Otvori glavni meni

Danaj (starogrčki: Δαναός [Danaós] — Danaos) bio je, u grčkoj mitologiji, brat blizanac Egiptov, sin Ahiroje i Bela, mitski kralj Egipta. Mit o Danaju predstavlja legendu o osnivanju (ili ponovnom osnivanju) grada Arga, jednog od najvažnijih mikenskih gradova na Peloponezu. U Homerovoj Ilijadi "Danajci" ("pleme Danajino") predstavlja čestu oznaku za sve grčke snage koje se bore protiv Trojanaca.

MitologijaUredi

Danaj je imao pedeset kćerii, koje se skupno nazivaju Danaidama; njih dvanaest rodila je Poliksa, a ostale Pijerija i druge žene; Danajev brat, Egipt, imao je pedeset sinova. Egipt je namjerio svojih pedeset sinova oženiti za Danaide, no Danaj je umjesto toga odlučio pobjeći, te je stoga sagradio brod, i to je bio prvi brod koji je napravljen u prošlosti.[1]

 
Danaide ubijaju svoje supruge, minijatura Robineta Testarda.

Tim brodom pobjegao je u Arg, s kojim je bio povezan krvnim vezama, budući da je poticao od Ije, sveštenice boginje Here u Argu, u koju se Zeus bio zaljubio te ju je pretvorio u junicu i koju je zatim progonila Hera sve dok se Ija nije sakrila u Egipat. Argom je u to doba vladao kralj Pelazg, eponimni osnivač Pelazga, odnosno autohtonog stanovništva koje je u Grčkoj oduvek živjelo; Pelazg se ponekad naziva i Gelanorom ("onaj koji se smeje"). Kad su stigle u Arg, Danaide su od Pelazga zatražile zaštitu, a taj je događaj predmet Eshilove tragdije Pribegarke. Ta im je zaštita i pružena, nakon što je narod to izglasao u skupštini.

 
Danaide, ulje na platnu, John William Waterhouse, 1903.

Pišući o svojoj posjeti Argu u 2. veijku nove ere Pausanija je ispričao i legendu o tome kako je Danaj preuzeo vlast u tom gradu presudom Argivaca, koji su "od nastarijih vremena voleli građansku jednakost i nezavisnost i sasvim su ograničili kraljevsku vlast":[2]

"Odmah po dolasku u Arg, Danaj stade osporavati pravo na presto Gelanoru, Stenelinom sinu. Pošto be strane pred narodom izložiše kako brojne tako i ubedljive i dopadljive razloge i dokaze te se činjaše da Danaj govori istinu baš kao i Gelanor, narod je, kažu, odgodio presudu za naredni dan. Kad eto, u sam osvit dana, na krdo volova koje je pred gradskim bedemima paslo nasrnu vuk i stane se klati s bikom-predvodnikom krda. Argivci se dosetiše da je biku nalik Gelanor, a Danaj vuku, jer kao što i ta zver ne živi uz čoveka, ni Danaj do tada nije živeo među njima. Pošto je vuk preklao bika, Danaj je zadobio kraljevsku vlast. Tako je, kako rekoh, verujući da je Apolon naveo vuka da udari na krdo volova, Danaj utemeljio svetilište Apolonija Likija".[3]

Svetilište Apolonija Likeja ("vučjeg Apolona", ali i "Apolona sumraka") u Pausanijino je vreme još bilo najvažnije obeležje Arga: tu je posetilac mogao videti presto samog Danaja, kao i večnu vatru, koja se zvala Foronejeva vatra.[4]

Kad su Egipt i njegovih pedeset sinova stigli u Arg da uzmu Danaide, Danaj im ih je dao, kako bi Argivce poštedeo sukoba. Međutim, naložio je svojim kćerima da ubiju muževe prve bračne noći. Četrdeset i devet Danaida tako je i postupilo, nakon čega su glave svojih mladoženja pokopale u Lerni;[5] no jedna od Danaida, Hipermnestra, odbila je slediti očev nalog, jer je njen suprug, Linkej, poštovao njenu želju da ostane devica. Danaj se naljutio na svoju nepokornu kćerku i predao je narodnom argivskom sudu. Afrodita je intervenisala i spasila devojku. Linkej i Hipermnestra tada su započeli svoju dinastiju kraljeva Arga. [6][7][8] Neki kažu da su svoje muževe poštedele i Amimona, "neporočna" Danaida,[9] i Brika (ili Bebrika)[10] Nakon smrti svojih sinova Egipt je pobegao u Aroju (kasnija Patra), gde je i umro; u Serapisovom hramu u Patri pokazivan je njegov nadgrobni spomenik.[11] Neki kažu da je Linkej kasnije ubio Danaja i tako mu se osvetio za smrt svoje braće.[12]

Ostale Danaide, njih 49, odabrale su muževe putem nadmetanja, čestih u mitu: održana je utrka i redosled kojim su potencijalne argivske mladoženje završili utrku odredio je kome će pripasti koja Danaida; među dvojicom kandidata bili su Arhandar i Arhitel, sinovi Ahejevi: prvi se oženio Skejom, a drugi Automatom.[13][14]

U kasnijem predanju Danaide je kaznio Tartar tako što ih je primorao da nose vodu u vrčevima kako bi napunile kadu bez dna (ili, prema drugima, probušenu kadu) te da tako okaju greh, no kada se, dakako, nikada nije mogla napuniti.[15][16]

Mit o Danaju može se protumačiti kao legenda o tome kako su pelašku vladavinu u drevnom Argu, ne bez nasilja, srušili ljudi koji su morem doplovili iz Egipta[17] i čiji su se vođe potom bračnim vezama povezali s lokalnom dinastijom. Loza Danajeve kćeri Hipermnestre vodi, preko Danaje, do Perseja, utemeljitelja Mikene, što bi sugerisalo da je Arg sebe možda smatrao "maticom" Mikene. Mnoga kultuna dobra vezuju se za Danaja i njegove kćeri; pričalo se, na primer, da je Danaj još pre Kadma uveo pismenost u Grčku, da je uveo veštačko navodnjavanje zemlje, ta da su Danaide pronašle veštinu kopanja bunara.[12]

Danaj na RodosuUredi

Prema jednom drugom predanju o Danajevim lutanjima, Danaj je imao tri kćeri, Jalisu, Kamiru i Lindu, koje su poštovane u tri grada na Rodosu koji su i nazvani po njima. Prema rodskim mitografima, koji su Diodoru Sicilijskom poslužili kao izvor informacija o toj priči, Danaj se na putu iz Egipta u Grčku zaustavio na Rodosu i tu podigao svetilište Atene Lindske.[18][19] Herodot je čuo da su grad u Lindu podigle Danajeve kćeri.[20] Ken Dowden primećuje da, kad se odbaci pomisao da mit govori o kretanju istorijskih osoba, danajske ustanove u Lindu na Rodosu i u Argu sugeriraju da je iz Argolide na Rodos u mikensko doba poslata kolonija, a tu tradiciju, zapravo, prenosi i Strabon.[21]

DanajidaUredi

Starogrčka epska pesma pod naslovom Danajida bila je jedna od kikličkih epopeja; kako su od nje sačuvana samo dva stiha, nije poznato ni ko ju je napisao ni šta je tačno bila njena sadržina, no Eshilova tetralogija o Danaidama najverovatnije je crpla materijal iz ovog epa. Na fragmentarno sačuvanoj ploči Borgia ova je pesma spomenuta kao "Danaides".[22]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ReferenceUredi

  1. Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 191; VII, 206.
  2. Pausanija, Opis Helade, II, 19, 2.
  3. Pausanija, Opis Helade, II, 19, 3II, 19, 4 (prev. Ljiljana Vulićević).
  4. Pausanija, Opis Helade, II, 19, 5.
  5. Heladski lokalitet u Lerni u mitologiji je povezan s mitom o Lernejskoj hidri.
  6. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 5.
  7. Higin, Fabulae, 168.
  8. Pausanija, Opis Helade, II, 19, 6; II, 20, 5.
  9. Sholija uz Pindarove Pitijske ode, IX, 200.
  10. Evstatijev komentar uz Dionisija Periegeta, 805.
  11. Pausanija, Opis Helade, VII, 21, 13.
  12. 12,0 12,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Danaj.
  13. Pindar, Pitijske ode, IX, 117.
  14. Pausanija, Opis Helade, VII, 1, 3.
  15. Ovidije, Metamorfoze, IV, 462–463; Heroide, 14.
  16. Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, X, 497.
  17. Cf. Narodi s mora.
  18. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 58, 1.
  19. Strabon, Geografija, XIV, 2, 6.
  20. Herodot, Istorija, II, 182, 1.
  21. Ken Dowden, The Uses of Greek Mythology, 1992, str. 64.
  22. W. McLeod, "The "Epic Canon" of the Borgia Table: Hellenistic Lore or Roman Fraud?" Transactions of the American Philological Association 115, 1985, str. 161.

LiterarturaUredi