Komunistička partija Čehoslovačke
Komunistička partija Čehoslovačke (KPČ; češ. Komunistická strana Československa (KSČ), slov. Komunistická strana Československa (KSČ)) je bila marksističko-lenjinistička partija, koja je delovala od 1921. do 1992. godine. U Čehoslovačkoj je bila na vlasti od 1948. do 1989. godine. Nova vladajuća elita u Češkoj, 1993. godine, zakonski je označila KPČ kao „kriminalnu organizaciju“.
| Komunistička partija Čehoslovačke
Komunistická strana Československa
| |
|---|---|
| Poslednji lider | Ladislav Adamec |
| Osnovana | 14. – 16. maja 1921. |
| Raspuštena | 31. decembra 1992. |
| Naslednik | Komunistička partija Bohemije i Moravske Komunistička partija Slovačke |
| Sedište | Prag |
| Država |  Čehoslovačka SR
|
| Zvanične novine | Rude pravo |
| Mladi ogranak | Čehoslovački savez omladine (1949-1968) Socijalistički omladinski savez (1970-1989) |
| Broj članova (1981.) | 1.538.179 |
| Ideologija | komunizam, marksizam-lenjinizam |
| Politička pozicija | krajnja levica |
| Međunarodno članstvo | Kominterna (1921-1943) Informbiro (1947-1956) |
| Boje | crvena, zlatna |
Istorijat
uredi1921.–1945.
urediKomunistička partija Čehoslovačke je osnovana 14.-16. maja 1921. godine u Pragu na kongresu Čehoslovačke socijademokratske partije (levice).[1] Zvanično glasilo partije bilo je „Rude pravo“. Partija je delovala legalno, ali nikad nije ušla u vladu. Na parlamentarnim izborima 1925, KŠČ je osvojila 934.223 glasova (13.2%, druga po jačini) i 41 mandat.
Klement Gotvald postao je dugogodišnji sekretar partije 1929. godine. Na parlamentarnim izborima iste godine, KPČ je osvojila 753.220 glasova (10.2%, četvrto mesto) i 30 mandata. Na izborima 1935, osvojila je 849.495 glasova (10.32%, četvrto mesto). Zabranjena je u oktobru 1938. godine, nakon što su Minhenskim sporazumom Nemačkoj prepušteni Sudeti.[2][3][4] Nakon toga je prešla u ilegalu.
KP Čehoslovačke bila je sekcija Komunističke internacionale. Do 1928. godine, partija je imala oko 138.000 članova.[5]
Tokom okupacije Čehoslovačke i Drugog svetskog rata, većina članova KPČ sklonila se u Sovjetski Savez. Oni koji su ostali u okupiranoj zemlji, organizovali su jedan od nekoliko postojećih antifašističkih pokreta otpora. Tokom rata, u antifašističkoj borbi je poginulo 30.000 komunista.
1945.–1992.
urediNakon završetka rata, KPČ je bila deo koalicione vlade, Nacionalnog fronta, koja je postojala od 1945. do 1948. godine. Tada su komunisti organizovali državni udar i preuzeli vlast. Najjača partija unutar Fronta bila je KP Čehoslovačke.
Sukob oko primene sovjetskog modela u državi između predsednika Klementa Gotvalda i sekretara partije Rudolfa Slanskog 1951. godine, poklopio se s hajkom na Titoiste u Istočnom bloku. Zbog toga su Slanski i grupa drugih komunista u Pragu bili osuđeni kao Titoisti i 1952. smaknuti.
Godine 1968, unutar KP Čehoslovačke prevladalo je reformističko krilo na čelu s Aleksandrom Dubčekom. Dubček je pokrenuo program liberalizacije, poznat pod nazivom Praško proleće, ali je intervencija zemalja Varšavskog pakta, 21. avgusta 1968, prekinula dalje reforme.
Nakon intervencije, Dubčeka je u aprilu 1969. na mestu prvog sekretara KPČ zamenio Gustav Husak. U razdoblju tzv. „normalizacije“ posle Praškog proleća, unutar KPČ postojale su dvije glavne struje. Prvi su bili tradicionalisti ili pragmatičari, čiji je predstavnik bio Husak. Ostali istaknuti pripadnici ove linije bili su Lubomir Štrougal, Peter Colotka, Jozef Lenart i Jozef Kempni. Oni su imali simpatije prema Dubčekovim reformama, a nakon 1968. uspešno su vratili prilike u Čehoslovačkoj na stanje pre Praškog proleća. S vremenom su u manjim merama poticali liberalizaciju zemlje. Nasuprot njih stajali su tzv. tvrdolinijaši, čiji je vođa bio Vasil Bilak, istaknuti slovački komunista. Oni su se protivili bilo kakvim ekonomskim i političkim reformama.
Partija je nastavila da postoji i nakon Plišane revolucije 1989. godine, samo je promenila ime u Komunistička partija Češke i Slovačke. Prestala je da postoji nakon razlaza Češke i Slovačke, 31. decembra 1992. godine. Naslednice KP Čehoslovačke postale su Komunistička partija Bohemije i Moravske i Komunistička partija Slovačke.
Nova partija nakon 1995.
urediGodine 1995, nekoliko istaknutih bivših članova KP Čehoslovačke osnovali su novu Partiju čehoslovačkih komunista, kojoj je ime kasnije promenjeno u Komunistička partija Čehoslovačke. Ova partija se zalaže za obnovu Čehoslovačke i uspostavu socijalizma. Vođa partije je Miroslav Štepan.
Organizacija
urediKomunistička partija Čehoslovačke bila je zasnovana na lenjinističkom konceptu demokratskog centralizma. Radilo se o tome da se o svakom pitanju može slobodno diskutovati, ali kada je odluka jednom donesena o njoj više nema rasprave i ona se prihvaća i sporovodi.
Vrhovni organ KPČ bio je Partijski kongres, koji se održavao svakih pet godina u trajanju od nedelju dana. Jedina iznimka je bio Četrnaesti kongres, kojeg je sazvao Aleksander Dubček avgusta 1968. godine u povodu intervencije Varšavskog pakta. Kongres je nakon praškog proleća proglašen ilegalnim, a zvanični Četrnaesti kongres održan je u maju 1971. godine. Poslednji je bio vanredni Osamnaesti kongres, održan u decembru 1989. godine.
Između svakog kongresa, Centralni komitet KP Čehoslovačke bio je organ zadužen za sprovođenje odluka svakog kongresa. Centralni komitet se godišnje sastajao najmanje dva puta. Godine 1976, CK je imao 115 članova i 45 kandidata, a 1986. 135 članova i 62 kandidata. CK je sporovodio odluke Prezidijuma CK KPČ. Godine 1986, bilo je 11 članova i 6 kandidata za Prezidijum.
Kongresi KPČ
uredi
| kongres | datum održavanja |
|---|---|
| Osnivački kongres KPČ | 14. - 16. maj 1921. |
| Prvi kongres KPČ | 2. - 5. februar 1923. |
| Drugi kongres KPČ | 1924. |
| Treći kongres KPČ | 1925. |
| Četvrti kongres KPČ | 1927. |
| Peti kongres KPČ | 1929. |
| Šesti kongres KPČ | 1931. |
| Sedmi kongres KPČ | 1936. |
| Osmi kongres KPČ | 28. - 31. mart 1946.[6] |
| Deveti kongres KPČ | 25. - 29. maj 1949.[6] |
| Deseti kongres KPČ | 11. - 15. jun 1954.[6] |
| Jedanaesti kongres KPČ | 18. - 21. jun 1958.[6] |
| Dvanaesti kongres KPČ | 4. - 8. decembar 1962.[6] |
| Trinaesti kongres KPČ | 31. maj - 4. jun 1966.[6] |
| Četrnaesti vanredni kongres KPČ | 22. avgust 1968.[6] |
| Četrnaesti kongres KPČ | 25. - 29. maj 1971.[6] |
| Petnaesti kongres KPČ | 12. - 16. april 1976.[6] |
| Šesnaesti kongres KPČ | 6. - 10. april 1981.[6] |
| Sedamnaesti kongres KPČ | 24. - 28. mart 1986.[6] |
| Osamnaesti vanredni kongres KPČ | 20. - 21. decembar 1989.[6] |
Lideri partije
urediFunkcija lidera partije zvala se generalni sekretar (1921-1945), predsednik (1945-1953), prvi sekretar (1953-1971) i ponovo generalni sekretar (1971-1989).
- razne ličnosti (1921 – 1925)
- Bogumil Jilžek (1925 – 1929)
- Klement Gotvald (1929 – 1953)
- Antonjin Novotni (1953 – 1968)
- Aleksander Dubček (1968 – 1969)
- Gustav Husak (1969 – 1987)
- Miloš Jakeš (1987 – 24. novembar 1989)
- Karel Urbanžek (25. novembar 1989 – 20. decembar 1989)
- Ladislav Adamec (1989 – 1990) predsednik, Vasil Mohorita (1989 – 1990) prvi sekretar
Veze
urediIzvori
uredi- ↑ Lenin: 254. ASSIGNMENT TO SECRETARY
- ↑ „Zastavení a zákaz činnosti KSČ v roce 1938”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-21. Pristupljeno 2012-09-12.
- ↑ Antonín NOVOTNÝ, československý komunistický politik a prezident. totalita.cz
- ↑ Nakl. Libri: "Kdo byl kdo v našich dějinách 20. století": Antonín Novotný
- ↑ Soviet Russia | Chpt. 11
- ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 Totalita.cz
