Pjesma Eurovizije

Ukoliko ste tražili članak o takmičenju koje je poslednje održano, vidite članak Pesma Evrovizije 2023.

Izbor za Pesmu Evrovizije (engleski: Eurovision Song Contest, francuski: Concours Eurovision de la Chanson), prvi put održan 1956. godine, godišnji je festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim i radio prenosom, u kojem učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije.

Izbor za Pesmu Evrovizije
Generalni logotip takmičenja od 2015.
Prepoznatljivo i kao	Evrovizija
Žanr	Izbor pesme
Razvili	Evropska radiodifuzna unija (ERU; ponekad EBU)
Tvorac	Marsel Bezason
Muzička tema	Prelidijum Te Deuma N.146 (Marche en rondeau) Mark-Antoan Šarpantje
Jezik	Engleski i francuski
Broj epizoda	66 (za sad)
Produkcija
Izvršni supervizor	Martin Esterdal
Lokacija	Zemlja aktuelnog pobednika (uglavnom)
Dužina trajanja	Oko 2 sata (polufinala), oko 4 sata (finale)
Producentska kuća	Evropska radiodifuzna unija
Distribucija	Evrovizija
Emitovanje
Format slike	SDTV (odnos širine i visine 4:3) (1956—2004) SDTV (odnos širine i visine 16:9) (2005–2006) HDTV 1080i (2007–danas) [testirano 2006]
Prvo prikazivanje	24. 5. 1956 (1956-05-24)
Hronologija
Srodnost sa:	Dečja pesma Evrovizije Mladi muzičari Evrovizije Hor Evrovizije Pesma Amerike Međunarodni festival pesama u Sopotu Kanadska pesma Evrovizije Latinoamerička pesma Evrovizije
Spoljašnje veze
Zvanični sajt
Sajt produkcije

Svaka nacionalna televizija-učesnik takmičenja bira (nacionalnim izborom otvorenog ili zatvorenog tipa, internim izborom ili drugačije) pesmu koja se kao predstavnik svoje zemlje izvodi uživo u direktnom televizijskom prenosu i zatim dodeljuje poene po njima najboljim pesmama, čijim se sabiranjem određuje pobednik takmičenja.

Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežu Evrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske unije za radiodifuziju koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca. Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona. Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i u zemljama na svim drugim naseljenim kontinentima. Prvi put je 2015. godine šou prenošen uživo putem YouTube kanala. Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije virusa korona.

Takmičenje je tradicionalno poznato po lagano orkestriranoj pevljivoj pop muzici, ranije šlagerima, a u poslednjem periodu po elektropop i dens pop numerama. Međutim, na Pesmi Evrovizije je izveden i veliki broj pesama najraznovrsnijih žanrova na više od 50 različitih jezika. U periodu takmičenja nakon početka 21. veka među najbolje plasiranim pesama su se nalazili podžanrovi pop muzike (snažne balade, elektronska dens muzika, disko, pop-opera, sint pop, dabstep, šansona, hiperpop), etno i tradicionalna muzika, R&B i drugi žanrovi proistekli iz bluza (džez, soul, gospel, ska), rokenrol (hard rok, alternativni rok, hevi metal, folk rok, indastrijal metal), kantri, hip hop i indi. Osim takmičarskog dela, deo festivala su tradicionalno i muzičko-vizuelni revijalni program sa specijalnim gostima koji čine međunarodno poznate ličnosti, ne samo iz sveta muzike.

Najveći broj pobeda na takmičenju, sedam, su ostvarile Irska i Švedska, uključujući po dve pobede Džonija Logana i Loren kao izvođača. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros i Måneskin. Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Počeci

Lis Asija, prva pobednica Pesme Evrovizije

Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije na predlog Marsela Bezensona sa sastanka u Monaku 1955, po uzoru na uspešni pilot-projekat, sada čuveni Muzički festival u Sanremu. Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i sama Evropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U ovim ranim danima televizije, povezivanje brojnih zemalja u široku međunarodnu mrežu je viđeno i kao veoma ambiciozni tehnološki eksperiment: satelitska televizija nije postojala, a mreža Evrovizije se sastojala od zemaljske mikrotalasne mreže. Izraz „Evrovizija” za mrežu Evropske unije za radiodifuziju je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u London ivning standardu 1951.

U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Svaka zemlja je poslala dve pesme, tako da je ukupno bilo 14 pesama. Ovo je bio jedini izbor na kom su zemlje imale više od jedne pesme; od 1957. državama učesnicama je dozvoljeno da šalju samo jednu pesmu. Naredne godine, priključile su se i Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava. Broj zemalja učesnica od tada raste; na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu je učestvovao rekordan broj od 43 zemlje, a 2011. i 2018. je taj rekord izjednačen.

Festival je u početku bio poznat kao Eurovision Grand Prix (fra: „Velika nagrada Evrovizije”), prema imenu Le Grand-Prix Eurovision de la Chanson Européenne koje je korišćeno u frankofonim zemljama, dok nije zamenjeno sadašnjim Contest („takmičenje”). Mreža Evrovizije se koristi i za međunarodne prenose brojnih informativnih i sportskih programa, kao i drugih specijalizovanih programa koje organizuje EUR. Pesma Evrovizije je daleko najpoznatija među njima, zbog čega je odavno postala sinonim sa imenom „Evrovizija”.

Pregled formata

Domaćini Pesme Evrovizije 2007.

Format Pesme Evrovizije se razvijao tokom vremena, ali su osnovne postavke uvek bile slične. Zemlje učesnice, odnosno emiteri članovi EUR, biraju pesme predstavnice na takmičenju, koje se u auditorijumu u gradu domaćinu izvode uživo u televizijskom programu koji se putem evrovizijske mreže neposredno prenosi istovremeno u svim zemljama. Mesto održavanja takmičenja bili su, ranije, televizijski studiji, pozorišne ili koncertne sale ili, u novije vreme, velike arene, ali uvek uz prisustvo festivalske publike. Pesme Evrovizije održavaju se po pravilu na lascivno opremljenim i osvetljenim grandioznim pozornicama, koje se danas postavljaju nedeljama pred takmičenje, i čiji se izgled ponekad opisuje izrazom „all balls out” (sr. „sve na sunce”). Posle kraće uvodne sekvence i programa otvaranja takmičenja, uvod u program gledaocima i publici obave jedan ili više poznatih voditelja iz zemlje domaćina, koji gledaocima žele dobrodošlicu na zvaničnim jezicima festivala, engleskom i francuskom. Tradicionalno je ceo program vođen naizmenično na oba jezika, mada se danas mahom koristi samo engleski.

Zatim se prelazi na izvođenje uživo pesama učesnica. Izvođenju svake pesme prethodi kratka „razglednica”: dok bi se u ranijim izdanjima svakom razglednicom bi se predstavila zemlja čija će pesma biti izvedena, u novijoj praksi se u „razglednici” predstavlja zemlja domaćin, kao vrsta reklame za turističku destinaciju. Posle svih pesama, sledi podsećanje publike kratkim isečcima na sva izvođenja, nakon čega se ostavlja vremenski interval za glasanje u kojem svaka zemlja odlučuje kojim će pesmama iz drugih zemalja dodeliti svoje poene. Način dodeljivanja glasova se menjao vremenom između glasanja stručnih žirija i glasanja gledalaca; počevši od 2016, poeni svake zemlje se dodeljuju tako da žiri i teleglasanje imaju svoje posebne poene. U pauzi od izvođenja svih pesama i rekapitulacije isečaka do objavljivanja rezultata glasanja izvodi se poseban nastup, koji priprema zemlja domaćin po svom izboru.

Nakon pauze, u polufinalima, domaćini objave kojih 10 zemalja su prošle u finale, dok u finalu, zemlje redom u direktnim uključenjima saopštavaju glasove svojih članova stručnog žirija. Na te glasove se dodaju glasovi publike iz zemalja učesnica, čijim sabiranjem se dobija pobednik takmičenja, čijim repriznim izvođenjem se završava prenos. Pobednik dobija, pre svega, sam prestiž pobede, kojeg prati i specijalan stakleni trofej, dok se pobednička zemlja poziva da bude domaćin takmičenja naredne godine.

Prepoznatljiva uvodna melodija, kojom svake godine počinju prenosi Pesme Evrovizije i Bečkog novogodišnjeg koncerta, je ritornel tema Pozorišta remek-dela, iz prelidaa orkestraciji „Te deuma” Mark-Antoana Šarpantjea (H.146 u numeraciji Hjua Vajlija Hičkoka).

Finalno veče Pesme Evrovizije se tradicionalno održava u prolećno subotnje veče, sa početkom u 21 čas po srednjoevropskom letnjem vremenu. Obično se bira subota u maju, mada je bilo i godina da je takmičenje održavano u četvrtak (1956) ili već u martu. Velikoj večeri prethodi evrovizijska sedmica proba, konferencija za štampu i druženja. Od 2004. godine, zbog sve većeg broja zemalja koje su želele da učestvuju, uvedeno je i kvalifikaciono veče, poznato kao polufinale, koje je održavano u četvrtak pred finale (2004, u sredu pred finale). Sa prelaskom na format dve polufinalne večeri 2008, one se održavaju u utorak i četvrtak pred finalno veče.

Učešće zemalja

Mapa Evrope, severne Afrike i zapadne Azije; Evropski radiodifuzni prostor je označen crvenom bojom.

Učešće zemalja od 1956:

  Učešće bar jednom

  Bez učešća, iako sa pravom da učestvuje

  Učešće planirano, ali bez nastupa

  Učešće u svojstvu dela druge države, bez samostalnog učešća

Pedeset dve zemlje su učestvovale makar jednom. Svi aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije dobijaju poziv za učešće svake godine, dok pridruženi članovi (kao što je Australija) moraju da dobiju specijalnu pozivnicu kako bi učestvovali. Zemlje aktivnih članova moraju pripadati Evropskom radiodifuznom prostoru, ili biti članovi Saveta Evrope. Evropski radiodifuzni prostor definiše Međunarodna unija za telekomunikacije kao:

„Evropski radiodifuzni prostor” ograničava na zapadu zapadna granica Regiona 1 Internacionalne telekomunikacione Unije, na istoku meridijan 40° istočno od Griniča, i na jugu paralela na 30° s. g. š. Jermenija, Azerbejdžan. Gruzija i Ukrajina, kao i teritorije Iraka, Jordana, Turske i Sirije izvan ovih granica su deo ovog prostora.

(Zapadna granica „Regiona 1” je linija povučena zapadno od Islanda sredinom Atlantskog okeana.)

Aktivni članovi ERU su emiteri čiji su programi dostupni (praktično) svoj populaciji zemlje u kojoj im je sedište, i ispunjavaju dodatne uslove, poput značajne samostalne produkcije i (ispunjavane) obaveze proizvodnje programa za sve segmente društva, koji ocrtavaju prirodu nacionalnog emitera (u kontrastu sa čisto komercijalnim emiterom).

Na ovaj način, prostor zemalja koje se mogu prijaviti za učešće na Pesmi Evrovizije uključuje i vanevropske države kao što su Izrael, Maroko, Tunis, Alžir, Egipat, Liban, Libija i Jordan, ali od ovih zemalja do sada su učestvovali jedino Izrael (najveći broj godina od 1973) i Maroko (jednom, 1980). Liban trebalo da nastupi prvi put 2005, ali se povukao (značajno posle roka) nakon odbijanja da prenosi nastup izraelskog predstavnika. Tunis je trebalo da ima svoj debi 1977. godine i da nastupa pod rednim brojem četiri. Veruje se da Tunis ne želi da učestvuje zbog prisustva Izraela, a tunižanski javni servis (ERTT) je 2007. izjavio „da neće učestvovati u bliskoj budućnosti zbog zahteva vlade”.

Ako aktivan član želi da učestvuje, on mora ispuniti uslove iz pravilnika takmičenja, koji se sačinjava za svaku godinu; trenutno to je plaćanje ERU naknadu za učešće do zadatog roka.

Australija je pozvana 2015. godine kao specijalna gošća povodom jubilarnog 60. izdanja Pesme Evrovizije iako ne pripada Evropskom radiodifuznom prostoru, ali je priključeni član i više godina prenosi takmičenje. Te godine je ERU promenila pravila tako da je dozvoljeno da pozovu pridružene članice ERU na takmičenje ako žele. Naredne godine je potvrđeno da će Australija ponovo učestvovati.

Izbor pesama predstavnica

Svaka zemlja šalje po jednu pesmu koja će je predstavljati date godine; jedini izuzetak bilo je prvo izdanje, 1956. godine, kada su svaku zemlju predstavljale po dve pesme. Pravila Pesme Evrovizije nalažu da pesma učesnica ne može biti pesma koja je na bilo koji način objavljena, komercijalno, izvedena na koncertu i sl. pre prvog septembra prethodne godine (na primer za Pesmu Evrovizije 2021, to bi bio 1. septembar 2020), čime se obezbeđuje da se na festivalu pojave nove originalne pesme, ne postojeće uspešne pesme koje je publika slušala već nekoliko godina. Pesme ne smeju biti ni obrade niti koristiti motive drugih pesama.

Način izbora predstavnika na Pesmi Evrovizije stvar je svake zemlje posebno: emiter može predstavnika i/ili pesmu odabrati internom odlukom, ili može biti održano javno takmičenje otvorenog (pesme pristižu na konkurs) ili zatvorenog (pesme dostavljaju kompozitori po pozivu) tipa, formata nacionalnog festivala ili televizijske emisije, sa jednim ili više izvođača, u kojem gledaoci teleglasanjem, članovi žirija ili kombinovano biraju između pesama kandidata. Najčešće se koristi format javnog takmičenja, poznatog kao nacionalno finale, koji ohrabruje i Evropska unija za radiodifuziju, budući da generiše više publiciteta za Pesmu Evrovizije.

Nacionalna finala nekih zemalja su velika kao, ili čak veća, od same Pesme Evrovizije, a često im prethodi i nekoliko kvalifikacionih polufinala sličnog formata.

Evrovizijska sedmica

Grafički dizajn u Beču tokom Pesme Evrovizije 2015.

Izraz „evrovizijska sedmica” se odnosi na nedelju tokom koje se održava Pesma Evrovizije. Kako je Pesma Evrovizije živi program, od učesnika se očekuje da, pored proba u svojoj zemlji, nekoliko puta isprobaju svoj nastup i na evrovizijskoj sceni kako bi sve teklo po planu u živom prenosu. Ove probe se održavaju nekoliko dana pre večeri koje se prenose, zbog čega delegacije, a stoga i novinari i obožavatelji, u grad domaćin pristižu veliki broj dana pre samog takmičenja, i događaji vezani za Pesmu Evrovizije traju daleko duže od nekoliko sati televizijskog prenosa. Delegacije odsedaju u zvanično akreditovanim hotelima, odakle izvođače i njihove pratioce do i od mesta održavanja takmičenja prevoze šatl autobusi.

Svaki od emitera učesnika određuje predvodnika delegacije, čiji je zadatak da koordiniše kretanja svojih delegata i koji nastupa kao predstavnik svoje zemlje u Evropskoj uniji za radiodifuziju za sva pitanja vezana za Pesmu Evrovizije. Delegaciju čine izvođači, tekstopisci, kompozitori, zvanični predstavnici za štampu, kao i dirigent, ukoliko se te godine koristi orkestar, i ako ga pesma koristi (što nije bio slučaj od 1999). Svaki emiter može, ukoliko želi, poslati i komentatora kao člana delegacije, koji tokom prenosa daje komentar za televizijski i radio prenos za tu zemlju. Komentatori prenose iz kabina posebno namenjenih za tu svrhu, koje se nalaze uz rub arene, iza publike.

Probe i konferencije za štampu

Dima Bilan sa Edvinom Martonom i Jevgenijem Pljuščenkom na probi Rusije 2008. godine

Po tradiciji, delegacije su pristizale u nedelju pred takmičenje, kako bi bile prisutne na početku proba u ponedeljak ujutro. Međutim, od uvođenja polufinala i rasta broja zemalja učesnica, od 2004. godine prve probe počinju tokom nedelje pre evrovizijske sedmice, uz zasebne kalendare za probe zemalja koje učestvuju u polufinalu, čije probe počinju ranije, i zemalja direktno plasiranih u finale. Tako, počevši od uvođenja dva polufinala 2008, „evrovizijska sedmica” zapravo počinje pune dve sedmice pre velikog finala.

Konferencija za štampu francuske delegacije 2016.

Nakon probe svake zemlje, delegacija se u sali za pregledanje snimaka sastaje sa umetničkim direktorom programa, gde pregledaju snimke upravo izvedenih proba, diskutuju o uglovima kamera, osvetljenju i koreografiji, sa ciljem da ostvare najveći estetski efekat na televiziji. Ovo je i prilika za šefa delegacije da televiziji-domaćinu saopšti eventualne posebne zahteve za nastup. Nakon ovog sastanka, delegacija (prema planiranom rasporedu) drži konferenciju za štampu, gde akreditovani novinari mogu postavljati pitanja, a neretka su i izvođenja uživo i „specijalni nastupi” kojima se želi privući pažnja. Probe i konferencije za štampu se održavaju paralelno; tako da dok jedna zemlja razgovara sa novinarima, druga izvodi probu u auditorijumu. Domaćin obezbeđuje informativnu službu, koja sastavlja štampani sažetak pitanja i odgovora sa konferencija za štampu i dostavlja ih u novinarske sandučiće.

Dan pre polufinalnih večeri se održavaju dve generalne probe (sa punom koreografijom i publikom sa plaćenim ulaznicama). Na osnovu druge od te dve probe, žiri daje svoje glasove u polufinalima. To se radi da bi se sprečilo nameštanje glasova žirija posle pristizanja rezultata teleglasanja, da bi se olakšao pritisak da se svi glasovi procesuiraju od jednom i da bi se imalo vremena da se ti glasovi verifikuju i po potrebi ponište. Završne generalne probe se rade na prepodne dana polufinala i poznati su pod imenom "porodični šou" jer porodice sa decom mogu da prisustvuju zbog ranog vremena početka. Kada su poznati učesnici finalne večeri, održavaju se dve generalne probe u petak (na drugoj žiri daje svoje glasove, tj. veče žirija) i završna generalna proba u subotu popodne (porodični šou), pred veliko finale u subotu uveče.

Organizatori zadržavaju mogućnost da, u slučaju da tokom direktnog prenosa bilo koje takmičarske večeri nešto krene ozbiljno nepredviđenim tokom, zamene u odgovarajućem trajanju prenos snimkom sa generalne probe (večeri žirija) koja je obavljena dan pre.

Zabave i Evroklub

U ponedeljak evrovizijske sedmice se tradicionalno održava gradonačelnikov prijem, koji se obično održava u svečanoj sali gradske administracije u centru grada. Na ovu proslavu dobrodošlice su pozvane sve delegacije i obično je prate muzika uživo, zakuska i piće kao i, u novije vreme, vatromet.

Nakon polufinala i velikog finala organizuju se žurke, bilo u prostoru u okviru kompleksa u kojem se održava takmičenje ili u drugom pogodnom prostoru u gradu. Svake večeri evrovizijske sedmice se održava Evroklub, noćni klub na evrovizijsku temu, u koji se poziva sve akreditovano osoblje.

Tradicionalno, tokom evrovizijske sedmice mnoge delegacije su, pored zvaničnih, organizovale i svoje žurke, često u zajedničkoj organizaciji nekoliko zemalja. Međutim, u novije vreme trend ide ka centralizaciji ovih aktivnosti i održavanju proslava u Evroklubu.

Glasanje

Sistemi glasanja korišćeni na Pesmi Evrovizije menjali su se kroz istoriju takmičenja. Današnji sistem je u upotrebi od 2023. godine, i predstavlja varijantu pozicionog glasanja. U finalu u svakoj zemlji žiri i publika dodeljuju odvojen set poena po tradicionalnoj evrovizijskoj šemi 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 poen za svojih 10 omiljenih pesama. Gledaoci u državama koje ne učestvuju glasaju onlajn i imaju istu moć kao publika jedne države učesnice. Prvo se prezentuju glasovi žirija svake države posebno, a onda bodovi teleglasanja zbirno za svaku državu i ostatak sveta, po redosledu obrnutom od rezultata glasanja žirija. Od 2023, samo publika zemalja učesnica i zemalja koje ne učestvuju na takmičenju će odlučiti koje države će se plasirati u finale.

Dugi niz godina, raspodelu poena od date zemlje je određivao interni žiri, ali je 1997. pet zemalja (Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska i Švedska) probno koristilo teleglasanje: po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podseća na sve izvedene pesme, i zatim u datom vremenskom intervalu glasa za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Eksperiment je smatran uspešnim, i zemlje su od 1998. ohrabrivane da koriste teleglasanje kad god je to moguće, tako da je broj zemalja koje su svoje bodove određivale glasanjem publike rastao, i od 2004. teleglasanje po pravilima koriste sve zemlje, (osim San Marina koji nema nezavisnu telefonsku mrežu) pri čemu se, osim sa fiksnih telefona, danas može glasati i slanjem SMS poruka. Od 2004. do 2008. glasovi svih zemalja učesnica određivani su po pravilu isključivo na osnovu rezultata teleglasanja, mada je svaka zemlja i dalje imala i rezervni žiri, čiji bi se poeni koristili u slučaju da dođe do tehničkih problema u teleglasanju ili da broj pristiglih glasova gledalaca bude manji od izvesnog minimuma. Taj rezervni žiri je 2008. i 2009. korišćen i da odredi jednog finalistu iz svakog polufinala.

EUR je, nakon Pesme Evrovizije 2008, od emitera u upitniku zatražila mišljenje o mogućim izmenama postupka glasanja od dotadašnjeg 100% teleglasanja i, u skladu sa mišljenjem većine emitera u ovoj anketi, odlučila da se tokom Pesme Evrovizije 2009, glasovi žirija i publike kombinuju u odnosu ½:½ prilikom glasanja u finalnoj večeri. Ovaj sistem je proširen na polufinalne večeri 2010. godine i korišćen je do 2015.

Godine 2016, bodovi publike i žirija su odvojeni, te je svaka država dodeljivala dva seta bodova. Od 1975. do 2015. godine, dodeljivan je samo jedan set. Od 2018. svaki član žirija sastavlja hijerarhiju svih takmičarskih pesama, a potom se rezultati svakog člana kombinuju zajedno u eksonencijalnom modelu umesto traženjem proseka rezultata svakog člana žirija posebno, što znači da je uticaj jednog člana žirija kada stavi pesmu nisko u svom rangu umanjen.

Pravila

Pesma Evrovizije podleže brojnim pravilima, kojih se moraju pridržavati organizatori i sve zemlje učesnice. Poseban opširni pravilnik se sastavlja za svaku godinu održavanja, koji eksplicitno izlaže sve detalje, uključujući i datume do kojih određene stvari moraju biti urađene, poput, recimo, roka za prijavu učešća ili odustajanje bez finansijskih i drugih penala, ili roka do kojeg emiteri moraju dostaviti EUR konačne snimljene verzije svojih pesma. Mnoga pravila se odnose na pravne i finansijske aspekte poput ugovora o sponzorstvu ili prava emitera da emituju i re-emituju program kroz konkretne medije unutar određenog vremenskog prozora. I najvažnija pravila koja oblikuju format takmičenja i njegovo predstavljanje su se menjala tokom godina, i ocrtana su u ovom odeljku.

Zemlja domaćin

Švajcarska i Nemačka su se same prijavile za organizaciju prve dve Pesme Evrovizije. 1958. godine je odlučeno da će nadalje, zemlji pobednici prvoj biti ponuđena organizacija takmičenja naredne godine; Holandija, kao pobednik Pesme Evrovizije 1957. je prihvatila odgovornost i organizovala takmičenje naredne godine u Hilversumu. Od kada je ovo pravilo uvedeno, zemlja pobednik je bila domaćin svake godine izuzev sledećih šest:

Rojal Albert Hala u Londonu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 1968.

• 1960: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Holandija odbila zbog troškova. Odlučeno je da Ujedinjeno Kraljevstvo bude domaćin, jer su zauzeli drugo mesto 1959.
• 1963: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Francuska odbila zbog troškova. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo domaćin iako je 1962. njihova pesma zauzela tek četvrto mesto, jer su Monako i Luksemburg, koji su bili drugi i treći, takođe odbili organizaciju.
• 1972: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Edinburgu, nakon što Monako nije bio u stanju da obezbedi odgovarajući prostor za održavanje takmičenja. Televizija Monaka je onda pozvala Bi-Bi-Si da preuzme organizaciju zbog ”prethodnog iskustva”.
• 1974: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Brajtonu, nakon što je Luksemburg odbio zbog troškova.
• 1980: takmičenje je organizovao holandski emiter NOS u Hagu, nakon što je izraelska televizija odbila zbog troškova, kao i zbog činjenice da se datum izabran za takmičenje (19. april) te godine poklapao sa Danom sećanja u Izraelu. Holanđani su ponudili da budu domaćini takmičenja nakon što je nekoliko drugih emitera, uključujući i Bi-Bi-Si, odbilo.
• 2023: takmičenje je organizovao britanski emiter Bi-Bi-Si u saradnji sa ukrajinskim emiterom UA:PBC, nakon što je ERU objavila da Ukrajina nije u mogućnosti da bude domaćin zbog izrazito lošeg političkog i ratnog stanja izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu. Ukrajina je kao pobednik takmičenja 2022. dobila direktan plasman u finalu.

Kada su 1969. godine četiri pesme proglašene za pobednike, o domaćinu narednog takmičenja je odlučeno žrebom. Od 1981, sva izdanja Pesme Evrovizije su održana u zemlji koja je pobedila prethodne godine.

Organizacija takmičenja predstavlja značajno finansijsko opterećenje; na primer, Pesma Evrovizije 2014. je koštala 15 miliona evra. Kada je organizacija u prošlosti odbijana zbog troškova, emiteri su već bili domaćini takmičenja u nekoj od skorih prethodnih godina. Irska nacionalna televizija je devedesetih godina bila u ozbiljnim finansijskim problemima zbog četiri pobede u roku od pet godina. Postoje čak i spekulacije da neke zemlje namerno šalju lošije kompozicije kako bi bile sigurne da će ih obaveza organizacije mimoići. Sa druge strane, Pesma Evrovizije predstavlja jedinstvenu mogućnost da se svaka zemlja predstavi kao turistička destinacija, a sa novijim naglim rastom popularnosti Pesme Evrovizije, povećane su i mogućnosti komercijalnog sponzorstva.

Od 2015. kada je Australija dobila pravo na učešće, doneseno je pravilo da u slučaju pobede Australije ista država nominuje neku državu punopravnu članicu ERU da ona bude domaćin sledeće godine.

Mesto održavanja

Globen arena u Stokholmu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 2000. i 2016.

Najveći deo troška takmičenja pokrivaju sponzori takmičenja i naknade za učešće drugih zemalja učesnica. Teleglasanje je takođe značajan izvor prihoda. Pesma Evrovizije se smatra jedinstvenom prilikom za promovisanje zemlje domaćina kao turističke destinacije. Na primer, pred održavanje Pesme Evrovizije 2005, Ukrajina je tokom celog leta ukinula vize turistima državljanima Evropske unije i Švajcarske.

Pripreme za održavanje festivala počinju nekoliko nedelja nakon što zemlja pobedi, i potvrdi EUR da namerava i da ima mogućnosti da bude domaćin takmičenja. Bira se grad-domaćin, koji je obično, ali ne uvek, glavni grad, i koncertni objekat, u kojem će se festival održati. Najveći objekat koji je bio domaćin Pesme Evrovizije bio je fudbalski stadion Parken u Kopenhagenu, na kojem je 38.000 ljudi u publici pratilo Pesmu Evrovizije 2001, kada je Danska bila domaćin. Najmanje mesto u kojem je takmičenje ikada održano bilo je selo Milstrit u okrugu Kork u Irskoj, gde je održana Pesma Evrovizije 1993. Milstrit je imao oko 1.500 stanovnika, mada je u Grin Glens areni bilo mesta za značajno veći broj (oko 8.000) gledalaca.

Prilikom izbora grada domaćina i mesta održavanja, važnu ulogu igra blizina odgovarajućih kapaciteta hotela i prostora za novinare. U Kijevu 2005, hotelske sobe je bilo tako teško naći da su organizatori takmičenja tražili od ukrajinske vlade da blokira rezervacije koje nisu bile deo zvaničnih alokacija za delegacije ili turističkih paketa, što je dovelo do otkazivanja hotelskih rezervacija mnogih ljudi..

Izvođenje uživo

Domeniko Modunjo i dirigent Alberto Semprini na 1958. izvode svetski hit “Volare”; živi orkestar je poslednji put korišćen 1998.

Svi vodeći vokali moraju biti izvedeni uživo, a prateći snimci smeju da sadrže samo prateće vokale. Do 2019. godine, svi vokali su morali da budu izvedeni uživo. Godine 1999. pesma „Marija Magdalena” sa kojom je Doris Dragović predstavljala Hrvatsku praćena je matricom koja je tokom refrena sadržavala glasove veoma nalik ljudskim, a ljudski glasovi na matrici su tada bili zabranjeni. Uprkos insistiranju hrvatske delegacije da su u pitanju digitalno sintetisani zvuci koji imitiraju ljudske glasove, EUR je odlučila da je Hrvatska ipak prekršila pravila i kaznila ju je oduzimanjem 33% poena za računanje petogodišnjeg proseka prema kojem je, po tadašnjim pravilima pauziranja, određivano učešće zemalja na Pesmi Evrovizije. Uklanjanje orkestra i razgovori o uklanjanju pravila da svi vokali moraju da budu izvedeni uživo, doveli su do kritike fanova i kritičara da je izbor postao previše komercijalizovan i da je autentičnost nastupa ugrožena.

2017. godine, Norveška delegacija je zatražila uklanjanje pravila da svi vokali moraju da budu izvedeni uživo. Razgovori su rezultat nezadovoljstva koje je Norveški predstavnik Jovst pokazao u intervjuu 24. marta, pričajući o "čoping" tehnici uzoraka vokala u svojoj pesmi „Grab the Moment” (Uhvati momenat), koje bi bilo nemoguće replicirati uživo. Posle razgovora sa ERU, NRK je dobila dozvolu da koristi nasnimljene vokale, ali su imali i rezervni plan u slučaju da se veliki broj delegacija buni protiv te odluke koji je uključivao prateće vokale uživo.

Jedan od znakova raspoznavanja ranijih izdanja Pesme Evrovizije bio je i živi orkestar na sceni, koji je zemlja domaćin od 1956. do 1998. bila obavezna da obezbedi učesnicima. Pre 1973, pravila su propisivala da orkestar domaćina mora izvoditi svu muziku; od 1973. nadalje, unapred snimljene instrumentalne matrice su dozvoljene, ali je domaćin svejedno morao da obezbedi živi orkestar kako bi učesnici imali izbor. Ako bi prateće trake bile korišćene, svi instrumenti koji se na njoj čuju morali su biti prisutni na sceni. Pesma Džine Dži iz Ujedinjenog Kraljevstva za Evroviziju 1996. "Ooh Aah... Just a Little Bit" (Samo još malo) je imala kompjuterski generisane zvukove i zbog ovog uslova je Ujedinjeno Kraljevstvo moralo da ima kompjutere na sceni. Ovaj uslov je ukinut 1997.

Pravila su izmenjena 1999. tako što je uklonjen zahtev emiteru-domaćinu da obezbedi živi orkestar, već je orkestar ostavljen kao opcija organizatoru takmičenja. Domaćin takmičenja te godine, izraelska televizija IBA, odlučila je da ne koristi orkestar kako bi uštedela na troškovima, tako da je 1999. bila prva godina u kojoj su sve pesme izvođene u potpunosti preko nasnimljene instrumentalne matrice (skupa sa živim vokalima). Orkestar se od tada nije vratio na takmičenje, tako da je (za sada) poslednji put korišćen u Birmingemu 1998. Zahtev predstavnika Slovenije 2009, gudačkog kvarteta Kvartisimo, da svoju mahom instrumentalnu numeru izvedu uživo uz pojačivače zvuka je odbijen pošto je ocenjeno da nije u skladu sa pravilima.

Pesme

Prve godine, pesme nisu bile vremenski ograničene, ali je već od 1956. godine EUR preporučila da pesme ne budu duže od 3½ minuta. Od 1958. godine važi sadašnje strogo ograničenje na (ni sekund duže od) tri minuta, ali je ponekad zbog ljudskog faktora u orkestralnom izvođenju pesama taj limit premašivan za par sekundi. Neretko, izvođači za tržišno izdanje snimaju dužu verziju, izvodeći na Evroviziji kraću trominutnu verziju. Iako većina emitera koristi isto ograničenje dužine u izboru svojih predstavnika, neki kandidatima dozvoljavaju i nešto duže pesme, koje, ukoliko budu izabrani, moraju dodatno skratiti do ne duže od tri minuta; na primer, u Albaniji, pesme u nacionalnom finalu ne smeju biti duže od 3 minuta i 20 sekundi.

Pravila Pesme Evrovizije nikada nisu dozvoljavale isključivo instrumentalne kompozicije, i ova zabrana je uvek snažno sprovođena. Međutim, ubedljivi pobednik Pesme Evrovizije 1995, kompozicija „Nocturne” norveškog dvojca Secret Garden, bila je prevashodno delo ambijentalne instrumentalne muzike, sa skupa 25 reči na norveškom jeziku, čime su zadovoljene propozicije takmičenja. Na slovenačkom izboru EMA 2004, drugo mesto je zauzeo dvojac Rožmarinke sa kompozicijom „Kliše”, koja je imala jednu jedinu reč na samom kraju pesme.

Pesme i njihovo izvođenje „ne smeju dovesti takmičenje na loš glas”. Međutim, granica toga šta čini „loš glas” nije sasvim čvrsta i, pored bezbroj pesama o miru u svetu i ljubavi među svim ljudima, ni aktuelne političke teme nikada nisu bile strane na Pesmi Evrovizije. Prvih nekoliko nastupa bivših jugoslovenskih republika uključivalo je i tekstove poput „nikada ne plači, moje hrvatsko nebo” ili „sva bol svijeta, je noćas u Bosni”. U novije vreme, omaknu se i drugi netradicionalni prizori. Silvija Najt sa Islanda se 2006. kupala pod zlatnim tušem i telefonirala Bogu, a Verka Serdjučka (scenska ličnost zabavljača Andreja Danilka) iz Ukrajine je 2007. godine gospođe u pratećim vokalima potapšao po zadnjicama.

Jezici

Pravilo koje je ranije zahtevalo da učesnici pevaju na jeziku zemlje koju predstavljaju je menjano nekoliko puta tokom godina. Od 1956. do 1965. nije bilo pravila koje je isključivalo izbor jezika na kom se moglo pevati. Međutim, godine 1966. je uvedeno pravilo da pesme moraju biti na jednom zvaničnih jezika zemlje učesnice.

Pesma „Molitva” je 2007. godine postala prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru

Ograničenje u izboru jezika je trajalo do 1973, kada je ono ukinuto i izvođači su opet mogli da pevaju na jeziku po svom izboru. Nekoliko pobednika je polovinom 1970-ih iskoristilo novodobijenu slobodu, uključujući grupu ABBA 1974. godine.

Godine 1977, EUR je odlučila da ponovo uvede ograničenje o izboru maternjeg jezika, s tim da su Nemačka i Belgija prve godine izuzete, pošto su njihovi nacionalni izbori bili već previše napredovali da bi se pravila menjala.

Godine 1999, pravilo je promenjeno tako da se opet omogućila sloboda izbora. Tako je 2003. godine belgijska grupa Urban trad osvojila drugo mesto pesmom Sanomi na potpuno izmišljenom jeziku. 2005, predstavnici Ukrajine pevali su (u tri minuta) na sedam jezika, 2007. godine, francuski predstavnici pevali su na franglais jeziku, tako da su reči njihove pesme bile nasumično izmešane na francuskom i engleskom jeziku, a letonski duet je 2005. deo pesme izveo i na jeziku znakova.

Prema rečima pesme u pauzi drugog polufinala Pesme Evrovizije 2016. „That's Eurovision” (To je Evrovizija), do tada je u takmičarskim numerama izvedeno oko 60 svetskih jezika. Jedina zemlja koja se nijednom nije predstavila na svom službenom jeziku je Azerbejdžan, iako je predstavnica Bugarske 2012. godine Sofi Marinova, na takmičenju održanom upravo u glavnom gradu Azerbejdžana, u pesmi pomenula jednu frazu na azerskom jeziku.

Pesme su pevane i na manjinskim i gotovo zaboravljenim jezicima i dijalektima. Švajcarska pesma je 1989. pevana na romanš jeziku. Francuska je slala pesme na kreolskom, korzičkom i bretonskom, Austrija na posebnom alpskom, Litvanija na zapadnolitvanskom dijalektu, Rusija na udmurtskom jeziku i Norveška na severnolaponskom. Sanja Ilić & Balkanika su 2018. predstavljajući Srbiju izvodili pesmu koja kombinuje prizrensko-timočki dijalekt jugoistočne Srbije sa standardnim srpskim jezikom, dok je Esma Redžepova iz BJR Makedonije 2013. godine otpevala svoj deo dueta na romskom jeziku. Predstavnica Srbije 2022. godine je izvela pesmu čiji tekst je delimično na latinskom, pojedini izrazi iz antičkih jezika su, takođe, korišćeni u pesmama, kao što su starogrčki u pesmi Grčke 1995. godine i Italije 2017, u kojoj je korišćen i sanskrt. Od vanevropskih jezika je 1980. prvi put izveden arapski u pesmi Maroka, dok su se u numerama pojavljivali i izvorni jezici iz Okeanije (tahićanski jezik, Monako 2006) i podsaharske Afrike (svahili, Norveška 2011. i Sranan Tongo, Holandija 2021).

Karakterističan deo nekih pesama je činio i deo teksta bez značenja koji je sadržao elemente tradicionalnih pevanja određenih podneblja kao što su jojkovanje - pevanje Laponaca (Norveška 1980. i 2019), jodlovanje - karakteristično za narode na Alpima (Rumunija 2017) i tradicionalno romsko pevanje (Mađarska 2017).

Samira Said, jedina predstavnica Maroka i neke afričke zemlje

Izvođači najčešće pevaju na engleskom jeziku u nadi da će njihove pesme publika lakše razumeti. Nemali broj izvođača snima zasebnu verziju na maternjem jeziku za tržišno izdanje i englesku verziju za evrovizijski nastup, ili peva deo teksta na maternjem, a deo na engleskom jeziku. Pesma „Molitva”, sa kojom je Srbija pobedila 2007, je bila prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je 1999. vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru (sve pobedničke pesme u međuvremenu bile su u celosti na engleskom jeziku, izuzev Wild dances 2004, koja je imala i delove na ukrajinskom). Ukrajina je 2016. godine pobedila s pesmom koja sadrži delove na krimskotatarskom jeziku.

Izvođači

1956 broj izvođača glavnih vokala na sceni je bio ograničen na 1. Od 1956. do 1970. bili su dozvoljeni samo nastupi solista i dueta. Od 1971. godine, broj izvođača na sceni povećan je na šest, što je i najveći broj ljudi koji smeju da izvode neku pesmu do danas. Osim izvođača na sceni mogu da se nalaze i prateći vokali, kao i izvođači koji imaju ulogu u scenskom nastupu (pod uslovom da je ukupan broj ljudi 6 ili manji).

Selin Dion, rođena u Kanadi je predstavljala Švajcarsku i donela joj pobedu 1988.

Izvođači mogu biti bilo koje nacionalnosti. Nebrojeno mnogo francuskih izvođača nastupalo je za Monako i Luksemburg; Grkinje Nana Muskuri i Viki Leandros su nastupale za Luksemburg, a češki pevač Karel Got za Austriju. Amerikanka Katrina Leskanič i Australka Džina Dž pevali su za Ujedinjeno Kraljevstvo, Dejv Benton sa karipskog ostrva Aruba za Estoniju, Serhat iz Turske i Amerikanci Flo Rajda i Džimi Vilson za San Marino, a među švajcarskim predstavnicima su bili i Kanađanka Selin Dion, Estonke „Vanila Nindža”, te (2006) grupa „six4one”, koja se sastojala od šest izvođača iz šest različitih zemalja. Zemlje su, međutim, potpuno slobodne da ograniče nacionalnost svojih predstavnika: izvođača, kompozitora ili tekstopisaca, ako to žele; na primer, na beogradskoj Beoviziji mogu učestvovati jedino izvođači državljani Srbije, dok autori pesama mogu biti iz celog sveta.

Sami izvođači moraju imati 16 godina na dan održavanja finala. Pravilo o minimumu starosti je uvedeno nakon Pesme Evrovizije 1989, na kojoj je izraelski predstavnik imao 11, a francuska predstavnica 12 godina. Za mlađe izvođače se od 2003. organizuje posebno takmičenje, Dečja pesma Evrovizije. Nekoliko učesnika Dečje pesme Evrovizije je kasnije predstavljalo svoje zemlje i na Pesmi Evrovizije, kao što su Nevena Božović, Sestre Tolmačjove i grupa „O'G3NE”.

Prenošenje programa

Svaka televizija-učesnica mora prenositi program u celosti: ovo uključuje sve pesme, rekapitulaciju isečaka pesama pred teleglasanje, kompletan postupak glasanja i pobedničko izvođenje. Emiteri mogu, ukoliko žele, preskočiti šou u pauzi radi emitovanja reklama; od 1999, emiteri koji žele imaju više mogućnosti za kratke reklamne blokove otkako su u program uvršteni kraći, neesencijalni razvoji. Emiteri ne moraju prenositi polufinala u kojima ne učestvuju njihovi predstavnici ako to ne žele; kao izuzetak, počevši od uvođenja dve polufinalne večeri 2008, domaćinu i zemljama „velike četvorke” (kasnije "petorke") se „dodeljuje” jedno polufinale koje moraju prenositi i u kojem glasaju njihovi gledaoci, dok je prenos (ili odloženi snimak) drugog polufinala, kao i kod ostalih zemalja, neobavezan.

U nekoliko slučajeva, kao posebno osetljivo javljala su se i pitanja političkog priznanja. 1978. godine, tokom izvođenja izraelske pesme, jordanska televizija JRTV je suspendovala prenos i prikazivala slike cveća. Kada je posle poodmaklog glasanja postalo jasno da će Izrael pobediti, JRTV je jednostavno naglo prekinula prenos, a zatim su jordanski mediji, odbijajući da konstatuju činjenicu da je Izrael pobedio, objavili da je pobedila Belgija (koja je osvojila drugo mesto). 2005. godine, Liban se prijavio za učešće i odabrao pesmu predstavnicu. Međutim, libanska televizija je kasnije utvrdila da libanski zakoni, koji zabranjuju priznanje Izraela, čine gotovo nemogućim prenošenje izvođenja i izraelske pesme. EUR je obavestila Tele-Liban da bi izuzeće izraelskog nastupa predstavljalo kršenje pravila takmičenja, i tako se Liban morao povući nakon što je već potvrdio učešće (tj. nakon roka za povlačenje), za šta je od strane EUR kažnjen novčanom kaznom i trogodišnjom zabranom učešća.

Redosled nastupa

Od 1956. do 2012, redosled nastupa u svim takmičarskim večerima je određivan žrebom. Od 2013, producenti programa određuju ko nastupa na kojoj poziciji kako bi se osigurao kvalitetan program, a žrebom se odlučuje u kojoj polovini takmičarske večeri će neka država nastupiti, u kom polufinalu će automatski finalisti glasati, kao i tačnu poziciju u kojoj će nastupiti država domaćin u finalu.

Hronologija pravila

Pravilo	56	57	58	59	60	61	62	63	64	65	66	67	68	69	70	71	72	73	74	75	76	77	78	79	80	81	82	83	84	85	86	87	88	89	90	91	92	93	94	95	96	97	98	99	00	01	02	03	04	05	06	07	08	09	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22
Broj pesama po državi	2	1
Maksimalan broj glavnih vokala	1	2														6
Glasanje za svoju državu.	Da	Ne
Maksimalna dužina pesme	Nema		3 minuta
Pravila o jeziku	Nema										Maternji							Svi				Maternji																						Svi
Lomljenje izjednačenih rezultata	Nema														Za pobednika																																		1. mesto u finalu i 10. u PF.				Lomljenje svih izjednačenja
Pravilo o starosti učesnika	Nema																																		Bar 16 god
Orkestar	Samo orkestar																	Samo orkestar, dozvoljena matrica na kojoj su smeli da budu samo instrumenti koji bi mogli da se vide na sceni																								Mešovito		Samo matrica (bez orkestra)
Žiri ili teleglasanje	Žiri																																									Test tele.	Tele			Tele ili 50/50		Tele						50/50							Žiri i tele.
Kvalifikacije	Samo finale																																				KzM	Relegacija		PKR	Relegacija								PF				2 PF
Maksimalan broj učesnika	Ne postoji																															22									23						24		40			45	46											44
Vokali uživo	Svi vokali moraju da budu uživo																																																																Glavni

Organizacija

Takmičenje organizuje ERU u saradnji sa emiterom države domaćice i sve to nadgleda Referentna grupa koja zastupa sve ostale države koje predstavljaju izabrane vođe delegacija. Vođa delegacije je osoba odgovorna za, kako i ime govori, vođenje delegacije tokom takmičenja i oni su osoba kroz koju ERU stupa u kontakt sa delegacijom. Delegacija neke države se obično sastoji od novinara, izvođača, plesača, kompozitora i tekstopisaca i pratnja samih izvođača. Jedna delegacija uglavnom ima između 20 i 50 ljudi u zavisnosti od godine i države. Vođe delegacija se uglavnom sastaju u martu, oko dva meseca pred takmičenje da bi dobili detaljan izveštaj o takmičenju koje se priprema: lokacija, dizajn scene, osvetljenje, ozvučenje, pozicije kamera, kako bi se na najbolji način pripremili za takmičenje, kao i izveštaj o logističkim pitanjima kao što su prevoz, smeštaj itd.

„Kritičari” i izvršni nadzornici

Jon Ola Sand, izvršni nadzornik Pesme Evrovizije od 2011. do 2020.

Martin Usterdal, trenutni izvršni nadzornik Pesme Evrovizije.

Još od prvog izdanja Pesme Evrovizije je postojala uloga pod imenom „kritičar” čija je obaveza da proverava da li su svi poeni dodeljeni kako treba i po redu. Kako je uloga kritičara preuzimala više obaveza, ona je evoluirala u ono što se danas zove izvršni nadzornik Pesme Evrovizije, koji je takođe odgovoran za nadgledanje organizacije kao predstavnik ERU, koji se stara da su pravila provedena i da produkcija teče planiranim tokom. Od 2011, izvršni nadzornik ima desnu ruku u vidu nadzornika događaja koji koordiniše druga pitanja o događaju kao predstavnik ERU.

Ispod je tabela izvršnih nadzornika kroz istoriju Pesme Evrovizije

Izvršni nadzornik	Država	Godina	Broj takmičenja	Nadzornik događaja	Država	Godina
Rolf Liberman	Švajcarska	1956–1957.	2
Nepoznato		1958–1963.	6
Miroslav Vilček	Jugoslavija	1964–1965.	2
Kliford Braun	Ujedinjeno Kraljevstvo	1966–1977.	12
Frenk Nef	Švajcarska	1978–1992.	15
Kristijan Klausen	Denmark	1993–1995.	3
Kristin Maršal-Oric	Francuska	1996; 1998–2002.	6
Mari-Kler Vijonet		1997.	1
Sara Juen	Ujedinjeno Kraljevstvo	2003.	1
Svante Stokselijus	Švedska	2004–2010.	7
Jon Ola Sand	Norveška	2011—2020.	5	Sijetse Baker	Holandija	2011—2015.
			4 (1 otkazano)	Nađa Burkhart	Švajcarska	2016–danas
Martin Esterdal	Švedska	2021–danas	5

Referentna grupa

Referentna grupa je izvršni komitet takmičenja i radi u interesima svih država učesnica. Sastaju se 4-5 puta godišnje i njihova uloga je da odobre promene pravila i formata takmičenja, obezbede finansiranje, kontrolišu brend takmičenja, podižu svest publike o takmičenju, i da nadgledaju pripreme za takmičenje sa emiterom domaćinom.

Grupa se sastoji od predsedavajućeg, 3 izabrana člana koji su predvodnici delegacija, izvršni producenti emitera države domaćina takmičenja, kao i iz prethodne 2 države domaćice, do 2 pridružena člana sa iskustvom vezanim za takmičenje, kao i izvršni nadzornik takmičenja. Predsedavajući uglavnom dolazi iz emitera članice ERU koji ne učestvuje na takmičenju kako bi se osigurala neutralnost te uloge.

Trenutna referentna grupa (u septembru 2023) se sastoji od:

Ime	Država	Organizacija
Bakel Volden	Švicarska	SSR SRG
Eba Adijelsen	Švedska	SVT
Rejčel Ešdaun	UK	BBC
Feliks Bergson	Island	RÚV
Ana Marija Bordas	Španija	RTVE
Karla Bugalho	Portugal	RTP
Klaudijo Fasulo	Italija	RAI
Simona Martoreli
Tomislav Štengl	Hrvatska	HRT
Aleksandra Vulfslast	Njemačka	NDR
Martin Esterdal	Švedska	ERU

Širenje takmičenja

Levo: Učesnici 1992. Jugoslavija, obojena crvenom bojom, je bila jedina socijalistička zemlja koja je ikada učestvovala na Pesmi Evrovizije.
Desno: Učesnici 1994, samo dve godine kasnije. Veliku promenu je donelo učešće zemalja iz središnje i istočne Evrope..

Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije je vremenom neprestano rastao, od sedam učesnica 1956. do preko 20 krajem 1980-ih. 1993. godine, u takmičenju je učestvovalo 25 zemalja, uključujući i tri od zemalja nastalih raspadom SFRJ. Kako je festival živi televizijski događaj, organizatori ograničavaju trajanje na razumnu dužinu prihvatljivu prosečnom gledaocu. U novije vreme, nominalno ograničenje bilo je tri časa, koje je prenos povremeno prekoračivao, kao 2005, kada je program trajao gotovo 3½ časa. Nakon što je 2006. uvedena skraćena procedura saopštavanja glasova, program je trajao 3 časa i 5 minuta.

Kvalifikacije i pauziranje

Od 1993. godine, nakon raspada SFR Jugoslavije i prijavljivanja država nekadašnjeg sovjetskog bloka, više zemalja želi da učestvuje na Pesmi Evrovizije od broja pesama koji je moguće uključiti u festival dužine koju organizatori smatraju razumnom, odnosno prihvatljivom gledalištu. U cilju izbora pesama koje će učestvovati na završnoj večeri korišćeno je nekoliko sistema kvalifikacija ili pauziranja. 1993. godine, sedam novih zemalja (Bosna i Hercegovina, Estonija, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Hrvatska) su se za tri mesta u međunarodnom finalu borile u predtakmičenju „Kvalifikacija za Milstrit”, održanom u Ljubljani, kroz koje su se kvalifikovale nekadašnje jugoslovenske republike (BiH, Slovenija i Hrvatska). Iste godine, uvedeno je i pravilo pauziranja. Prema ovom pravilu, šest najlošije plasiranih zemalja iz 1993. je moralo da preskoči sledeću godinu, kako bi 1994. mogle učestvovati zemlje koje nisu prošle kvalifikacije 1993, kao i, prvi put, i tri nove zemlje, Litvanija, Poljska i Rusija.

Sistem pauziranja je primenjen 1994. i 1995, ali je za Pesmu Evrovizije 1996. isproban drugačiji sistem kvalifikacija, u kojem su učestvovale sve zemlje osim domaćina, Norveške. Nekoliko nedelja pre takmičenja, audio-trake svih pesama su poslate nacionalnim stručnim žirijima koji su, glasajući po evrovizijskoj shemi, izabrali pesme koje su uključene u program.

Jedna od zemalja koje se nisu kvalifikovale za Pesmu Evrovizije 1996. bila je Nemačka, zemlja koja je jedan od najvećih finansijera EUR i ima jednu od najbrojnijih publika. Ovime, a ni činjenicom da je jedan broj zemalja održao kompletne nacionalne izbore, da bi zatim njihove najbolje pesme bile odbačene bez prilike da se predstave međunarodnoj publici, niko nije bio zadovoljan i ovakav sistem kvalifikacija je odbačen i uveden izmenjen sistem pauziranja, a nešto kasnije uvedeno je i novo pravilo.

Velika četvorka/petorka

Lena iz Nemačke je 2010. donela prvu pobedu nekoj zemlji iz tadašnje „velike četvorke”

Od 2000. do 2010. godine, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Španija (tzv. „velika četvorka”), imale su pravilnikom garantovano učešće u finalu Pesme Evrovizije, bez obzira na njihove plasmane u prethodnim takmičenjima. Ovo se pravilo objašnjava visokim učešćem zemalja velike četvorke u budžetu Evrovizije, te velike praćenosti Festivala među njihovom publikom koju ne bi bilo poželjno izgubiti. Primena ovog pravila dovela je do apsurdnog događaja 2005, kada su upravo zemlje „velike četvorke” zauzele sva četiri poslednja mesta— i svejedno se direktno plasirale u finale naredne godine. Prvu pobedu od zemalja članica „velike četvorke” je ostvarila Nemačka na Pesmi Evrovizije 2010. Nakon što je Italija objavila da se vraća u takmičenje 2011, potvrđeno je da je stvorena „velika petorka” i da će i Italija učestvovati direktno u finalu iako se nije takmičila više od 10 godina.

Pauziranje po proseku

Od 1997. do 2001, zemlje su se kvalifikovale za svako godišnje izdanje na osnovu proseka broja poena koje su njihove pesme osvojile tokom prethodnih pet godina. Na ovaj način, moglo se desiti da zemlja bude primorana da pauzira naredne godine čak iako se poslednji predstavnik kotirao veoma dobro. Pravilo je izmenjeno i 2002. i 2003. godine, u finalu je učestvovalo 15 zemalja najbolje plasiranih prethodne godine, te zemlje koje su pauzirale prethodne godine. Sistem pauziranja konačno je zamenjen sistemom polufinala počevši od Pesme Evrovizije 2004.

Polufinala

Počevši od 2004, pored subotnjeg „velikog finala”, na Pesmu Evrovizije je uvedena i kvalifikaciona runda, „polufinale”.

Žreb za raspored zemalja po polufinalima na Pesmi Evrovizije 2012.

Prema pravilima iz 2004, prema kojima su održana naredna četiri izdanja (do 2007), Pesma Evrovizije održavala se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri (u trajanju od 2 časa) u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i „velikom Finalu” dva dana kasnije (u trajanju od 3 časa) u kojem se takmiče 24 pesme. U finale se direktno kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim „velika četvorka” (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9 drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala. Veliko finale se održava u tradicionalnom terminu subotom u 21 čas po srednjoevropskom vremenu; polufinale je 2004. održano u sredu evrovizijske sedmice, dok je od 2005–07. održavano četvrtkom.

Format polufinala je osmišljen kako bi se omogućilo učešće svim zainteresovanim zemljama, ali se predviđen maksimalan broj od 40 zemalja pokazao nedovoljnim već 2005, kada se za učešće prijavila 41 zemlja (mada su problemi izbegnuti jer su se Češka Republika i kasnije Liban povukli), te 2007, kada je ograničenje probijeno i dozvoljeno učešće 42 zemlje. 28 država se takmičilo u polufinalu za samo 10 mesta. Ujedno, polufinale 2007. godine je bilo najveće takmičarsko veče u istoriji Evrovizije po broju učesnica.

Na sastanku Referentne grupe EUR 28. septembra 2007. je odlučeno da se, počevši od Pesme Evrovizije 2008. u Beogradu, održavaju dva polufinala. Ovaj format predviđa do 45 zemalja učesnica, od kojih se 25 takmiči u finalu. Zemlja domaćin i zemlje „velike četvorke” učestvuju direktno u finalu. Ostale se raspoređuju u dva polufinala putem žrebanja, pri čemu se prethodno raspoređuju u šest kutija tako da se, što je mogućnije, smanji uticaj prijateljskog glasanja u polufinalu (odnosno, da zemlje sa značajnom istorijom prijateljskog glasanja budu verovatnije raspoređene u različita polufinala). U finalno veče se iz svakog polufinala plasira po 10 pesama: devet finalista se određuje, kao i ranije, po rezultatima teleglasanja, nakon čega se dodaje i najbolje plasirana od preostalih učesnica po rezultatima glasanja nacionalnih žirija. Iako se počevši od 2009. glasovi u finalu određuju kombinovanjem glasova žirija i publike, način glasanja u polufinalu (prvih devet pesama u teleglasanju i jedna pesma po izboru žirija) ostao je te godine nepromenjen. Nakon što je kombinovano glasanje u finalu dovelo do pozitivnih reakcija emitera učesnika, gledalaca, novinara i obožavatelja, Referentna grupa je na sastanku 11. oktobra 2009. odlučila da se, počevši od Pesme Evrovizije 2010. u Oslu, glasovi nacionalnih žirija i publika kombinuju u odnosu 50%:50% i u polufinalnim večerima. Ovaj sistem je promenjen 2016. godine kada je odbačeno kombinovanje i početo dodeljivanje dva seta poena, jedan od publike i drugi od žirija.

Pobednici

Levo: Džoni Logan je kao predstavnik Irske postao jedini izvođač koji je pobedio dvaput (1980. i 1987), a ostvario je i pobedu kao kompozitor (1992).
Sredina: Salvador Sobral je kao predstavnik Portugalije pobedio 2017. godine sa rekordnih 758 poena i najvećim ukupnim zbirom glasova publike i žirija.
Desno: An-Mari David, kao predstavnica Luksemburga je pobedila 1973. sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena (stari sistem).

Pobeda na Pesmi Evrovizije pruža pobedničkom izvođaču jedinstvenu mogućnost da na ovom uspehu i okružujućem publicitetu započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru.

Najpoznatiji pobednici, čija je karijera direktno katapultirana u nebo nakon evrovizijske pobede je bio švedski četverac ABBA, koji su pobedili na Pesmi Evrovizije 1974. sa pesmom Waterloo i postali jedan od najuspešnijih muzičkih sastava svog vremena. Kanadska pevačica Selin Dion, koja je 1988. pobedila kao predstavnica Švajcarske sa pesmom Ne partez pas sans moi (sa jednim poenom razlike), postigla je nekoliko godina kasnije veliku međunarodnu slavu i uspeh.

Zapažene karijere od pobednika su zabeležili i Viki Leandros, Toto Kutunjo, Frans Gal, Lulu, Katrina and the Waves i Secret Garden.

Džoni Logan je jedini učesnik koji je pobedio više puta, sa učešćem u tri pobede Irske sa snažnim baladama (1980. pevajući “What's another year”, 1987. kao pevač i kompozitor Hold me now, 1992. kao kompozitor pesme “Why me?” za Lindu Martin), dobivši tako nadimak „Mr. Eurovision” („g-din Evrovizija”).

Među pobednicima Pesme Evrovizije, žena je značajno više. U proseku, na svakog muškog izvođača koji je pobedio bile su 3-4 ženske pobednice.

Od 2008. godine, pobedniku se dodeljuju zvanični trofej Pesme Evrovizije. Trofej je napravljen od peskiranog stakla i ima oblik mikrofona iz 1950-ih godina, kada je održana prva Pesma Evrovizije. Autori pobedničke pesme dobijaju verzije trofeja u manjoj veličini. Trofej predstavlja dizajn Kjela Engmana iz Kosta Bode iz Švedske, koji se bave izradom predmeta od stakla.

Godina	Zemlja	Pesma	Izvođač	Bodovi	Razlika	Drugoplasirani	Datum finala	Grad domaćin
1956.	Švicarska	„Refrain”	Lys Assia				24. maj 1956.	Lugano
1957.	Nizozemska	„Net als toen”	Corry Brokken	31	14	Francuska	3. mart 1957.	Frankfurt na Majni
1958.	Francuska	„Dors, mon amour”	André Claveau	27	3	Švicarska	12. mart 1958.	Hilversum
1959.	Nizozemska	„Een beetje”	Teddy Scholten	21	5	Ujedinjeno Kraljevstvo	11. mart 1959.	Cannes
1960.	Francuska	„Tom Pillibi”	Jacqueline Boyer	32	7	Ujedinjeno Kraljevstvo	25. mart 1960.	London
1961.	Luksemburg	„Nous les amoureux”	Jean-Claude Pascal	31	6	Ujedinjeno Kraljevstvo	18. mart 1961.	Cannes
1962.	Francuska	„Un premier amour”	Isabelle Aubret	26	13	Monako	18. mart 1962.	Luxembourg
1963.	Danska	„Dansevise”	Grethe i Jørgen Ingmann	42	2	Švicarska	23. mart 1963.	London
1964.	Italija	„Non ho l'età”	Gigliola Cinquetti	49	32	Ujedinjeno Kraljevstvo	21. mart 1964.	Kopenhagen
1965.	Luksemburg	„Poupée de cire, poupée de son”	France Gall	32	6	Ujedinjeno Kraljevstvo	20. mart 1965.	Napulj
1966.	Austrija	„Merci Chérie”	Udo Jürgens	31	15	Švedska	5. mart 1966.	Luxembourg
1967.	Ujedinjeno Kraljevstvo	„Puppet on a String”	Sandie Shaw	47	25	Irska	8. april 1967.	Beč
1968.	Španija	„La, la, la”	Massiel	29	1	Ujedinjeno Kraljevstvo	6. april 1968.	London
1969.	Španija	„Vivo cantando”	Salomé	18			29. mart 1969.	Madrid
	Ujedinjeno Kraljevstvo	„Boom Bang-a-Bang”	Lulu
	Nizozemska	„De troubadour”	Lennie Kuhr
	Francuska	„Un jour, un enfant”	Frida Boccara
1970.	Irska	„All Kinds of Everything”	Dana	32	6	Ujedinjeno Kraljevstvo	21. mart 1970.	Amsterdam
1971.	Monako	„Un banc, un arbre, une rue”	Séverine	128	12	Španija	3. april 1971.	Dublin
1972.	Luksemburg	„Après toi”	Vicky Leandros	128	14	Ujedinjeno Kraljevstvo	25. mart 1972.	Edinburgh
1973.	Luksemburg	„Tu te reconnaîtras”	Anne-Marie David	129	4	Španija	7. april 1973.	Luxembourg
1974.	Švedska	„Waterloo”	ABBA	24	6	Italija	6. april 1974.	Brighton
1975.	Nizozemska	„Ding-A-Dong”	Teach-In	152	14	Ujedinjeno Kraljevstvo	22. mart 1975.	Stockholm
1976.	Ujedinjeno Kraljevstvo	„Save Your Kisses for Me”	Brotherhood of Man	164	17	Francuska	3. april 1976.	Den Haag
1977.	Francuska	„L'oiseau et l'enfant”	Marie Myriam	136	15	Ujedinjeno Kraljevstvo	7. maj 1977.	London
1978.	Izrael	„A-Ba-Ni-Bi”	Izhar Koen & Alphabeta	157	32	Belgija	22. april 1978.	Pariz
1979.	Izrael	„Hallelujah”	Gali Atari & Milk and Honey	125	9	Španjolska	31. mart 1979.	Jeruzalem
1980.	Irska	„What's Another Year?”	Johnny Logan	143	15	Njemačka	19. april 1980.	Den Haag
1981.	Ujedinjeno Kraljevstvo	„Making Your Mind Up”	Bucks Fizz	136	4	Njemačka	4. april 1981.	Dublin
1982.	Njemačka	„Ein bißchen Frieden”	Nicole	161	61	Izrael	24. april 1982.	Harrogate
1983.	Luksemburg	„Si la vie est cadeau”	Corinne Hermès	142	6	Izrael	23. april 1983.	München
1984.	Švedska	„Diggi-Loo Diggi-Ley”	Herreys	145	8	Irska	5. maj 1984.	Luxembourg
1985.	Norveška	„La det swinge”	Bobbysocks	123	18	Njemačka	4. maj 1985.	Göteborg
1986.	Belgija	„J'aime la vie”	Sandra Kim	176	36	Švicarska	3. maj 1986.	Bergen
1987.	Irska	„Hold Me Now”	Johnny Logan	172	31	Njemačka	9. maj 1987.	Bruxelles
1988.	Švicarska	„Ne partez pas sans moi”	Céline Dion	137	1	Ujedinjeno Kraljevstvo	30. april 1988.	Dublin
1989.	SFR Jugoslavija	„Rock Me”	Riva	137	7	Ujedinjeno Kraljevstvo	6. maj 1989.	Lausanne
1990.	Italija	„Insieme: 1992”	Toto Cutugno	149	17	Irska Francuska	5. maj 1990.	Zagreb
1991.	Švedska	„Fångad av en stormvind”	Carola	146	0	Francuska	4. maj 1991.	Rim
1992.	Irska	„Why Me?”	Linda Martin	155	16	Ujedinjeno Kraljevstvo	9. maj 1992.	Malmö
1993.	Irska	„In Your Eyes”	Niamh Kavanagh	187	23	Ujedinjeno Kraljevstvo	15. maj 1993.	Millstreet
1994.	Irska	„Rock 'n' Roll Kids”	Paul Harrington & Charlie McGettigan	226	60	Poljska	30. april 1994.	Dublin
1995.	Norveška	„Nocturne”	Secret Garden	148	29	Španija	13. maj 1995.	Dublin
1996.	Irska	„The Voice”	Eimear Quinn	162	48	Norveška	18. maj 1996.	Oslo
1997.	Ujedinjeno Kraljevstvo	„Love Shine a Light”	Katrina and the Waves	227	70	Irska	3. maj 1997.	Dublin
1998.	Izrael	„Diva”	Dana International	172	6	Ujedinjeno Kraljevstvo	9. maj 1998.	Birmingham
1999.	Švedska	„Take Me to Your Heaven”	Charlotte Nilsson	163	17	Island	29. maj 1999.	Jeruzalem
2000.	Danska	„Fly on the Wings of Love”	Olsen Brothers	195	40	Rusija	13. maj 2000.	Stockholm
2001.	Estonija	„Everybody”	Tanel Padar, Dave Benton & 2XL	198	21	Danska	12. maj 2001.	Kopenhagen
2002.	Latvija	„I Wanna”	Marie N	176	12	Malta	25. maj 2002.	Tallinn
2003.	Turska	„Everyway That I Can”	Sertab Erener	167	2	Belgija	24. maj 2003.	Riga
2004.	Ukrajina	„Wild Dances”	Ruslana	280	17	Srbija i Crna Gora	15. maj 2004.	Istanbul
2005.	Grčka	„My Number One”	Helena Paparizou	230	38	Malta	21. maj 2005.	Kijev
2006.	Finska	„Hard Rock Hallelujah”	Lordi	292	44	Rusija	20. maj 2006.	Atina
2007.	Srbija	„Molitva”	Marija Šerifović	268	33	Ukrajina	12. maj 2007.	Helsinki
2008.	Rusija	„Believe”	Dima Bilan	272	42	Ukrajina	24. maj 2008.	Beograd
2009.	Norveška	„Fairytale”	Alexander Rybak	387	169	Island	16. maj 2009.	Moskva
2010.	Njemačka	„Satellite”	Lena Meyer-Landrut	246	76	Turska	29. maj 2010.	Oslo
2011.	Azerbajdžan	„Running Scared”	Ell i Nikki	221	33	Italija	14. maj 2011.	Düsseldorf
2012.	Švedska	„Euphoria”	Loreen	372	113	Rusija	26. maj 2012.	Baku
2013.	Danska	„Only Teardrops”	Emmelie de Forest	281	47	Azerbajdžan	18. maj 2013.	Malmö
2014.	Austrija	„Rise Like a Phoenix”	Conchita Wurst	290	52	Nizozemska	17. maj 2014.	Kopenhagen
2015.	Švedska	„Heroes”	Måns Zelmerlöw	365	62	Rusija	23. maj 2015.	Beč
2016.	Ukrajina	„1944”	Džamala	534	23	Australija	14. maj 2016.	Stockholm
2017.	Portugal	„Amar pelos dois”	Salvador Sobral	758	143	Bugarska	13. maj 2017.	Kijev
2018.	Izrael	„Toy”	Netta	529	93	Cipar	12. maj 2018.	Lisabon
2019.	Nizozemska	„Arcade”	Duncan Laurence	498	26	Italija	18. maj 2019.	Tel Aviv
2020.	Otkazano zbog pandemije koronavirusa						16. maj 2020.	Rotterdam
2021.	Italija	„Zitti e buoni”	Måneskin	524	25	Francuska	22. maj 2021.	Rotterdam
2022.	Ukrajina	„Stefania”	Kalush Orchestra	631	165	Ujedinjeno Kraljevstvo	14. maj 2022.	Torino
2023.	Švedska	„Tattoo”	Loreen	583	57	Finska	13. maj 2023.	Liverpool
2024.	Švicarska	„The Code”	Nemo	591	44	Hrvatska	11. maj 2024.	Malmö
2025.	Austrija	„Wasted Love”	JJ	436	79	Izrael	17. maj 2025.	Basel
2026.	TBD						maj 2026.	TBD, Austrija

Nekoliko puta su pobednici Pesme Evrovizije bili voditelji narednog izdanja za koje je njihova zemlja dobila pravo organizovanja, kao što su Toto Kutunjo (1991), Mari En (2003), Eldar Gasimov (2012) i Mons Zelmerlev (2016), dok su iz grin ruma izveštavali Sertab Erener (2004), Ruslana (2005) i Končita Vurst (2015)

Triput su pobednici pokušali da odbrane titulu na domaćem terenu, Lis Asija u Švajcarskoj 1957, Kori Broken u Holandiji 1958. i Lena u Nemačkoj 2011.

Najuspešnije zemlje učesnice i rekordi

Zemlje učesnice prema broju pobeda

Najuspešnijim se smatraju Irska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo; Irska ima najviše, sedam, pobeda, među kojima i tri za redom sredinom 1990-ih, dok je Velika Britanija završila na jednoj od prve dve pozicije u 20 od 54 takmičenja (1956–2009). Međutim, tokom godina kada su poeni dodeljivani isključiv teleglasanjem, uz primetno bolji prijem numera iz istočne Evrope, nijedna od tradicionalno uspešnih zemalja (prema donjoj tabeli) nije postigla zapaženiji rezultat. Na svim takmičenjima od 2001–2008, pobedu je odnosila zemlja kojoj je to bila prva pobeda.

Pobednik Pesme Evrovizije 2006. bila je Finska, koja je pobedila nakon 45 učešća na kojima prethodno nije zabeležen nijedan plasman među prvih pet, dok je Portugalija na Pesmi Evrovizije 2017 ostvarila prvu pobedu, ujedno i prvi plasman među najboljih pet, nakon 49 učešća. Ukrajina je Pesme Evrovizije 2004. pobedila u svom drugom nastupu, a Srbija 2007. u prvom nastupu kao samostalna zemlja.

Pobeda Norveške koju je predstavljao Aleksandr Ribak na Pesmi Evrovizije 2009, prvoj na kojoj se prešlo na kombinovani sistem glasanja žirijem i teleglasanjem, bila je prvi ponovni trijumf ranijeg pobednika od 2000, i sa 387 poena, 169 više od drugoplasirane pesme, najubedljivija pobeda u dotadašnjoj istoriji Pesme Evrovizije. Nakon uvođenja drugačijeg načina bodovanja 2016. u kojoj sve zemlje dostavljaju dva odvojena seta poena od strane žirija i publike, svaka pesma je dobila mogućnost da osvoji dvostruko više poena nego prethodnih godina. Na Pesmi Evrovizije 2017. godine je Salvador Sobral je kao predstavnik Portugala sa 758 poena, što je i sada važeći rekord. Sobral bi imao veći broj poena i od Ribaka da je korišćen tadašnji sistem bodovanja, ali Ribak ostaje i dalje rekorder sa najvećom razlikom u odnosu na drugoplasiranog.

An-Mari David je kao predstavnica Luksemburga je pobedila 1973. godine sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena, ali po potpuno drugačijem načinu bodovanja u poređenju sa današnjim, kada su sve pesme dobijale ocene od 2 do 10. Noel Kelehan iz Irske je kao dirigent ostvario rekordnih pet pobeda (1980, 1987, 1992, 1993. i 1996), u periodu kada je korišćen uživo orkestar. Nemački kompozitor Ralf Sigel je napisao ukupno 22 numere koje su učestvovale na Pesmi Evrovizije, uključujući i pesme s kojom je 1982. godine Nemačka ostvarila prvu pobedu i s kojom je San Marino došao do svog prvog finala 2014.

Najprodavanija pobednička pesma, uključujući i digitalnu formu, je internacionalni hit “Euphoria” u izvedbi Lorin, kojom je donela pobedu Švedskoj 2012. dobivši od rekordnih 18 zemalja maksimalan moguć broj poena, po tadašnjem sistemu 12. Zapažene uspehe na tržištu i top listama su od pobednika ostvarili i Sendi Šo sa pesmom “Puppet on a string”, ABBA sa “Waterloo”, Brotherhood of Man sa “Save Your Kisses for Me”, Bucks Fizz sa “Making your mind up”, Nikol sa “Ein bisschen Frieden”, Aleksander Ribak sa “Fairytale”, Lena sa “Satellite”, Mons Selmerlev sa “Heroes” i Måneskin sa “Zitti e buoni”. Pesma “Arcade” Dankana Lorensa je najslušanija evrovizijska pesma na striming platformi Spotify.

Pet puta su isti izvođači uspeli da osvoje i prvo i drugo mesto na različitim izdanjima Pesme Evrovizije, Lis Asija, Điljola Činkveti, Elizabet Andresen, Linda Martin i Dima Bilan.

Tabela zemalja po najuspešnijim plasmanima

Zaključno sa 2025.

Rang	Zemlja	Pobede	2. mesto	3. mesto	Ukupno
1.	Irska	7	4	1	12
2.	Švedska	7	1	6	14
3.	Ujedinjeno Kraljevstvo	5	16	3	24
4.	Francuska	5	5	7	17
5.	Nizozemska	5	1	1	7
6.	Luksemburg	5	0	2	7
7.	Izrael	4	3	2	9
8.	Italija	3	3	5	11
9.	Švajcarska	3	3	4	10
10.	Ukrajina	3	2	3	8
11.	Danska	3	1	2	6
12.	Norveška	3	1	1	5
13.	Austrija	3	0	1	4
14.	Nemačka	2	4	6	12
15.	Španija	2	4	2	8
16.	Rusija	1	4	4	9
17.	Belgija	1	3	0	4
18.	Monako	1	1	3	5
19.	Turska	1	1	1	3
	Azerbejdžan	1	1	1	3
21.	Finska	1	1	0	2
22.	Grčka	1	0	3	4
23.	Estonija	1	0	2	3
24.	Latvija	1	0	1	2
	Srbija	1	0	1	3
26.	SFR Jugoslavija	1	0	0	1
	Portugal	1	0	0	1
28.	Malta	0	2	2	4
29.	Island	0	2	0	2
30.	Poljska	0	1	0	1
	Srbija i Crna Gora	0	1	0	1
	Australija	0	1	0	1
	Bugarska	0	1	0	1
	Kipar	0	1	0	1
	Hrvatska	0	1	0	1
36.	Rumunija	0	0	2	2
37.	Bosna i Hercegovina	0	0	1	1
	Moldavija	0	0	1	1

Od svih dosadašnjih zemalja učesnica, među tri prvoplasirane još uvek nisu bili Albanija, Andora, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Litvanija, Mađarska, Maroko, Severna Makedonija, San Marino, Slovačka, Slovenija, Crna Gora i Češka.

Druge uspešne pesme i takmičari

Levo: Olivija Njuton Džon, jedna od takmičarki sa najuspešnijom karijerom
Desno: Frančesko Gabani je izveo jednu od najgledanijih evrovizijskih pesama na YouTube-u

I pesme koje nisu pobeđivale na Evroviziji su katkad postizale značajne uspehe kao tržišna izdanja. Pesmu “Volare”, koja je postala svetski hit (uključujući i mnoge obrade) i osvojila dve nagrade Gremi, pevao je Domeniko Modunjo na Pesmi Evrovizije 1958. pod nazivom “Nel blu dipinto di blu” predstavljajući Italiju. Druge pesme koje su ostvarile uspeh na tržištu i top listama su “L´amour est bleu” (Love Is Blue) koju izvodi Viki Leandros (Luksemburg 1967), “Congratulations” od Klifa Ričarda (UK 1969), “Eres tú” od “Mocedades” (Španija 1973), “Ooh Aah…Just a Little Bit” od Džine Dži (UK 1996) sa nominacijom za nagradu Gremi, “Soldi” koju izvodi Mamud (Italija 2019), kao i “Snap” od Rose Lin (Jermenija 2022).

Video za pesmu “Occidentali's Karma” koju izvodi Frančesko Gabani (Italija 2017) sa preko 260 miliona pregleda predstavlja najslušaniju evrovizijsku pesmu na YouTube-u. Fan klubovi Pesme Evrovizije među omiljene pesme često izdvajaju i “Ein Lied kann eine Brücke sein” koju izvodi Džoj Fleming (Zapanda Nemačka 1975), „Lane moje” od Željka Joksimovića (SCG 2004), “Qélé, Qélé” od Sirušo (Jermenija 2008) i “Fuego” od Eleni Fureire (Kipar 2018).

Takmičari koji nisu ostvarili pobedu, ali imali su izuzetno uspešne muzičke karijere sa preko 70 miliona prodatih kopija su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Flo Rajda, Klif Ričard i The Shadows, Nana Muskuri, Umberto Toci i Ala Pugačova.

Među ostalim uspešnim učesnicima Pesme Evrovizije sa višemilionskim prodajama su bili Domeniko Modunjo, Đani Morandi, Lara Fabijan, Baccara, Boni Tajler, Patrisija Kas, Karel Got, Ajda Pekan, Ricchi e Poveri, Arsenijum (član O-Zone), The New Seekers, Meri Hopkin, Engelbert Hamperdink, Ana Visi, Las Ketchup, Zdravko Čolić.

Ksenija Simonova, slikarka i umetnica s peskom je dvaput bila deo nastupa

Drugi izvođači sa uspešnim hitovima na međunarodnim listama i zapaženim karijerama u delovima Evrope su Kejt Rajan, t.A.T.u., Araš, Darud, di-džej Bobo, Cascada, The Rasmus, Ofra Haza, Les Humphries Singers, Ana Oksa, Al Bano i Romina Pover, Raf, Azúcar Moreno, Tereza Kesovija, Esma Redžepova, Dino Merlin, Toše Proeski, Sakis Ruvas, Džejd Juen (članica Sugababes).

Krajem 90-ih godina 20. veka i početkom 21. veka, globalni uspeh su doživeli rijaliti-šou programi, koji su imali značajan uticaj i na muzičku scenu. Mnoge zemlje su kao svoje predstavnike na Pesmi Evrovizije slale pobednike i druge uspešne učesnike iz muzičkih takmičarskih emisija kao što su franšize Idol, X Factor, The Voice, Ja imam talenat, Operacija Trijumf, Zvezda u usponu, Zvezde Granda, Prvi glas Srbije itd,.

Uspešni muzičari koji su se takmičili kao autori i producenti pesama su Timbaland (Rusija 2008), Gi Manijel d'Omam Kristo (Francuska 2008), Endru Lojd Veber (UK 2009), Goran Bregović (Srbija 2010, Hrvatska 2006), Toni Ajomi (Jermenija 2013), Sela Su (Belgija 2016). Proslavljeni pisci i pesnici Ani Šmit (Holandija 1956) i Miroslav Antić (Jugoslavija 1961) su učestvovali kao tekstopisci takmičarski pesama.

Svoje uloge u performansima na evrovizijskoj sceni su imali i olimpijski šampion u umetničkom klizanju Jevgenij Pljuščenko (Rusija 2008), burleska igračica Dita fon Tiz (Nemačka 2009) i slikarka i umetnica s peskom Ksenija Simonova (Ukrajina 2011. i Moldavija 2019).

Revijalni program i specijalni gosti

Na takmičenju 1960. godine je prvi put izveden revijalni nastup između pesama u takmičarskom programu i prezentovanja glasova, što je vremenom postala tradicija festivala. Revijalni program najčešće obuhvata nastup prethodnog pobednika (koji uglavnom otvori takmičenje), nastupe posvećene istoriji ili zanimljivim trenucima Pesme Evrovizije, kao i predstavljanje tradicije zemlje domaćina. Jedan od najpoznatijih revijalnih programa je tačka tradicionalnog irskog plesa odigrana 1994. u Dablinu, koja je bila prvi javni nastup Riverdens-a, kasnije trupe sa uspešnim turnejama širom sveta.

Otvaranje finalne večeri Pesme Evrovizije 2011.

Deo revijalnih nastupa su bile i pop zvezde kao što su Madona (2019), Džastin Timberlejk (2016) Rita Ora (2023), Aqua (2001), ali i svetski poznati di-džejevi Afrodžek (2021) i Beni Benasi (2022), violinistkinja Vanesa Mej (1998) i izvođači tradicionalne muzike Mariza (2018) i Goran Bregović (2008). Tokom Pesme Evrovizije 2003. godine se uživo u program uključio Elton Džon pozdravivši takmičare i gledaoce, dok je 2013. to Aviči uradio iz publike u dvorani, kao jedan od autora himne tog izdanja festivala. Na evrovizijskoj sceni su nastupali i svetski priznati Hor bečkih dečaka (1967. i 2015), Praški teatar svetlećih crteža (1984), Vatra Anadolije (2004), Ansambl Kolo (2008), Cirkus de Solej (2009), Ansambl Crvene armije Aleksandrov (2009), kao i mnogi poznati orkestri, ansambli, pa i cirkuski klovnovi i iluzionisti. Tokom finala 2010. godine je nastup elektropop dua Madcon pratio i istovremeni fleš mob u nekoliko desetina evropskih gradova.

Madona i Novak Đoković su bili specijalni gosti Pesme Evrovizije

Pesma Evrovizije 1999. u Jerusalimu je završena tako što su voditelji i takmičari otpevali “Hallelujah”, pobedničku pesmu iz 1979. godine, posvetivši je žrtvama rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanja SR Jugoslavije koje je bilo u toku. Deo revijalnog programa 2016. godine je bio i performans „Sivi ljudi” posvećen evropskoj migrantskoj krizi.

Uspešni sportisti su, takođe, bili specijalni gosti Pesme Evrovizije, kao što su bokseri Vitalij i Vladimir Kličko (2005), teniser Novak Đoković i košarkaš Vlade Divac (2008), koji su otvorili glasanje publike. Tokom misija u Međunarodnoj svemirskoj stanici su se 2003. godine javili astronauti Jurij Malenčenko i Ed Lu, dok su 2009. uključenjem iz svemira početak glasanja proglasili Genadij Padalka i Koiči Vakata. Grad domaćin je bio promovisan kroz emitovane video spotove u kojima su se pojavljivali teniserka Ana Ivanović (2008), fudbaler Zlatan Ibrahimović (2013) i glumica i bivša mis Izraela Gal Gadot (2019).

Počevši od 2013. godine, uspostavljena je tradicija da se finalno veče otvara „paradom nacija” ili „paradom zastava”, nalik na ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara, uz prateću tradicionalnu ili popularnu muziku zemlje domaćina. Parada nacija je 2016. je bila posvećena švedskoj modi, tako da su takmičari i zemlje bile predstavljene uporedo uz modnu reviju i švedski progresivni haus kao muzičku pratnju.

Praćenje i nagrade

Osim zvaničnog mrežnog mesta eurovision.tv, dešavanja vezana za Pesmu Evrovizije prati veliki broj sajtova obožavalaca aktivnih tokom čitave godine, među kojima su najpoznatiji portali ESC Today i Wiwibloggs. Pesmu Evrovizije prati i nekoliko najpoznatijih kladionica na Internetu.

Zvanični klub obožavatelja, OGAE (Organisation générale des Amateurs de l'Eurovision, „Opšte udruženje evrovizijskih amatera"), je osnovan 1984. i ima podružnice u brojnim evropskim državama i širom sveta. Manji broj karata za Pesmu Evrovizije za „OGAE blok” se svake godine odvaja i distribuira po nižim cenama preko nacionalnih klubova. Klub organizuje i nekoliko godišnjih internih takmičenja, među kojima i OGAE Druga šansa, u kojem podružnice šalju po jednu pesmu sa nacionalnog finala koja nije izabrana za evrovizijskog predstavnika.

Pred svaku Pesmu Evrovizije, nacionalne podružnice OGAE glasaju za svoje favorite, a ESC Today organizuje anketu BigPoll, u kojoj posetioci nastoje da prognoziraju ishod predstojećeg takmičenja. U anketi BigPoll je 2009. učestvovalo 150.000 posetilaca, koji su uspešno pogodili pobednika, te četiri od prvih pet, i devet od prvih deset pesama, dok je u polufinalnoj anketi bilo 114.000 prognoza, koje su uspešno pogodile 19 od 20 pesama koje su se plasirale u finale. Počevši od 2002, tokom evrovizijske sedmice, dodeljuju se nagrade „Marsel Bezenson”, u tri kategorije: nagrada okupljenih novinara, nagrada za najbolju kompoziciju po izboru kompozitora pesama-učesnica, i nagrada za najbolji nastup po izboru prethodnih pobednika. Nakon završenog takmičenja, svoje nagrade u brojnim kategorijama dodeljuju ESC Today i ESC Radio, mrežni radio koji tokom čitave godine emituje evrovizijske pesme. Među godišnjim evrovizijskim ritualima je i nagrada „Barbara Deks”, nazvana po predstavnici Belgije 1993, koja se svake godine od 1997. po izboru posetilaca mrežnog mesta Eurovision House dodeljuje posle takmičenja najgore obučenom učesniku.

Zelena soba

Zelena soba ili „grin rum” („greenroom” na engleskom) je mesto u ili pored arene, ili iza pozornice gde se izvođači odmaraju posle nastupa. Dobila je naziv po tome što su, u prošlosti, ova mesta za odmaranje obično bila zelene boje. Danas, zelene sobe nisu nužno zelene boje, ali je ime ostalo. Tradicionalno, ona se nalazila iza pozornice, a od 2012, pronalaženi su razni načini da se ona uklopi u arenu. 2021. godine, grin rum je zauzeo mesto celog poda arene gde je originalno trebala da stoji publika, plan koji je napušten zbog pandemije.

Slika u javnosti i kritike

Pesma Evrovizije ostaje jedan od najgledanijih televizijskih događaja u celoj Evropi, sa univerzalnom privlačnošću, čije se gledalište ne uklapa u jednostavne sociološke kategorije. 2021. godine, Pesma Evrovizije je imala udeo u gledanosti od 40,5% među svim starosnim grupama, a najveći uspeh je ostvarila u grupi 15-24 godine, gde je udeo u gledanosti bio 52,8%. Merenjima u 2015. i 2016. godine je pokazano da je u svetu Pesma Evrovizije bila gledaniji program od Superboula (uključujući i tradicionalni šou na poluvremenu sa muzičkim zvezdama) i dodele Oskara. Prenos Pesme Evrovizije 2008. bio je u Srbiji najgledaniji televizijski program u istoriji merenja gledanosti.

Lordi, pobednici Pesme Evrovizije 2006, nastupaju na Evroviziji 2007.

Pesmom Evrovizije tradicionalno dominiraju lagano orkestrirane pop pesme, jednostavnih, pevljivih refrena, poznatih kao šlager, zbog čega se često naziva festivalom lakih nota. Pozicioni sistem glasanja po državama i ograničenje trajanja pesama na tri minuta znače da se pesme nastoje dopasti gledaocima svih ukusa (opisivano kao „večita žurka pop muzike sredinom puta, kombinovane sa ekstremnim političkim glasanjem”), istovremeno pokušavajući kakvim trikom privući pažnju na sebe među mnoštvom drugih takmičara. Samo 2004. godine, na sceni su viđeni srpski opanci, kožni korseti, štule, koturaljke, anđeoska krila, gimnastičar u potkošulji, dodole (prizivačice kiše), te grupa koja se njihala u ritmu koitusa i niz sličnih, eksplicitnih aranžmana. Samo među pesmama pobednicama bili su i naslovi Diggi-loo, diggi-ley, Boom-bang-a-bang, Ding-a-dong, La-la-la; od uvođenja slobode izbora jezika, mnogi pevaju na, kako je pisao Si-Bi-Si, „evrovizijskom indijskom engleskom, neopterećenom stvarima poput sintakse, logike ili razumljivosti”.

Pesma Evrovizije je zbog ovih atributa, „narodnih nošnji, banalnih tekstova, već svarene muzike, izanđalih voditelja sa još izanđalijim šalama, sve naglašenijim trešenjem zadnjice i opštom preteranošću” nazivana „godišnjom ekstravagancom kiča”, „najšundastijim godišnjim televizijskim događajem”, „takmičenjem koje je dobar ukus zaboravio” koje „obožavaju ljubitelji kamp zabave svugde”, „spektaklom koji je toliko loš da je dobar”, ili, rečima ministra kulture Francuske iz 1982. kada se ova zemlja na godinu dana povukla sa takmičenja, „spomenikom besmislu”.

Epic Sax Guy, član grupe SunStroke Project koja je predstavljala Moldaviju 2010. i 2017. godine

Pesma Evrovizije se u nekim zemljama, posebno Ujedinjenom Kraljevstvu, vidi manje kao nadmetanje pesama nego kao prilika za smehom ispunjeno veče. Među komentarima takmičenja „koje volimo da mrzimo” (rečima Bi-Bi-Sija) britanskog komentatora Terija Vogana bili su i „to je jedna ista pesma koju Francuzi pevaju otkako su okačili veš po Mažino liniji”, „mora da nosiš tu košulju zato što si izgubio opkladu!”, ili pak „holandski glasači su tradicionalno ludi kao kofa žaba”. Danska je zvanično protestovala nakon što je Vogan tokom prenosa Pesme Evrovizije 2001. celo veče nazivao voditelje „Doktor Smrt i Vila Mlečnozuba”.

U Grčkoj su brojne organizacije pokušavale da spreče grupu da učestvuje. Niki Konstantinou, predsednik Unije vlasnika restorana i barova Grčke, je javno zatražila od naroda Finske i Grčke da ne dozvoli grupi Lordi učešće u takmičenju, tvrdeći da je grupa satanistička. Još tri organizacije u Grčkoj su pokrenule zakonske akcije protiv grupe. Sam Mr. Lordi je odgovorio na optužbe i čvrsto porekao satanizam. Izjavio je da satanističke grupe ne bi napisale pesme kao što su „Hard Rock Hallelujah” ili „Devil Is A Loser”. U Kipru, pravoslavne hrišćanske grupe su pokušale da spreče svoj javni servis da pošalje pesmu „El Diablo” (Đavo) na Pesmu Evrovizije 2021. godine, tvrdeći da je satanistička, i tražili slanje pesme koja „promoviše kiparsku istoriju, tradiciju i kulturu”. Protestanti su nosili znakove sa natpisima „protestujemo mirno, ne El Dijablu”, „odrekni se đavola, vrati se Hristu” i „Hrist spašava, El Diablo ubija". Pesma je ipak poslata na izbor.

Deo nastupa u kojem Sergej Stjepanov svira saksofon u pesmi Run Away sa kojom je grupa Sanstrouk Projekt predstavljala Moldaviju na Pesmi Evrovizije 2010, postao je internet fenomen širom sveta, a snimljena je i desetočasovna i mnoge druge verzije i parodije, pod nazivom Epic Sax Guy, koje su na Jutjubu pregledani više desetina miliona puta.

Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve je doveo u vezu poplave na Balkanu 2014. sa pobedom drag kvin Končite Vurst na Pesmi Evrovizije nekoliko nedelja ranije, objasnivši „da nas Bog iskušava kako bismo se vratili na pravi put”.

Pesma Evrovizije je bila tema skečeva u televizijskim serijama „Leteći cirkus Montija Pajtona” i „Beni Hil Šou”, kao i izraelskog filma „Kapkejkovi” i filma „Pesma Evrovizije: Priča vatrene sage” za koji je scenario pisao i igrao glavnu ulogu Vil Ferel.

Susedsko i glasanje dijaspore

Za više informacija pogledajte članak Glasanje na izboru za Pesmu Evrovizije#Glasanje u blokovima

Analize rezultata glasanja ukazuju i na „prijateljsko” glasanje, u kojem veliki broj poena razmenjuju susedne i politički bliske zemlje. Grčka i Kipar iz decenije u deceniju razmenjuju maksimalnih 12 poena. Izuzetno su jaki i baltički/nekadašnji sovjetski, skandinavski i balkanski glasački blokovi. Od uvođenja teleglasanja, na glasanje utiče i demografski faktor, pošto emigranti masovno glasaju za svoje etničke matice. Ova pojava je najprimetnija kod izvođača iz zemalja sa velikom emigracijom, na primer Turske i Grčke, ili etnički mešovitih regiona poput Balkana, tako da rezultati teleglasanja mogu podsećati na podatke iz etničkog popisa. Primera radi, 2005. godine, glasanje u finalu otvorila je Austrija ovako: 6 poena—Rumunija, 7 poena—Turska, 8 poena—Hrvatska, 10 poena—Bosna i Hercegovina, 12 poena—Srbija i Crna Gora. Pobornici Evrovizije pojavu blokovskog glasanja objašnjavaju time da je prirodno da publika na geografski i kulturno bliskim prostorima, često na tržištu istih medija i muzičkih kuća, ima sličan muzički ukus, te i da lakše prepoznaju izvođače iz bliskih zemalja.

LGBT+ vidljivost

Dana Internašonal, prva trans učesnica takmičenja i pobednica Pesme Evrovizije 1998

Izbor za Pesmu Evrovizije već decenijama ima svoje fanove u LGBT+ zajednici, a organizatori su se aktivno trudili još od 90-ih da te fanove uključe u takmičenje. Do danas, Pesma Evrovizije i dalje izaziva negodovanje među konzervativnim strujama koje uglavnom deluju na istoku Evrope.

Kritike i kontroverze

Pravila Evropske radiodifuzne unije pokušavaju da sačuvaju apolitični karakter manifestacije, ali je Pesma Evrovizije od svojih ranih faza predstavljala potencijalnu platformu za iskazivanje geopolitičkih stavova. Među najpoznatijim kontroverzama su svedočenja novinara o uticaju španskog diktatora Fransiska Franka na glasanje na Pesmi Evrovizije 1968. kako bi doneo pobedu Španiji, nakon čega je Masijel odnela pobedu za jedan poen iznad favorizovanog britanskog predstavnika Klifa Ričarda čija je pesma “Congratulations” kasnije postala poznata širom sveta.

Toto Kutunjo iz Italije je 1990. pobedio s pesmom “Insieme: 1992” posvećenoj formiranju Evropske unije

Pesma “E Depois do Adeus” Paula de Karvalja koja je predstavljala Portugaliju 1974. godine je dvadeset dana nakon takmičenja iskorišćena kao skrivena poruka na radiju upućena armiji za otpočinjanje Karanfilske revolucije kojim je svrgnut diktator Marselo Kaitano Grčka se povukla s takmičenja 1975. godine zbog debija Turske koja je izvršila invaziju na Kipar godinu dana ranije. Naredne godine se Grčka vratila s pesmom “Panagia Mou, Panagia Mou” koja je kritikovala tursku spoljnu politiku, zbog čega se Turska povukla s Pesme Evrovizije.

Na Pesmi Evrovizije 1990. je predstavljen veliki broj pesama inspirisanih padom Gvozdene zavese i Berlinskog zida i najavljenom Ugovoru o Evropskoj uniji, sa naslovima poput Zajedno:1992, Negde u Evropi, Nema više zidova, Živeti slobodno ili Brandenburška kapija.

Narandžasta revolucija u Ukrajini se desila 2004. godine nakon pobede te zemlje na Pesmi Evrovizija, pa je organizacija narednog izdanja shvaćena u političkom vrhu kao prilika da se Ukrajina pokaže u najboljem svetu. Pesma Razom nas bahato, himna revolucije, izabrana je za predstavnika te zemlje; po zahtevu EUR, iz teksta su uklonjene neposredne ode predsedniku Juščenku, a izvođenje prerađene „himne svih boraca za slobodu” pratili su vokali koji su pred kraj pokidali lance i okove.

Gruzija je prvobitno najavila povlačenje s Pesma Evrovizije 2009. godine u Moskvi zbog umešanosti Rusije u rat u Gruziji, ali je ipak potvrdila učešće nakon pobede na Dečjoj pesmi Evrovizije 2008. uz maksimalnih 12 poena od Rusije. Za predstavnika Gruzije je izabrana grupa “Stephane & 3G” s pesmom “We Don't Wanna Put In” koja je predstavljala igru reči koja je mogla da bude protumačena i kao politička poruka protiv tadašnjeg premijera Rusije Vladimira Putina. Referentna grupa ERU je uputila predlog gruzijskom emiteru da promeni pesmu ili, barem, reči, što je Gruzija odbila optužujući Rusiju da vrši pritisak, što je rezultiralo zvaničnim povlačenjem Gruzije s takmičenja te godine.

Salvador Sobral, pobednik 2017. godine, je majicom skrenuo pažnju na tekuću evropsku migrantsku krizu i tretman prema izbeglicama

Jermenija je Pesmu Evrovizije 2015. iskoristila kao priliku da obeleži sto godina od genocida nad Jermenima na području Osmanskog carstva. Sastavljena je grupa od jermenske dijaspore sa svih kontinenata i predstavljena pesma “Don't deny” („Nemoj da negiraš”), čiji je naslov mogao da se protumači kao direktna poruka državama koje odbijaju da priznaju karakter masovnih ubistava kao genocid, zbog čega je morao da bude promenjen naziv pesme.

Na konferenciji za medije 2017. nakon prvog polufinala je predstavnik Portugalije i kasniji pobednik takmičenja, Salvador Sobral, skrenuo pažnju na evropsku migrantsku krizu noseći majicu s natpisom “S.O.S. Refugees” i kritikujući tretman prema izbeglicama u Grčkoj, Turskoj i Italiji. ERU je izdao saopštenjem kojim je rekao da je Sobral iskoristio takmičenje da bi poslao političku poruku i da bi mogao da bude suspendovan ukoliko bi ponovo nosio istu majicu tokom festivala.

Nekoliko bivših predstavnika Belorusije je tokom 2020. i 2021. godine javno podržalo proteste protiv autoritarne vladavine Aleksandra Lukašenka, optužilo javni servis za cenzuru, pa i podržalo zabranu učešća toj zemlji na Pesmi Evrovizije. Eugen Perlin, dugogodišnji komentator takmičenja i voditelj Dečje pesme Evrovizije 2018. je napustio nacionalnu televiziju kao podršku protestima. Za predstavnika 2021. je Belorusija predstavila grupu “Glasovi s mesta” čiji je dotadašnji rad ismevao, pa je izabrana pesma “Ya nauchu tebya (I'll Teach You)” tako protumačena zbog čega je bila predmet kritika u beloruskoj javnosti. Evropska radiodifuzna unija je zahtevala promenu pesme zbog dovođenja u pitanje nepolitičke prirode i reputacije takmičenja.

Izrael i arapske zemlje

Izraelsko-arapski sukob i proistekla politička situacija su u velikoj meri uticali na učešće mnogih zemalja na Pesmi Evrovizije. Prvi nastup Izraela 1973. godine je bio pod posebnim merama opreza pošto se dogodio godinu dana nakon masakra izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu od strane palestinskih terorista iz organizacije „Crni septembar“.

Većina arapskih zemalja severne Afrike i bliskog istoka su takođe članice ERU i imaju pravo nastupa na Evroviziji. Tokom prenosa festivala 1978. godine jordanska televizija je za vreme nastupa Izara Koena ubacila intermeco, a prenos je prekinut istog momenta kada je Izrael proglašen za pobednika. Iako je izabrala predstavnika za Pesmu Evrovizije 1979. godine, Turska se povukla sa takmičenja u Jerusalimu zbog pritiska arapskih zemalja. Jedina arapska država koja je nastupila na ovom festivalu bio je Maroko koji je nastupio 1980 kada je Izrael odustao od učešća. Liban je najavio učešće 2005. u Kijevu i čak je bila izabrana i pesma, ali pošto zakoni te arapske zemlje zabranjuju bilo kakvo emitovanje izraelskih sadržaja, predstavnici državne televizije Libana su tražili od ERU-a dozvolu da tokom nastupa Širi Majmon puštaju reklame što je ERU odbila.

Mural u Đironi koji poziva na bojkot Pesme Evrovizije 2019. godine u Izraelu sa porukom „Slobodna Palestina”

Tokom nastupa na 2000. godine članovi grupe „Ping Pong” koji su predstavljali Izrael su mahali zastavama Izraela i Sirije pozivajući na mir u regionu. Na takmičenju 2009. godine su predstavnice Izraela bile Noa i Mira Avad, jevrejska i arapska pevačica koje su izvele pesmu „There Must Be Another Way” (Postoji i drugi način) koja je sadržala delove i na hebrejskom i arapskom jeziku. Njih dve su pesmu opisale ne kao pesmu mira, već kao pesmu koja poziva na poštovanje humanosti drugih.

Nakon trijumfa Izraela 2018. godine, tokom pobedničkog govora, Neta Barzilaj je izjavila: „Sledeći put u Jerusalimu”, što je izazvalo brojne kontroverze. Vlada Izraela je insistirala da se naredno izdanje takmičenja održi u Jerusalimu, koji svojim glavnim gradom smatra i Država Palestina, ali je zbog pritiska javnosti odabran Tel Aviv. Više od 140 umetnika iz celog sveta je potpisalo peticiju kojom pozivaju na bojkot Pesme Evrovizije u Izraelu zbog okupacije palestinskih teritorija, tretmana prema Palestincima u Izraelu i optužbi za ratne zločine počinjene od strane izraelske vojske. Predstavnici Islanda, grupa Hatari, su tokom prenosa finala pokazali palestinske transparente, a dvoje plesača tokom nastupa Madone u revijalnom delu se držalo za ruke dok su imali zalepljene zastave Izraela i Palestine na leđima.

Jugoslavija i proistekle zemlje

Jedina socijalistička država, potekla iz Istočnog bloka, koja je učestvovala na Pesmi Evrovizije je Jugoslavija, što je često tumačeno kao gest nezavisnosti Josipa Broza Tita od Moskve.

Nakon raspada Jugoslavije prve novoformirane države su debitovale 1993. godine. Hrvatska se predstavila s pesmom “Don't ever cry” koju je izvodila grupa „Put” i završila stihom „Nemoj da plačeš, moje hrvatsko nebo”, dok je Bosnu i Hercegovinu predstavljao Muhamed Fazlagić Fazla s pesmom „Sva bol svijeta” koja je govorila o tekućem ratu u toj zemlji. U medijima su bili aktuelni navodi da je proces izbora za predstavnike u Bosni i Hercegovini vođen po nacionalnom ključu kako bi se smenjivali konstitutivni narodi (Bošnjaci, Srbi, Hrvati). SR Jugoslaviji nije bilo dozvoljeno učešće zbog sankcija sve do petooktobarskih promena i prijema u Ujedinjene nacije. Proces primanja Srbije i Crne Gore u ERU je pokrenut 2002. godine, a definitivni debi na Pesmi Evrovizije se dogodio 2004. kada je Željko Joksimović osvojio drugo mesto s pesmom „Lane moje”.

Željko Joksimović na Pesmi Evrovizije 2004. godine, prvi od dva predstavnika Srbije i Crne Gore

Kao simboličan uvod u raspad državne zajednice SCG dve godine kasnije je u medijima predstavljan izbor za predstavnika 2006. godine. Na Evropesmi-Europjesmi održanoj u Beogradu se desio incident kada je publika negodovala zbog pobede crnogorske grupe No Name (No Nejm) nakon što članovi žirija iz Crne Gore nisu dali nijedan poen pobednicima Beovizije 2006, Flamingosima i Luisu, i drugoplasiranoj Ani Nikolić. Kako nije došlo do dogovora predstavnika RTS-a i RTCG-a, Srbija i Crna Gora je ostala bez predstavnika na Pesmi Evrovizije. S obzirom da je prijavila učešće i platila kotizaciju, bilo joj je dozvoljeno da glasa, što je bila jedinstvena situacija u istoriji takmičenja u kojoj je glasala zemlja koja nije imala predstavnika. Referendum o nezavisnosti Crne Gore je održan dan nakon takmičenja u Atini, na kojem se 55,5% izašlih opredelilo za proglašenje nezavisnosti Crne Gore.

U periodu priprema za Pesmu Evrovizije 2008. u Beogradu i izbor predstavnika Srbije, proglašena je nezavisnost Kosova što je dovelo do političke situacije u zemlji zbog kojeg je za nekoliko nedelja odložena Beovizija 2008, festival na kojem je izabran predstavnik. U medijima su se javljali navodi da su tekstovi pojedinih pesama na Beoviziji bili posvećeni kosovskoj tematici, što je Vladimir Graić nekoliko godina kasnije potvrdio komentarišući pesmu „Zavet” koju je izvodila grupa Beauty Queens (Bjuti Kvins). Slični navodi su postojali i za pobedničku pesmu Oro koju je izvodila Jelena Tomašević i u čijem se tekstu, između ostalog, pominje Vidovdan, praznik na koji se dogodila Kosovska bitka, kao centralni događaj kosovskog kulta.

Nakon što su predstavnici BJR Makedonije Vlatko Lozanoski i Esma Redžepova na 2013. godine objavili spot pesmu „Imperija”, on je bio predmet kontroverzi zbog toga što je ocenjen kao promocija projekta Skoplje 2014. Pesma je nakon mesec dana promenjena.

Prostor bivšeg Sovjetskog Saveza

Azerbejdžan i Jermenija

Vodeći razlog u političkom sukobu Azerbejdžana i Jermenije je status oblasti Nagorno-Karabah koju Azerbejdžan smatra svojom autonomnom oblašću, a koja je pod političkom i vojnom kontrolom većinski naseljenih Jermena koji su proglasili Republiku Arcah. Jermenija je debitovala 2006. godine s pevačem Andreom, koji je upravo iz sporne oblasti. Azerbejdžan je debitovao dve godine kasnije.

Na Pesmi Evrovizije 2009. godine je delegacija Azerbejdžana protestovala zato što je u razglednici koja je najavljivala jermenskog predstavnika prikazan spomenik Mi smo naše planine iz oblasti Nagorno-Karabah. Razglednica je promenjena, ali je tokom prezentovanja glasova Jermenije Sirušo u rukama držala tablu s koje je čitala glasove i na čijoj zaleđini se nalazila slika spomenika. Iste godine su postojale su optužbe da je na nacionalnoj televiziji Azerbejdžana bio zamagljen broj na koji je moglo da se glasa za Jermeniju, a naknadno je Ministarstvo nacionalne bezbednosti pozvalo na saslušanje nekoliko građana koji su glasali za Jermeniju.

Takmičenje 2012. je održano u Bakuu nakon pobede Azerbejdžana prethodne godine. Iako su vlasti Azerbejdžana obećale da će garantovati za bezbednost jermenskih predstavnika i fanova, Jermenija je odlučila da odustane od takmičenja nakon kampanje bojkota koju je predvodila grupa od 22 pevača i bivših predstavnika na Pesmi Evrovizije.

Predstavnica Jermenije Iveta Mukučjan je tokom prve polufinalne večeri 2016. godine mahala zastavom Republike Arcah, zbog čega su zvaničnici ERU najavili kaznu jermenskoj televiziji zbog kršenja zabrane slanja političkih poruka. Od kada se javno objavljuju detaljni rezultati i rangiranje članova žirija, gotovo svaki put su žiriji Azerbejdžana i Jermenije jedni druge jednoglasno stavili na poslednje mesto.

Rusija i Ukrajina

Politički odnosi Rusije i Ukrajine i njihov odnos na Pesmi Evrovizije je značajno promenjen nakon rat na istoku Ukrajine i Krimske krize. Zbog početka rata i otežane finansijske situacije, Ukrajina se povukla s Pesme Evrovizije 2015. godine, a Rusija je poslala popularnu pevačicu Polinu Gagarinu s pesmom posvećenoj miru. Gagarina je osvojila drugo mesto, a tokom procedure glasanja su voditeljke u hali, zbog zviždanja tokom dodele poena Rusiji, skretale pažnju da je Pesma Evrovizije muzičko takmičenje koje nije povezano s politikom.

Džamala iz Ukrajine je 2016. pobedila s pesmom „1944” koja govori o proterivanju Krimskih Tatara

Ukrajina se vratila naredne godine i odnela pobedu godine s pesmom „1944” koju izvodi Džamala, a koja govori o porodičnom iskustvu tokom proterivanja Tatara s poluostrva Krim od strane sovjetskih vlasti. Neposredno nakon samog odabira ove pesme, pojedini ruski političari, kao i vlasti proglašene Republike Krim, optužili su ukrajinske organe vlasti da se pesma koristi za „napad na Rusiju” i „isticanje tragedije Tatara da bi se evropskim gledaocima stvorila lažna slika navodnog sramoćenja Tatara na ruskom Krimu”.‍ Ipak, publika u Ukrajini je Rusiji dodelila maksimalnih 12 poena, dok je ruska publika dodelila Ukrajini 10 poena.

Julija Samojlova (ruska predstavnica 2018) je odabrana da predstavlja Rusiju 2017. godine na takmičenju održanom u Kijevu, ali je Služba za bezbednost Ukrajine zabranila je Samojlovoj ulazak na teritoriju zemlje na tri godine zbog kršenja zakona usled njenog nastupa na spornoj teritoriji Krim. ERU je predložila ruskoj televiziji da promeni takmičara ili da prenosi nastup svoje predstavnice preko satelita, što je odbijeno i što je dovelo do odustajanja Rusije od Pesme Evrovizije te godine.

Na izboru za predstavnika Ukrajine na Pesmi Evrovizije 2019. je pobedila pevačica Maruv, koja je odbila da potpiše ugovor kojim bi se obavezala da neće nastupati u Rusiji i da će predstavljati stavove ukrajinskog društva. Pevačica je izdala saopštenje u kojem je navela da ne želi da pretvara svoje učešće u promociju političara. Ukrajina je tako ostala bez predstavnika te godine.

Uoči Pesme Evrovizije 2022. izbori za predstavnicu Ukrajine ponovo su završeni kontroverzno, a njena pobednica Alina Paš optužena je da je na Krim ušla preko Rusije, čime se krše ukrajinski zakoni. Zatim ju je zamenila grupa Kalush Orchestra kao ukrajinski učesnik na takmičenju. Nakon ruske invazije na Ukrajinu i naknadnih protesta drugih konkurentskih zemalja, Rusija je u potpunosti isključena iz učešća u takmičenju.

Rusija i Gruzija

Gruzijski javni servis GPB je u avgustu 2008. otkrio da neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2009. koja se održavala u Moskvi, u Rusiji, zbog Rata između Gruzije i Rusije u 2008. godini. GPB je izjavio da „ne želi da učestvuje na takmičenju koje organizuje država koja krši ljudska prava i međunarodne zakone”. GPB je kasnije svoju odluku preinačio u decembru 2008. godine, posle razgovora sa Evropskom radiodifuznom unijom (ERU, koja organizuje Pesmu Evrovizije), kao i posle pobede Gruzije na Dečjoj pesmi Evrovizije 2008. na kojoj je Rusija dala svoje najveće poene (12 poena) Gruziji. U februaru 2009. godine se pojavila peticija pod imenom „Bojkotujmo Moskvaviziju” koja je pozivala na GPB da ne učestvuje na takmičenju.

Izbor pesme „We Don't Wanna Put In" (bukvalno, „Ne želimo da se trudimo" / „Ne želimo Putina") na gruzijskom nacionalnom izboru je praćen velikom medijskom pažnjom zbog političkih konotacija reči pesme. O ovoj pesmi, koja je kritika politike Vladimira Putina, se šuškalo širom Evrope, sa nagađanjima da nije podobna za Pesmu Evrovizije zbog pravila koja brane političke poruke u pesmama. Govornik GPB-a je odbacio navode da je pesma političke prirode, a ERU je odbila da da izjavu sve dok im pesma nije zvanično poslata kao gruzijska pesma za Pesmu Evrovizije. 2. marta 2009. je politička grupa Mlada Rusija održala protest u Moskvi protiv pesme.

Dana 10. marta 2009, ERU je rekla GPB-u da reči pesme krše pravila takmičenja i tražili od njih da reči pesme promene, ili da pošalju drugu pesmu. 11. marta, GPB je izjavio da pesma ili njene reči neće biti promenjeni, da pesma nema političku poruku i tvrdili su da je odbacivanje pesme od strane ERU politički pritisak Rusije na Gruziju. Gruzija se time efektivno povukla sa takmičenja. Ovo je bilo i potvrđeno 16. marta kad je izašao redosled nastupa na kom se Gruzija nije pojavila. Gruzija je trebalo da učestvuje u prvom polufinalu 12. marta 2009.

GPB nije ni emitovao takmičenje 2009, ali se vratio na takmičenje 2010. u Oslu, u Norveškoj.

Takmičenja po uzoru na Pesmu Evrovizije

Ime	Održavanje	Učestalost	Opis
Dečja pesma Evrovizije (engleski: Junior Eurovision Song Contest)	2003-danas	Jednom godišnje	Takmičenje za pevače od 9 do 14 godina starosti, formata i propozicija nalik na Pesmu Evrovizije, održava se od 2003. godine, takođe u organizaciji Evropske unije za radiodifuziju. ERU je takmičenje osnovala po uzoru na dečje takmičenje pesama, kasnije „Nordijsku dečju Evroviziju”, koja se od 2000. godine održavana u Danskoj.
Pesma Amerike (engleski: American Song Contest)	2022.	Jednom	Takmičenje veoma sličnog formata i propozicija nalik na Pesmu Evrovizije, koje će se održavalo 2022. u kom su se takmičile 50 američkih saveznih država, 5 američkih teritorija i Okrug Kolumbija (Vašington).
Pesma Turkvizije (turski: Türkvizyon Şarkı Yarışması)	2013-danas	Uglavnom jednom godišnje	Takmičenje osnovano od strane Turske posle povlačenja sa Pesme Evrovizije. Na njoj se takmiče države i autonomni regioni sa turkijskim stanovništvom.
Mladi Muzičari Evrovizije (engleski: Eurovision Young Musicians)	1982-danas	Jednom u dve godine	Takmičenje izvođenja klasične muzike za učesnike starosti između 12 i 21 godine. Održava se svake druge godine od 1982.
Hor Evrovizije (engleski: Eurovision Choir)	2017-danas	Jednom u dve godine	Takmiče se horovi iz zemalja članica ERU.
Međunarodni festival pesama u Sopotu (poljski: Sopot Festival)	1961-1980; 1984-2009; 2012-danas	Uglavnom jednom godišnje
Pesma Intervizije (poljski: Festiwal Interwizji)	1977-1980; 2008.	Jednom godišnje	Takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije na kojem su učestvovale zemlje bivšeg Istočnog bloka, koje je organizovala Intervizija, televizijska mreža nacionalnih emitera ovih socijalističkih zemalja. Pesma Intervizije je održavana u Sopotu kao zamena za Međunarodni festival; ukinuta je 1981. kada je u Poljskoj uvedeno vanredno stanje, a sam Festival je ponovo organizovan od 1985. pod starim imenom.
Orijent, Festival istočne muzike			Održan prvi put u Sarajevu, sa učesnicima iz Azije i Evrope.
Pesma Bundesvizije (nem. Bundesvision Song Contest)	2005-2015.	Jednom godišnje	Takmičenje šesnaest saveznih država Nemačke, koje od 2005. organizuje uticajni zabavljač Štefan Rab.
Magični cirkus Evrovizije (engleski: Eurovision Magic Circus Show)	2010-2012.	Jednom godišnje	U njemu su deca između 7 i 14 godina iz država stalnih članica ERU izvodila razne cirkuske tačke.
Ples Evrovizije (engleski: Eurovision Dance Contest)	2007. i 2008.	Jednom godišnje	Televizijsko takmičenje u plesnom sportu, koje se održalo 2007. i 2008. u organizaciji EUR i Bi-Bi-Sija. Otkazano je posle dva izdanja zbog manjka interesa.
Kanadska pesma Evrovizije (engleski: Eurovision Song Contest Canada)	2023.		Takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije u kom se takmiči 10 kanadskih provincija i 3 teritorije.
Latinoamerička pesma Evrovizije (engleski: Eurovision Song Contest Latin America)	2023.		Takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije na kom se takmiče države Latinske Amerike.
Azijska pesma Evrovizije (engleski: Eurovision Asia Song Contest)	Nije održano	/	Predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu na kom bi se takmičile države u Aziji i Pacifiku. Planovi su otkazani 2021. posle 5 godina neuspešnog razvijanja projekta.
„Svetska vizija: Američka himna” (engleski: World Vision: An American Anthem)	Nije održano	/	Predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu, na koji je američka televizijska mreža En-Bi-Si otkupila prava od EUR. Na takmičenju bi, učestvovale pesme iz 50 američkih saveznih država, a zamišljeno je kao konkurencija Idolu. Ovi planovi nisu ostvareni, ali je 15 godina kasnije En-Bi-Si ponovo otkupio prava od ERU za format Evrovizije i emitovaće Pesmu Amerike.
Talenat Evrovizije (engleski: Eurovision Talent Contest)	Nije održano	/	Prvo izdanje bi se održalo 2009. u Rusiji i otkrivalo bi novi pevački talenat Evrope.

Na jesen 2005, EUR je organizovala poseban program kao proslavu pedesetogodišnjice Pesme Evrovizije, koji je, pod nazivom Čestitamo! (po istoimenoj pesmi, sa kojom je Klif Ričard predstavljao Ujedinjeno Kraljevstvo 1968) održan u Kopenhagenu. U opuštenom programu slavljeničke atmosfere, koji je vodila Katrina Leskanič, učestvovao je uživo veliki broj učesnika iz prvih 50 godina i prikazani isečci iz istorije takmičenja, a među 14 pesama koje su prethodno odabrali EUR i publika glasanjem preko Interneta, birana je teleglasanjem najpopularnija pesma Evrovizije svih vremena, za koju je izabrana pesma Waterloo švedskih predstavnika ABBA 1974.

Literatura

• Kennedy O'Connor, John (2007). The Eurovision Song Contest: The Official History. UK: Carlton Books. str. 108–111. ISBN 978-1-84442-994-3. 
• O'Connor, John Kennedy (2005). The Eurovision Song Contest: 50 Years : the Official History. Carlton Books. ISBN 978-1-84442-586-0. 

Vanjske veze

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak o temi: Eurovision

• Šablon:Zvanični sajt
• www.ebu.ch — Zvanično mesto Evropske unije za radiodifuziju
• http://www.rts.rs/page/rts/ci/Eurosong.html — Zvanično mesto Pesme Evrovizije u Srbiji
• Organisation Générale des Amateurs d'Eurovision — Zvanična međunarodna organizacija obožavatelja Pesme Evrovizije
• wiwibloggs.com — Vodeći nezavisni evrovizijski portal
• www.escradio.com — Mrežni radio (u saradnji sa EUR) koji bez prestanka emituje evrovizijske pesme