Foronej
Foronej (starogrčki: Φορωνεύς, Phoroneus) bio je, u grčkoj mitologiji, prvi čovek Argolide, iskonski kralj Arga, sin rečnog boga Inaha i Melije, kćerke Okeanove i nimfe jasenobog drveta, brat Egijalov.[1][2] Prema drugom predanju, majka mu je bila Argeja, otelotvorenje same Argolide: "Inahu, sinu Okeanonovom, njegova je sestra Argeja rodila Foroneja", kaže Higin.[3] Prema Higinovoj genealogiji, Foronej je jedan od mitskih ličnosti koje su smatrane iskonskim ljudima, a koje su u različitim delovima Grčke imale različita imena i identitete. Tako je u Argolidi Foronej zauzimao ono mesto koje je kao pronalazač vatre i iskonski kralj imao Prometej u drugim helenskim oblastima. Među ostalim iskonskim ljudima u grčkoj mitologiji spominju se Epimetej i Alkomenej (u Beotiji).[4]
Mitologija
urediPrema argivskom mitu, Foronej je živeo pre Deukalionovog potopa i smatran je pretkom prehelenskih Pelazga.[5] Bio je prvi kralj Peloponeza, kome je kraljevsku vlast podario Zevs. Ranije je sam Zevs vladao ljudima, ali Hermes je nekad jedinstveni ljudski jezik podelio na mnoge jezike, što je uvelo neslogu među ljudima i Zevsu pokvarilo uživanje u njegovoj vladavini. Zevs je onda predao vlast nad ljudima Foroneju, jer je ovaj prvi prineo žrtve Heri,[3] a potom je naučio ljude koristiti vatru vatru[6] i kovati željezo.Šablon:Snf Prometej i Hera međusobno su se žestoko borili oko te zemlje, a kad je ona naposletku pripala Heri, Posejdon je povukao vodu; Foronej je prvi okupio ljude u zajednicu, koji su dotad živeli u raštrkanim i usamljenim porodicama te ih je ujedinio u gradu koji je po njemu nazvan Foronejskim (ἄστυ Φορωνικόν).[2][7]
Kao Foronejeve supruge spominju se Cina,[8] Kerdo,[9] nimfa Teledika (ili Laodika),[1][10] Perimeda[11] ili, pak, prvo Pejto i potom Europa.[12] Među mnogorbrojnom Foronejevom decom spominju se, između ostalih, Apid, Kar,[13] Htonija, Klimen,[14] Sparton,[15] Lirk,[16] i Europ kao vanbračni sin.[17] Jedna njegova neimenovana kćerka spominje se kao Hekaterova ljubavnica.[18] Foronejeva kći Nioba bila je prva smrtnica koju je Zevs voleo.[1]
Prema jednom drugom predanju, koje prenosi Helanik s Lezbosa, Foronej je imao najmanje tri sina: Agenora, Jasa i Pelazga, a nakon Foronejeve smrti njegova dva starija sina podelila su međusobno vlast, tako da je Pelazg zavladao oblašću oko reke Erazma i sagradio Larisu, a Jasu je pripala zemlja oko Elide. Nakon smrti dvojice braće njihove je oblasti napao mlađi brat, Agenor, koji je tako zavladao Argom.[19][20]
Kliment Aleksandrijski spominje Foronejevu kćerku Ftiju, koja će Zevsu roditi Aheja.[21] Tu verziju donekle potvrđuje Klaudije Elijan, koji pripoveda o tome kako je Zevs uzeo obličje goluba kako bi zaveo neku Ftiju.[22]
Foronej je u Argu poštovan kao heroj, a žrtve su mu se prinosile još u Pausanijino vreme (2. vek nove ere).[23] Patronimom "Foroneidi" ponekad se označavaju svi Argivci, ali se naročito koristio za Amfijaraja i Adrasta.[24][25]
Genealogija
urediReference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 1.
- ↑ 2,0 2,1 Pausanija, Opis Helade, II, 15, 5.
- ↑ 3,0 3,1 Higin, Fabulae, 143.
- ↑ Kerenyi 1980, str. 222
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Foronej
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 19, 5.
- ↑ Higin, Fabulae, 274.
- ↑ Higin, Fabulae, 145.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 21, 1.
- ↑ Jovan Ceces, komentar uz Likofrona, 177.
- ↑ Sholija uz Pindarovu Olimpijsku odu, III, 28.
- ↑ Sholija uz Euripidovog Oresta, 932.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 39, 5.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 35, 4.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 16, 4.
- ↑ Partenije iz Nikeje, Ljubavne povesti, 1. (en)
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 34, 4.
- ↑ Strabon, Geografija, X, 3, 19.
- ↑ Helanik sa Lezbosa, Fragm., str. 47, ed. Sturz.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Phoroneus
- ↑ Kliment Aleksandrijski, Recognitiones, X, 21.
- ↑ Klaudije Elijan, Šarena historija, I, 15.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 20, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 17, 3.
- ↑ Teokrit, Idile, XXV, 200.
Literatura
uredi- Kerenyi, Karl (1980). The Gods of the Greeks. Thames & Hudson.
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Phoroneus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
| Kraljevske titule | ||
|---|---|---|
| Prethodi: Inah |
Kralj Arga |
Slijedi: Apid |