Telefasa
Telefasa (starogrčki: Τηλέφασσα, doslovno = "koja nadaleko sjaji") bila je, u grčkoj mitologiji, supruga Agenorova i majka Europina, Kadmova, Fenikova i Kilikova.[1] Prema Moshu, pak, Telefasa je bila supruga Fenika, sina Agenorova,[2] a na jednoj sholiji uz Euripidovog Jona navedeno je da se zvala Telefa (starogrčki: Τηλέφη).[1] Agenorova je supruga u mitologiji bila poznata i kao Argiopa.[3][4] Među njenim sinovima navodi se i Tas, po kome je nazvano ostrvo Tas, no u nekim se izvorima kaže da je Tas zapravo bio Kilikov unuk.[5]
Mitologija
urediPrema mitu, kad je Zevs ugledao Europu kako bere cveće, približio joj se u obličju belog bika i odneo je na Krit. Zatim je otkrio svoj pravi lik, a Europa je postala prva kritska kraljica. Telefasa se pridružila svom sinu Kadmu u potrazi za Europom. Majka i sin obišli su Rodos i Teru pre no što su stigli u Trakiju, gde se Telefasa razbolela i umrla.[6] "Na Samotraki ... ta se majka zvala Elektra ili Elektriona", kaže Karl Kerényi.[3] Nakon što je sahranio majku, Kadmo je od proročišta u Delfima dobio savet da treba da odustane od potrage za sestrom i da osnuje grad na mestu do kojeg će ga odvesti jedna krava sa šarom u obliku polumeseca na slabinama. Prolazeći kroz Fokidu ugledao je takvu kravu među govedima Amfidamantova sina Pelagona; Kadmo je ovu kravu kupio i dugo je sledio, dok ga na kraju nije odvela u Beotiju, gde je životinja od umora izdahnula. Na tom je mestu Kadmo odlučio osnovati grad Tebu.[7] Kilik, drugi Europin brat, takođe je uzalud tragao za njom i naposletku se smestio u Maloj Aziji, u oblasti koja je po njemu nazvana Kilikijom.[8]
Genealogija
urediReference
uredi- ↑ 1,0 1,1 Schmitz 1867, s.v. Telephassa
- ↑ Mosho, Idile, II, 42.
- ↑ 3,0 3,1 Kerényi 1959, str. 27
- ↑ "Ona se zvala Telefasa ili Telefa ('koja nadaleko sjaji') ili, pak, Argiopa ('s belim licem')", primećuje Kerényi (1959, str. 27). U grčkoj je mitologiji bilo i drugih ličnosti po imenu Argiopa.
- ↑ Kerényi 1959, str. 27 sqq
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 1.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 1; Pausanija, Opis Helade, IX, 12, 1.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Kilik
Literatura
uredi- Kerényi, Karl (1959). The Heroes of the Greeks. London: Thames and Hudson.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Telephassa”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.