Egipt (mitologija)
Ovo je članak o ličnosti iz grčke mitologije. Za druga značenja, vidi Egipat (razvrstavanje). Egipt (starogrčki: Αἴγυπτος [Aígyptos]) bio je, u grčkoj mitologiji, eponimni heroj Egipta i njegov prvi vladar. Preci su mu bili Ija, koju je Zevs pretvorio u junicu, i rečni bog Nil, a roditelji Bel i Ahiroja ili Anhinoja, jedna od najada i kći Nila.[1] Bio je brat blizanac Danajev.[2] Bel je, kao vladar afričkih zemalja Arabiju dodelio Egiptu, a Libiju je dao Danaju, no kasnije je Egipt zauzeo obližnju zemlju Melampodida ("Crnonogih") i po sebi je nazvao Egiptom.[3]
Mitologija uredi
Egipt je imao pedeset sinova, a Danaj pedeset kćeri. Egipt je namerio svojih pedeset sinova oženiti za Danaide, no Danaj je umesto toga odlučio pobeći, te je stoga sagradio brod, i to je bio prvi brod koji je napravljen u istoriji.[4] Tim brodom pobegao je u Arg, s kojim je bio povezan krvnim zama, budući da je poticao od Ije, sveštenice boginje Here u Argu, u koju se Zevs bio zaljubio te ju je pretvorio u junicu i koju je zatim progonila Hera sve dok se Ija nije sklonila u Egipat. Argom je u to doba vladao kralj Pelazg, eponimni osnivač Pelazga, odnosno autohtonog stanovništva koje je u Grčkoj oduvek živelo; Pelazg se ponekad naziva i Gelanorom ("onaj koji se smeje").[5] Kad su stigle u Arg, Danaide su od Pelazga zatražile zaštitu, a taj je događaj predmet Eshilove tragedije Pribegarke. Ta im je zaštita i pružena, nakon što je narod to izglasao u skupštini, a Danaj je uskoro i zbacio Gelanora s prestola te je sam zavladao Argom.[6]
Kad su Egipt i njegovih pedeset sinova stigli u Arg da uzmu Danaide, Danaj im ih je dao, kako bi Argivce poštedeo sukoba. Međutim, naložio je svojim kćerima da ubiju muževe prve bračne noći. Četrdeset i devet Danaida tako je i postupilo, nakon čega su glave svojih mladoženja pokopale u Lerni;[7] no jedna od Danaida, Hipermnestra, odbila je slediti očev nalog, jer je njen suprug, Linkej, poštovao njenu želju da ostane devica. Danaj se naljutio na svoju nepokornu kćerku i predao je narodnom argivskom sudu. Afrodita je intervenisala i spasila devojku. Linkej i Hipermnestra tada su započeli svoju dinastiju kraljeva Arga.[8][9][10] Neki kažu da su svoje muževe poštedele i Amimona, "neporočna" Danaida,[11] i Brika (ili Bebrika)[12] Nakon smrti svojih sinova Egipt je pobegao u Aroju (kasnija Patra), gde je i umro; u Serapisovom hramu u Patri pokazivan je njegov nadgrobni spomenik.[13] Drugi pričaju da je Egipt s vojskom krenuo u Arg da osveti svoje sinove, no Linkej je izmirio oca i strica i tako sprečio krvoproliće.[3] Neki kažu da je Linkej kasnije ubio Danaja i tako mu se osvetio za smrt svoje braće.[14]
Jedna sholija uz Euripidovu Hekubu, pak, obrće situaciju i kaže da su Danaj i Egipt isprva živeli u Argolidi, odakle je Egipt bio prognan i potom otišao u zemlju koja će poneti njegovo ime.[15]
Reference uredi
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Aegyptus
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 4.
- ↑ 3,0 3,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Egipt
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 191; VII, 206.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 4–II, 1, 5.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 19, 3–II, 19, 4 (prev. Ljiljana Vulićević).
- ↑ Heladski lokalitet u Lerni u mitologiji je povezan s mitom o Lernejskoj hidri.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 5.
- ↑ Higin, Fabulae, 168.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 19, 6; II, 20, 5.
- ↑ Sholija uz Pindarove Pitijske ode, IX, 200.
- ↑ Evstatijev komentar uz Dionisija Periegeta, 805.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 21, 13.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Danaj
- ↑ Sholija uz: Euripid, Hekuba, 886.
Vanjske veze uredi
Literartura uredi
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Schmitz, Leonhard (1867). „Aegyptus”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21.