Rb - Sr - Y
 
Ca
Sr
Ba  
 
 

Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Stroncijum, Sr, 38
Pripadnost skupu zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda IIA, 5,
gustina, tvrdoća 2630 kg/m3, 1,5
Boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 87,62 u
atomski radijus 219 pm
kovalentni radijus 192 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Kr]5s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 8, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida jako bazni
kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1050 K
(777 °C)
temperatura ključanja 1655 K
(1382 °C)
molska zapremina 33,94×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 144 kJ/mol
toplota topljenja 8,3 kJ/mol
pritisak zasićene pare 246 Pa (1042 K)
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 0,95 (Pauling)
0,99 (Alred)
specifična toplota 300 J/(kg*K)
specifična provodljivost 7,62×106 S/m
toplotna provodljivost 35,3 W/(m*K)
I energija jonizacije 549,5 kJ/mol
II energija jonizacije 1064,2 kJ/mol
III energija jonizacije 4138 kJ/mol
IV energija jonizacije 5430 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
82Sr (veš.) 25,6 dana z.e.   82Rb
84Sr 0,56% stabilni izotor sa 46 neutrona
86Sr 9,86% stabilni izotor sa 48 neutrona
87Sr 7,0% stabilni izotor sa 49 neutrona
88Sr 82,58% stabilni izotor sa 50 neutrona
90Sr (veš.) 28,78 godina β- 0,546 90Y
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Stroncijum (Sr, latinski - strontium) je zemljoalkalni metal IIA grupe.

Ima 23 izotopa čije se atomske mase nalaze između 79-89. Postojana su četri- 84, 86, 87 i 88.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 370 ppm (eng. parts per million),u obliku 2 minerala - celestina (SrSO4) i stroncinaita.

Priznat je za element 1790 godine od strane Adair Crawforda

Gradi: okside, hidrokside, fluoride i soli organskih kiselina.

Biološki značaj - nema. Može da zastupa kalcijum u organizmu bez sporednih posledica.

Stroncijum je srebrnast, mekan metal. Na njegovoj površini se stvara zaštitni sloj oksida - slično kao i kod aluminijuma. Očišćena površina je vrlo reaktivna - čist stroncijum eksplozivno reaguje sa vodom i može da se zapali na vazduhu. Stroncijum se u čistom obliku koristi kao dodatak nekim vrstama stakla- npr. za proizvodnju televizijskih ekrana. Zbog toga što boji plamen u intenzivnu crvenu boju njegove soli se dodaju veštačkim plamenovima i raketama za signalizaciju.