Otvori glavni meni

Godina 1803 (MDCCCIII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine: 1800 1801 180218031804 1805 1806
1803 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1803
MDCCCIII
Ab urbe condita 2556
Islamski 1217 – 1218
Iranski 1181 – 1182
Hebrejski 5563 – 5564
Bizantski 7311 – 7312
Koptski 1519 – 1520
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1858 – 1859
 - Shaka Samvat 1725 – 1726
 - Kali Yuga 4904 – 4905
Kineski
 - Kontinualno 4439 – 4440
 - 60 godina Yin Voda Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11803
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1803:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi / Уреди

Januar/SiječanjUredi / Уреди

  • 1. 1. - Stupio na snagu danski zakon iz 1792. kojim je zabranjena trgovina robovima - ropstvo u Danskim Zapadnim Indijama traje do 1848.
  • početkom godine - Sastanak knezova u valjevskom kraju, verovatno u manastiru Bogovađi: odlučeno da se ustanak digne posle osam meseci, upućena tužba sultanu protiv dahija, koju su dopunile i spahije[1].
  • 23. 1. (3 pluviôse de l'an XI po f. r. k.) - Bonaparta obnavlja stare akademije u vidu divizija Instituta Francuske.
  • januar, krajem - Aga Konjalija, raniji protivnik dahija, sada im otkrio da se sprema pobuna i spisak narodnih prvaka - ovi još ništa ne preduzimaju[2].
  • 30. 1. (10 Pluviôse) - Le Moniteur Universel objavljuje članak Horaca Sébastianija o tome kako bi Francuska mogla lako ponovo osvojiti Egipat - Britanci i Rusi alarmirani.

Februar/VeljačaUredi / Уреди

  • 19. 2. - Akt Medijacije: Bonaparta obnavlja Švajcarsku Konfederaciju umesto Helvetske Republike. Pored 13 starih kantona, tu je i šest novih: ranije pridruženi Graubünden i St. Gallen i bivši delovi drugih kantona, Aargau, Thurgau, Ticino i Vaud.
  • 20. 2. - Cape kolonija je ponovo pod vlašću Holanđana, tj. Batavijske Republike (do 1806).
  • 21. 2. - U Londonu pogubljen Edward Despard sa saradnicima, koji je jesenas planirao ubiti kralja i osvojiti ključne tačke u gradu, kao početak narodne pobune.
  • 20. 2. - Britanci ulaze u glavni grad Kraljevine Kandy na Cejlonu ali su zbrisani u kontranapadu sledećeg meseca.
  • 24. 2. - Marbury v. Madison: odluka Vrhovnog suda SAD uspostavlja praksu sudske revizije - sudovi imaju mogućnost oboriti neustavne zakone i propise.

Mart/OžujakUredi / Уреди

  • 1. 3. - Ohio postaje 17. država SAD - prestaje postojati Sjeverozapadni teritorij, čiji je preostali dio pripao Teritoriju Indiana.
  • 4. 3. (20. 2. po j.k.) - Tzv. Dekret o slobodnim oračima omogućuje oslobađanje kmetova u Rusiji pod nekim uslovima - u vreme Aleksandra I oslobođeno ih je oko 0,5%.
  • 11. 3. - Britanske trupe napustile Egipat.
  • 13. 3. (22 Ventôse) - Napoleon se izvikao pred celim dvorom i diplomatskim korom na britanskog poslanika Whitwortha jer Britanija nikako da napusti Maltu.
  • 24. 3. - Reichsdeputationshauptschluss ("Glavni zaključak deputacije Rajha"), poslednji je značajan zakon donesen u Svetom Rimskom Carstvu (potpisan 27. aprila). Sekularizacija skoro 70 crkvenih država, ukidanje 45 carskih gradova radi nadoknade nemačkim knezovima za zemlju zapadno od Rajne (→ Nemačka medijatizacija).
  • 28. 3. (7 Germinal) - Ovlašćeno izdanje zlatne kovanice Napoléon, tj. napoleondor, od 20 franaka. Uveden je bimetalno definisan Franc germinal.
  • 28. 3. - Parobrod Charlotte Dundas Williama Symingtona, koji je prvi put zaplovio prošlog januara, vuče dve barže na kanalu u Škotskoj, što ga čini prvim korisnim parobrodom.
  • mart, druga polovina - Hasan-aga, novi vezir, konačno stigao u Beograd, ali služi samo kao figura, dahije imaju svu vlast[3].

April/TravanjUredi / Уреди

 
Emirat Dirija (prva Saudijska država)
  • april - Vahabitska vojska dirijskog emira Sauda ušla u Meku - uništavaju mauzoleje i džamije sa kupolama u ovom gradu opuštenog morala[4].
  • 18. 4. (28 Germinal) - U Francuskoj donesen zakon kojim je deci dozvoljeno davanje imena samo svetaca i likova iz drevne istorije (na snazi do 1993, uz izmene 1966. i 1981)[5].
  • 26. 4. (6 Floréal) - Pljusak od 3.000 meteorskih fragmenata pada na normandijsko selo L'Aigle - Jean-Baptiste Biot piše izveštaj za akademiju nauka i ističe nebesko poreklo meteorita.
  • 30. 4. - Kupovina Louisiane: potpisan ugovor po kojem SAD kupuju od Francuske 2,1 milion kv. km. zemlje u srcu kontinenta - "SAD je udvostručio teritorij ". Napoleon Bonaparte prodao je za 60 miliona franaka SAD-u teritorij Louisiane jer mu je trebao novac kako bi mogao financirati osvajačke pohode u Europi. SAD su Louisianu proglasile svojim teritorijem te na svu koloniziranu zemlju zapadno od Mississippija do Rocky Mountainsa (Stjenjaka) dopustili naseljavanje.
  • proleće - Hadži Ruvim je morao bežati u Studenicu pa Svetu goru, nakon jednog dogovora o ustanku na Turke[6].

Maj/SvibanjUredi / Уреди

  • 6. 5. - Tahir-paša, komandant albanskih bašibozuka, postaje v.d. guverner Egipta, nakon što je porazio osmanskog guvernera Kodža Husref Mehmed-pašu, ali ubrzo je ubijen od janičara koji su tražili platu - njegovo mesto zauzima Muhamed Ali.
  • 13. 5. - Arthur Wellesley je vratio Baji Raoa na položaj u Puni - doći će do Drugog anglo-maratskog rata.
  • 13. 5. - Britanci zahtevaju da zadrže Maltu na deset godina, zahtevaju da Francuzi napuste Nizozemsku.
  • 18. 5. (28 Floréal) - Ujedinjeno Kraljevstvo, koristeći kao povod odbijanje ultimatuma kojim se tražilo da Britanija dobije desetogodišnji najam nad Maltom, objavljuje rat Francuskoj, čime počinje Rat Treće koalicije, odnosno period Napoleonskih ratova.
  • 22. 5. - Hapšenje nekoliko stotina britanskih državljana koji su se našli u Francuskoj, koristeći odredbe prethodne godine sklopljenog Amienskog mira - odgovor na sličnu britansku akciju od 17. 5..
  • 26. 5. (6 Prairial) - Francuzi ulaze u Elektorat Hanover, nemačku kneževinu u personalnoj uniji sa Britanijom.

Jun/Juni/LipanjUredi / Уреди

  • 4. 6. (15 Prairial) - Francuzi zauzeli grad Hanover.
  • 9. 6. - Vrativši se u Sidnej, Matthew Flinders je dovršio prvu cirkumnavigaciju Australije.
  • 13. 6. (24 Prairial) - Propisano da se u anektiranim područjima Francuske (Rajnska oblast, Belgija, Pijemont) od juna 1804. koristi francuski jezik u zvaničnim dokumentima[7].
  • jun - Planirana invazija Ujedinjenog Kraljevstva: u Boulognu se okuplja Armée des côtes de l'Océan ("Armija okeanskih obala") ili Armée d'Angleterre ("Engleska armija"), osnova buduće Grande Armée.
  • 17. 6. - Richard Trevithick predstavlja Londonsku parnu kočiju, koja može prevesti osam putnika.
  • 21. 6. i 1. 7. - Britanci zauzimaju Svetu Luciju i Tobago[8].
  • 22. 6. - Prvi berberski rat, Akcija od 22. juna 1803: američka pomorska pobeda nad Tripolitancima.
  • 26. 6. - Švedska vraća grad Wismar Vojvodstvu Mecklenburg-Schwerin na 99 godina (od 1903. i formalno deo Nemačke).
  • jun - avgust - Karađorđe kontaktira sa zemunskim trgovcima radi nabavke ratnog materijala, takođe i sa knezovima u Šumadiji radi priprema ustanka i okupljanja ljudi[9].

Jul/Juli/SrpanjUredi / Уреди

  • 5. 7. (16 Messidor) - Artlenburška konvencija: Elektorat Hanover se predaje francuskim snagama na čelu s Mortierom - predaja bez ispaljenog metka. Francuzi zauzimaju i Saxe-Lauenburg, vojvodstvo u personalnoj uniji sa Hanoverom i Britanijom.
  • 23. 7. - Robert Emmet pokreće pobunu u Dublinu, koja je odmah ugušena (pogubljen je u septembru).
  • leto - Prota Matija Nenadović pregovara u Sarajevu o ustanku protiv dahija. Priča se da Karađorđe u ovo vreme pregovara sa zemunskim trgovcima radi nabavke praha i olova[6].

Avgust/August/KolovozUredi / Уреди

  • 7. 8. - Ivan Kruzenštern krenuo na prvu rusku cirkumnavigaciju (do 1806).
  • 9. 8. (21 Thermidor) - Robert Fulton isprobava parobrod na Seni u Parizu - potonuo je.
  • 19. 8. - Engleska odbija ruski predlog posredovanja u ratu sa Francuskom.
  • 23. 8. (5 Fructidor) - Lider šuana Georges Cadoudal prevezen engleskim brodom u Francusku - trebalo bi da organizuje zaveru sa bivšim generalom Pichegrujem, uhapšeni su sledećeg februara.
  • 29. 8. (17. 8. po j.k.) - U Crnoj Gori dovršen Zakonik sa Stegom (Zakonik Petra Cetinjskog)[10].

Septembar/RujanUredi / Уреди

  • 14. 9. - Britanske trupe ušle u Delhi nakon bitke.
  • 23. 9. - Bitka kod Assayea: prvi vojni uspeh generala Wellesleya, porazio je mnogobrojnije maratske snage na zapadu Indije.

Oktobar/ListopadUredi / Уреди

  • 9. 10. - Velika poplava na Madeiri, najmanje 600 mrtvih.
  • 14. 10. - Saudijski vladar Abdul-Aziz bin Muhammad ubijen od strane jednog šiita, iz osvete za masakr u Karbali, nasleđuje ga sin Saud.
  • oktobar - Haićani opseli Port-au-Prince, Francuzi će ga napustiti.
  • 18. 10. - Britanci zauzeli Agru.
  • 23. 10. (30 Vendémiaire An XII) - Gospođa de Stal odlazi u Nemačku, pošto ju je Napoleon proterao - bio je nezadovoljan njenim romanom Delphine, podozrevao je da bi se oko nje mogla formirati zavera.

Novembar/StudeniUredi / Уреди

  • novembar (Aranđelovdan?) - Sastanak Karađorđa i uglednijih ljudi Šumadije u Orašcu, dogovoreno da se sledećeg proleća digne ustanak protiv dahija[12]. Među dahijama je došlo do ozbiljnog sukoba, između Aganlije i Kučuk Alije ima i mrtvih glava[6].
  • 18. 11. (26 Brumaire) - Bitka kod Vertièresa: odlučujuća haićanska pobeda nad Francuzima, koji do 4. decembra odlaze iz zemlje. Jean-Jacques Dessalines proglašava nezavisnost početkom sledeće godine.
  • 21. 11. - Vođa razbojnika Johann Bückler i njegovih 19 pratilaca giljotinirani su u Mainzu: Bückler je uživao veliku popularnost kod siromašnih seljaka jer je njegova banda pljačkala bogate trgovce i priređivala veselice za obični puk.
  • 30. 11. - Iz Španije kreće Balmisova ekspedicija, tj. Kraljevska filantropska ekspedicija vakcinacije s ciljem zaštite od boginja u današnjoj Latinskoj Americi i Filipinima.
  • 30. 11. (8 Frimaire) - Formalna predaja vlasti u Lujzijani: iz španskog u francuski posed, prema ugovorima iz 1800. i 1801.
  • novembar/decembar - Pivski arhimandrit Arsenije Gagović stigao do ruske carske kancelarija, ima plan o stvaranju "Slaveno-serbskog carstva" uz pomoć Rusije[13], na čelu sa ruskim princem[6].

Decembar/ProsinacUredi / Уреди

 
SAD 1803.
  • krajem godine?[6] - Knez Aleksa Nenadović uputio pismo kapetanu Miteseru u Zemun u kome se govori o planovima protiv dahija - presretnuto u Ostružnici i dostavljeno Mehmed-agi Fočiću kasnije tokom godine[2] - pismo koje "seče glavu knezu Aleksi" u Seči knezova u januaru.
  • 1. 12. (9 Frimaire) - Stupile su u Francuskoj na snagu nove odredba o pravu na rad po kojima su radnici morali imati radnu knjižicu potvrđenu od policije ili gradskih činovnika. S takvim dokumentom, bez koje više nitko nije mogao dobiti posao, omogućena je državna kontrola radništva. Radnik bez knjižice se smatra skitnicom i tako se postupa prema njemu.
  • 10. 12. (kalendar?) - Sastanak trojice srpskih prosvetitelja u Padovi: Pavle Solarić, Dositej Obradović, Atanasije Stojković.
  • 12. 12. - Sulioti priznaju poraz u borbi sa Ali-pašom Janjinskim - napuštaju Epir pod oružjem.
  • decembar - Gruzijska zemlja Megrelija dolazi pod protektorat Rusije.
  • 16. 12. - Ples iz Zalonga: grupa suliotskih žena sa decom izvršila samoubistvo da ne bi pale u ruke Albancima.
  • 17. 12. - Ugovor iz Deogaona: Britanci uzimaju deo Orisse.
  • 20. 12. (28 Frimaire) - Predaja Lujzijane u iz francuskog u posed SAD.
  • 23. 12. - Republika Sedam Ostrva u Joniji dobija novi ustav: grčki jezik postaje zvaničan, uz italijanski.
  • 25. 12. - Prema jednom poverljivom izveštaju, cetinjski vladika Petar I "od nekoga vremena [se stara] da uznemiri i pobuni svoje susede" - ovo je, sa Gagovićevim predlogom, nagoveštaj planova za stvaranje srpske države[6].

Kroz godinuUredi / Уреди

  • Gladna godina u Srbiji, hajduci napadaju i lađe natovarene hranom. Najopasnija je družina harambaša Laze, strah i trepet na austrijskoj strani[14].
  • Čitlučenje: zvornički paša Vidaić zlostavlja stanovnike sela Klupci i ostalih sela u svom pašaluku sve dok mu se ne prodaju[15].
  • Početak gradnje ceste između Rijeke i Karlovca, kasnije nazvane Lujzijana.
  • Nadbiskup i vladar Regensburga Karl Theodor Anton Maria von Dalberg jedini je crkveni vladar koji je sačuvao i svetovnu vlast nakon reorganizacije Nemačke.
  • Područje današnje Haryane i Delhija u Indiji došlo pod vlast Britanske istočnoindijske kompanije.
  • U Bavarskoj pronađena zbirka Carmina Burana, uglazbljena 1936.
  • Podignuta američka utvrda Dearborn na mjestu današnjeg Chicaga.
  • Počinje britanska kolonizacija Tasmanije. Tasmanci nestaju u narednim decenijama.
  • Kneževska Biskupija Trento sekularizovana i priključena habsburškoj grofoviji Tirol.
  • Nauka i tehnika:

RođenjaUredi / Уреди

SmrtiUredi / Уреди

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1803.

ReferenceUredi / Уреди

  1. Istorija s. n. IV-1, 426
  2. 2,0 2,1 Istorija s. n. IV-1, 428
  3. Istorija s. n. IV-1, 422-3
  4. James Wynbrandt (2010). A Brief History of Saudi Arabia. Infobase Publishing. str. 135–. ISBN 978-0-8160-7876-9. http://books.google.com/books?id=eZkIXdsZpPsC&pg=PA135. 
  5. 25 Years Ago, France Legalized (Nearly) All Baby Names. frenchly.us
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 <Ćorović. Istorija srpskog naroda - Početak ustanka u Srbiji. rastko.rs
  7. The Language Question under Napoleon - Oxford University
  8. Capture of St. Lucia and Tobago, 21st June 1803 - 1st July 1803. threedecks.org
  9. Istorija s. n. IV-1, 426-7
  10. ZAKONIK SVETOG PETRA CETINjSKOG. rastko.rs
  11. Pavić. Био-библиографски прилози о важнијим писцима. rastko.rs
  12. Istorija s. n. IV-1, 427
  13. Istorija s. n. IV-1, 425
  14. Istorija s. n. IV-1, 424
  15. Istorija s. n. IV-1, 324
Literatura
  • Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
  • Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)