Ариље

Ариље
Главна улица у Ариљу

Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Ариље
Становништво
Становништво (2011)	6744
Положај
Координате	43°45′07″N 20°05′26″E / 43.751833°N 20.090666°E / 43.751833; 20.090666
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	350 m
Ариље Ариље na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број	31230
Позивни број	031
Регистарска ознака	-{UE}-

Координате: 43° 45′ 07" СГШ, 20° 05′ 26" ИГД

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 6744 становника (према попису из 1991. било је 6074 становника).

Selo Radoševo Opšina Arilje, Plaža Sokolica, 9km od Sirogojna, 22km od Arilja

Selo Radoševo Opština Arilje, Plaža Sokolica, 9km od Sirogojna, 22km od Arilja

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

ИсторијаUredi

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге доИвањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је арињски манастир за ценатар моравичке епископије. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

ДемографијаUredi

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	785	^[1]
1953.	1006
1961.	1328
1971.	3164
1981.	4982
1991.	6074	6025
2002.	6815	6744
2011.		6762

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	6.600	97,86%
Роми	55	0,81%
Црногорци	22	0,32%
Југословени	15	0,22%
Хрвати	5	0,07%
Муслимани	5	0,07%
Горанци	5	0,07%
Руси	4	0,05%
Украјинци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Мађари	2	0,02%
Македонци	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Словаци	1	0,01%
непознато	2	0,02%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	2	10
80+	17	41
75-79	39	60
70-74	76	102
65-69	97	124
60-64	124	135
55-59	176	160
50-54	248	271
45-49	285	304
40-44	305	291
35-39	223	301
30-34	222	245
25-29	265	274
20-24	238	246
15-19	279	277
10-14	261	246
5-9	203	192
0-4	211	194
просек	34.3	36.0

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	266	327	470	1109	1680	1921	2161

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	315	440	446	702	169	71	13	4	1	-	3.12

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2596	740	1746	66	43	1
Женски	2841	631	1767	325	112	6

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1296	122	-	-	537	45	112	119	44	75
Женски	1123	95	-	-	461	15	16	166	34	6
Оба	2419	217	-	-	998	60	128	285	78	81
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	19	79	51	45	22	-	-	17
Женски	17	15	66	86	123	16	1	-	6
Оба	26	34	145	137	168	38	1	-	23

Знаменити АриљциUredi

Драгојло Стојић, познати партизански херој
Добрило Ненадић, српски књижевник
Ацо Јовичић, бивши начелник Војномедицинске академије
Константин Зечевић, познати међународни фудбалски судија судио је на Светском првенству и некадашњи генерални секретар Црвене Звезде
Небојша Крупниковић, познати фудбалер Црвене Звезде

РеференцеUredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]