Danajci

Danajci (starogrčki: Δαναοί [Danaoí]) jedan je od naziva koji se u Homerovoj Ilijadi često koristi da bi se označili Ahejci. Ta reč doslovno označava "Danajeve potomke", a konkretno se odnosi na Grke koji su u drevnoj antici živeli u Argolidi na Peloponezu, pa je to možda razlog što se kao sinonim često sreće termin Argivci (starogrčki: Αργείοι).[1]

Homer u Ilijadi 138 puta Ahejce naziva Danajcima ili Argivcima. U tom kontekstu Danajci jednostavno označavaju sve Helene. Najpoznatija upotreba tog termina nalazi se u Vergilijevoj Eneidi, gde Laokoont na jednom mestu kaže: "Plašim se Danajaca i kad darove nose" (latinski: Timeo Danaos et dona ferentis);[2] tu se misli na trojanskog konja, ali je izraz u starom Rimu postao poslovičan.

Čini se da jedan drugi antički izvor potvrđuje upotrebu ovog termina kao etnonima. Na jednom natpisu u hramu Medinet Habu Ramzesa III (12. vek pne.) slavi pobedu u pomorskoj bici koju je odneo nad Narodima s mora, tj. napadačima koji su u Egipat došli sa severa. Na drugom stubu zapisano je: "Među njima su kao saveznici bili Peleseti, Thekkeri, Shekeleshi, Denijeni i Wesheshi. Oni položiše svoje ruke na sve oblasti do ruba Zemlje".[3] Egipatski jezik nije beležio vokale, pa se "Denijeni" (Denyen) može zameniti i rečju Danuna. Neki filolozi smatraju da se egipatski oblik tog imena zapravo odnosi na Danajce (Δαναοί), što bi značilo da se među Narodima s mora nalazila i jedna skupina Grka, a ta je teorija moguća budući da se dorska najezda (za koju, međutim, čvrstih dokaza nema) često povezuje s migracijama Naroda s mora.[3]

ReferenceUredi

  1. Howatson 1997, s.v. Danaans.
  2. Vergilije, Eneida, II, 49.
  3. 3,0 3,1 Bernard Sergent, Les Indo-européens, Payot/Rivages, 1995, str. 108.

LiteraturaUredi