Helvetska Republika
Helvetska Republika (fr. République Hélvetique, nem. Helvetische Republik, ital. Repubblica Elvetica) je vazalna država revolucionarne Francuske, koja je postojala na teritoriji današnje Švajcarske od 1798. do 1803.
.svg)
| Historija Švicarske | |
|---|---|
| Rana historija | (prije 1291.) |
| Stara Švicarska Konfederacija | |
| Rast | (1291–1516) |
| Reformacija | (1516–1648) |
| Ancien Régime | (1648–1798) |
| Prijelazni period | |
| Napoleonska era | (1798–1814) |
| Restauracija | (1814–1847) |
| Švicarska | |
| Federacija | (1848–1914) |
| Svjetski ratovi | (1914–1945) |
| Moderna historija | (1945–danas) |
| Teme | |
| Vojna historija | |
Za vreme borbi protiv Austrije u francuskim revolucionarnim ratovima revolucionarne vojske su okruživale Švajcarsku. Francuzi su zauzeli Švajcarsku Konfederaciju 5. marta 1798. i tada je konfederacija prestala postojati. Helvetska Republika je proglašena 12. aprila 1798. i osim toga donesene su sledeće odluke:
- ukinuta su feudalna prava
- ukinut je suverenitet kantona
- uspostavljena je centralizovana država po uzoru na Francusku.
Tim navodnim "progresivnim" idejama Švajcarci su se suprostavljali, posebno u centralnim delovima konfederacije. Francuzi su slomili ustanak u Nidvaldenu. Unutar konfederacije nije bilo jedinstva o budućnosti Švajcarske. Bilo je više pokušaja državnog udara, ali Francuzi su ostali na vlasti. Okupatorska vojska je pljačkala mnoge gradove i naselja. Helvetska Republika je zbog lokalnog otpora, ali i zbog finansijskih teškoća postala primer propale države. Nestabilnost države dostigla je vrhunac od 1802. do 1803. Napoleon je 1802. već pokušao da ublaži centralistički poredak. U Švajcarsku je 1803. došlo još francuskih vojnika. Napoleon je 19. februara 1803. doneo Posrednički ukaz. U suštini radilo se o kompromisu između staroga i novoga poretka. Ukinuo je centralizovanu državu. Uveo je federalno uređenje sa nekim konfederativnim elementima. Takvo stanje je trajalo do Bečkog kongresa 1815. kada Švajcarska dobija ponovo konfederalno uređenje. U modernoj Švajcarskoj postoje ostaci Helvetske Republike i pojedinim aspektima nekih kantona i ustava.
Administrativna podela uredi
Pređašnji suvereni kantoni postali su obične administrativne jedinice, a da bi se oslabio stari poredak za pojedine kantone su stvorene nove granice. Ukazom iz 1798. stvoreno je 19 kantona
