Slovenski kalendar

	Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
	Tipovi kalendara
	Lunisolarni · Solarni · Lunarni
	Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski (Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski (Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

U selu Lepesovki, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, ruski arheolozi Tihonova i Hvajko su 1958. godine pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude 2-4. veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena, a u selu Romaški, južno od Kijeva, u nalazištu je bio krčag iz 4. veka, na kojem je takođe slikopisan kalendar ^[1].

Pronađeni kalendar u Lepesovki je imao svojevrsne crte i reze, čineći zagonetnu i složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov ga je odgonetnuo. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest razdela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma praznika.

Nazivi dana

Veruje se da su Sloveni imali nedelju od 6 dana i da su znali za 5 radnih dana i jedan neradni dan, koje su nazvali: nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak ^[2]. Nedelja je imala posebnu ulogu a radni dani su nosili imena po rednim brojevima, kako su dolazili posle nedelje.

Nazivi dana u sedmici ^[2]:

Nedelja – dan kada se ne radi, "ne dela"', neradni dan;
Ponedeljak – dan posle nedelje, dan "po nedelji", prvi dan u sedmici;
Utorak – "vtori" dan, drugi dan u sedmici;
Sreda – "sreda" – sredina, srednji dan u sedmici;
Četvrtak – četvrti dan;
Petak – peti dan.

Sedmodnevnu nedelju slovenski narodi počinju upotrebljavati tek prelaskom u hrišćanstvo te se tada i naziv za šesti sedmični dan – subota ^[2]. Ova reč potiče iz jevrejske reči "sabat".

Današnji nazivi za dane kod Slovena su se prvo javili kod Južnih Slovena, u tadašnjoj Vizantiji, da bi se vremenom, preko Bugarske, Slovačke i Češke, proširili i među ostalim slovenskim narodima.^[2]

Srpskohrvatski	Ruski	Slovački	Poljski
Ned(j)elja	Воскресенье	Nedel'a	Niedziela
Ponedeljak	Понедельник	Pondelok	Poniedziałek
Utorak	Вторник	Utorok	Wtorek
S(rij)eda	Среда	Sreda	Środa
Četvrtak	Четверг	Štvrtok	Czwartek
Petak	Пятница	Piatok	Piątek
Subota	Суббота	Sobota	Sobota

Kod Slovena je svaki dan u nedelji imao boga zaštitnika ^[1]:

utorak - Prov, bog osveštanih dubova,
četvrtak - Perun, bog groma,
petak - boginja Mokoša

Nazivi meseci

Pretpostavlja se da su Sloveni znali samo za 6 dana u nedelji, i da je jedan mesec sadržao 5 nedelja po 6 dana tj. 30 dana ^[2]. Ovo se veoma dobro slagalo sa periodom promene sve četiri mesečeve mene, koji traje 29,53 dana.

Nazivi za mesece su bili u vezi sa prirodnim pojavama. Pošto Sloveni žive na velikim rastojanjima jedni od drugih, dolazilo je do toga da mesec "lipanj" Hrvati zovu jun a Poljaci jul, zato što lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope. Takođe, isto je i za mesece "travanj" i "listopad" zato što na jugu ranije dolazi proleće i ostala godišnja doba nego na severu.

Stari nazivi za mesece u godini koji su se zadržali u slovenskim jezicima ^[3]:

	Lužičkosrpski	Ukrajinski	Češki	Beloruski	Hrvatski	Poljski
1.	Wulki rožk	Січень	Leden	Студзень	Siječanj	Styczeń
2.	Maly rožk	Лютий	Únor	Люты	Veljača	Luty
3.	Naletnik	Березень	Březen	Сакавік	Ožujak	Marzec
4.	Jutrownik	Квітень	Duben	Красавік	Travanj	Kwiecień
5.	Rožownik	Травень	Květen	Май	Svibanj	Maj
6.	Smažnik	Червень	Červen	Чэрвень	Lipanj	Czerwiec
7.	Pražnik	Липень	Červenec	Лiпень	Srpanj	Lipiec
8.	Žnjenc	Серпень	Srpen	Жнiвень	Kolovoz	Sierpień
9.	Požnjenc	Вересень	Září	Верасень	Rujan	Wrzesień
10.	Winowc	Жовтень	Říjen	Кастрычнік	Listopad	Październik
11.	Nazymnik	Листопад	Listopad	Лістапад	Studeni	Listopad
12.	Hodownik	Грудень	Prosinec	Снежань	Prosinac	Grudzień

Nazivi za mesece kod Slovena ^[1]:

ljuti - vreme opakih mećava i ljutih mrazeva,
golemi mesec, veljača - vreme velike hladnoće i smetova,
mežnik - vreme razmeđavanja zime i proleća,
bokogrej - vreme kada se sa sunčane strane, s boka, počinje osećati toplota,
suhi - vreme u kome su mraz i vetar stvrdli i osušili sve,
protaljnik - vreme kada se na tlu ukazuju prokopnine,
letnik - vreme prolećnog otopljavanja,
žarki - vreme žega i pripeke,
gruden - vreme stvrdnjavanja zemlje i stvaranja grumenja, gruda, po njivama i putevima,
grjaznik - vreme blata i kaljuga usled padavina,
studen - vreme hladne i zimomorne pozne jeseni,
snežanj - vreme snega i smetova,
prosinac, prosinec - kada lepo vreme prosenjuje, prosijava, kada se već lepi dani pojavljuju i, najpre mestimično, posle jesenskih magli i zimske tmurne oblačnosti, ukazuje se nebeska vedrina,
berezen, sakavik - vreme kada breze i drveće, s početkom proleća i otopljavanjem, počinju da luče sokove,
biljar, travenj, cvetanj, kvitanj, svibanj, lažitrava - vreme bujnog rasta i cvetanja trava i grmlja,
lipenj - dani miomirisnog cvetanja lipe,
trešnjar, čerešnjar - vreme dospevanja prvih voćnih plodova,
crvenik, rujen - preodevanje šume u zlatastu i rumenu jesen,
veresenj - vreme upadljivosti vreska, niske drvenaste biljke, malih listova i ljubičasta cveta, večno zelene šibljike, rasprostranjene u Polesju i brdskim predelima,
žovtenj, listopad, šumopad - vreme kada lišće žuti, opada i gora ogoljuje;
derikoža - vreme uništavanja stoke zbog nedostatka ishrane na kraju zime,
izok - vreme pojavljivanja insekata i oglašavanja cvrčak,
červenj - vreme crva, gusenica i larvi pčela,
zarev - vreme revanja ili rike jelena,
sečenj - vreme najpogodnije da se drveće seče, jer tada ne luči sokove, da se zemlja privede za useve, što govori i naziv
berezozol - vreme seče, krčenja breza i pretvaranja njihovih panjeva i korenja u pepeo (paljevinska zemljoradnja),
serpenj, žnjiven, žetvar - vreme žetve,
gumnik, kolovoz - vreme kada se letina odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu,
grozdober - vreme berbe vinograda, veresenj, kastričnik,
pazdernik - vreme mlaćenja konoplje i lana i izvlačenja vlakana za pređu (vresat: mlatiti, kostrika: konoplja, pozder: usitnjena drvenasta stabiljka konoplje),
kaledar - vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu,
koložeg - vreme paljenja vatri za pojačanje snage zimskog sunca,
svadebnik - vreme svadbovanja.

Praznici

Slovenski praznici tokom godine ^[4]:

Januar/Siječanj:	1-6. Velesovi dani, 6. Turica
Februar/Veljača:
Mart/Ožujak:	1. Vjunica, 21. Maslenica
April/Travanj:	22. Lelin dan
Maj/Svibanj:	1. Radunica
Jun/Lipanj:	4. Jarilov dan, 19-24. Rusalkina nedelja, 21. Kupalov dan, 28. jun dan svetog Vida (Svevida)
Jul/Srpanj:	20. Perunov dan
Avgust/Kolovoz:	7. Dan žetve
Septembar/Rujan:	8. Ladin dan, 21. Svarogov dan
Oktobar/Listopad:	petak između 25. oktobra i 1. novembra Mokošin dan
Novembar/Studeni:
Decembar/Prosinac:	21. Kolada