Otvori glavni meni

1807 (MDCCCVII) je bila redovna godina koja počinje u četvrtak u gregorijanskom, odnosno redovna godina koja počinje u utorak u julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine: 1804 1805 180618071808 1809 1810
1807 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1807
MDCCCVII
Ab urbe condita 2560
Islamski 1221 – 1222
Iranski 1185 – 1186
Hebrejski 5567 – 5568
Bizantski 7315 – 7316
Koptski 1523 – 1524
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1862 – 1863
 - Shaka Samvat 1729 – 1730
 - Kali Yuga 4908 – 4909
Kineski
 - Kontinualno 4443 – 4444
 - 60 godina Yin Vatra Zec
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11807
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1807:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi / Уреди

Januar/SiječanjUredi / Уреди

Februar/VeljačaUredi / Уреди

 
"Napoleon na bojištu Eylau", deo Grosove slike

Mart/OžujakUredi / Уреди

  • 2. 3. - Zabranjen uvoz robova u SAD, počevši od sledeće godine.
  • 7. 3. (23. 2. po j.k.) - Sulejman-paša krenuo iz Beogradskog grada (otkriveno je da je pozivao susedne pašaluke u pomoć), ali je ubijen - slede pokolji Turaka u Beogradu i drugim mestima[1].
  • 9. 3. - Turci napustili i Donji grad Beogradske tvrđave, čime je čitav grad oslobođen.
  • 9. 3. - Alexandre Pétion je predsednik Republike Haiti, na jugu zemlje (do 1818).
  • 10. 3. - Ruska flota zauzima ostrvo Tenedos.
  • 14. 3. - Ostrvo Bonaparte (Reunion) u Indijskom okeanu pogodio je još jedan ciklon, nakon oluja prošle zime i suše - razorena poljoprivreda napušta kafu, karanfilić i pamuk u korist šećerne trske.
  • 18. 3. - Aleksandrijska ekspedicija: Britanci se iskrcavaju u Egiptu, u korist mameluka protiv Muhamed Alija. Pušteni su u Aleksandriju, ali nemaju sreće u unutrašnjosti - zemlju napuštaju u septembru.
  • 19. 3. - Pruski grad Danzig pod francuskom opsadom.
  • 24. 3. - Umro splitski nadbiskup Lelije Cipiko - stolica upražnjena do 1828, kada je snižena u biskupiju, udruženu sa makarskom.
  • 25. 3. - Zakon o trgovini robovima je zabranjuje u Britanskoj imperiji (ropstvo je ukinuto 1833).
  • 25. 3. - Britanska vlada Williama Grenvillea pala po pitanju emancipacije katolika, čemu se kralj protivi. Sledi William Cavendish-Bentinck, 3. vojvoda od Portlanda (do 1809) na čelu pristalica pokojnog Pitta (W.C-B. je već bio premijer 1783).
  • 25. 3. - Željeznica Swansea and Mumbles u južnom Walesu postaje prva koja prevozi putnike sa kartama (konjska vuča, duljina 8,8 km).
  • 29. 3. -   Heinrich Wilhelm Olbers otkrio asteroid 4 Vesta (do 1850-ih je smatrana za planetu).
  • 31. 3. (19. 3. po j.k.) - Predsednik Pravitelstvujuščeg Sovjeta knez Sima Marković izjavio da Srbija smatra sebe za nezavisnu državu, nakon što su Turci tražili 20.000 vojnika za rat protiv Rusije[1].

April/TravanjUredi / Уреди

  • april-jun - Napoleon stanuje u zamku Finckenstein, tu je i Marie Walewska s kojom se upoznao zimus.
  • 7. 4. - U Francuskoj su već pozvani regruti iz klase 1808, jedinice daju i Italijani i Španci[2].
  • 4 - 12. 4. - Frobergova pobuna na britanskoj Malti.
  • april - U Sremu je izbio Ticanov ustanak - ubrzo ugušen.
  • april - Crnogorski i hercegovski ustanici opkolili Nikšić, ali Crnogorci se povlače; pokušavaju da osvoje Klobuk i Trebinje ali su poraženi (Turcima su pomagali Francuzi)[1]
  • april - Jakov Nenadović pokušava da napadne Soko, ali ubrzo odustaje.[3]
  • 21. 4. - Muhamed Ali porazio Britance kod Rozete.
  • 24. 4. (12. 4. po j.k., Veliki petak) - Teške borbe kod Deligrada, smrtno ranjen Vuča Žikić[1].
  • 26. 4. - Bartensteinski ugovor: prusko-ruski sporazum protiv Napoleona.
  • proleće - Milenko Stojković vodi borbe oko Negotina, srpske čete dopiru do Vidina, ali biće opkoljen između Štubika i Malajnice[1].
  • proleće - Pokret srpskih seljaka u 20 sela spahiluka Voćin (Vučin) na čelu sa Stevanom Filipovićem iz Naukovca zbog spahijskih nepravdi.[4]
  • proleće - leto - Prvi srpski ustanak: ustanici ulaze u Prokuplje i Kuršumliju, pokušavaju sa Leskovcem, vode borbu u Grdeličkoj klisuri. Sa Rogozne privremeno blokiraju put iz Kosova prema Bosni. Nakratko zauzimaju Priboj, Rudo i Višegrad. Semberija i bosansko Podrinje su u ustanku, što bosanski ajani i paše suzbijaju[5].

Maj/SvibanjUredi / Уреди

  • 10. 5. - Ugovor iz Finkensteina između Francuske i Persije - franko-persijska alijansa traje samo do 1809.
  • maj - Miloradovič pokušao zauzeti Giurgiu ali se mora vratiti u Bukurešt.
  • maj - Pronela se glasina da pančevački Srbi nameravaju pobiti sve Nemce na Tijelovo - u gradu i okolini je pojačana austrijska vojska[6].
  • 22 - 23. 5. - Dardanelska bitka: Senjavinov uspeh.
  • 24. 5. - Danzig se predao Francuzima, maršal Lefebvre će dobiti titulu Duc de Dantzig.
  • 29. 5. - Janičari na čelu sa Kabakçı Mustafom, protivnici reformi Nizam-I Cedid, zbacili sultana Selima III i postavili Mustafu IV (do 1808).
  • maj, krajem - Srpska ofanziva prema Bosni[3].
  • maj-jun - Bitka na Štubiku, u istočnoj Srbiji.
  • maj-jun - Ruski pomorci Hvostov i Davidov spalili japansko naselje na Iturupu, pljačkaju japanske brodove oko Hokaida.[7]

Jun/Juni/LipanjUredi / Уреди

Jul/Juli/SrpanjUredi / Уреди

 
Pruski gubici (plavo)

Avgust/August/KolovozUredi / Уреди

  • 2. 8. - U Beograd stigao ruski poslanik Konstantin Rodofinikin - Karađorđe nije prisutan[1].
  • 6. 8. (ili 9.8.?) - Dositej Obradović stigao u Beograd - svečani doček, uz pucanje topova.
  • 9. 8. - Francuski ministar inostranih poslova Charles Maurice de Talleyrand-Périgord dao ostavku.
  • 11. 8. - Britanci pozivaju danskog kralja u antifrancuski savez.
  • 12. 8. - Francuska i Španija zahtevaju od Portugala da objavi rat Britaniji - ovi samo prekidaju odnose.
  • 12. 8. - Britanski komandant u Buenos Airesu zaključio primirje - napuštanje B. A. i Montevidea. Samostalna odbrana zemlje jača osećanja nezavisnosti criollo-sa (→ Majska revolucija 1810).
  • 15. 8. - Dalmatinski providur Dandolo šalje Napoleonu predlog za priznanje pravoslavne crkve u Dalmaciji - ovaj to potvrđuje godinu dana kasnije. Marmon ove godine traži od vikara Zelića da vrbuje Srbe za francusku vojsku[10].
  • 16. 8. - Francuski gen. Lauriston ulazi u Kotor nakon što su Rusi i Crnogorci napustili Boku.
  • 16. 8. - Engleski ratovi: britansko iskrcavanje u Danskoj, Kopenhagen je ubrzo opkoljen.
  • 17. 8. - Prvo putovanje Fultonovog parobroda North River Steamboat, ili Clermont: početak prve komercijalne službe - od New Yorka do Albanyja za 32 sata putovanja i 20 sati stanke, prosečna brzina 8 km/h.
  • 18. 8. - U Milanu otvorena Arena del Foro Bonaparte, kasnija Arena Civica, višenamenski stadijum.
  • 20. 8. (8. 8. po j.k.) - Karađorđe dao pristanak na Rodofinikinov nacrt državnog uređenja Srbije (jak Senat i knez sa uskim ovlašćenjima) - ali ruski car ga nije odobrio iz obzira prema Austriji[1].
  • 24. 8. - Opsada Stralsunda: Francuzi uzimaju grad Šveđanima, koji su tako izbačeni iz Nemačke (slede ostrva Dänholm 25. 8. i Rügen 7. 9.).
  • 24. 8. - U Sloboziji zaključeno primirje između Rusije i Turske.[11]. U sporazumu nisu pomenuti Srbi (car Aleksandar ga nije odobrio)[1]. Zatišje na srpsko-turskom frontu traje do 1809.

Septembar/RujanUredi / Уреди

Oktobar/ListopadUredi / Уреди

  • 9. 10. - Pruske reforme, u Steinovoj izvedbi: ukinuto je kmetstvo.
  • 10. 10. - Konvencija iz Fontainebleaua o razgraničenju Austrije i Napoleonove Italije: Monfalcone se vraća Austriji, desna obala Soče ostaje Italiji.
  • 12. 10. - Francuska vojska gen. Junota prelazi špansku granicu, na putu prema Portugalu.
  • 13. 10. - Osnovano Londonsko geološko društvo, najstarije na svetu.
  • oktobar - Pobuna u Poznju (?), u Bosni[1].
  • 26. 10. - Anglo-ruski rat: car Aleksandar objavljuje rat zbog napada na Kopenhagen.
  • 27. 10. - Tajni franko-španski Ugovor iz Fontainebleaua: Braganze bi bile izbačene iz Portugala a zemlja podeljena na tri dela. Istog dana je otkrivena El Escorijalska zavera krunskog princa Fernanda protiv glavnog ministra Godoya.
  • 30. 10. - Engleska flota blokirala Lisabon, samo dva dana nakon prispeća Senjavinove flote - ostaje deset meseci u ovoj luci.
  • 31. 10. - Potpisan fracusko-danski savez (Anglo-danski rat).

Novembar/StudeniUredi / Уреди

  • 1/2. 11. - Veliki požar u manastiru Savina, za šta su osumnjičeni francuski oficiri.
  • 11. 11. - Još jedno britansko naređenje o trgovačkoj blokadi francuske Evrope: svi neutralni brodovi moraju proći kroz engleske luke pre pristajanja na Kontinent.
  • novembar - Mitropolit Aksentije, izaslanik vaseljenskog patrijarha, prenosi Srbima Portine poruke - ovi traže garanciju Rusije i Francuske[8].
 
Ukrcavanje portugalske kraljevske porodice za Brazil
  • 17. 11. - Detroitski ugovor između SAD i nekoliko indijanskih plemena: predali su veliki komad zemlje u jugoistočnom Mičigenu i severozapadnom Ohaju.
  • 19 - 30. 11. - Franko-španska Invazija Portugala - uvod u Peninsularni rat (do 1814, uglavnom u Španiji).
  • 29. 11. - Portugalski dvor na čelu sa regentom Joãom odlazi iz Lisabona u Brazil gde stižu u januaru (João će se vratiti 1821).
  • 30. 11. - Francuzi u Lisabonu.

Decembar/ProsinacUredi / Уреди

  • 10. 12. - U skladu sa Ugovorom iz Fontainebleaua, Napoleon priključio Francuskoj Kraljevinu Etruriju, nekadašnje Veliko Vojvodstvo Toskana (dogodine formirani departmani Arno, Méditerranée i Ombrone). Kao nadoknada maloletnom vladaru je zamišljena Kraljevina Severna Luzitanija.
  • 13. 12. - U Lisabonu izbijaju neredi nakon što su na javnim zgradama istaknute francuske zastave. Kasnije tokom meseca je nametnut veliki porez.
  • decembar - Prva "Obraćanja nemačkoj naciji", predavanja filozofa J. G. Fichtea u kojima se zalaže za nemački nacionalizam, u kulturnom smislu.
  • 17. 12. - Napoleonov Milanski dekret: nijedna evropska zemlja ne sme trgovati sa Britanijom, svaki brod u dodiru sa Englezima ili engleskom lukom će se tretirati kao engleski.
  • 22. 12. - Zakon o embargu: SAD uvode embargo stranim zemljama, naročito Britaniji i Francuskoj.
  • 25. 12. - Ukinuto kmetstvo u Varšavskom vojvodstvu - seljaci mogu napustiti zemlju ali bez imovine.
  • 27. 12. - Thomas Parr, britanski rezident u Bengkuluu na Sumatri, ostao bez glave u pobuni.
  • decembar, krajem - Ali-paša zvornički došao u Krupanj sa vojskom ali nakon bitke je prinuđen na povlačenje.[12]

Kroz godinuUredi / Уреди

RođenjaUredi / Уреди

SmrtiUredi / Уреди

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1807.

ReferenceUredi / Уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs
  2. David G. Chandler (1 December 2009). The Campaigns of Napoleon. Simon and Schuster. str. 559–. ISBN 978-1-4391-3103-9. https://books.google.com/books?id=hNYWXeVcbkMC&pg=PA1169. 
  3. 3,0 3,1 Milivoje Vasiljević. 1. Географско-топографски положај Сокола. rastko.rs
  4. Istorija s.n. V-2, 30
  5. Istorija s.n. V-1, 45
  6. Istorija s.n. V-2, 26
  7. G. Patrick March (1996). Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. ABC-CLIO. str. 85–. ISBN 978-0-275-95648-6. https://books.google.com/books?id=eNc7bwXKs_kC&pg=PA85. 
  8. 8,0 8,1 8,2 dr Vasilj Popović. Европа и српско питање у периоду ослобођења (1804-1918). rastko.rs
  9. Mustafa Gafic - GRAD VEZIRA I KONZULA - Znamenitosti Travnika. Most 128-129 (39-40) - casopis za obrazovanje, nauku i kulturu
  10. Istorija s.n. V-2, 281-2
  11. The Annual Register: World Events .... 1807. - 1827. ProQuestrel. 1827. str. 742–. https://books.google.com/books?id=NOVGAAAAcAAJ&pg=RA1-PT10. 
  12. Aleksandar Đurđev. Бела Црква. rastko.rs
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)