Selen

izotop	zast.	v.p.r.	n.r.	e.r. MeV	p.r.
⁷²Se	(veš.)	8,4 dana	z.e.	0,335	⁷²As
⁷⁴Se	0,87%	stabilni izotor sa 40 neutrona
⁷⁵Se	(veš.)	119,779 dana	z.e.	0,864	⁷⁵As
⁷⁶Se	9,36%	stabilni izotor sa 42 neutrona
⁷⁷Se	7,63%	stabilni izotor sa 43 neutrona
⁷⁸Se	23,78%	stabilni izotor sa 44 neutrona
⁷⁹Se	(veš.)	1,13×10⁶ godina	β^-	0,151	⁷⁹Br
⁸⁰Se	49,61%	stabilni izotor sa 46 neutrona
⁸²Se	(veš.)	1,08×10²⁰ godina	β^-	2,995	⁸²Br

Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

Selen (Se, latinski sellenium) - je metaloid VIA grupe. Poznato je nekoliko njegovih izotopa čije se atomske mase nalaze između 65-91. Otkriven je 1817 godine od strane Džons Jakob Beželijusa. Ime je dobio po grčkoj reči selene koja označava mesec(zato što se uvek javljao uz telur, latinski tellus - Zemlja).

Zastupljenost i dobijanje

Selen je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 0,05 ppm (eng. parts per million), kao pratilac nekih ruda sumpora. U industriji se dobija kao sporedni proizvod prečišćavanja ruda bakra i sumpora.

Selenov oksid (SeO₂) se rastvara u azotastoj kiselini (HNO₃). Potom se propušta kroz rastvor sumpor dioksida. Slobodan selen se izdvaja kao crveni talog. U labaratorijama selen se dobija redukujući kiselinu selen VI (H₂SeO₄) pomoću H₂N-NH₂.

Namirnice najbogatije selenom su: pšenica, neprerađen pirinač, ovas, semenke dinje, polumasno mleko, posno meso i riba.

Primena

Selen ima veliku primenu u foto industriji, a najviše se koristi za izradu foto ćelija. sem toga koristi se i kao dodatak staklu i čeliku. Sulfid selena (SeS₂) se koristi u šamponima za suzbijanje peruta, a (Na₂SeO₃) je veoma jak insekticid

Hemijske osobine

Zbog položaja u periodnom sistemu osobine selena podsećaju na osobine sumpora. Kiselina selenVI (H₂SeO₄), slično kao i sumporna kiselina, je veoma jaka kiselina sa oksidacionim dejstvom.

Joni selena (Se^2-) u baznoj sredini lako menjaju oksidacioni broj naviše. Reakcijom hlora sa selenom nastaje braunkasta tečnost Se₂Cl₂, koja se zagrevanjem raspada na čist selen i bezbojan selen(IV)hlorid (SeCl₄).

Alotropske modifikacije

Selen ima 3 alotropske modifikacije.

Modifikacija &alpha ;je srebrnosiv, krh metal. Na vazduhu se polako oksiduje, ne reaguje sa vodom, ali reaguje i sa kiselinama i sa bazama.
Modifikacija β je crveni amfoteran prašak. Veoma je reaktivan, na vazduhu se sam od sebe pali, i veoma brzo reaguje sa vodom,
Modifikacija γ je staklasto rozesivo čvrsto telo. Ova modifikacija je međumodifikacija između alfe i bete. Ova modifikacija se obično dobija hlađenjem tečnog selena

Jedinjenja

Otrovna jedinjenja selena:

dimetil selena,
selendioksid,
selenhidrid

Biološki značaj

Selen je jedan od mikroelemenata neophodnih za život ljudi, koji se mora unositi ishranom. On je neophodan za pravilan rad enzimskih sistema. Najvažnija njegova funkcija je stvaranje jakog antioksidansa. On štiti crvena krvna zrnca i ćelijske membrane.

Takođe je bitan za funkcijonisanje odbranbenog sistema i štitne žlezde. Zajedno sa drugim antioksidansima štiti srce, pomaže pri depresiji, premoru i prevelikoj nervozi. Redukuje količinu štetnih jedinjenja koja izazivaju nastanak reumatskih zapaljenja.

Kod muškaraca pola selena koji se nalazi u organizmu je u testisima i u spermi koju oni produkuju.

Preporučljiva količina selena koju dnevno odrasle osobe treba da unesu iznosi 55 mikrograma. Ako se čovek redovno hrani ne može doći do nedostatka selena.

Višak selena je štetan i smatra se da unošenje preko 400 mikrograma dnevno može da izazove trovanje. Jedini rejon na svetu gde dolazi do nedostatka selena u organizmu zbog njegovog manjka u ishrani su neki delovi Kine.