Wikipedija

Danaide

Danaide (starogrčki: Δαναΐδες) bile su, u grčkoj mitologiji, pedeset kćeri kralja Danaja, koje se po svom dedi Belu, ocu Danajevom, ponekad nazivaju i Belidama (lat. Belides).[1][2]

Danaide ubijaju svoje supruge, minijatura Robineta Testarda.
Danaide, ulje na platnu, John William Waterhouse, 1903.

Mitologija uredi

Bel, vladar afričkih zemalja i otac Danaja i njegovog brata blizanca, Egipta, Arabiju je dodelio Egiptu, a Libiju je dao Danaju, no kasnije je Egipt zauzeo obližnju zemlju Melampodida ("Crnonogih") i po sebi je nazvao Egiptom.[3]

Egipt je imao pedeset sinova, a Danaj pedeset kćeri. Egipt je namerio svojih pedeset sinova oženiti za Danaide, no Danaj je umesto toga odlučio pobeći, te je stoga sagradio brod, i to je bio prvi brod koji je napravljen u istoriji.[4] Tim brodom pobegao je u Arg, s kojim je bio povezan krvnim zama, budući da je poticao od Ije, sveštenice boginje Here u Argu, u koju se Zevs bio zaljubio te ju je pretvorio u junicu i koju je zatim progonila Hera sve dok se Ija nije sklonila u Egipat. Argom je u to doba vladao kralj Pelazg, eponimni osnivač Pelazga, odnosno autohtonog stanovništva koje je u Grčkoj oduvek živelo; neki izvori kažu da se na prestolu u Argu u to doba nalazio Gelanor ("onaj koji se smeje").[5] Kad su stigle u Arg, Danaide su od Pelazga zatražile zaštitu, a taj je događaj predmet Eshilove tragedije Pribegarke. Ta im je zaštita i pružena, nakon što je narod to izglasao u skupštini, a Danaj je uskoro i zbacio Gelanora s prestola te je sam zavladao Argom.[6]

Kad su Egipt i njegovih pedeset sinova stigli u Arg da uzmu Danaide, Danaj im je tobože izašao u surset i priredio im bogatu gozbu, ali je kćerkama podelio mačeve i naložio im da prve bračne noći poubijaju svoje muževe.[7] Četrdeset i devet Danaida tako je i postupilo: čim su Egiptovi sinovi zaspale, one su ih ubile i potom im odsekle glave da bi ih pokazale Danaju kao dokaz da su poslušala očev nalog; nakon toga pokopale su te glave u Lerni;[8] Jedino je Hipermnestra, najstarija od Danaida, odbila slediti očev nalog, jer je njen suprug, Linkej, poštovao njenu želju da ostane devica. Danaj se naljutio na svoju nepokornu kćerku i predao je narodnom argivskom sudu. Afrodita je intervenisala i spasila devojku. Linkej i Hipermnestra tada su započeli svoju dinastiju kraljeva Arga.[9][10][11] Neki kažu da su svoje muževe poštedele i Amimona, "neporočna" Danaida,[12] i Brika (ili Bebrika)[13]

Po Zevsovom nalogu, Hermes i Atena očistili su Danaide od greha.[1] Nakon smrti svojih sinova Egipt je pobegao u Aroju (kasnija Patra), gde je i umro; u Serapisovom hramu u Patri pokazivan je njegov nadgrobni spomenik.[14] Drugi pričaju da je Egipt s vojskom krenuo u Arg da osveti svoje sinove, no Linkej je izmirio oca i strica i tako sprečio krvoproliće.[3] Neki kažu da je Linkej kasnije ubio Danaja i tako mu se osvetio za smrt svoje braće.[15]

Danaj je želeo da svoje kćeri uda za argivske junake, ali oni su se ustručavali da u svoje domove prihvate žene koje su krvlju ukaljale svoje ruke.[16] Zato je Danaj objavio da će ih udati ne tražeći od prosaca uobičajene darove, a kad su se oni pojavili u dovoljnom broju, priredio je nadmetanje u trčanju: postavio je svoje kćeri na cilj i pobednik je mogao odabrati onu koju je želeo, dok su ostali birali supruge po redosledu kojim su stizali na cilj. Tako su se Danaide poudavale za Argivce i rodile im brojno potomstvo.[16] Među dvojicom kandidata bili su Arhandar i Arhitel, sinovi Ahejevi: prvi se oženio Skejom, a drugi Automatom.[7][17][18]

U kasnijem predanju Danaide su nakon smrti kažnjene tako što u Hadu bile primorane da nose vodu u vrčevima kako bi napunile kadu bez dna (ili, prema drugima, probušenu kadu) te da tako okaju greh, no kada se, dakako, nikada nije mogla napuniti.[19][20]

Mnoga kultuna dobra vezuju se za Danaja i njegove kćeri; pričalo se, na primer, da je Danaj još pre Kadma uveo pismenost u Grčku, da je uveo veštačko navodnjavanje zemlje, ta da su Danaide pronašle veštinu kopanja bunara.[15] Poslednje dve inovacije možda su poslužile kao temelj za priču o kazni koju Danaide moraju trpeti u podzemnom svetu.[7]

Mit o Danaidama poslužilo je Eshilu za njegovu dramsku trilogiju, koju si činile tragedije Pribegarke, Egipćani ili Spremanje ložnice i Danaide; od te tri tragedije sačuvana je prva, koja nosi ime po horu Danajevih kćerki, koje u Argu traže zaštitu od progona Egiptovih sinova.[21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 5.
  2. ↑ Ovidije, Metamorfoze, X, 44.
  3. ↑ 3,0 3,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Egipt
  4. ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 191; VII, 206.
  5. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 4–II, 1, 5.
  6. ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 19, 3–II, 19, 4.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Schmitz 1867, s.v. Danaides
  8. ↑ Heladski lokalitet u Lerni u mitologiji je povezan s mitom o Lernejskoj hidri.
  9. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 1, 5.
  10. ↑ Higin, Fabulae, 168.
  11. ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 19, 6; II, 20, 5.
  12. ↑ Sholija uz Pindarove Pitijske ode, IX, 200.
  13. ↑ Evstatijev komentar uz Dionisija Periegeta, 805.
  14. ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 21, 13.
  15. ↑ 15,0 15,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Danaj
  16. ↑ 16,0 16,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Danaide
  17. ↑ Pindar, Pitijske ode, IX, 117.
  18. ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 1, 3.
  19. ↑ Ovidije, Metamorfoze, IV, 462–463; Heroide, 14.
  20. ↑ Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, X, 497.
  21. ↑ Đurić 1988, str. 151

Literatura uredi

  • Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  • Schmitz, Leonhard (1867). „Danaides”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Danaide&oldid=5622178