Univerzijada

Univerzijada je međunarodno multisportsko takmičenje, koje pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) organizuje Međunarodni studentska sportska federacija (engl. International University Sports Federation, FISU), na kojima učestviju studenti sportisti. Često se nazivaju i Svetske studentske igre World Student Games odnosno World University Games.

Postoji Letnja i Zimska univerzijada. Prva Letnja univerzijada održana je 1959. u Torinu, Italija a Prva zimska 1960. u Šamoniju Francuska. Igre se održavaju svake dve godine. Do 1978 su održavane naizmenično Letnja neparnim, a Zimska parnim godinama, da bi od 1981 počele da se održavaju iste godine, neparnim godinama da se ne podudaraju sa Olimpijskim igrama.

Pravo učešća imaju redovni studenti stariji od 17, a mlađi od 28 godina.

Istorija

Letnje univerzijade

Preteče saveremenih univerzijada bili su Prve međunarodne studentske sportske igre u Parizu 1923, čiji je osnivač bio Žan Ptižan (Jean Petitjean). Igre je trebalo da se zovu Univerzitetska olimpijada, ali je predsednik MOKa Pjer de Kuberten zabranio (stavio veto) na ovaj naziv tvrdeći da se atribut „olimpijski“ može koristiti samo za Olimpijske igre. Međunarodne studentske sportske igre posle Pariza održane su i u Varšavi 1924, Rimu 1927, Parizu 1928, Darmštatu 1930, Torinu 1933, Budimpešti 1935, Parizu 1937. i Monaku 1939.

Posle Drugog svetskog rata igre su obnovljene 1947. kada su u Parizu održane Prve svetske studentske letnje sportske igre u organizaciji Međunarodnog saveza studenata (IUS) čije je sedište bilo u Pragu.

Pod uticajem Hladnog rata 1948. formira se nova organizacija Međunarodna federacija univerzitetskog sporta (FISU) čiji su osnivači bili članovi 19 zapadnoevropskih zemalja, a prikučile su se i neke zemlje Južne Amerike i Azije.

Od 1949. godine dve studentske federacije organizuju svoje igre - IUS 1949. u Budimpešti, 1951. u Berlinu i 1954. u Budimpešti, a FISU Sportske letnje nedelje FISU: 1949. u Meranu, 1951. u Luksemburgu, 1953. u Dortmundu i 1955. u San Sebastijanu.

Od održavanja odvojenih igara odustaju obe federacije 1957. i zajedno učestvuju na Univerzitetskim igrama Pariza (30. avgust - 8. septembar 1957.) organizovanim povodom 50-godišnjice Nacionalne unije studenata Pariza poznate pod imenom „Igre ujedinjenja“. Nakon dve godine u Torinu održana je u organizaciji FISU prva Letnja univerzijada.

Zimske univerzijade

Kao i kod letnjih preteča su bile Međunarodne studentske zimske sportske igre održane 1928. godine u Kortini d'Ampeco u Italiji. Pre Drugog svetskog rata održane su i zimske igre u Davosu 1930, Bardonekiji 1933, Sankt Moricu 1935. Cel am Zeu 1937. i Trondhajmu 1939.

Međunarodni savez studenata (IUS) obnovio je zimske igre 1947. u Davosu, Rascepom u svetskom studentskom pokretu Međunarodna federacija univerzitetskog sporta (FISU) organizuje Zimske nedelje FISU 1951. u Badgaštajnu, 1953. u Sankt Moricu, 1955. na Jahorini, 1957. u Obermergau i 1959. u Cel am Zeu. Međunarodni savez studenata (IUS) je održao svoje zimske igre u Pojani Brašov 1951, Zemeringu 1953. i Zakopanima 1956.

Ujedinjenjem razdvojenih studentskih organizacija u FISU 1959, Prva zimska univerzijada održana je u Šamoniju 1960. godine.

Sportovi

Broj sportova i na letnjim i na zimskim se često menjao. Evo sportova Letnje univerzijde 2007. godine.

1. Atletika

2. Badminton

3. Vodeni sportovi

4. Gimnastika

5. Golf

6. Mačevanje

7. Košarka

Košarka - muški

Košarka - žene

8. Odbojka

Odbojka - muški

Odbojka - žene

9. Softbol

10. Stoni tenis

11. Streljaštvo

Puška i pištolj

Sačmara

12. Tekvondo

13. Tenis

14. Fudbal

Fudbal - muški

Fudbal - žene

15. Džudo

Sportovi zimskih univerzijada:

Mesta održavanja Univerzijda

Godina	Igre	Letnje univerzijade	Igre	Zimske univerzijade
1959.	I	Torino, Italija		—
1960.		—	I	Šamoni, Francuska
1961.	II	Sofija, Bugarska		—
1962.		—	II	Vilar, Švicarska
1963.	III	Porto Alegre, Brazil		—
1964.		—	III	Špindleruv Mlin, Češka
1965.	IV	Budimpešta, Mađarska		—
1966.		—	IV	Sestrijere, Italija
1967.	V	Tokio, Japan		—
1968.		—	V	Insbruk, Austrija
1970.	VI	Torino, Italija	VI	Rovanijemi, Finska
1972.		—	VII	Lejk Plesid, Sjedinjene Američke Države
1973.	VII	Moskva, Sovjetski Savez		—
1975.	VIII	Rim, Italija	VIII	Livinjo, Italija
1977.	IX	Sofija, Bugarska		—
1978.		—	IX	Špindleruv Mlin, Češka
1979.	X	Meksiko siti, Meksiko		—
1981.	XI	Bukurešt, Rumunija	X	Haka, Španija
1983.	XII	Edmonton Kanada	XI	Sofija, Bugarska
1985.	XIII	Kobe, Japan	XII	Beluno, Italija
1987.	XIV	Zagreb, SFR Jugoslavija	XIII	Štrpske Pleso, Češka
1989.	XV	Duizburg, Njemačka	XIV	Sofija, Bugarska
1991.	XVI	Šefild, Ujedinjeno Kraljevstvo	XV	Saporo, Japan
1993.	XVII	Bafalo, Njujork, Sjedinjene Američke Države	XVI	Zakopane, Poljska
1995.	XVIII	Fukuoka, Japan	XVII	Haka, Španija
1997.	XIX	Palermo, Italija	XVIII	Mudžu, Južna Koreja
1999.	XX	Palma de Majorka, Španija	XIX	Poprad, Slovačka
2001.	XXI	Peking, Kina	XX	Zakopane, Poljska
2003.	XXII	Daegu, Južna Koreja	XXI	Tarvizio, Italija
2005.	XXIII	Izmir, Turska	XXII	Insbruk / Zefeld, Austrija
2007.	XXIV	Bangkok, Tajland	XXIII	Torino, Italija
2009.	XXV	Beograd, Srbija	XXIV	Harbin, Kina
2011.	XXVI	Šenžen, Kina	XXV	Erzurum, Turska
2013.	XXVII	Kazanj, Rusija	XXVI	Trentino, Italija¹
2015.	XXVIII	Kvangdžu, Južna Koreja	XXVII	Granada, Španija
2017.	XXIX	Tajpej, Republika Kina²	XXVIII	Almati, Kazahstan
2019.	XXX	—³	XXIX	Krasnojarsk, Rusija