Linkej
Linkej (starogrčki: Λυγκεύς) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Egipta i Agrifije te suprug Hipermnestre, jedne od Danaida, koja mu je rodila sina Abanta.[1]
Mitologija
urediLinkej je bio kralj grada Arga, koji se zato nekad naziva "linkejskim Argom" (Λυγκήϊον Ἄργος).[2] Kad su Danaide po nalogu svog oca, Danaja, prve bračne noći poubijali svoje muževe, jedino je Hipermnestra svome suprugu poštedela život, pošto on nije povredio njeno devičanstvo.[3] Prema drugoj verziji, Hipermnestra je tri puta zamahnula mačem hoteći ubiti usnulog Linkeja, ali je, savladana ljubavlju, probudila supruga i savetovala mu da pobegne iz Arga.[4] Danaj je zbog toga svoju neposlušnu kćer zarobio, ali ju je onda oslobodio i dozvolio joj da živi u braku s Linkejem, koji ga je i nasledio na argivskom prestolu.[5][6][4] U izvorima se spominje i to da je Hipermnestra pomogla Linkeju da utekne Danajevoj osveti, da je Linkej pobegao u grad Lirkeju (Linkeju) i da je odande bakljom dao znak da se nalazi na sigurnom; Hipermnestra je uzvratila dajući znak s argivske tvrđave, a u znak sećanja na taj događaj u Argu se svake godine održavala svetkovina s bakljama.[7] Kad je do Linkeja stigla vest o tome da je Danaja usmrtio njegov sin Abant, Linkej je Abantu dao Danajev štit, koji je bio posvećen u Herinom hramu, i u Herinu je čast ustanovio je igre na kojima su pobednici kao nagradu dobijali štitove.[8]
Prema nekim izvorima, Linkej je ubio Danaja i njegove kćerke i potom je zajedno s Hipermnestrom srećno vladao Argom.[9][1]
Linkej i Hipermnestra bili su u Argu poštovani kao heroji u jednom zajedničkom svetilištu, a njihov je grob pokazivan nedaleko od žrtvenika Zevsa Fiksija (zaštitnika begunaca).[8][10] Njihovi kipovi stajali su u hramu u Delfima, gde su ih kao zavetni dar postavili stanovnici Arga.[11]
Genealogija
urediReference
uredi- ↑ 1,0 1,1 Schmitz, Leonhard (1867), „Lynceus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 125.
- ↑ William Smith, LLD (ed.), Dictionary of Greek and Roman Geography, London, 1854, s.v. Lyrceia.
- ↑ 4,0 4,1 Ovidije, Heroide, XIV.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 5; II, 2, 1.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 16, 1.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 25, 4; cf. II, 19, 6; II, 21, 1; II, 20, 5.
- ↑ 8,0 8,1 Higin, Fabulae, 168.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Hipermnestra
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 21, 2.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 10, 2.
Literatura
uredi- Schmitz, Leonhard (1867), „Lynceus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.