa UK, traje do 1866).
16. 10. - Londonska pivska poplava: usled pucanja ogromnih rezervoara, 1.470.000 litara piva poplavilo okolne ulice - srušeno par kuća, poginulo osam osoba.
26. 10. - Karađorđe i vojvode stigli u ruski besarabijski grad Hotin^[6].

Novembar/Studeni

1. 11. - Počinje Anglo-nepalski rat ili Rat Gurki (do 1816).
23. 11. - Kurban bajram: Johann Ludwig Burckhardt je u Meki pod krinkom muslimana.
29. 11. - Prvo izdanje londonskog The Times-a štampano Koenigovom parnom presom.

Decembar/Prosinac

10 - 12. 12. - Opsada Bogote: kolumbijski federalisti, na čelu sa Bolivarom, odnose pobedu nad centralistima i zauzimaju grad.
15. 12. - Počinje Hartfordska konvencija, labudova pesma američke Federalističke partije.
decembar - Prota Matija u Beču, pokušava da zainteresuje velike sile za srpsko pitanje^[7]; srpsku delegaciju 17. decembra primio car Franz II. koji obećava pomoć, zatim i ruska delegacija traži zaštitu hrišćana u Turskoj^[10].
decembar - Pobuna seljaka na spahiluku grofa Isidora Jankovića (Daruvar, Pakrac, Sirač)^[11].
22. 12. - Mahmud ibn Muhammad je novi beg Tunisa, nakon što je ubio rođaka Osman Bega (do 1824).
24. 12. - Potpisan Ghentski ugovor kojim se Rat iz 1812. okončava statusom kvo. Vest sporo putuje pa rat traje do februara.
29. 12. (17. 12. po j.k.) - Đakon Avakum ubijen u Beogradu i nabijen na kolac^[7], kao i iguman Pajsije; u Beogradu je pogubljeno oko 300 ljudi^[12].

Kroz godinu

Ingres: "Velika odaliska"

Vuk Karadžić: objavljeni Mala prostonarodna slovenoserbska pjesnarica i prva gramatika srpskog narodnog jezika Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana, čime započinje njegova borba za narodni jezik; Vuk zapisuje narodne pesme u Šišatovcu (?).
Izdat prvi deo Vidakovićevog romana "Ljubomir u Jelisijumu".
Smail-aga Čengić muselim u Gackom.
Crna Gora: turska vojska ulazila u Pivu, manji sukob i prema skadarskoj strani^[13].
Bunili se Bošnjaci u Sarajevu i Mostaru^[14].
Ugušen pokret mostarskog ajana Ali-age Dadića protiv bosanskog vezira, u Mostaru pogubljeno 17 pravoslavaca, 9 katolika i 13 muslimana^[15].
Vidinski pašaluk vraćen pod osmansku kontrolu nakon smrti naslednika Osmana Pazvanoglua^[16].
Dovršena veća crkva u manastiru Reževići.
Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj Eustahije Arsić^[17].
Nauka i tehnika:
- Eli Terry u Connecticutu počinje proizvodnju drvenih satova, što se pominje kao prva masovna proizvodnja sa izmenjivim delovima.
- Opisane Fraunhoferove linije.
- Laplacov Essai philosophique sur les probabilités o teoriji vjerojatnosti u kome je izložen "Laplasov demon", prva artikulacija naučnog determinizma.

Karte

"Evropska Turska i Ugarska" (.tiff, 94.6MB)
Thomsonova mapa Balkana

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1814.

1. 1. - Hong Xiuquan, lider Tajpinške pobune († 1864)
1. 1. - Stjepan Ilijašević, pedagog i pjesnik († 1903)
9. 3. - Taras Ševčenko, pesnik († 1861)
17. 4. - Josif Pančić, botaničar, prvi predsednik srpske akademije († 1888)
4. 5. - Metel Ožegović, hrvatski političar († 1890)
30. 5. - Mihail Bakunjin, anarhista († 1876)
19. 7. - Samuel Colt, američki izumitelj († 1862)
10. 8. - Henri Nestlé, osnivač kompanije († 1890)
11. 8. - Ivan Mažuranić, pjesnik i političar († 1890)
13. 8. - Anders Jonas Ångström, fizičar († 1874)
15. 10. - Mihail Ljermontov, književnik († 1841)
6. 11. - Adolphe Sax, pronalazač saksofona († 1894)
14. 11. - Janko Šafarik, istoričar i filolog († 1876)
? - Muhamed Hadžijamaković, muslimanski lider u Bosni († 1878)
? - Konstantin Pejčić, lekar († 1888)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1814.

27. 1. - Philip Astley, promoter cirkusa (* 1742)
27. 1. - Johann Gottlieb Fichte, njemački filozof (* 1762)
26. 3. - Joseph-Ignace Guillotin, pronalazač (* 1738)
31. 3. - Džono Rastić, pjesnik (* 1755)
15. 4. - Petar Bašić, pisac i prevoditelj (* 1751)
5. 5. - Abdullah I Al-Sabah, vladar Kuvajta (* 1740)
29. 5. - Joséphine de Beauharnais, francuska carica (* 1763)
3. 6. - Teodor Janković-Mirijevski, filozof pedagog (* 1741)
19. 7. - Matthew Flinders, moreplovac i istraživač (* 1774)
9. 8. - Antin Angelovič, unijatski mitropolit Lvova (* 1756)
21. 8. - Benjamin Thompson, fizičar i pronalazač (* 1753)
8. 9. - Maria Carolina d'Asburgo-Lorena, de fakto vladarka Napulja i Sicilije (* 1752)
2. 12. - Markiz de Sade, pisac libertin (* 1740)
9. 12. - Joseph Bramah, pronalazač (* 1748)
29. 12. - Sveti đakon Avakum,
29. 12. - Sveštenomučenik iguman Pajsije
? - Isaac Fresco Romano (Tanburi Isak), osmanski kompozitor (* 1745)
? - Saud bin Abdul-Aziz bin Muhammad bin Saud, vladar prve Saudijske države

Reference

↑ HMS Bacchante Honour - Cattaro 1814 Arhivirano 2013-10-14 na Wayback Machine-u, britainsnavy.co.uk
↑ Dr Koch Nándor, Boka Kotorska, rastko.rs
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Bogumil Hrabak, Herceg-Novi u doba propasti Mletačke republike i Napoleonovih ratova, rastko.rs
↑ Frano Bona, Osvrt na ustanak podignut u Dubrovniku 1813.–1814.^{[mrtav link]}, matica.hr
↑ ^5,0 ^5,1 Istorija s. n. 5-1, 97
↑ ^6,0 ^6,1 ^6,2 Ljubivoje Cerović, Srbi u Moldaviji, rastko.rs
↑ ^7,0 ^7,1 ^7,2 ^7,3 Vladimir Ćorović, Drugi Ustanak, rastko.rs
↑ Istorija s. n. 5-2, 34
↑ Вук Стеф. Караџић, Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена, rastko.rs
↑ Istorija s. n. 5-1, 99
↑ Istorija s. n. 5-2, 31
↑ Istorija s. n. 5-1, 98
↑ Istorija s. n. 5-1, 181
↑ Podsjetnik na važnije datume iz historije islama^{[mrtav link]}, rijaset.ba
↑ Istorija srpskog naroda IV-1, 483
↑ Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1 January 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1025-7.
↑ Живан Милисавац, Историја Матице српске I део : 1826-1864, Нови Сад, Матица српска, 1986, стр. 108-138., rastko.rs

Literatura

Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
- Peta knjiga prvi tom (5-1)
- Peta knjiga drugi tom (5-2)

[1] HMS Bacchante Honour - Cattaro 1814 Arhivirano 2013-10-14 na Wayback Machine-u, britainsnavy.co.uk

[2] Dr Koch Nándor, Boka Kotorska, rastko.rs

[hndp-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 Bogumil Hrabak, Herceg-Novi u doba propasti Mletačke republike i Napoleonovih ratova, rastko.rs

[4] Frano Bona, Osvrt na ustanak podignut u Dubrovniku 1813.–1814.^{[mrtav link]}, matica.hr

[i97-5] 5,0 ^5,1 Istorija s. n. 5-1, 97

[srum-6] 6,0 ^6,1 ^6,2 Ljubivoje Cerović, Srbi u Moldaviji, rastko.rs

[drus-7] 7,0 ^7,1 ^7,2 ^7,3 Vladimir Ćorović, Drugi Ustanak, rastko.rs

[8] Istorija s. n. 5-2, 34

[9] Вук Стеф. Караџић, Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена, rastko.rs

[10] Istorija s. n. 5-1, 99

[11] Istorija s. n. 5-2, 31

[12] Istorija s. n. 5-1, 98

[13] Istorija s. n. 5-1, 181

[14] Podsjetnik na važnije datume iz historije islama^{[mrtav link]}, rijaset.ba

[15] Istorija srpskog naroda IV-1, 483

[ÁgostonMasters2009-16] Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1 January 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1025-7.

[17] Живан Милисавац, Историја Матице српске I део : 1826-1864, Нови Сад, Матица српска, 1986, стр. 108-138., rastko.rs

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]