Bengalski kalendar
Bengalski kalendar (bengalski: বঙ্গাব্দ Bônggabdo ili বাংলা সন Bangla Shôn) ili Bangla kalendar je tradicionalni solarni kalendar koji se koristi u Bangladešu i istočnim indijskim državama Zapadni Bengal, Asam i Tripura.
Prvi dan godine je praznik Pôhela Boishakh i to je 14. april/travnja u Bangladešu odn. 15. april/travnja u Indiji. U Asamu to odgovara eri Bhaskar, nazvanoj po kamarupanskom kralju, Bhaskarvarman-u. Broj bengalske godine je uvek za 593 manji od gregorijanske (n.e.) u periodu od bengalske do međunarodne nove godine, odn. za 594 manji pre Pohela Boišaha.
Bengalska godina (april 2024. - april 2025.) je 1431.
Istorija
urediPre nego što je uveden bengalski kalendar, poljoprivredni i zemljišni porezi su sakupljani po islamskom kalendaru (poznat i kao hidžretski kalendar). Ali, ovo je čisto lunarni kalendar, koji ne obraća pažnju na godišnja doba, pa se poljoprivredna godina ne mora poklapati sa fiskalnom godinom. Tako su farmeri mogli biti pritisnuti da plate poreze u nevreme.
Kako bi pojednostavio i olakšao sakupljanje poreza, mogulski car Akbar (vl. 1556-1605) je naredio reformu kalendara. Na to je Amir Fatehula Širazi, čuveni učenjak tog vremena i kraljevski astronom, formulisao novi kalendar na osnovu lunarnog hidžretskog i solarnih hindu kalendara. Tako je nastao Bangla kalendar, koji je uveden nakon žetvene sezone, kada su seljaci bili u povoljnijem finansijskom položaju. U skladu sa žetvenom sezonom, novi kalendar je u početku nazivan Žetveni kalendar, ili ফসলী সন Fôsholi Shôn.
Novi "Fošoli Šon" je uveden 10/11 marta/ožujka 1584, ali je datiran od Akbarovog ustoličenja 1556. Novodefinisana godina je kasnije postala poznata kao বঙ্গাব্দ Bônggabdo ili বাংলা সন Bangla Shôn ("Bengalska godina").
Po drugačijem tumačenju, početak bengalske ere je pripisan Šašanki, kralju starog Bengala, koji je vladao negde između 600. i 625. n.e. Pod njegovom vlašću je bio veći deo današnjih indijskih država Bengal, Bihar i Orisa. Ovo se uglavnom objašnjava time da godina 963. B.S. (Bangla Shôn apr. 1556-57.) nije počela istovremeno sa 963. hidžretskom godinom (nov. 1555 - nov. 1556. n.e.). Prva godina bengalske ere bi onda odgovarala 593/594. n.e. i do Akbarovog doba, 963. bengalska se skoro poklapala sa 963. godinom već korišćene hidžretske ere. Akbar je zbog praktičnih prednosti počeo da koristi bengalsku eru kao zvanični kalendar za sakupljanje poreza.
Tokom vladavine Mogula, bengalski kalendar je zvanično uveden širom njihovog carstva (veći deo Indije). Ali, s krajem njihove vladavine i kalendar je izašao iz upotrebe, osim u Bengalu.
Organizacija kalendara
uredi| মাস Mash Mesec |
কাল/ঋতু Kal/Ritu Sezona |
|---|---|
| বৈশাখ Boishakh April-Maj |
গ্রীষ্ম Grishsho Leto |
| জৈষ্ঠ্য Joishţho Maj-Jun | |
| আষাঢ় Ashaŗh Jun-Jul |
বর্ষা Bôrsha Kišna (Monsunska) |
| শ্রাবণ Srabon Jul-August | |
| ভাদ্র Bhadro August-Septembar |
শরৎ Shôrot Jesen |
| আশ্বিন Ashshin Septembar-Oktobar | |
| কার্তিক Kartik Oktobar-Novembar |
হেমন্ত Hemonto Suva |
| অগ্রহায়ন Ôgrohaeon Novembar-Decembar | |
| পৌষ Poush Decembar-Januar |
শীত Šit Zima |
| মাঘ Magh Januar-Februar | |
| ফাল্গুন Falgun Februar-Mart |
বসন্ত Bôshonto Proleće |
| চৈত্র Choitro Mart-April |
Godišnja doba
urediBengalski kalendar obuhvata šest sezona (godišnjih doba), svaka ima po dva meseca, kako se može videti u tabeli. Osim nama poznatih, proleća, leta, jeseni i zime, tu su još i dva karakteristična za klimu Bengala: suvo i kišno.
Meseci
urediImena dvanaest meseci bengalskog kalendara potiču od imena nakšatri (na bengalskom: নক্ষত্র nokkhotro - "mesečeva kuća"): položaja Meseca u odnosu na određene zvezde tokom lunarnih ciklusa. Pretpostavlja se da ova imena potiču iz Shakabda-e (Saka kalendara), još jednog kalendara korišćenog u ovom regionu, uvedenom tokom dinastije Šaka. Imena meseci su:
- বৈশাখ Boishakh po zvezdi বিশাখা Bishakha (u Vagi)
- জ্যৈষ্ঠ Joishţho po zvezdi, জ্যেষ্ঠ Jeshţho (u Škorpiji)
- আষাঢ় Ashaŗh po zvezdi, অষাঢ়া Ôshaŗha (u Strelcu)
- শ্রাবণ Srabon po zvezdi, শ্রাবণ Srabon (u Orlu)
- ভাদ্র Bhadro po zvezdi, ভাদ্রপদা Bhadropôda (u Pegazu i Andromedi)
- আশ্বিন Ashshin po zvezdi, অশ্বিনী Ôshshini (u Ovnu)
- কার্তিক Kartik po zvezdi, কৃত্তিকা Krittika (Plejade)
- অগ্রহায়ন Ôgrohaeon po zvezdi, অগ্রাইহন Agraihon
- পৌষ Poush po zvezdi, পুশ্য Pushsho (u Raku)
- মাঘ Magh po zvezdi মঘা Môgha (Regulus)
- ফাল্গুন Falgun po zvezdi, ফাল্গুনী Falguni (Leonis i Denebola), i
- চৈত্র Choitro po zvezdi, চিত্রা Chitra (Spica)
Navodi se i da su na početku imena meseci bila drugačija nego danas, da su korišćena persijska imena: Farwadin, Ardi, Vihisu, Khordad, Teer, Amardad, Shahriar, Aban, Azur', Dai, Baham i Iskander Miz.
Dani
urediI bengalski kalendar ima sedmodnevnu nedelju/tjedan. Takođe, nalik nekim drugim kalendarima, imena potiču od nebeskih tela (নবগ্রহ nôbogroho).
- Ponedeljak: সোমবার Shombar po সোম Shom ( Mesečevo božanstvo)
- Utorak: মঙ্গলবার Monggolbar po মঙ্গল Monggol (planeta Mars)
- Sreda: বুধবার Budhbar po বুধ Budh (planeta Merkur)
- Četvrtak: বৃহস্পতিবার Brihoshpotibar po বৃহস্পতি Brihoshpoti (planeta Jupiter)
- Petak: শুক্রবার Shukrobar po শুক্র Shukro (planeta Venera)
- Subota: শনিবার Shonibar po শনি Shoni (planeta Saturn)
- Nedelja: রবিবার Robibar po রবি Robi (Sunčevo božanstvo)
U bengalskom kalendaru dan počinje izlaskom Sunca, za razliku od gregorijanskog (ponoć) i islamskog (zalazak Sunca).
Revidirani bengalski kalendar
urediKomitet na čelu sa čuvenim naučnikom dr. Muhammad Shahidullah-om i pod nadzorom Bengalske akademije je 17.2.1966. modifikovao kalendar. Ovaj komitet je dao neke preporuke u vezi različitih problema s kojim su se suočavale ruralne bengalske kulturne tradicije usled promena meseci i sezona.
Dužina godine u bengalskom kalendaru, kao i u gregorijanskom, se računa kao 365 dana, a godina zapravo ima oko 365 i 1/4 dana (npr. tropska godina oko 365 dana, 5 sati, 48 min. i 47 sek. a sideralna godina oko 365 dana, 6 sati, 9 min. 10 sek.). Za razliku od gregorijanskog, bengalski kalendar je počivao na astronomskim proračunima i nije imao imao prestupnu godinu kojom bi se to uskladilo. I bengalski meseci su bili različite dužine. Da bi ispravili ovaj nesklad i da bi bengalski kalendar bio precizniji, postupilo se po sledećim preporukama Bengalske akademije:
- Prvih pet meseci godine, od Boishakh-a do Bhadro-a, će imati po 31 dan.
- Preostalih sedam meseci godine, od Ashshin-a do Choitro-a će imati po 30 dana.
- Posle svake četvrte godine, mesecu Falgun će biti dodavan još jedan dan, kako je dole opisano.
Revidirani kalendar je zvanično prihvaćen u Bangladešu. U susednom Zapadnom Bengalu (Indija) je nastavljeno sa starim kalendarom.
Reformisane i nereformisane verzije
urediPrvi dan meseca Boišak, Pohela Boishakh, je Bengalska nova godina. U Bangladešu je to 14. aprila/travnja svake godine, prema reformisanom kalendaru. U zapadnom Bengalu to je (uglavnom) 15. aprila/travnja, jer tamo slede nereformisani kalendar, koji nije fiksiran u odnosu na zapadni kalendar.
U indijskom Zapadnom Bengalu, Bengalci slede sideralni solarni kalendar, za razliku od tropskog, kakvi su gregorijanski i reformisani bengalski. Matematička razlika između dve vrste kalendara izaziva razliku u prvom danu godine u dva područja. Dužine meseci takođe nisu fiksirane u sideralnom bengalskom kalendaru, već se baziraju na realnom kretanju Sunca.
Prestupna godina
urediPrema novom kalendarskom sistemu, mesec Falgun (koji počinje 13. februara/veljače) ima 31 dan svake četvrte godine. Kako bi se održala veza sa gregorijanskim kalendarom, bengalske prestupne godine su one čija se odgovarajuća gregorijanska kalendarska godina računa kao prestupna. Npr. Falgun 1410. B.S. se smatrao presupnim mesecom, jer je zahvatao gregorijanski prestupni mesec februar/veljaču 2004.
Mada se u Zapadnom Bengalu koristi sideralni solarni kalendar, broj dana u mesecima se određuje realnim kretanjem Sunca kroz zodijak. U ovom kalendaru, od broja godine se oduzima sedam, rezultat se deli sa 39. Ako je ostatak posle deljenja 0 ili deljiv sa 4, godina se označava kao prestupna i sadrži 366 dana, poslednji mesec Choitro uzima 31 dan (npr. za 1410: 1410 - 7 = 1403; 1403 mod 39 = 38, što nije deljivo sa 4). U svakih 37 godina ima 10 prestupnih (ili prosečno 365 dana, 6 sati, 29 min. 11 sek. po godini, 20-tak minuta duže od sideralne godine), mada tokom dužeg vremena može biti potrebna i vanredna revizija.
Upotreba
urediUpotreba i popularnost bengalskog kalendara na istoku Južne Azije delom potiče od njegove prilagođenosti jedinstvenim godišnjim dobima tog regiona. Istočna Južna Azija ima klimu koju je najbolje podeliti u šest godišnjih doba, pored proleća, leta, jeseni i zime, tu je i kišno (posle leta) i suvo (posle jeseni).
U svakodnevnoj upotrebi bengalski kalendar je uglavnom zamenjen gregorijanskim kalendarom. Još uvek se njime određuju praznici karakteristični za bengalsku kulturu (npr. Pohela Boishakh, Durga Puja itd.) i označavanje godišnjih doba, čime ga bangladeška vlada priznaje za obeležavanje državnih praznika u Bangladešu. Skoro sve novine na bengalskom i engleskom u Bangladešu i Zapadnom Bengalu daju datum po bengalskom kalendaru pored gregorijanskog. Mnoge novine u Bangladešu takođe dodaju i treći datum, po islamskom kalendaru. To bi moglo izgledati "17 Jyeshtho 1415, 25 Jumada 'l-Ula 1429, 31 May 2008".
Srodni kalendari
urediBengalski kalendar je srodan Hindu solarnom kalendaru, koji počiva na Surya Siddhanta-i. Hindu solarni kalendar takođe počinje polovinom aprila/travnja, prvi dan ovog kalendara se, osim Bengala i Bangladeša, slavi kao tradicionalna Nova godina i u indijskim državama Asam, Kerala, Manipur, Orisa, Pendžab, Tamil Nadu i Tripura, te u Nepalu. Ova nova godina je takođe poznata kao Mesha Sankranti.
Vanjske veze
uredi(na engleskom:)
- The Bengali Calendar: A proud possession Arhivirano 2011-03-10 na Wayback Machine-u
- Bangla Calendar Arhivirano 2008-07-05 na Wayback Machine-u
- Bengali Calendar
- Bangla Date Converter Arhivirano 2012-01-25 na Wayback Machine-u