Te - I - Xe
 
Br
I
At  
 
 

Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Jod, I, 53
Pripadnost skupu halogenih elemenata
grupa, perioda VIIA, 5
gustina, tvrdoća 4940 kg/m3, bd
Boja
 sivocrna 
Osobine atoma
atomska masa 126,90447 u
atomski radijus 140 (115) pm
kovalentni radijus 133 pm
van der Valsov radijus 198 pm
elektronska konfiguracija [Kr]4d105s25p5
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 18, 7
oksidacioni brojevi ±1, 3, 5, 7
Osobine oksida jako kiseli
kristalna struktura romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 386,85 K
(113,70 °C)
temperatura ključanja 457,4 K
(184,3 °C)
molska zapremina 25,72×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 20,752 kJ/mol
toplota topljenja 7,824 kJ/mol
pritisak zasićene pare bez podataka
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,66 (Pauling)
2,21 (Alred)
specifična toplota 145 J/(kg*K)
specifična provodljivost 8×10-8 S/m
toplotna provodljivost 0,449 W/(m*K)
I energija jonizacije 1008,4 kJ/mol
II energija jonizacije 1845,9 kJ/mol
III energija jonizacije 3180 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
123I (veš.) 13,1 sati z.e. 1,23 123Te
125I (veš.) 59,9 dana z.e. 0,178 125Te
127I 100% stabilni izotor sa 74 neutrona
129I (veš.) 1,57×107 godina β- 0,194 129Xe
131I (veš.) 8,02070 dana β- 0,971 131Xe
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:


zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

Jod (I, latinski - iodum), ime je dobio po grčkoj reči ioeides - ljubičasti.

Jod

Istorija

uredi

Otkrio ga je 1811 godine Bernard Courtois, što su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813 godine bolje ispitao francuski hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu dao ime.

Osobine

uredi

Jod spada u grupu halogenih elemenata

Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo-crna supstanca. Pri zagrevanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: 123I,125I,127I129I,131I.

Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jedinjenja joda

uredi

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najbolje reaguje sa metalima gradeći jodide.

Najvažnija jedinjenja joda su kalijumjodid, jodoform i jodovodonik.

Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo labaratorijsko dobijanje: KI + Br22= KBr + I2

Jod u prirodi

uredi

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO3. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

  • 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda,
  • 1 litar mleka - 35 mcg,
  • 1 kg - 100-200 mcg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%!

Primena joda

uredi

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda 131I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Biološki značaj

uredi

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i hormon T3, neophodnih za pravilno funkcijonisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost. Ovo oboljenje se uglavnom javlja u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so.

Nedostatak joda kod dece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi znati da neko povrće (uglavnom iz porodice kupusa), sadrži čestice koje mogu pogoršati tok bolesti štitne žlezde.

Količina joda u 100 grama produkta:
kavijar 130
neke ribe 190
neke ribe 120
sardine 99
tunjevina 53
belo vino 70
crno vino 50
sokovi od voća i povrća 30-40
mleko 6
beli sir 40
jaje 10
šargarepa 61
potrebe za jodom u različitim periodima života:
bebe do jedne godine života 50 mcg
deca od 1 do 3 godina 70 mcg
deca do 6 godina 90 mcg
od 6 do 10 godina 120 mcg
mladi 150 mcg
odrasli oko 200 mcg
trudne žene 230 mcg
žene koje doje 260 mcg


Od dvaneste nedelje plod počinje da stvara svoje hormone iz štitne žlezde. Jod potreban za taj proces uzima od majke, kao i u vreme dojenja, kada je jedini izvor joda za dete majčino mleko. Zbog toga je u tim periodima posebno važno unositi dovoljnu količinu joda.

Na Zemlji oko 1,5 miliardi ljudi živi u rejonima koji su pogođeni nedostatkom joda, a gušavost se javlja kod 600 miliona ljudi.