Orest (drama)

Euripidova tragedija

Orest (grčki: Ορέστης, Orestēs) (408. pne.) je starogrčka drama koju je napisao znameniti tragičar Euripid te koji prati Orestove zgode i nezgode nakon što je ubio svoju majku.

Orestes
Orestovo kajanje, naslikao William-Adolphe Bouguereau
Napisao:Euripid
ZborArgivske djevojke
LikoviElektra
Helena
Orest
Menelaj
Pilad
Glasnik
Hermiona
Frigijski eunuh
Apolon
Tindarej
Radnjaispred Argivske palače

Orest (Ὀρέστης) je sadržajem nastavak Elektre. Pretpostavka tragedije je etički problem koji izvire iz Orestovog zločina, a pesnikov interes uperen je na problem griže savesti, iz čije mučne snage polazi drugi deo tragedije, pun zapleta i obrata. Iz potpune duševne slomljenosti, koja u nežnosti povezuje brata i sestru u prvom delu, provaljuje odjednom divlja mahnitost koja srlja u nov zločin. Pesnik nizom događaja nastoji pokazati da pravo očišćenje Oresta nije moguće: on se ne može osloboditi posledica svoga zločina, a da ne počini novi zločin. Orest je negacija svega herojskoga u tradicionalnom smislu. Pesnik je otkrio da je svaki obični čovek, u poređenju s jednostranim herojskim likom, bogatiji kontrastima, svetlom i tamom, te tako anticipira otkriće realističke umetnosti. Euripidov čovek snosi punu odgovornost za svoje postupke, a u njegovoj veštini da tu odgovornost prepozna i ponese sastoji se njegov tragički problem. Orest i Elektra pravi su građanski likovi, pa se može govoriti o građanskoj tragediji.

Vanjske veze

uredi