Japanski kalendar
U Japanu se od 1.1. 1873. koristi gregorijanski kalendar sa lokalnim imenima za mesece i uglavnom fiksiranim praznicima. Pre 1873. je korišćen lunisolarni kalendar, adaptirana verzija kineskog kalendara.[1] Još uvek su u upotrebi japanske ere.
Godine uredi
Od usvajanja gregorijanskog kalendara, u Japanu su korišćena tri različita sistema za brojanje godina:
- Zapadna oznaka Anno Domini (Naša era ili Nova era) (西暦, seireki)
- Ime japanske ere (年号, nengō), na osnovu vladavine aktuelnog cara; godina 2008 je Heisei 20
- Carska godina (皇紀, kōki), na osnovu mita da je Japan osnovao Imperator Jimmu 660. pne.
Od ova tri načina, prva dva su još uvek u upotrebi; Japan-Guide.com daje pogodan konvertor između njih. Carski kalendar je korišćen od 1873. do kraja Drugog svetskog rata.
Meseci uredi
Moderna japanska imena meseci u doslovnom prevodu znače "prvi mesec", "drugi mesec" itd. Odgovarajući broj je kombinovan sa sufiksom -gatsu ("mesec"):
- Januar/Siječanj - 一月 (ichigatsu)
- Februar/Veljača - 二月 (nigatsu)
- Mart/Ožujak - 三月 (sangatsu)
- April/Travanj - 四月 (shigatsu)
- Maj/Svibanj - 五月 (gogatsu)
- Jun/Lipanj - 六月 (rokugatsu)
- Jul/Srpanj - 七月 (shichigatsu)
- Avgust/Kolovoz - 八月 (hachigatsu)
- Septembar/Rujan - 九月 (kugatsu)
- Oktobar/Listopad - 十月 (jūgatsu)
- Novembar/Studeni - 十一月 (jūichigatsu)
- Decembar/Prosinac - 十二月 (jūnigatsu)
(Obratite pažnju da je upotreba arapskih brojeva, npr. 3月, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, gotovo norma).
Pored ovoga, svaki mesec ima tradicionalno ime, koji neki još uvek koriste u oblastima kao što je poezija; danas se od 12 imena još uvek često koristi shiwasu. Uvodni paragraf pisma ili pozdrav u govoru mogu pozajmiti jedno od ovih imena kako bi preneli osećaj godišnjeg doba. Neka imena, npr. yayoi i satsuki, se takođe koriste i kao (ženska) imena. Ova imena meseci se takođe povremeno javljaju na jidaigeki-ju, savremenim TV emisijama i filmovima koji se odigravaju u periodu Edo ili ranije.
Ime meseca - (latinicom, prevedeno značenje):
- Januar/Siječanj - 睦月 (mutsuki, mesec privrženosti)
- Februar/Veljača - 如月 ili 衣更着 (kisaragi ili kinusaragi, promena odeće)
- Mart/Ožujak - 弥生 (yayoi, novi život; početak proleća)
- April/Travanj - 卯月 (uzuki, mesec u-no-hana-e; u-no-hana je cvet, genus Deutzia)
- Maj/Svibanj - 皐月 ili 早月 ili 五月 (satsuki, mesec posta)
- Jun/Lipanj - 水無月 (minatsuki ili minazuki, mesec vode — znak 無 , koji obično označava negaciju, ovde predstavlja ateji, tj. koristi se samo za glas "na". U ovom imenu na je zapravo prisvojna rečca, tako da Minazuki znači "mesec vode", a ne "mesec bez vode").
- Jul/Srpanj - 文月 (fumizuki, mesec knjige)
- August/Kolovoz - 葉月 (hazuki, mesec lista)
- Septembar/Rujan - 長月 (nagatsuki, dugi mesec)
- Oktobar/Listopad - 神無月 (kaminazuki ili kannazuki, "mesec bez bogova"). U provinciji Izumo, današnjoj prefekturi Shimane, ovo je ispravljeno na 神有月 ili 神在月 (kamiarizuki, pribl. "mesec sa bogovima"), jer se veruje da se svi bogovi okupljaju tamo radi godišnjeg okupljanja u svetilištu Izumo.
- Novembar/Studeni - 霜月 (shimotsuki, mesec mraza)
- Decembar/Prosinac - 師走 (shiwasu, sveštenici trče; tako je nazvan jer su sveštenici zaposleni držanjem molitvi za kraj godine i blagosiljanjem).
Podele meseca uredi
U Japanu se koristi sedmodnevna nedelja/tjedan, u skladu sa zapadnim kalendarom. Sedmica, sa imenima dana koji direktno odgovaraju onima koja se koriste u Evropi, donesena je u Japan oko 800. godine. Ovaj sistem je skoro isključivo korišćen u astrološke svrhe do 1876, malo nakon usvajanja zapadnog kalendara. Fukuzawa Yukichi je bio ključna figura u odluci da se prihvati ovaj sistem kao izvor zvaničnih imena za sedmične dane. Imena potiču od pet vidljivih planeta, koje su prethodno nazvane po pet kineskih elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal, voda); preostala dva imena potiču od Meseca i Sunca (Jin i jang).
| Japanski | Romanizacija | Element | Srpskohrvatski |
|---|---|---|---|
| 日曜日 | nichiyōbi | Sunce | Ned(j)elja |
| 月曜日 | getsuyōbi | Mesec | Poned(j)eljak |
| 火曜日 | kayōbi | Vatra (Mars) | Utorak |
| 水曜日 | suiyōbi | Voda (Merkur) | Sr(ij)eda |
| 木曜日 | mokuyōbi | Drvo (Jupiter) | Četvrtak |
| 金曜日 | kin'yōbi | Metal/Zlato (Venera) | Petak |
| 土曜日 | doyōbi | Zemlja (Saturn) | Subota |
U Japanu se mesec takođe približno deli u tri 10-dnevna perioda (dekade). Svaki se zove jun (旬). Prvi je jōjun (上旬), drugi chūjun (中旬) i poslednji, gejun (下旬). Oni se često koriste da se označi približno vreme, npr. "temperature su tipične za jōjun aprila/travnja"; "glasanje o predlogu zakona se očekuje tokom gejun-a ovog meseca".
Dani meseca uredi
Svaki dan meseca ima polusistematično, ali bez nekog pravila formirano ime:
| 1 | 一日 | tsuitachi (ponekad ichijitsu) | 17 | 十七日 | jūshichinichi |
| 2 | 二日 | futsuka | 18 | 十八日 | jūhachinichi |
| 3 | 三日 | mikka | 19 | 十九日 | jūkunichi |
| 4 | 四日 | yokka | 20 | 二十日 | hatsuka (ponekad nijūnichi) |
| 5 | 五日 | itsuka | 21 | 二十一日 | nijūichinichi |
| 6 | 六日 | muika | 22 | 二十二日 | nijūninichi |
| 7 | 七日 | nanoka | 23 | 二十三日 | nijūsannichi |
| 8 | 八日 | yōka | 24 | 二十四日 | nijūyokka |
| 9 | 九日 | kokonoka | 25 | 二十五日 | nijūgonichi |
| 10 | 十日 | tōka | 26 | 二十六日 | nijūrokunichi |
| 11 | 十一日 | jūichinichi | 27 | 二十七日 | nijūshichinichi |
| 12 | 十二日 | jūninichi | 28 | 二十八日 | nijūhachinichi |
| 13 | 十三日 | jūsannichi | 29 | 二十九日 | nijūkunichi |
| 14 | 十四日 | jūyokka | 30 | 三十日 | sanjūnichi |
| 15 | 十五日 | jūgonichi | 31 | 三十一日 | sanjūichinichi |
| 16 | 十六日 | jūrokunichi | |||
(Obratite pažnju da je korišćenje arapskih brojeva, npr. 14日, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, skoro je pravilo)
Tsuitachi je izmenjeno od tsukitachi, što znači "prvi [dan] meseca". U tradicionalnom kalendaru, poslednji dan meseca je nazivan 晦日 misoka. Danas su mnogo češći nazivi za brojeve 28-31 plus nichi. Ipak, misoka se dosta koristi u ugovorima itd., čime se pojašnjava da isplata treba biti obavljena na ili do poslednjeg dana meseca, koji god da je to redni broj dana u mesecu. Poslednji dan godine je 大晦日 ōmisoka ("veliki poslednji dan"), taj termin je još u upotrebi.
Nacionalni praznici uredi
Primedbe: Pojedinačni dani između dva nacionalna praznika su takođe neradni. Ovo se odnosi na 4. maj/svibnja, koji je praznik svake godine. Kada je praznik u nedelju, sledeći dan koji nije praznik (uglavnom ponedeljak) se smatra za praznik.
| Datum | Srpskohrvatski | Lokalno ime | Romanizacija |
|---|---|---|---|
| 1 januar/siječnja | Nova godina | 元日 | Ganjitsu |
| 2. poned(j)eljak u januaru/siječnju | Dan stasavanja | 成人の日 | Seijin no hi |
| 11. februar/veljače | Dan osnivanja nacije† | 建国記念の日 | Kenkoku kinen no hi |
| 20. ili 21. mart/ožujka | Dan prolećne ravnodnevice | 春分の日 | Shunbun no hi |
| 29. april/travnja | Dan Shōwa * | 昭和の日 | Shōwa no hi |
| 3. maj/svibnja | Memorijalni dan ustava * | 憲法記念日 | Kenpō kinenbi |
| 4. maj/svibnja | Dan zelenila * | みどりの日 | Midori no hi |
| 5. maj/svibnja | Dečiji dan * | 子供の日 | Kodomo no hi |
| 3. poned(j)eljak u julu/srpnju | Morski dan | 海の日 | Umi no hi |
| 3. poned(j)eljak u septembru/rujnu | Dan poštovanja prema starijima | 敬老の日 | Keirō no hi |
| 23. ili 24. septembar/rujna | Dan jesenje ravnodnevice | 秋分の日 | Shūbun no hi |
| 2. poned(j)eljak u oktobru/listopadu | Dan zdravlja i sporta | 体育の日 | Taiiku no hi |
| 3. novembar/studenog | Dan kulture | 文化の日 | Bunka no hi |
| 23. novembar/studenog | Dan zahvalnosti radnicima | 勤労感謝の日 | Kinrō kansha no hi |
| 23. decembar/prosinca | Carev rođendan | 天皇誕生日 | Tennō tanjōbi |
† Tradicionalni dan na koji je, prema legendi, Car Džimu osnovao Japan 660. pne..
* Deo Zlatne sedmice
Izvori uredi
- ↑ „The Japanese Calendar History”. National Diet Library, Japan. 2002. Arhivirano iz originala na datum 2002-12-03. Pristupljeno 19. 03. 2007.[ National Diet Library, Japan "The Japanese Calendar"-Calendar History 2]
Vanjske veze uredi
(na engleskom:)
- Japanese calendar tables and zodiac signs, in Kanji, Hiragana, Romaji, and English,
- Japanese calendar history by the National Diet Library
- The Lunar Calendar in Japan Arhivirano 2007-04-02 na Wayback Machine-u
- The Japanese Lunar Calendar Arhivirano 2011-09-26 na Wayback Machine-u Mechanics of the Japanese lunar calendar and hints on using NengoCalc (see below)
- Koyomi no page Arhivirano 2011-07-22 na Wayback Machine-u in Japanese
- Koyomi no hanashi in Japanese
- Rokuyō calculator Arhivirano 2006-04-15 na Wayback Machine-u in Japanese
- Rokuyō calendar in English
- Convert Western Years to Japanese Years converts Gregorian calendar years to Japanese Emperor Era years (known as nengo)
- Japanese Year Dates Arhivirano 2012-05-20 na Wayback Machine-u Detailed explanations of Reign years, Era years, Cyclic years, Western years, Imperial years
- NengoCalc (Tool for converting Japanese dates into Western equivalents)