1807 (MDCCCVII) je bila redovna godina koja počinje u četvrtak u gregorijanskom, odnosno redovna godina koja počinje u utorak u julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine: 1804 1805 180618071808 1809 1810
1807. po kalendarima
Gregorijanski 1807. (MDCCCVII)
Ab urbe condita 2560.
Islamski 1221–1222.
Iranski 1185–1186.
Hebrejski 5567–5568.
Bizantski 7315–7316.
Koptski 1523–1524.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1862–1863.
Shaka Samvat 1729–1730.
Kali Yuga 4908–4909.
Kineski
Kontinualno 4443–4444.
60 godina Yin Vatra Zec
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11807.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
1807:
123456789101112
RođenjaSmrti

DogađajiUredi

Januar/SiječanjUredi

Februar/VeljačaUredi

 
"Napoleon na bojištu Eylau", deo Grosove slike

Mart/OžujakUredi

  • 2. 3. - Zabranjen uvoz robova u SAD, počevši od sledeće godine.
  • 7. 3. (23. 2. po j.k.) - Sulejman-paša krenuo iz Beogradskog grada (otkriveno je da je pozivao susedne pašaluke u pomoć), ali je ubijen - slede pokolji Turaka u Beogradu i drugim mestima[1].
  • 9. 3. - Turci napustili i Donji grad Beogradske tvrđave, čime je čitav grad oslobođen.
  • 9. 3. - Alexandre Pétion je predsednik Republike Haiti, na jugu zemlje (do 1818).
  • 10. 3. - Ruska flota zauzima ostrvo Tenedos.
  • 14. 3. - Ostrvo Bonaparte (Reunion) u Indijskom okeanu pogodio je još jedan ciklon, nakon oluja prošle zime i suše - razorena poljoprivreda napušta kafu, karanfilić i pamuk u korist šećerne trske.
  • 18. 3. - Aleksandrijska ekspedicija: Britanci se iskrcavaju u Egiptu, u korist mameluka protiv Muhamed Alija. Pušteni su u Aleksandriju, ali nemaju sreće u unutrašnjosti - zemlju napuštaju u septembru.
  • 19. 3. - Pruski grad Danzig pod francuskom opsadom.
  • 24. 3. - Umro splitski nadbiskup Lelije Cipiko - stolica upražnjena do 1828, kada je snižena u biskupiju, udruženu sa makarskom.
  • 25. 3. - Zakon o trgovini robovima je zabranjuje u Britanskoj imperiji (ropstvo je ukinuto 1833).
  • 25. 3. - Britanska vlada Williama Grenvillea pala po pitanju emancipacije katolika, čemu se kralj protivi. Sledi William Cavendish-Bentinck, 3. vojvoda od Portlanda (do 1809) na čelu pristalica pokojnog Pitta (W.C-B. je već bio premijer 1783).
  • 25. 3. - Željeznica Swansea and Mumbles u južnom Walesu postaje prva koja prevozi putnike sa kartama (konjska vuča, duljina 8,8 km).
  • 29. 3. -   Heinrich Wilhelm Olbers otkrio asteroid 4 Vesta (do 1850-ih je smatrana za planetu).
  • 31. 3. (19. 3. po j.k.) - Predsednik Pravitelstvujuščeg Sovjeta knez Sima Marković izjavio da Srbija smatra sebe za nezavisnu državu, nakon što su Turci tražili 20.000 vojnika za rat protiv Rusije[1].

April/TravanjUredi

 
Neke bitke srpskog ustanka
  • april-jun - Napoleon stanuje u zamku Finckenstein, tu je i Marie Walewska s kojom se upoznao zimus.
  • 7. 4. - U Francuskoj su već pozvani regruti iz klase 1808, jedinice daju i Italijani i Španci[2].
  • 4 - 12. 4. - Frobergova pobuna na britanskoj Malti.
  • april - U Sremu je izbio Ticanov ustanak - ubrzo ugušen.
  • april - Crnogorski i hercegovski ustanici opkolili Nikšić, ali Crnogorci se povlače; pokušavaju da osvoje Klobuk i Trebinje ali su poraženi (Turcima su pomagali Francuzi)[1]
  • april - Jakov Nenadović pokušava da napadne Soko, ali ubrzo odustaje.[3]
  • 21. 4. - Muhamed Ali porazio Britance kod Rozete.
  • 24. 4. (12. 4. po j.k., Veliki petak) - Teške borbe kod Deligrada, smrtno ranjen Vuča Žikić[1].
  • 26. 4. - Bartensteinski ugovor: prusko-ruski sporazum protiv Napoleona.
  • proleće - Milenko Stojković vodi borbe oko Negotina, srpske čete dopiru do Vidina, ali biće opkoljen između Štubika i Malajnice[1].
  • proleće - Pokret srpskih seljaka u 20 sela spahiluka Voćin (Vučin) na čelu sa Stevanom Filipovićem iz Naukovca zbog spahijskih nepravdi.[4]
  • proleće - leto - Prvi srpski ustanak: ustanici ulaze u Prokuplje i Kuršumliju, pokušavaju sa Leskovcem, vode borbu u Grdeličkoj klisuri. Sa Rogozne privremeno blokiraju put iz Kosova prema Bosni. Nakratko zauzimaju Priboj, Rudo i Višegrad. Semberija i bosansko Podrinje su u ustanku, što bosanski ajani i paše suzbijaju[5].

Maj/SvibanjUredi

  • 10. 5. - Ugovor iz Finkensteina između Francuske i Persije - franko-persijska alijansa traje samo do 1809.
  • maj - Miloradovič pokušao zauzeti Giurgiu ali se mora vratiti u Bukurešt.
  • maj - Pronela se glasina da pančevački Srbi nameravaju pobiti sve Nemce na Tijelovo - u gradu i okolini je pojačana austrijska vojska[6].
  • 22 - 23. 5. - Dardanelska bitka: Senjavinov uspeh.
  • 24. 5. - Danzig se predao Francuzima, maršal Lefebvre će dobiti titulu Duc de Dantzig.
  • 29. 5. - Janičari na čelu sa Kabakçı Mustafom, protivnici reformi Nizam-I Cedid, zbacili sultana Selima III i postavili Mustafu IV (do 1808).
  • maj, krajem - Srpska ofanziva prema Bosni[3].
  • 30. 5. - Boj kod Tronoše, blizu Loznice (?) poginuo Konda Bimbaša.
  • maj-jun - Bitka na Štubiku, u istočnoj Srbiji.
  • maj-jun - Ruski pomorci Hvostov i Davidov spalili japansko naselje na Iturupu, pljačkaju japanske brodove oko Hokaida.[7]

Jun/Juni/LipanjUredi

Jul/Juli/SrpanjUredi

 
Pruski gubici (plavo)

Avgust/August/KolovozUredi

  • 2. 8. - U Beograd stigao ruski poslanik Konstantin Rodofinikin - Karađorđe nije prisutan[1].
  • 4. 8. - Napoleon proglasio Kneževinu Erfurt - sebi podređen posed, enklavu unutar Rajnske konfederacije (do 1814).
  • 6. 8. (ili 9.8.?) - Dositej Obradović stigao u Beograd - svečani doček, uz pucanje topova.
  • 9. 8. - Francuski ministar inostranih poslova Charles Maurice de Talleyrand-Périgord dao ostavku.
  • 11. 8. - Britanci pozivaju danskog kralja u antifrancuski savez.
  • 12. 8. - Francuska i Španija zahtevaju od Portugala da objavi rat Britaniji - ovi samo prekidaju odnose.
  • 12. 8. - Britanski komandant u Buenos Airesu zaključio primirje - napuštanje B. A. i Montevidea. Samostalna odbrana zemlje jača osećanja nezavisnosti criollo-sa (→ Majska revolucija 1810).
  • 15. 8. - Dalmatinski providur Dandolo šalje Napoleonu predlog za priznanje pravoslavne crkve u Dalmaciji - ovaj to potvrđuje godinu dana kasnije. Marmon ove godine traži od vikara Zelića da vrbuje Srbe za francusku vojsku[10].
  • 16. 8. - Francuski gen. Lauriston ulazi u Kotor nakon što su Rusi i Crnogorci napustili Boku.
  • 16. 8. - Engleski ratovi: britansko iskrcavanje u Danskoj, Kopenhagen je ubrzo opkoljen.
  • 17. 8. - Prvo putovanje Fultonovog parobroda North River Steamboat, ili Clermont: početak prve komercijalne službe - od New Yorka do Albanyja za 32 sata putovanja i 20 sati stanke, prosečna brzina 8 km/h.
  • 18. 8. - U Milanu otvorena Arena del Foro Bonaparte, kasnija Arena Civica, višenamenski stadijum.
  • 20. 8. (8. 8. po j.k.) - Karađorđe dao pristanak na Rodofinikinov nacrt državnog uređenja Srbije (jak Senat i knez sa uskim ovlašćenjima) - ali ruski car ga nije odobrio iz obzira prema Austriji[1].
  • 24. 8. - Opsada Stralsunda: Francuzi uzimaju grad Šveđanima, koji su tako izbačeni iz Nemačke (slede ostrva Dänholm 25. 8. i Rügen 7. 9.).
  • 24. 8. - U Sloboziji zaključeno primirje između Rusije i Turske.[11]. U sporazumu nisu pomenuti Srbi (car Aleksandar ga nije odobrio)[1]. Zatišje na srpsko-turskom frontu traje do 1809.

Septembar/RujanUredi

Oktobar/ListopadUredi

  • 9. 10. - Pruske reforme, u Steinovoj izvedbi: ukinuto je kmetstvo.
  • 10. 10. - Konvencija iz Fontainebleaua o razgraničenju Austrije i Napoleonove Italije: Monfalcone se vraća Austriji, desna obala Soče ostaje Italiji.
  • 12. 10. - Francuska vojska gen. Junota prelazi špansku granicu, na putu prema Portugalu.
  • 13. 10. - Osnovano Londonsko geološko društvo, najstarije na svetu.
  • oktobar - Pobuna u Poznju (?), u Bosni[1].
  • 26. 10. - Anglo-ruski rat: car Aleksandar objavljuje rat zbog napada na Kopenhagen.
  • 27. 10. - Tajni franko-španski Ugovor iz Fontainebleaua: Braganze bi bile izbačene iz Portugala a zemlja podeljena na tri dela. Istog dana je otkrivena El Escorijalska zavera krunskog princa Fernanda protiv glavnog ministra Godoya.
  • 30. 10. - Engleska flota blokirala Lisabon, samo dva dana nakon prispeća Senjavinove flote - ostaje deset meseci u ovoj luci.
  • 31. 10. - Potpisan fracusko-danski savez (Anglo-danski rat).

Novembar/StudeniUredi

  • 1/2. 11. - Veliki požar u manastiru Savina, za šta su osumnjičeni francuski oficiri.
  • 11. 11. - Još jedno britansko naređenje o trgovačkoj blokadi francuske Evrope: svi neutralni brodovi moraju proći kroz engleske luke pre pristajanja na Kontinent.
  • novembar - Mitropolit Aksentije, izaslanik vaseljenskog patrijarha, prenosi Srbima Portine poruke - ovi traže garanciju Rusije i Francuske[8].
 
Ukrcavanje portugalske kraljevske porodice za Brazil
  • 17. 11. - Detroitski ugovor između SAD i nekoliko indijanskih plemena: predali su veliki komad zemlje u jugoistočnom Mičigenu i severozapadnom Ohaju.
  • 19 - 30. 11. - Franko-španska Invazija Portugala - uvod u Peninsularni rat (do 1814, uglavnom u Španiji).
  • 29. 11. - Portugalski dvor na čelu sa regentom Joãom odlazi iz Lisabona u Brazil gde stižu u januaru (João će se vratiti 1821).
  • 30. 11. - Francuzi u Lisabonu.

Decembar/ProsinacUredi

  • 10. 12. - U skladu sa Ugovorom iz Fontainebleaua, Napoleon priključio Francuskoj Kraljevinu Etruriju, nekadašnje Veliko Vojvodstvo Toskana (dogodine formirani departmani Arno, Méditerranée i Ombrone). Kao nadoknada maloletnom vladaru je zamišljena Kraljevina Severna Luzitanija.
  • 13. 12. - U Lisabonu izbijaju neredi nakon što su na javnim zgradama istaknute francuske zastave. Kasnije tokom meseca je nametnut veliki porez.
  • decembar - Prva "Obraćanja nemačkoj naciji", predavanja filozofa J. G. Fichtea u kojima se zalaže za nemački nacionalizam, u kulturnom smislu.
  • 17. 12. - Napoleonov Milanski dekret: nijedna evropska zemlja ne sme trgovati sa Britanijom, svaki brod u dodiru sa Englezima ili engleskom lukom će se tretirati kao engleski.
  • 22. 12. - Zakon o embargu: SAD uvode embargo stranim zemljama, naročito Britaniji i Francuskoj.
  • 25. 12. - Ukinuto kmetstvo u Varšavskom vojvodstvu - seljaci mogu napustiti zemlju ali bez imovine.
  • 27. 12. - Thomas Parr, britanski rezident u Bengkuluu na Sumatri, ostao bez glave u pobuni.
  • decembar, krajem - Ali-paša zvornički došao u Krupanj sa vojskom ali nakon bitke je prinuđen na povlačenje.[12]

Kroz godinuUredi

RođenjaUredi

SmrtiUredi

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1807.

ReferenceUredi

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Ćorović. Istorija srpskog naroda - Rusko-srpski savez. rastko.rs
  2. David G. Chandler (1 December 2009). The Campaigns of Napoleon. Simon and Schuster. str. 559–. ISBN 978-1-4391-3103-9. https://books.google.com/books?id=hNYWXeVcbkMC&pg=PA1169. 
  3. 3,0 3,1 Milivoje Vasiljević. 1. Географско-топографски положај Сокола. rastko.rs
  4. Istorija s.n. V-2, 30
  5. Istorija s.n. V-1, 45
  6. Istorija s.n. V-2, 26
  7. G. Patrick March (1996). Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. ABC-CLIO. str. 85–. ISBN 978-0-275-95648-6. https://books.google.com/books?id=eNc7bwXKs_kC&pg=PA85. 
  8. 8,0 8,1 8,2 dr Vasilj Popović. Европа и српско питање у периоду ослобођења (1804-1918). rastko.rs
  9. Mustafa Gafic - GRAD VEZIRA I KONZULA - Znamenitosti Travnika. Most 128-129 (39-40) - casopis za obrazovanje, nauku i kulturu
  10. Istorija s.n. V-2, 281-2
  11. The Annual Register: World Events .... 1807. - 1827. ProQuestrel. 1827. str. 742–. https://books.google.com/books?id=NOVGAAAAcAAJ&pg=RA1-PT10. 
  12. Aleksandar Đurđev. Бела Црква. rastko.rs
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
  • Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)