Bel (egipatski kralj)

Bel (starogrčki: Βῆλος [Bēlos] — Belos) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Libije i Posejdona te brat blizanac Agenorov.[1] Prema nekim izvorima, majka mu je bila Eurinoma.[2]

Mitologija

uredi

Prema mitu, Bel je vladao Egiptom i bio oženjen Anhinojom, kćerkom Nilovom, koja mu je rodila sinove Egipta i Danaja, a u nekoj Euripidovoj tragediji, koja je danas izgubljena, kao njegovi sinovi spominjali su se i Kefej i Finej.[3]

Prema Ferekidu, Bel je imao i kćerku po imenu Damno, koja se udala za Agenora, brata Belovog i svog ujaka, i rodila mu Fenika i dve kćeri po imenu Isaja i Melija, koje su se obe udale za svoje rođake, Belove sinove: Isaja za Egipta, a Melija za Danaja.[4] Jedan drugi izvor kaže da se Belova kći koja se udala za Agenora zvala Antiopa.[5]

U Katalogu žena, koji se u antici pripisivao Hesiodu, Bel je imao i kćerku Troniju, koja je "Hermaonu", tj. Hermesu, rodila Araba, verovatno eponimnog heroja Arabije.[6]

Neki izvori navode da je Bel bio i otac Lamije, lepe libijske kraljice koja se iz očaja zbog gubitka svoje dece pretvorila u avet koja plaši decu.[7]

Prema Nonu, Bel je imao petoricu sinova ― Fineja, Fenika, Agenora (koji je poistovećen s Kadmovim ocem), Egipta i Danaja,[8] premda na drugom mestu Nono kaže da je Finej bio Kadmov brat.[9] U ovom delu Kadmo za Bela kaže da je "libijski Zevs".[10]

Tumačenje

uredi

Bel je, zapravo, helenizirani oblik za levantskog boga Baala i babilonskog boga Bela, čija imena znače "gospodar"; od njih, Baalovo ime zabeleženo je još u 3. mileniju pne., a Bel se odnosi na Marduka, koji se od 12. veka pne. nalazio na čelu babilonskog panteona.[11] Od istočnjačkih naroda priče o Belu prešle su Grcima i izmešale se s grčkim mitovima.[2][12] Kod grčkih i rimskih pisaca pod "Belom" se često podrazumeva neko vrhovno istočnjačko božanstvo ili legendarni osnivač vladarskih dinastija.[13]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi

Literatura

uredi