Wikipedija

Pjesma Eurovizije 1956.

(Preusmjereno sa stranice Pesma Evrovizije 1956.)

Pesma Evrovizije 1956. je prvi po redu izbor za Pesmu Evrovizije. U organizaciji Evropske radiodifuzne unije (ERU) i domaćina emitera Švajcarske radiodifuzne korporacije (SRG SSR) i Radiotelevisione svizzera (RSI), takmičenje, prvobitno nazvano Velika evropska nagrada takmičenja za pesmu Evrovizije 1956. (fr. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1956; ital. Gran Premio Eurovisione 1956 della Canzone Europea;[1] engl. Grand Prix of the Eurovision Song Competition[2]), održano je u četvrtak 24. maja 1956. u Kursal teatru [en] u Luganu, u Švicarskoj, a voditelj je bio švajcarski televizijski voditelj Lohengrin Filipelo, što je do danas jedini put da je takmičenje vodio solo muški voditelj.

Pesma Evrovizije 1956.
Datumi
Finale24. maj 1956.
Organizacija
Mjesto održavanjaŠvicarska Kursal teatar, Lugano, Švajcarska
VoditeljiLohengrin Filipelo
RežiserFranko Maraci
Izvršni nadzornikRolf Liberman
Radiotelevizijska kuća SRG SSR
Vebsajteurovision.tv/event/lugano-1956 Uredi na Wikidati
Sudionici
Broj sudionica14 (7 zemalja su slale po dve pesme)
Debitanti Belgija
 Italija
 Luksemburg
 Njemačka
 Francuska
 Nizozemska
  Švicarska
Mapa država sudionica
  •      Države učesnice
Glasovanje
Sistem glasovanjaSvaka zemlja je imala žiri od dva člana. Svaki član žirija je ocenjivao svaku pesmu ocenom od 1 do 10 (uključujući i pesmu svoje zemlje).
Pobjednička pjesma  Švicarska — „Refrain”
Pesma Evrovizije  → 1957.

Inspirisan pre svega italijanskim muzičkim festivalom u Sanremu, koji se održava svake godine od 1951. godine, koncept televizijskog takmičenja za najbolju evropsku pesme, koji je prvobitno predložila italijanska televizija RAI, formulisao je ERU komitet na čelu sa švajcarskim emiterom i izvršnim direktorom Marselom Bezensonom. Nakon odobrenja na Generalnoj skupštini ERU-a 1955. godine, dogovorena su pravila i struktura takmičenja. Nekoliko pravila koja su korišćena u ovom prvom takmičenju će kasnije biti izmenjena za buduća izdanja, i to ostaje jedino izdanje u kojem je svaka zemlja bila predstavljena sa dve pesme, sa samo solo izvođačima dozvoljenim da se takmiče, i procesom glasanja koji je održan u tajnosti i gde su žiriji mogli da glasaju za pesme iz svoje zemlje.

U inauguracionom izdanju takmičenja učestvovalo je sedam zemalja, a prvi pobednik je bila zemlja domaćin Švicarska, sa pesmom Refrain u izvođenju Lis Asije. Rezultat je odredio okupljeni žiri sastavljen od po dva žirija iz svake zemlje, pri čemu je svaki član žirija rangirao svaku pesmu između 1 i 10 poena. Na kraju događaja proglašeni su samo pobednička zemlja i pesma, a rezultati preostalih učesnika nisu poznati. Iako je emitovan na televiziji i radiju preko mreže Evrovizije u deset zemalja, nije poznato da li postoji sačuvan video snimak događaja, a jedini dostupni video snimak je repriza izvođenja nezavisnog arhivara. Većina emitovanja je, međutim, dostupna u audio formatu.

Poreklo

uredi

Evropska radiodifuzna unija (ERU) formirana je 1950. godine među 23 organizacije sa ciljem da omogući kreativnu saradnju i razmenu televizijskih programa.[3][4] Reč „Evrovizija“ je prvi put upotrebljena kao telekomunikacioni termin u Ujedinjenom Kraljevstvu 1951. godine, u vezi sa programom Britanske radiodifuzne korporacije (BBC) koji je prenosila holandska televizija, a kasnije je korišćena kao naslov za novu prenosnu mrežu Unije nakon njenog stvaranja 1954.[5][6] Nakon formiranja ERU-a, niz značajnih događaja prenošen je kroz njene mreže u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Belgiju, Francusku, Zapadnu Nemačku, Holandiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. Serija međunarodnih programa razmene je potom organizovana za 1954. godinu, pri čemu je ova „evropska televizijska sezona“ prenošena uživo širom Evrope preko mreže Evrovizije.[3][5][7]

Nakon ove serije emitovanja, u okviru ERU-a je osnovan „Programski komitet“ koji je svake godine istraživao nove inicijative za saradnju između emitera, a Marsel Bezenson iz Švajcarske radiodifuzne korporacije (SRG SSR) služio je kao prvi predsednik komiteta. Ovaj komitet se složio da prouči koncept za novo televizijsko takmičenje evropskih pesama tokom sastanka u januaru 1955. godine, koncept koji je prvobitno predložila italijanska televizija RAI i inspirisana muzičkim festivalom u Sanremu, koji se održava svake godine od 1951.[5][8] Novo evropsko takmičenje je kasnije odobreno na godišnjoj Generalnoj skupštini ERU-a u oktobru 1955. godine, što je dovelo do stvaranja Velike nagrade Evrope.[5][9][10]

Lokacija

uredi

Prvo takmičenje za pesmu Evrovizije održano je u Luganu, u Švajcarskoj; zemlji je dodeljeno domaćinstvo takmičenja u oktobru 1955. na Generalnoj skupštini ERU-a nakon ponude Švajcarske radiodifuzne korporacije (SRG SSR) da organizuje događaj.[3][10] Pored toga, Švajcarska je bila logičan izbor iz tehničke perspektive za domaćinstvo onoga što je bio eksperiment u direktnim, simultanim, prekograničnim prenosima, pošto je njena geografska centralna lokacija u Evropi omogućila emitovanje širom kontinenta, kao i to što je zemlja domaćin sedišta ERU-a.[3][11]

Uzimajući inspiraciju iz italijanskog muzičkog festivala u Sanremu i Međunarodnog festivala pesme u Veneciji, sličnog takmičenja pesama koje je organizovao ERU, održanog 1955. godine i emitovanog na radiju, Lugano u kantonu Tičino izabran je za prvi grad domaćin od strane SRG SSR, sa Radiotelevisione svizzera na italijanskom jeziku (RSI) zadužen za produkciju.[9][11][12] Odabrano mesto za takmičenje je Teatro Kursaal , kazino i nekadašnje pozorište koje se nalazi na jezeru Lugano.[12][13] Pozorište, koje se koristilo za pozorišne i muzičke predstave, balske plesove i druge predstave, zatvoreno je ubrzo nakon poslednje predstave u aprilu 1997. pre nego što je srušeno 2001. kako bi se napravio prostor za proširenje kazina.[14][15]

Zemlje učesnice

uredi

Na ovom prvom takmičenju učestvovalo je sedam zemalja – Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Švajcarska i Zapadna Nemačka (na konkursu identifikovana jednostavno kao „Nemačka“). Veruje se da su Austrija i Danska takođe bile zainteresovane za učešće; međutim, emiteri iz tih zemalja su navodno propustili rok za ulazak.[12] Ove dve zemlje, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, su prenosile takmičenje zajedno sa zemljama učesnicama, a britanski BBC je odlučio da ne šalje prijavu za ovaj događaj u korist organizovanja sopstvenog takmičenja, Festivala britanskih popularnih pesama.[3][10][16] Redosled izvođenja zemalja i pesama su umetnički odredili švajcarski emiteri, uz doprinos i podršku muzičkih direktora iz svake zemlje.[3][17]

Dve izvođačice, Lis Asija iz Švajcarske i Mišel Arno iz Luksemburga, izvele su obe pesme za svoje zemlje.[18] Asija, kao i Kori Broken iz Holandije i Fud Leklerk iz Belgije, vratiće se da se takmiče u narednim izdanjima, te će se Asija i Broken vratiti 1957. i 1958, a Leklerk 1958, 1960. i 1962.[19][20][21]

Učesnici Pesme Evrovizije 1956.[22][23][24][25]
Država Emiter Izvođač Pesma Jezik Autor(i) Kondukter
  Belgija INR Fud Leclerc „Messieurs les noyés de la Seine” Francuski
  • Jean Miret
  • Robert Montal
  • Jack Say
 Léo Souris
Mony Marc „Le Plus beau jour de ma vie” Francuski
  • Claude Alix
  • David Bée
  Francuska RTF Mathé Altéry „Le Temps perdu” Francuski
  • André Lodge
  • Rachèle Thoreau
 Franck Pourcel
Dany Dauberson „Il est là” Francuski Simone Vallauris
  Njemačka NWDR[α 1] Freddy Quinn „So geht das jede Nacht” Njemački
Fernando Paggi
Walter Andreas Schwarz „Im Wartesaal zum großen Glück” Njemački Walter Andreas Schwarz
  Italija RAI Franca Raimondi „Aprite le finestre” Italijanski
  • Virgilio Panzito
  • Pino Perotti
 Gian Stellari
Tonina Torrielli „Amami se vuoi” Italijanski
  Luksemburg CLT Michèle Arnaud „Les Amants de minuit” Francuski Christian Guittreau Jacques Lasry
„Ne crois pas” Francuski
  • Pierre Lambry
  • Simone Laurencin
  Nizozemska NTS Corry Brokken „Voorgoed voorbij” Nizozemski Jelle de Vries Fernando Paggi[α 2]
Jetty Paerl „De vogels van Holland” Nizozemski
   Švicarska SRG SSR Lys Assia "Das alte Karussell" Njemački George Betz-Stahl Fernando Paggi
„Refrain” Njemački

Format

uredi
 
Marsel Bezenson (na slici 1980.) bio je ključan u kreiranju takmičenja kao predsednik Programskog odbora ERU-a.

Podgrupa za planiranje, na čelu sa Eduardom Hasom iz SRG SSR, formirana je nakon potpisivanja organizacije događaja kako bi se skovala pravila takmičenja. Uzimajući inspiraciju iz muzičkog festivala u Sanremu i Međunarodnog festivala pesama u Veneciji kao osnovu za planiranje novog takmičenja, grupa je napravila nekoliko amandmana i dodataka u ova pravila kako bi odgovarala svojoj međunarodnoj prirodi.[3][11][13] Predložene ideje, ali na kraju odbačene tokom ove faze planiranja, uključivale su da se svaka pesma po drugi put prikaže uz klavirsku pratnju umesto orkestralne podrške, kao i tehničke inicijative kao što je poseban producent iz svake zemlje učesnice uključene u organizaciju takmičenja. Novčana nagrada za pobednike je takođe bila isključena u ovoj fazi.[3][10] Pravila takmičenja su finalizovana i distribuirana članovima ERU početkom 1956. godine. Pravila detaljno određuju kriterijume za pesme i izvođače; detalji i zahtevi proizvodnje; rokovi za podnošenje materijala od strane emitera koji učestvuju; način kojim bi se odredila pobednička pesma; detalji u vezi sa finansiranjem manifestacije; i odgovornosti koje snose emiter domaćin i emiteri koji učestvuju.[17][28]

Prema pravilima takmičenja, svaka zemlja učesnica, koju predstavlja jedna organizacija članica ERU, prijavila je na konkurs najviše dve pesme u trajanju od tri do tri i po minuta, koje moraju biti isključivo originalne kompozicije.[3][17] Svaka organizacija koja učestvuje imala je isključivo diskreciono pravo o tome kako da odabere svoje prijave za takmičenje, ali ih je ERU snažno ohrabrio da održe svoja nacionalna takmičenja kako bi odredili svoje predstavnike.[17] Samo solo umetnici su imali dozvolu da se takmiče.[17] Nakon izvođenja svih pesama, pobednika je odredio žiri iz svake zemlje sastavljen od po dva pojedinca, pri čemu je svaki pojedinačni član tajno ocenio svaku pesmu od jednog do deset poena, uključujući i one koje predstavljaju svoju državu, pri čemu su veće ocene date cenjenijim pesmama.[17] Žiri je pratio takmičenje u posebnoj prostoriji na istom mestu u Luganu preko malog televizijskog ekrana, replicirajući uslove što je moguće bliže onima koje gledaoci kod kuće imaju gledajući takmičenje. Pobednička pesma bila je ona koja je dobila najveći broj glasova svih članova žirija.[3][17] Članovi žirija iz Luksemburga nisu mogli da prisustvuju takmičenju u Luganu, a nakon toga ERU je dozvolio dvojici švajcarskih državljana da glasaju umesto njih.[12][29] Ovo bi ostalo jedino takmičenje u kojem bi se mnoga od ovih pravila koristila, a nekoliko promena je napravljeno uoči takmičenja 1957. godine. To je uključivalo ograničavanje svake zemlje na samo jednu pesmu, proširenje broja izvođača kojima je dozvoljeno da učestvuju za svaku zemlju, uvođenje vidljivijeg sistema glasanja i ograničavanje svake zemlje tako da ne može da glasa za svoju pesmu.[30]

Franko Maraci je bio direktor događaja u ime RSI, a Rolf Liberman je nadgledao produkciju i razmatranje žirija u ime ERU-a kao izvršnog supervizora i predsednika žirija.[12][31] Svaku pesmu pratio je orkestar od 24 člana, a članovi Radiosa Orchestra su bili dopunjeni gudačima Simfonijskog orkestra italijanskog švajcarskog radija, kojim je predsedavao muzički direktor takmičenja Fernando Pađi.[3][17] Svakoj zemlji učesnici bilo je dozvoljeno da dopuni orkestar svojim muzičkim direktorom za nastupe svoje zemlje, a muzički direktor domaćin diriguje i za one zemlje koje nisu nominovale svog dirigenta.[3][17][25] Emiteri koji su učestvovali morali su da dostave ERU-u do 10. maja 1956. partiture za pesme koje su učestvovale za korišćenje od strane orkestra, audio zapise za svaku pesmu koja učestvuje, i kopije tekstova pesama za svaku pesmu na originalnom jeziku, kao i prevode na francuski ili engleski kao pomoć članovima žirija i komentatorima.[3][10][17] Potvrda izbora muzičkog direktora svake zemlje (ako je drugačiji od direktora domaćina) trebalo je da bude saopšten organizaciji između 21. i 24. maja.[17] Probe na mestu takmičenja sa takmičarima i orkestrom počele su 21. maja 1956.[3]

Pregled takmičenja

uredi
 
Lis Asija iz Švicarske (na slici 1957) bila je prva pobednica Pesme Evrovizije, i ponovo je predstavljala svoju zemlju na takmičenju 1957. i 1958. godine

Takmičenje je održano 24. maja 1956. sa početkom u 21:00 CET (20:00 UTC) sa približnim trajanjem od 1 sat i 40 minuta.[3][12] Događaj je na italijanskom jeziku vodio Lohengrin Filipelo.[12] Ovo je i dalje jedini put u kojem je takmičenje vodio solo muški voditelj, i jedno od samo dva takmičenja na kojima nije bila voditeljka, pored 2017. održanog 61 godinu kasnije.[10][32] Pored toga, ovo bi ostalo jedino takmičenje na kojem je bio muški voditelj tokom 22 godine, sve dok 1978. nije učestvovao muški i ženski duo.[33]

U pauzi između završnog takmičarskog čina i proglašenja pobednika, nastupili su Les Joyeux Rossignols i Les Trois Ménestrels [fr] kao zabava za publiku.[33] Po proglašenju rezultata, pobednički izvošač se vratio na scenu radi reprize pobedničke pesme kako bi se završilo emitovanje.[17][23]

Pobednička pesma je bila Refrain, koju je komponovao Geo Voumard, napisao Emil Gardaz, koju izvodi Lys Assia kao predstavnica zemlje domaćina Švicarske.[34] Tokom repriznog izvođenja pobedničke pesme, Asija je postala emotivna i zaboravila tekst pesme, nakon čega je zahtevala da orkestar pesmu počne ispočetka.[23]

Potpuni rezultati takmičenja tada nisu objavljeni, a samo je pobedničku pesmu na kraju emisije imenovao predsednik žirija Rolf Liberman; osim toga, ERU nije zadržao punu raspodelu glasova svakog porotnika.[12][35] Pokušaji da se rekonstruiše glasanje kroz intervjue sa članovima žirija takođe nisu uspeli da otkriju pouzdan rezultat.[12] Članak u italijanskim novinama La Stampa [en] objavljen 25. maja 1956, dan nakon takmičenja, izvestio je da je pobednička pesma Švajcarske dobila ukupno 102 boda, ali organizatori takmičenja to nikad nisu potvrdili.[36]

Rezultati Pesme Evrovizije 1956.[18][23]
# Država‍ Izvođač Pesma
1   Nizozemska Jetty Paerl „De vogels van Holland”
2    Švicarska Lys Assia „Das alte Karussell”
3   Belgija Fud Leclerc „Messieurs les noyés de la Seine”
4   Njemačka Walter Andreas Schwarz „Im Wartesaal zum großen Glück”
5   Francuska Mathé Altéry „Le Temps perdu”
6   Luksemburg Michèle Arnaud Ne crois pas
7   Italija Franca Raimondi „Aprite le finestre”
8   Nizozemska Corry Brokken „Voorgoed voorbij”
9    Švicarska Lys Assia „Refrain”
10   Belgija Mony Marc „Le Plus beau jour de ma vie”
11   Njemačka Freddy Quinn „So geht das jede Nacht”
12   Francuska Dany Dauberson „Il est là”
13   Luksemburg Michèle Arnaud „Les Amants de minuit”
14   Italija Tonina Torrielli „Amami se vuoi”

Međunarodni prenosi

uredi

Svaki emiter koji je učestvovao morao je da prenese takmičenje preko svojih mreža. Emiteri članovi ERU-a koji nisu učestvovali su takođe mogli da prenesu takmičenje kao „pasivni učesnici“.[17] Pored televizijskih kanala sedam emitera koji učestvuju i tri pasivna emitera koja ne učestvuju, takmičenje je takođe direktno emitovano na sedam radio mreža i snimljeno za kasniji prenos od još 13[3][13] Britanski BBC je samo delimično prenosio događaj uživo, pridružio se 45 minuta takmičenja i prikazao samo drugi set pesama iz svake zemlje.[2][3] Emiteri su mogli da pošalju komentatore da obezbede pokrivanje takmičenja na svom maternjem jeziku i da prenesu informacije o umetnicima i pesmama svojim televizijskim gledaocima.

Poznato je da ne postoji nijedan video snimak celog takmičenja, a jedini poznati snimci su snimci reprize pobedničke pesme putem žurnala i drugih snimaka. Kao takvo, ovo je jedno od samo dva izdanja takmičenja, zajedno sa takmičenjem 1964, od kojih nisu sačuvani video snimci celog događaja.[37] Audio većeg dela takmičenja je, međutim, preživeo, nedostaje samo deo intervalnog čina, a pokušaji da se pronađu audio-vizuelni materijali u vezi sa konkursom dali su neke rezultate poslednjih godina, uključujući veliku količinu fotografija i neke video snimke koje je napravio Švajcarski fotograf Vinčenzo Vikari iz publike u hali.[38][39][40]

Prenosi i komentatori u zemljama učesnicama
Država Emiter Prenos Komentatori Ref.
  Belgija INR INR Nepoznato [41]
NIR NIR Nepoznato [41]
  Italija RAI Programma Nazionale Franko Maraci [en] [42][43]
Secondo Programma
  Luksemburg CLT Télé-Luxembourg Nepoznato [44]
  Nemačka ARD Deutsches Fernsehen Nepoznato [41]
  Francuska RTF RTF Nepoznato [3][45]
Paris-Inter Nepoznato
  Holandija NTS NTS Piet te Nuyl Jr. [27][41]
  Švajcarska SRG SSR SRG Fric Šeufel [de] [45][46][47]
TSR Nepoznato
DRS Nepoznato
RSR Nepoznato
RSI Nepoznato
Prenosi i komentatori u zemljama koje ne učestvuju
Država Emiter Prenos Komentatori Ref.
  Austrija ORF Nepoznato Nepoznato [12]
  Danska Statsradiofonien Statsradiofonien TV Jens Frederik Lavaec [48]
  Ujedinjeno Kraljevstvo BBC BBC Television Service Vilfrid Tomas [en] [2][23]

Napomene

uredi
  1. ↑ U ime nemačkog konzorcijuma javnih emitera ARD-a[26]
  2. ↑ Dolf van der Linden, koji je prvobitno trebao da vodi orkestar za nizozemske nastupe, nije mogao da pristustvuje takmičenju, te je zamenjem kondukterom zemlje domaćina, Fernando Paggi.[27]

Reference

uredi
  1. ↑ Thorsson, Leif; Verhage, Martin (2006) (sv). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna. Stockholm: Premium Publishing. str. 8–9. ISBN 91-89136-29-2. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 „Thursday 24 May – Television”. Radio Times: str. 38. 18 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 11 August 2022. Pristupljeno 2 June 2022. 
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 93–96. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  4. ↑ Staff (17 May 2005). „Singing out loud and proud”. Bristol Evening Post (Daily Mail and General Trust). »In the mid-1950s, the members of the European Broadcasting Union set up an ad hoc committee to investigate ways of rallying the countries of Europe round a light entertainment programme. The European Broadcasting Union (EBU) was formed on 12 February 1950 by 23 broadcasting organisations from Europe and the Mediterranean at a conference in Devon, United Kingdom. It was on 6 June 1954, that Montreux became the venue for the first transmission by the EBU's Eurovision Network of the Narcissus Festival and its flower-bedecked procession floats. At Monaco, in late January 1955, this committee, chaired by Marcel Bezençon, director general of Swiss Television, came up with the idea of creating a song contest, inspired by the very popular San Remo Festival. The idea was approved by the EBU General Assembly in Rome on 19 October 1955, and it was decided that the first "Eurovision Grand Prix" – so baptised, incidentally, by a British journalist – would take place in spring 1956 at Lugano, Switzerland.« 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Jaquin, Patrick (1 December 2004). „Eurovision's Golden Jubilee”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 11 August 2004. Pristupljeno 29 May 2022. 
  6. ↑ Waters, George T. (Winter 1994). „Eurovision: 40 years of network development, four decades of service to broadcasters”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 27 June 2006. Pristupljeno 29 May 2022. 
  7. ↑ „Eurovision: About us – who we are”. Eurovision. Arhivirano iz originala na datum 14 June 2022. Pristupljeno 28 June 2020. 
  8. ↑ Sommerlad, Joe (18 May 2019). „Eurovision 2019: What exactly is the point of the annual song contest and how did it begin?”. The Independent. Arhivirano iz originala na datum 21 August 2020. Pristupljeno 29 May 2022. 
  9. ↑ 9,0 9,1 O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London: Carlton Books. str. 8–9. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Roxburgh, Gordon (19 October 2015). „A diamond day for the Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 30 July 2017. Pristupljeno 24 February 2021. 
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 „'Made in Italy': How Eurovision almost ended up in Venice annually!”. European Broadcasting Union. 13 May 2022. Arhivirano iz originala na datum 13 May 2022. Pristupljeno 29 May 2022. 
  12. ↑ 12,00 12,01 12,02 12,03 12,04 12,05 12,06 12,07 12,08 12,09 „Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 23 May 2022. Pristupljeno 29 May 2022. 
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Zwart, Josianne (4 November 2017). „A decade of song: Eurovision winners through the years (1956–1959)”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 4 November 2017. Pristupljeno 29 May 2022. 
  14. ↑ „History | Casinò Lugano”. Casinò Lugano. Arhivirano iz originala na datum 10 July 2018. Pristupljeno 29 May 2022. 
  15. ↑ Carniel, Jessica (2022). „High, Low and Participatory: The Eurovision Song Contest and Cultural Studies”. u: Dubin, Adam. The Eurovision Song Contest as a cultural phenomenon : from concert halls to the halls of academia. Routledge. ISBN 978-1-003-18893-3. 
  16. ↑ Jordan, Paul; Roxburgh, Gordon (11 January 2017). „Shining a light on the United Kingdom: 60 Years at Eurovision”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 24 April 2017. Pristupljeno 31 May 2022. 
  17. ↑ 17,00 17,01 17,02 17,03 17,04 17,05 17,06 17,07 17,08 17,09 17,10 17,11 17,12 „Reglement du Grand Prix Eurovision 1956 de la Chanson Européenne (version définitive)” [Rules of the Grand Prix of the Eurovision Song Competition 1956 (final version)] (fr). European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 20 June 2016. 
  18. ↑ 18,0 18,1 „Final of Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 19 October 2021. Pristupljeno 1 June 2022. 
  19. ↑ „Switzerland – Country Profile”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 17 May 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  20. ↑ „Netherlands – Country Profile”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 17 May 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  21. ↑ „Belgium – Country Profile”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 15 May 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  22. ↑ „Participants of Lugano 1956”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 2 June 2023. Pristupljeno 8 June 2023. 
  23. ↑ 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn: Telos Publishing. str. 96–100. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  24. ↑ „1956 – 1st edition”. diggiloo.net. Arhivirano iz originala na datum 4 May 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  25. ↑ 25,0 25,1 „Detailed overview: conductors in 1956”. And the conductor is.... Arhivirano iz originala na datum 1 July 2022. Pristupljeno 1 July 2022. 
  26. ↑ „Alle deutschen ESC-Acts und ihre Titel” (de). ARD. Arhivirano iz originala na datum 12 June 2023. Pristupljeno 12 June 2023. 
  27. ↑ 27,0 27,1 „Kijk naar: Song festival” (nl). De Telegraaf: str. 9. 24 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 30 May 2022. Pristupljeno 30 May 2022. 
  28. ↑ „Exclusively from the archive: The Rules of 1956!” (en-gb). European Broadcasting Union. 18 December 2008. Arhivirano iz originala na datum 2 December 2020. Pristupljeno 31 May 2022. 
  29. ↑ Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn: Telos Publishing. str. 99. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  30. ↑ Escudero, Victor M. (26 October 2017). „#ThrowbackThursday to 60 years ago: Eurovision 1957”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 2 January 2018. Pristupljeno 3 June 2022. 
  31. ↑ Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn: Telos Publishing. str. 100. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  32. ↑ Jordan, Paul (27 February 2017). „Let's hear it for the boys! Meet the hosts of Eurovision 2017”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 24 April 2017. Pristupljeno 1 June 2022. 
  33. ↑ 33,0 33,1 O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London: Carlton Books. str. 72. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  34. ↑ „Lys Assia – Switzerland – Lugano 1956”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 8 April 2022. Pristupljeno 18 July 2022. 
  35. ↑ Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1956 (Television programme) (in Francuski and Italijanski). Lugano, Switzerland: Radiotelevisione svizzera. 24 May 1956.
  36. ↑ „Canzoni tristi al concorso di Lugano” (it). La Stampa: str. 3. 25 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 1 June 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  37. ↑ „Copenhagen 1964 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala na datum 2 August 2017. Pristupljeno 1 June 2022. 
  38. ↑ Ibrayeva, Laura (14 April 2022). „New Footage and Photos From the Eurovision Song Contest 1956 Uncovered”. Eurovoix. Arhivirano iz originala na datum 14 April 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  39. ↑ „EA exclusief: Foto's van het ESF 1956 in Zwitsers archief gevonden” (nl). Eurovision Artists. 29 March 2022. Arhivirano iz originala na datum 17 May 2022. Pristupljeno 1 June 2022. 
  40. ↑ „New Photos From Eurovision 1956 Uncovered”. Eurovoix. 12 October 2022. Arhivirano iz originala na datum 17 October 2022. Pristupljeno 17 October 2022. 
  41. ↑ 41,0 41,1 41,2 41,3 „Wegwijs in de Aether” (nl). Limburgsch Dagblad: str. 9. 23 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 11 August 2022. Pristupljeno 30 May 2022. 
  42. ↑ „I programmi della tv”. La Stampa: str. 4. 23 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 30 May 2022. Pristupljeno 30 May 2022. 
  43. ↑ „Oggi e domani alla radio” (it). La Stampa: str. 6. Arhivirano iz originala na datum 30 May 2022. Pristupljeno 30 May 2022. 
  44. ↑ „Télé-Luxembourg” (de, fr). Luxemburger Wort: str. 8. 24 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 6 November 2022. Pristupljeno 6 November 2022. 
  45. ↑ 45,0 45,1 „Programmes des Émissions Suisses et Étrangères” (fr). Radio – Je vois tout (Lausanne, Switzerland: Héliographia SA): str. 37–39. 17 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 2 June 2022. Pristupljeno 2 June 2022. 
  46. ↑ „Programmes de la Télévision Suisse” (fr). Radio – Je vois tout (Lausanne, Switzerland: Héliographia SA): str. 23. 17 May 1956. Pristupljeno 30 May 2022. 
  47. ↑ „Do. 24. Mai” (de). Bild + Funk (21/1956): str. 43. 20 May 1956. OCLC 643528928. 
  48. ↑ „Programoversigt – 24-05-1956” (da). Dansk Kulturarv. 24 May 1956. Arhivirano iz originala na datum 5 June 2022. Pristupljeno 5 June 2022. 

Vanjske veze

uredi


Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pjesma_Eurovizije_1956.&oldid=42279512