Otvori glavni meni

Astečki kalendar je kalendarski sistem koji su koristili Asteci kao i drugi pretkolumbijski narodi centralnog Meksika. To je jedan od mezoameričkih kalendara i deli osnovnu strukturu kalendara stare Mezoamerike.

  Kalendari p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Sunčev kamen, poznat i kao Astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

Kalendar se sastojao od kalendarskog ciklusa od 365 dana po imenu xiuhpohualli (broj ili brojanje godina) i ritualnog ciklusa od 260 dana po imenu tonalpohualli (broj dana). Ova dva ciklusa se kombinuju u vek od 52 godine, koji se ponekad naziva "Kalendarski krug". Prvi kalendar se smatra poljoprivrednim kalendarom, jer potiče od Sunčevog kretanja, a drugi se smatra svetim kalendarom.

Kalendarska godina je počinjala prvom pojavom asterizma Plejade na istoku baš pred svetlost zore,[1] (što se zove helijakalni izlazak).

TonalpohualliUredi

Tonalpouali ("broj dana") je ciklus od 260 dana, svaki dan je jedinstveno označen kombinacijom broja (od 1 do 13) i jednim od dvadeset oznaka (imena) za dane. Svakim novim danom se uvećava broj dana i smenjuje ime: posle 1 Krokodil dolazi 2 Vetar, 3 Kuća, 4 Gušter itd. do 13 Trska. Zatim se ponavlja ciklus brojeva, sledeći dan je 1 Jaguar. Ciklus oznaka se nastavlja do 7 Cvet, a onda se i on restartuje pa je sledeći dan 8 Krokodil. Da bi se ponovo došlo do 1 Krokodil potrebno je 260 (13×20) dana.

Oznake danaUredi

Skup oznaka za dane korišćen u centralnom Meksiku je identičan onom koji su koristili Mixteci i donekle sličan onome iz ostalih mezoameričkih kalendara.

Svakoj oznaci za dan takođe pripisuju i jedan od četiri kardinalna pravca.

Postoje varijacije u načinu na koji su znaci za dane crtani ili urezivani. Ovde dati su uzeti iz Codex Magliabechiano.

Slika Nahuatl ime Izgovor Prevod Pravac
  Cipactli [siˈpaktɬi] Krokodil
Aligator
Kajman
Krokodilsko Čudovište
Istok
  Ehecatl [eʔˈeːkatɬ] Vetar Sever
  Calli [ˈkalli] Kuća Zapad
  Cuetzpalin [kʷetsˈpalin] Gušter Jug
  Coatl [ˈkoː(w)aːtɬ] Guja
Zmija
Istok
  Miquiztli [miˈkistɬi] Smrt Sever
  Mazatl [ˈmasaːtɬ] Jelen Zapad
  Tochtli [ˈtoːtʃtɬi] Zec Jug
  Atl [aːtɬ] Voda Istok
  Itzcuintli [itsˈkʷintɬi] Pas Sever
  Ozomatli
Ozomahtli
[osoˈmaʔtɬi] Majmun Zapad
Slika Nahuatl ime Izgovor Prevod Pravac
  Malinalli [maliːˈnalli] Trava Jug
  Acatl [ˈaːkatɬ] Trska Istok
  Ocelotl [oˈseːloːtɬ] Jaguar Sever
  Quauhtli
Cuauhtli
[ˈkʷaːwtɬi] Orao Zapad
  Cozcaquauhtli
Cozcacuauhtli
[koːsaˈkʷaːwtɬi] Lešinar Jug
  Ollin
Olin
[ˈoliːn] Pokret
Potres
Zemljotres
Istok
  Tecpatl [ˈtekpatɬ] Kremen
Kremeni nož
Sever
  Quiahuitl
Quiyahuitl
[kiˈ(j)awitɬ] Kiša Zapad
  Xochitl [ʃoːtʃitɬ] Cvet Jug

Vetar i Kiša su predstavljeni likovima njima pridruženih bogova, Ehecatl odn. Tlaloc.

Ostale oznake na kamenu su pokazivale sadašnji svet i svetove pre njega. Svaki svet je nazivan "sunce" a svako sunce je imalo svoju vrstu stanovnika. Asteci su verovali da se nalaze u petom suncu i da će i ono, kao i sva ranija sunca, nestati zbog svojih nesavršenosti. Obeležavane su svake 52 godine, jer su verovali da je to životni ciklus i da bi bogovi na kraju bilo kog datog životnog ciklusa mogli oduzeti sve što ljudi imaju i uništiti svet.

TrinaesticeUredi

Skup od trinaest numerisanih dana je poznat po španskoj reči trecena (trece - trinaest). Svaka od dvadeset tresena u 260-dnevnom ciklusu je bila povezana s nekim božanstvom:

Trecena Božanstvo
1 Krokodili – 13 Trska Ometeotl
1 Jaguar – 13 Smrt Quetzalcoatl
1 Jelen – 13 Kiša Tepeyollotl
1 Cvet – 13 Trava Huehuecoyotl
1 Trska – 13 Zmija Chalchiuhtlicue
1 Smrt – 13 Kremen Tonatiuh
1 Kiša – 13 Majmun Tlaloc
1 Trava – 13 Gušter Mayahuel
1 Zmija – 13 Potres Xiuhtecuhtli
1 Kremen – 13 Pas Mictlantecuhtli
Trecena Božanstvo
1 Majmun – 13 Kuća Patecatl
1 Gušter – 13 Lešinar Itztlacoliuhqui
1 Potres – 13 Voda Tlazolteotl
1 Pas – 13 Vetar Xipe Totec
1 Kuća – 13 Orao Itzpapalotl
1 Lešinar – 13 Zec Xolotl
1 Voda – 13 Krokodil Chalchiuhtotolin
1 Vetar – 13 Jaguar Chantico
1 Orao – 13 Jelen Xochiquetzal
1 Zec – 13 Cvet Xiuhtecuhtli

Dalje čitanjeUredi

Takođe pogledatiUredi

IzvoriUredi

  1. Brad Schaefer (Yale University). Heliacal Rising: Definitions, Calculations, and some Specific Cases (Essays from Archaeoastronomy & Ethnoastronomy News, the Quarterly Bulletin of the Center for Archaeoastronomy, Number 25.) [1]

Vanjske vezeUredi

(na engleskom:)