2. proleterska (srpska) udarna brigada

(Preusmjereno sa stranice Druga proleterska udarna brigada)

2. proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada, takođe 2. srpska proleterska brigada,[1] je bila (elitna) brigada NOVJ. Formirana je od srpskih ustanika iz Užica, Čačka i Šumadije, nakon njihovog povlačenja u Bosnu.

2. proleterska (srpska) udarna brigada
Osnivanje1. mart 1942.
Mesto formiranja:
Čajniče
Formacijačetiri bataljona
Jačinaoko 1.000 vojnika i oficira
DeoNOV i PO Jugoslavije
Angažovanje
OdlikovanjaOrden narodnog heroja
Orden nar. oslobođenja
Orden partizanske zvezde
Orden bratstva i jedinstva
Orden za hrabrost
Komandanti
KomandantRatko Sofijanić

Druga proleterska NOU brigada je na svom ratnom putu prešla oko 24.000 kilometara U njenim redovima borilo se oko 15.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije. Izbacila je iz stroja oko 62.000 neprijateljskih vojnika. Dala je veliki broj rukovodećih kadrova, kao i 48 narodnih heroja. Među njima je i Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije.

Zajedno sa Prvom proleterskom brigadom, imala je veliku ulogu u stvaranju operativnih jedinica Jugoslovenske armije.

Formiranje

uredi

Brigada je formirana naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 1. marta 1942. godine, u Čajniču, od boraca Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog partizanskog odreda. Na dan formiranja imala je četiri bataljona sa oko 1.000 boraca.

Prvi komandant brigade bio je Ratko Sofijanić, narodni heroj, politički komesar Milinko Kušić, narodni heroj, a partijski rukovodilac i zamenica političkog komesara Spasenija Cana Babović, narodni heroj.

Borbeni put brigade

uredi

Druga proleterska brigada je do formiranja Druge proleterske divizije, 1. novembra 1942. godine, bila pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. U martu i prvoj polovini aprila delovala je u istočnoj Bosni. Zauzela je Borike, oslobodila Vlasenicu, Bratunac, Miliće, Srebrenicu i Drinjaču; potom je vodila borbe na Romaniji i učestvovala u napadima na ustaška uporišta u Rogatici i Han-Pijesku. U drugoj polovini aprila delom svojih snaga izvela je uspješan napad na ustaško uporište Borač u Hercegovini.

Tokom Treće neprijateljske ofanzive imala je veoma teške zadatke, najpre je vodila borbe oko Čajniča, Goražda, Foče, na sektoru Pljevlja, a u prvoj polovini juna vodila je teške borbe sa četnicima na Durmitoru i na Gatu, kod Gacka.

Pohod u Bosansku krajinu

uredi

Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Vodila je borbe oko Kalinovika, učestvovala u rušenju železničke pruge Sarajevo-Mostar, u zauzimanju Tarčina i Pazarića, zatim u borbama na sektoru Travnika, Donjeg Vakufa i Bugojna. Od kraja jula do polovine oktobra 1942. vodila je veliki broj teških borbi. Zajedno sa Četvrtom proleterskom, Desetom hercegovačkom i Prvom krajiškom učestvovala je u napadu na Kupres. Učestvovala je i u oslobođenju Jajca, 25. septembra 1942. godine.

Sedamnaestog oktobra je u Drvaru, od Vrhovnog komandanta NOP i NOVJ Josipa Broza Tita primila proletersku zastavu. Od tada do početka bitke na Neretvi delovala je oko Bosanskog Grahova, Livna, Kupresa, Duvna i u Kninskoj krajini. Izvela je protivudar protiv italijanske divizije "Sasari" i četnika od 26. do 28. oktobra i čišćenje Kninske krajine od četnika i ustaša. Vodila je borbe za Livno od 5. do 15. decembra i izvršila napad na Kupres.

Bitka na Neretvi

uredi
Glavni članak: Bitka na Neretvi
 
Borci 4. bataljona 2. srpske brigade maršuju od Neretve ka frontu između Prozora i Gornjeg Vakufa, gde su razbili neprijatelja u bici za ranjenike.

Krajem januara vodila je žestoke borbe kod Knina i Strmice. Od tada do forsiranja Neretve vodila je borbe za Imotski i Posušje (9. i 10. februara 1943), prodrla u dolinu Neretve, zauzela Drežnicu i Grabovo 16/17. februara, gde se istakla i razbila bataljon divizije "Murđe". Zajedno s još osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa, i naročito se istakla (razbila bataljon 717. nemačke divizije). Tim uspesima spašeni su ranjenici i olakšan je položaj snaga NOVJ na Neretvi.

U ofanzivnim poduhvatima Glavne operativne grupe s Neretve, brigada je vodila teške borbe s četnicima kod Krsca, na Prenju, kod Bijele, Boračkog jezera, Glavatičeva, Obija i Kalinovika. U aprilu je učestvovala u borbama na Drini. Njena dva bataljona su zajedno sa Četvrtom i Petom proleterskom brigadom učestvovala u borbama na Javorku, kod Nikšića, 1. i 2. maja 1943. godine, kada su razbijene italijanske i četničke snage jačine nekoliko bataljona.

Bitka na Sutjesci

uredi
Glavni članak: Bitka na Sutjesci

Za vreme bitke na Sutjesci, učestvovala je 24. i 25. maja u pokušaju proboja jugoistočno od Foče, a od tada pa do 10. juna vodila je teške borbe na Vučevu, za Košur, kod Suhe, na Barama i Košuti. Njen uspeh na Vučevu i Košuti spada u najznačajnije borbe u ovoj bici. Ostalo je upamćeno da 10. juna na Zelengori, kada je Luftwaffe izvršio 63 borbena leta protiv partizana, delovi 2. proleterske brigade su uspeli da obore jedan nemački avion.[2]

Veoma je značajno i učešće brigade u proširenju proboja nemačkog obruča na Zelengori 11. juna, kao i u proboju drugog obruča na komunikaciji KalinovikFoča. S ove komunikacije borbom se probila na sever, oslobodila je Olovo, 24/25. juna, a dva dana kasnije učestvovala je u oslobođenju Kladnja. Od tada do početka septembra deluje oko Tuzle i na planini Ozrenu. Učestvuje u razbijanju jakih četničkih i drugih snaga.

Kapitulacija Italije

uredi

Nakon kapitulacije Italije u Jugoslaviji, 2. proleterska brigada je prešla u rejon Foče, pa u Sandžak. Oslobodila je Foču (3/4. septembra 1943), Pljevlja (22. septembra), Prijepolje; pa je učestvovala u oslobođenju Bijelog Polja, Berana i Kolašina.

Pred odlazak iz Pljevalja, 27. oktobra 1943. godine, dobili smo 17 Italijana, koji su posle kapitulacije došli u naše jedinice. [....] Prema Italijanima smo se vrlo lepo ponašali i pokazivali drugarsku pažnju. Time su bili veoma zadovoljni i osećali su se kao naši borci.[3]

– Nikola Kovačević

Pohod u Srbiju

uredi
 
Borci 2. proleterske brigade na Kopaoniku 1944. U prvom planu Sredoje Urošević.

2. srpska proleterska brigada oslobodila je Priboj i prešla u Srbiju. Mesec dana vodila je borbe na Zlatiboru i drugim mestima. Kod Prijepolja je, 4. decembra, u žestokoj iznenadnoj borbi pretrpela velike gubitke. Ponovo je prešla u Srbiju, i u decembru 1943. i januaru 1944. vodila je više borbi na Zlatiboru, za Ivanjicu, kod Arilja, u rejonu Priboja i drugih mesta.

Sredinom marta 1944. godine, u sastavu Udarne grupe divizija ponovo prodire u Srbiju. Od tada do 21. maja vodila je gotovo neprekidne borbe u zapadnoj Srbiji i Sandžaku (Rudo, Zlatibor, Ivanjica, Kaona, Povlen), ali je bila prinuđena da se povuče u Crnu Goru.

Završne operacije

uredi

U junu i julu 1944. godine vodila je borbe na sektoru Andrijevice. Pored ostalog, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U prodoru Operativne grupe divizija iz Crne Gore u Srbiju učestvovala je u borbama na Pešterskoj visoravni i na Ibru. U avgustu deluje na Kopaoniku, u Župi, Rasini, i oko Kuršumlije, gde se ističe u razbijanju četnika. U septembru učestvuje u borbama na Ibru, kod Požege i Gornjeg Milanovca.

Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, gde se naročito istakla. Od tada do kraja decembra delovala je na Sremskom frontu. U februaru i martu 1945. godine učestvovala je u borbama na Drini (Banja Koviljača i Loznica). U aprilu je učestvovala u oslobođenju dela istočne Bosne (Bijeljina, Brčko, Šamac), a zatim u borbama u Slavoniji, pa na Majevici.

Komandni sastav brigade

uredi
 
Posle tri godine sa rodbinom. Veselin Perović Trušo u rodnom selu Brezni kod Gornjeg Milanovca, septembra 1944.
  • Komandanti brigade:
  • Politički komesari brigade:
  • Načelnici Štaba brigade:
    • Pavle Ilić Veljko — od formiranja brigade do maja 1942.
    • Vaso Jovanović — od maja do juna 1942.
    • Vojislav Đokić — od juna do decembra 1942.
    • Sredoje Urošević — od decembra 1942. do septembra 1943.
    • Nikola Ljubičić — od januara do februara 1944.
    • Božidar Đorđević — od maja 1944. avgusta 1944.
    • Lazar Tešić — od avgusta 1944. do aprila 1945.
    • Radomir Ninčić — od aprila 1945. do kraja rata
  • Zamenici komandanta brigade:
    • Ljubodrag Đurić — od formiranja brigade do juna 1942.
    • Miodrag Milovanović Lune — od juna 1942. do aprila 1944.
    • Veselin Perović Trušo — od maja 1944. do aprila 1945. (od maja do oktobra 1944. privremeno je vršio dužnosti komandanta brigade[4])
    • Mileta Lukić — od aprila 1945. do kraja rata
  • Zamenici političkog komesara brigade:

Narodni heroji brigade

uredi
 
Spasenija Cana Babović, narodni heroj brigade.

Priznanja

uredi

Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom za hrabrost. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.

Literatura

uredi

Izvori

uredi

Vidi još

uredi

Vanjske veze

uredi